| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 09.12.2024. | Predlog za razrešenje predsednice Narodne skupštine, Ane Brnabić |
u proceduri
|
| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
odbačen
|
Hvala predsedavajuća.
Ministre, prošli put kada ste počeli vaše izlaganje, krenuli ste sa pričom šta je to istina, život, laž, filozofija i ja sam sigurna da bi vi sada ovde mogli fantastično da filozofirate, jer to ste i završili, ali ono što niste, niste završili ništa što ima veze ikakve sa informisanjem medija, niti ste proveli jedan jedini dan radnog staža, baveći se tim poslovima, a po sopstvenom priznanju, ne znate nijedan zakon, pa valjda ćete se snaći, a nama neka je Bog u pomoći.
To je međutim manir ove vlasti, da nestručne i neobrazovane ljude postavlja na ministarska mesta, kao što je sada slučaj sa ministrom Bratinom, pa tako imamo Dejana Vuk Stankovića koji ničim izazvan umesto u REM, završi kao ministar obrazovanja. Keramičar nam je ministar odbrane, Selaković više ni ne znam čega sve nije bio ministar, ali ono što je najtragičnije je da se na takva radna mesta postavljaju ljudi koji nemaju ama baš nikakvo radno iskustvo u toj oblasti.
Zato danas jesmo ovde i tako se kupuju diplome na Megatrendovima, Unionima i slično, plagiraju se doktorati, Macura laže da je diplomirala, pa kad je uhvate, onda menja briše biografiju, izmišlja. Kupuju se diplome i ona hodajuća dijagnoza, Hrkalović, vidim da je sada postala i ona doktor.
Mene je samo strah šta će se dogoditi kada neko od vas bude poželeo da postane hirurg.
I nema potrebe da psujete i da se tako obraćate. Ako imate nešto da mi kažete, možete to na kulturan i lep način. Nema potrebe da tako psujete i da toliko vređate.
Hvala.
Hvala.
Ono što je tragedija našeg društva u ovom trenutku je to što vi zaista mislite da samo zato što se pojavljivali u medijima, kako sada kažete, da vas to kvalifikuje da budete ministar informisanja.
Evo, recimo, ja sam postala majka tako što sam se porodila carskim rezom. Da li zaista mislite da mogu da operišem druge ljude? Ne, to vas ne kvalifikuje.
Vi ste se pojavljivali u medijima, ali nemate nikakve veze sa informisanjem, niti sa medijima, što znači da ne možete ni da vodite adekvatno sistem informisanja ove zemlje.
Hvala.
Hvala, predsedavajuća.
Što se tiče ovog člana zakona, najvažniji deo koji imamo je potpuno informisanje. Ova izmena koju sada hoćete zapravo da uvedete je pokušaj da se legitimizuje postojeći poredak lažne slobode i kontrole, kako bi se međunarodnim partnerima pokazalo da se nešto menja, a da suštinski stvari ostanu potpuno identične. Formalno pokušavate da zabašurite cenzuru. Dodali ste deo koji proširuje definiciju javnog interesa u informisanju.
Što se tiče javnog interesa, a nije se pojavilo na režimskim medijima, daću vam jedan primer. Ovo ovde što vidite je blok 4 sa Novog Beograda, ovde su ljude žive zazidali, bukvalno zatvorili su im ventilacione otvore, zazidali su im terase, zazidali su im prozore usred centra Beograda i to očigledno nije javni interes i mi kao građani nemamo interes da to znamo.
Kada je investitor i vlasnik firme „Vins 021“ Vinko Ilić prešao iz Novog Sada, odakle su ga oterali u Beograd, nama je rečeno na Novom Beogradu – neka vam je Bog u pomoći sa njim. Prvo šta je uradio, doveo je svoje batinaše, privatno obezbeđenje i evo preti građanima svaki dan kako će prodavati te iste stanove, da bi njemu isplatili dugove. Sve moguće papire, dozvole i saglasnosti dobijene su poslednje tri-četiri godine, znači za vreme ove vlasti, nema nekih prošlih, bivših koji su pogrešili.
Šta se dogodilo? Marko Stojčić, da vas podsetim, to je član vašeg glavnog odbora, znači Glavnog odbora SNS-a, dao je saglasnost na urbanistički projekat, Bojana Radaković izdala sve lokacijske uslove, a sadašnji sekretar za urbanizam izdao građevinsku dozvolu. Izašli ste u medije i rekli – mi smo pogrešili, u pravu ste i nastavili da radite sve to isto. Umesto toga, u medijima čitamo različite naslove, poput: „Aleksić dogovara prevrat“, „Bora Novaković špijunira iz Skupštine“, ne znam kako špijunira, kad smo u direktnom prenosu? Ali zato, po običaju, predsednik Republike spasava svet, bos, go, goloruk, ali samo je tu Suzana da trči sa telefonom i sve to snima.
Naši mediji nisu četvrta vlast, oni su četvrti stub srama i saučesni su u obmanjivanju ovog naroda i pospešivanju njegovog propadanja. Najgore od svega je što mislite da vam niko ništa ne može i da nikada nećete odgovarati, a hoćete, a onda ćete u istim tim medijima vašim čitati – režim pao, i gledaćete sa istih tih medija sopstvene snimke sa suđenja. Hvala.
Poštovani građani Srbije, uvažene kolege, pre nego što postavim poslaničko pitanje, zamolila bih sve da pošalju poruku 227 na 3800 za Natašu Ademović koja boluje od izuzetne retke bolesti i potrebno je još dve i po hiljade poruka da se ova mlada mama pošalje na lečenje u Tursku i da joj se pomogne.
Hvala vam unapred.
Žao mi je što ministarka Đurđević Stamenkovski nije tu da mogu lično da joj postavim pitanje da li je upoznata sa tim da određeni zaposleni u centrima za socijalni rad, a pre svega ozloglašenom Centru za socijalni rad Obrenovac sprovode organizovano inostrano usvajanje dece, srpske dece i to u Švedsku.
Narodni pokret Srbije - Miroslava Aleksića došao je do saznanja da postoje socijalni radnici koji umesto da pružaju podršku i pomoć hraniteljima kako bi postali roditelji, odnosno usvojitelji, prilikom usvajanja, što im je inicijalno i posao, prosto to im stoji u opisu radnog mesta, umesto toga, pomažu zapravo inostranim usvojiteljima.
Takav slučaj dogodio se porodici Kojić iz Jadranske Lešnice kod Loznice, a ministarka Đurđević je sa tim izuzetno dobro upoznata.
Ta porodica se u nekoliko navrata u svom očaju obraćala. Doduše, tražila je za uzvrat kuče iz njihove odgajivačnice, ali im nije pomogla.
Porodica Kojić je hraniteljska porodica već deset godina. I Sreten i Danijela Kojić imaju hraniteljske licence. Imali su na hraniteljstvu dve devojčice, Slađanu i Kristinu.
Kristina je došla kod njih sa samo deset meseci. Bila je u jako lošem stanju fizičkom. Čak kada su je davali u njihov dom, rekli su – neka vam je Bog u pomoći da uopšte preživi.
Na svakih 15 dana od momenta kada je devojčica došla u njihov dom imali su kako redovne, tako i vanredne kontrole i inspekcije, što gradskih centara Loznice, tako i Obrenovca.
Danijela i Sreten Kristinu su odgajili. Naučili su je da hoda, govori, voli, uči, a sa kakvom brigom su oni to radili, govori i potvrđuju Kristinini zdravstveni kartoni, pisma, fotografije, izjave učitelja, trenera, a onda je u septembru mesecu prošle godine počela tortura, pre svega, socijalnih radnica Nade Sekulić iz Centra za socijalni rad i usvojenje i Jelene Goljić, koja je rukovodilac Službe za decu Centra za socijalni rad Obrenovac. Došli su u kuću porodice Kojić i saopštili im da će dati devojčicu na inostrano usvajanje.
Kada su Kojići izrazili nezadovoljstvo i želju da oni zapravo usvoje devojčicu i da nema nikakve potrebe za inostranim usvajanjem, počeli su još veći pritisci i tortura.
Oni su pisali svima – i ministarki Đurđević, i predsedniku Republiku i centrima za socijalni rad i Obrenovac i Loznica. Sve su pokušali. Nema vrata na koja nisu pokucali i molili da im se dozvoli da oni usvoje Kristinu.
Svima vama pisali su i njene učiteljice i njeni drugovi iz predškolskog i sami roditelji bezbroj puta. Na sve ovo ste se oglušili. U isto vreme, dok niko od svih vas ove napaćene ljude ne čuje, Jelena Goljić i Nada Sekulić konstantno vrše pritisak. Prete im krivičnim prijavama, zatvorom. Dovodili su im policijsku maricu u dom, terali ih da Kristinu lažu kako je u Švedskoj čekaju biološki roditelji, kako je tamo sve lepo, za razliku od Srbije, kako imaju bazen. Čak su pokazivali i avion kojim će Kristina leteti.
Sve vreme su im pretili da nikome ništa ne smeju da kažu i da ne smeju da pisnu o tome šta im se dešava. Porodica Kojić obraćala se i usmeno i pismeno svim institucijama, preklinjajući za pomoć samo da mogu da usvoje svoje devojčice.
Svi ste se oglušili. Jelena Goljić i Nada Sekulić 5. januara ove godine došli su u njihovu kuću sa policijom i malu Kristinu bukvalno fizički odvojili od roditelja. Zamislite tu scenu uz vrištanje deteta i plakanje. To sam htela da pitam ministarku, pošto je juče rekla da je majka, a evo i ja sam – da li to može da zamisli?
Ipak, devojčicu su odveli i po hitnom postupku je poslali u Švedsku na inostrano usvajanje.
Sandra Perić, direktorka Komore socijalne zaštite u februaru mesecu izašla je u javnost sa podatkom da 726 porodica u Srbiji čeka na usvajanje. Moja pitanja za ministarku su: da li su iscrpljeni svi mehanizmi u Srbiji da se devojčicad usvoji, jer tek kada se ti mehanizmi iscrpe, ide se na inostrano usvajanje?