| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 22.11.2024. | Predlog zakona o privremenom izdržavanju dece iz alimentacionog fonda |
u proceduri
|
| 22.11.2024. | Predlog zakona o dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti |
u proceduri
|
Pitanja za ministra policije Ivicu Dačića.
Šta bi bilo kad bi Mile iz Grljanja kod Zaječara vozio auto bez tablica, istekne mu registracija, Mile nema pare da registruje auto, vrati tablice i posle nekog vremena sakupi pare, ali sad mu treba i šlep služba, jer Mile ne može da ide sa komšijom Žiletom, mora da plati šlep službu? Odrala bi saobraćajna policija od kazne i jednog i drugog, osim ako ne radi izbore za Srpsku naprednu stranku, onda može sve, pa i da vozi kola bez tablica, kao što je to bilo na izborima u Zaječaru i Kosjeriću.
Šta bi bilo, gospodo, da je auto bez tablica povredio nekog, ne daj Bože da udario pešaka na pešačkom? Kako biste utvrdili identitet vlasnika vozila? Jel su ljudi budale, pa su izmislili tablice i registraciju koju vi sada ukidate u danu izbora? Zašto kola bez tablica, zašto se kriju tablice ako sve radite po zakonu? Kola bez tablica policija nije zaustavljala, ali je zaustavila bajkere na putu ka tom istom Grljanju. Branili ste Grljan kao da vam život zavisi od tog.
Da znate, dragi građani, vas kažnjavaju ako nemate sve zihernadle u priboru za prvu pomoć, a naprednjaci mogu da voze i bez tablica i da ih policija štiti.
Šta je bilo u izbornom danu u vili Vijena u Zaječaru, štab policije ili štab SNS? Ako je štab policije, šta su u njemu radili ljudi sa spiskovima? Ako je bio štab SNS, zašto ga je čuvala žandarmerija? Jeste li policiju na to sveli, da čuva ćacilend i štabove naprednjaka?
Da ste tog dana hteli da hapsite, zatvori bi bili puni kriminalaca, a ne studenata. Paradirali su zaječarskim selima živopisni, istetovirani, nabildovani likovi kao oslobodioci, pretorijanci stranke koja tvrdi da ima podršku građana. Zašto ako vas narod hoće? Kome pokazujete silu, kome uterujete strah? Pa, vama je u izbornoj noći iza kordona policije u prvom redu bilo 100 godina robije.
Poslednje pitanje za ministra Dačića. Je li svestan da je služenjem Vučiću i svođenjem policije da čuva ćacilend i naprednjačke štabove, svoju stranku sveo na statističku grešku, jer u Zaječaru, gospodo, niste prešli cenzus. To što on radi, ne da nisu vrednosti pravih socijalista, nego je sebe kandidovao da ostane upamćen kao čovek koji je izdao građane koje bi trebalo da štiti, birače zbog kojih postoji, vrednosti u koje se zaklinjao.
Pitanje za Agenciju za sprečavanje korupcije - zar su toliko preterali s funkcionerskom kampanjom i zloupotrebom javnih resursa da ste morali da napravite presedan i izreknete im opomenu? Zamislite vi kakva je ta kampanja bila u Zaječaru i Kosjeriću kad je i ovakva nikakva Agencija za sprečavanje korupcije izrekla opomenu. Pa ovo je primer funkcionerske kampanja po kojoj bi trebalo napisati udžbenik. Eto, kada Vučić završi knjigu o tome kako je pobedio obojenu revoluciju, nek počne odmah sledeću kako raditi funkcionersku kampanju, o tome najviše zna.
Opsedali su Zaječar i Kosjerić najviši državni funkcioneri, od Vučića preko svih ministara, do državnih sekretara, obećavali i davali svakojake subvencije, potpisivali silne ugovore za projekte koji nikad neće biti realizovani, da čovek ne zna, pomislio bi da će Zaječar da postane evropska metropola.
Sve ste probleme u kampanji rešili i fabrike i radna mesta i domove kulture u selima i fiskulturne sale u školama. Da je bilo novinara sem Goce Uzelac, pa da vas pita zašto to do sada niste uradili, vi i vaš Boško Ničić, 20 godina na vlasti u Zaječaru. Asfaltirali ste, obećavali, poklanjali belu tehniku i freze, delili subvencije i veštačka đubriva, pakete, kupovali, pretili i ucenjivali, upregli sve funkcionere, kriminalce, kandidovali Vučića, ko da će on da bude gradonačelnik Zaječara, uradili sve moguće i opet ste morali da kradete.
Niste mogli protiv Uglješe Đuričkovića i Dragane Rašić. Njih dvoje su stali na crtu Vučiću, celoj vladi i kriminalcima, celom sistemu. Potrošili ste više para na brutalnu negativnu kampanju usmerenu na Uglješu nego što ste uložili u Zaječar u poslednje četiri godine. Izmislili ste da mu je deda ubio 900 Zaječaraca, ej bre, pa to zdrav razume ne može da pojmi. Potrošili ste milione evra naših para i opet ste krali. U iole normalnijim uslovima, vi biste bili mračna i ružna prošlost ove naše namučene zemlje i bićete, jer ne možete baš sve da kupite. Zaječar i Kosjerić su vam to pokazali.
Moj naklon za Uglješu, Draganu, sve ljude koji su vam se suprotstavili, koji su branili svoje pravo da glasaju kako hoće, a ne kako moraju.
Nije gotovo, vi ste gotovi. Hvala.
Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, kolege narodni poslanici, još u julu mesecu uputila sam zahtev sa informacijama od javnog značaja ministarki rudarstva i energetike Dubravki Handanović, a koji se tiče dozvola za istražne radnje na teritoriji Nišavskog okruga.
Pitala sam vrlo precizno kome je, na kojim lokacijama i za koje minerala izdato istražno pravo na teritoriji Nišavskog okruga. Ministarki se tada priviđao litijum i brecnula se na mene, mada nisam sigurna da li na mene ili na litijum, ali, kao što precizno može da se vidi, ja litijum u svom zahtevu nisam ni pomenula.
Usledila je salva nečega što više liči na uvrede nego na odgovore, a potom i poziv da izvršim javni uvid, budući da Ministarstvo nema mogućnosti da mi dostavi dokumentaciju.
Pošto ja na uvrede ne reagujem, navikla sam od lokalnih naprednjaka, uputila sam još jedan zahtev dodatno preciziran da, prosto, vidimo šta se to dešava na teritoriji Nišavskog okruga. Odgovor čekamo, za uvrede ćemo da vidimo.
Tamo se dešava ono što sam pretpostavila – bušotine u Niškoj banji, nadomak vodoizvorišta Studena. Lokalitet za istražne radnje je problematičan iz više razloga. Studena je strateški važno vodoizvorište koje snabdeva skoro 100 hiljada stanovnika pijaćom vodom. Kvalitet vode na Studeni još 2011. godine je bio takav da je bilo ekonomski isplativosti apsolutno mogla da se flašira.
Niška banja jednim delom leži na pijaćoj vodi, drugim delom leži na geotermalnoj vodi koja može da greje pola grada, koja je izlečila na desetine hiljada ljudi.
Niška banja mora da postane i ostane banja. Ni za 10, ni za 110 godina ne sme i ne može biti rudnik.
Svedoci smo zagađenja potoka i izvora širom istočne Srbije, gde firme „Dundee“ i „Zijin“ vrše istražne radnje bakra i srebra. Ovako izgledaju potoci i Istočnoj planini u opštini Žagubica nakon njihovih, naglašavam, istražnih radnji.
Opasnost od zagađenja vodoizvorišta usled bušenja nije jedina koja preti u Niškoj banji. Bušotine mogu da utiču na izdašnost samog vodoizvorišta, odnosno da poput arterskih bunara spuste nivo vode i da voda, umesto na površinu, se zadrži u tim bušotinama.
Zar nam nije bilo dovoljno što je tokom letnjih suša pola Srbije bilo bez vode?
Ko tačno kontroliše poštovanje uslova koji su propisale nadležne institucije, ako znamo, prema rečima ministarke Handanović, da u Srbiji ima samo šest rudarskih inspektora? Ko garantuje da istraživanja neće uticati na kvalitet i izdašnost vodoizvorišta? Ko će da bude odgovoran ukoliko dođe do presušenja ili zagađenja vodoizvorišta Studena?
Sme li ministarka da pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću garantuje bezbednost vodoizvorišta? Sme li da se ministarka Handanović obaveže da je njena odgovornost ukoliko se nešto desi sa našim vodoizvorištem?
Ovo je samo deo razloga zašto istražne radnje na potezu Gornja Studena - Bancarevo se mora zaustaviti. I prestanite da spinujete da smo mi iz opozicije protiv svega, pa i protiv razvoja Srbije, da hoćemo da zatvorimo sve rudnike, da smo protiv rudara. Ja zaista ne poznajem nikog, ne kažem da ne postoji, ali sam sigurna da ne sedi u ovaj sali ko je protiv toga da rudarstvo postoji i ko je protiv razvoja Srbije. Takođe sam sigurna i ne poznajem nikog ko je za to da Srbija postane rudarska kolonija i da ovde vrši i buši ko kako hoće.
Apsolutno bi trebalo da se istražuje, da znamo šta imamo, ali tamo gde možemo da eksploatišemo. Niška Banja nije takvo mesto. Mi tamo rizikujemo vodu koju sigurno imamo zbog minerala koje možda imamo na mestu gde sigurno ne možemo da eksploatišemo. Šta i ako ima bakra i srebra, šta ćemo s tim? Niška Banja i vodoizvorište Studena nije i nikada ne sme biti mesto za rudnik.
Za kraj, naglašavam da dozvola za istražne radnje ističe 8. decembra. Od egzistencijalnog je značaja za grad Niš da se dozvola ne produži. Niš ne može bez vode i ne može bez slobode.
Nisam sigurna da li razumete koliko Nišlijama znači voda i koliko je Niška Banja upravo zbog stanja u kome je slaba i bolna tačka svim Nišlijama. Zaista se nadam da nećemo morati da dokazujemo.
Ovo je, recimo, vrelo Studene i moram da kažem – nećete ni ovde kopati. Hvala vam.
Zahvaljujem.
Gospođo Brnabić, mi u sali imamo dva Vulina, jednog koji je vređao Draganu Rakić i drugi, koji ovde pada u nesvest kada priča o ženskoj lepoti. Ako nastavimo da radimo, bojim se koliko ćemo ih još videti. Nego, da se vratim na amandman.
Aleksinac, Babušnica, Bela Palanka, Blace, Bojnik, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Vlasotince, Gadžin Han, Dimitrovgrad, Boljevac, Žitorađa, Kuršumlija, Lebane, Medveđa, Merošina, Preševo, Ražanj, Svrljig, Surdulica, Trgovište, Crna Trava, ovo su, gospodo, ako niste znali, nerazvijene, odnosno devastirane opštine samo nas jugu Srbije. Od 44 ukupno, 23 su na jugu, više od pola.
Da građani razumeju, nerazvijena, odnosno devastirana opština je ona koja ima neki prosek razvoja koji je 50 odnosno 60% niži od republičkog. To znači ako je republički prosek kuća, ispod republički odnosno nerazvijene opštine imaju samo temelj i po neki zid. Nemaju krov, nemaju nameštaj, nemaju prozore i vrata. A i šta će im? Na jugu Srbije je toplo. A imaju otprilike i toliko niže plate od prosečne.
Tamo su ljudi čuli da postoje neke prosečne plate od 100 hiljada i prosečne penzije od 45 hiljada, ali ih nisu videli. Tamo žive ljudi koji su se pretežno bavili poljoprivredom, čija penzija iznosi 12 hiljada, a ogroman broj njih, uglavnom žena, nema apsolutno nikakve prihode.
Za te ljude ste preko Ministarstva za razvoj nerazvijenih opština izdvojili 380 miliona aktivnog budžeta. Dakle, bez troškova održavanja Ministarstva. Na 44 opštine, 380 miliona i 10 miliona po opštini.
Volela bih da prvi ekonomista Srbije, Siniša Mali, ode do Žitorađe pa da proba da razvije Žitorađu sa 10 miliona, čisto da potvrdimo koliki je ekspert.
Sa druge strane, za Novaka Nedića, generalnog sekretara Vlade, opredeljeno je 15 milijarde. Što će reći da je Novak Nedić važniji nego četvrtina Srbije.
Moji južnjaci bi vas sad pitali - Lele, dal` ste, bre, normalni? Ja neću. Vidim i sama. Hvala.
Pitanja za ministra policije Ivicu Dačića.
Šta bi bilo kad bi Mile iz Grljanja kod Zaječara vozio auto bez tablica, istekne mu registracija, Mile nema pare da registruje auto, vrati tablice i posle nekog vremena sakupi pare, ali sad mu treba i šlep služba, jer Mile ne može da ide sa komšijom Žiletom, mora da plati šlep službu? Odrala bi saobraćajna policija od kazne i jednog i drugog, osim ako ne radi izbore za Srpsku naprednu stranku, onda može sve, pa i da vozi kola bez tablica, kao što je to bilo na izborima u Zaječaru i Kosjeriću.
Šta bi bilo, gospodo, da je auto bez tablica povredio nekog, ne daj Bože da udario pešaka na pešačkom? Kako biste utvrdili identitet vlasnika vozila? Jel su ljudi budale, pa su izmislili tablice i registraciju koju vi sada ukidate u danu izbora? Zašto kola bez tablica, zašto se kriju tablice ako sve radite po zakonu? Kola bez tablica policija nije zaustavljala, ali je zaustavila bajkere na putu ka tom istom Grljanju. Branili ste Grljan kao da vam život zavisi od tog.
Da znate, dragi građani, vas kažnjavaju ako nemate sve zihernadle u priboru za prvu pomoć, a naprednjaci mogu da voze i bez tablica i da ih policija štiti.
Šta je bilo u izbornom danu u vili Vijena u Zaječaru, štab policije ili štab SNS? Ako je štab policije, šta su u njemu radili ljudi sa spiskovima? Ako je bio štab SNS, zašto ga je čuvala žandarmerija? Jeste li policiju na to sveli, da čuva ćacilend i štabove naprednjaka?
Da ste tog dana hteli da hapsite, zatvori bi bili puni kriminalaca, a ne studenata. Paradirali su zaječarskim selima živopisni, istetovirani, nabildovani likovi kao oslobodioci, pretorijanci stranke koja tvrdi da ima podršku građana. Zašto ako vas narod hoće? Kome pokazujete silu, kome uterujete strah? Pa, vama je u izbornoj noći iza kordona policije u prvom redu bilo 100 godina robije.
Poslednje pitanje za ministra Dačića. Je li svestan da je služenjem Vučiću i svođenjem policije da čuva ćacilend i naprednjačke štabove, svoju stranku sveo na statističku grešku, jer u Zaječaru, gospodo, niste prešli cenzus. To što on radi, ne da nisu vrednosti pravih socijalista, nego je sebe kandidovao da ostane upamćen kao čovek koji je izdao građane koje bi trebalo da štiti, birače zbog kojih postoji, vrednosti u koje se zaklinjao.
Pitanje za Agenciju za sprečavanje korupcije - zar su toliko preterali s funkcionerskom kampanjom i zloupotrebom javnih resursa da ste morali da napravite presedan i izreknete im opomenu? Zamislite vi kakva je ta kampanja bila u Zaječaru i Kosjeriću kad je i ovakva nikakva Agencija za sprečavanje korupcije izrekla opomenu. Pa ovo je primer funkcionerske kampanja po kojoj bi trebalo napisati udžbenik. Eto, kada Vučić završi knjigu o tome kako je pobedio obojenu revoluciju, nek počne odmah sledeću kako raditi funkcionersku kampanju, o tome najviše zna.
Opsedali su Zaječar i Kosjerić najviši državni funkcioneri, od Vučića preko svih ministara, do državnih sekretara, obećavali i davali svakojake subvencije, potpisivali silne ugovore za projekte koji nikad neće biti realizovani, da čovek ne zna, pomislio bi da će Zaječar da postane evropska metropola.
Sve ste probleme u kampanji rešili i fabrike i radna mesta i domove kulture u selima i fiskulturne sale u školama. Da je bilo novinara sem Goce Uzelac, pa da vas pita zašto to do sada niste uradili, vi i vaš Boško Ničić, 20 godina na vlasti u Zaječaru. Asfaltirali ste, obećavali, poklanjali belu tehniku i freze, delili subvencije i veštačka đubriva, pakete, kupovali, pretili i ucenjivali, upregli sve funkcionere, kriminalce, kandidovali Vučića, ko da će on da bude gradonačelnik Zaječara, uradili sve moguće i opet ste morali da kradete.
Niste mogli protiv Uglješe Đuričkovića i Dragane Rašić. Njih dvoje su stali na crtu Vučiću, celoj vladi i kriminalcima, celom sistemu. Potrošili ste više para na brutalnu negativnu kampanju usmerenu na Uglješu nego što ste uložili u Zaječar u poslednje četiri godine. Izmislili ste da mu je deda ubio 900 Zaječaraca, ej bre, pa to zdrav razume ne može da pojmi. Potrošili ste milione evra naših para i opet ste krali. U iole normalnijim uslovima, vi biste bili mračna i ružna prošlost ove naše namučene zemlje i bićete, jer ne možete baš sve da kupite. Zaječar i Kosjerić su vam to pokazali.
Moj naklon za Uglješu, Draganu, sve ljude koji su vam se suprotstavili, koji su branili svoje pravo da glasaju kako hoće, a ne kako moraju.
Nije gotovo, vi ste gotovi. Hvala.
Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, kolege narodni poslanici, još u julu mesecu uputila sam zahtev sa informacijama od javnog značaja ministarki rudarstva i energetike Dubravki Handanović, a koji se tiče dozvola za istražne radnje na teritoriji Nišavskog okruga.
Pitala sam vrlo precizno kome je, na kojim lokacijama i za koje minerala izdato istražno pravo na teritoriji Nišavskog okruga. Ministarki se tada priviđao litijum i brecnula se na mene, mada nisam sigurna da li na mene ili na litijum, ali, kao što precizno može da se vidi, ja litijum u svom zahtevu nisam ni pomenula.
Usledila je salva nečega što više liči na uvrede nego na odgovore, a potom i poziv da izvršim javni uvid, budući da Ministarstvo nema mogućnosti da mi dostavi dokumentaciju.
Pošto ja na uvrede ne reagujem, navikla sam od lokalnih naprednjaka, uputila sam još jedan zahtev dodatno preciziran da, prosto, vidimo šta se to dešava na teritoriji Nišavskog okruga. Odgovor čekamo, za uvrede ćemo da vidimo.
Tamo se dešava ono što sam pretpostavila – bušotine u Niškoj banji, nadomak vodoizvorišta Studena. Lokalitet za istražne radnje je problematičan iz više razloga. Studena je strateški važno vodoizvorište koje snabdeva skoro 100 hiljada stanovnika pijaćom vodom. Kvalitet vode na Studeni još 2011. godine je bio takav da je bilo ekonomski isplativosti apsolutno mogla da se flašira.
Niška banja jednim delom leži na pijaćoj vodi, drugim delom leži na geotermalnoj vodi koja može da greje pola grada, koja je izlečila na desetine hiljada ljudi.
Niška banja mora da postane i ostane banja. Ni za 10, ni za 110 godina ne sme i ne može biti rudnik.
Svedoci smo zagađenja potoka i izvora širom istočne Srbije, gde firme „Dundee“ i „Zijin“ vrše istražne radnje bakra i srebra. Ovako izgledaju potoci i Istočnoj planini u opštini Žagubica nakon njihovih, naglašavam, istražnih radnji.
Opasnost od zagađenja vodoizvorišta usled bušenja nije jedina koja preti u Niškoj banji. Bušotine mogu da utiču na izdašnost samog vodoizvorišta, odnosno da poput arterskih bunara spuste nivo vode i da voda, umesto na površinu, se zadrži u tim bušotinama.
Zar nam nije bilo dovoljno što je tokom letnjih suša pola Srbije bilo bez vode?
Ko tačno kontroliše poštovanje uslova koji su propisale nadležne institucije, ako znamo, prema rečima ministarke Handanović, da u Srbiji ima samo šest rudarskih inspektora? Ko garantuje da istraživanja neće uticati na kvalitet i izdašnost vodoizvorišta? Ko će da bude odgovoran ukoliko dođe do presušenja ili zagađenja vodoizvorišta Studena?
Sme li ministarka da pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću garantuje bezbednost vodoizvorišta? Sme li da se ministarka Handanović obaveže da je njena odgovornost ukoliko se nešto desi sa našim vodoizvorištem?
Ovo je samo deo razloga zašto istražne radnje na potezu Gornja Studena - Bancarevo se mora zaustaviti. I prestanite da spinujete da smo mi iz opozicije protiv svega, pa i protiv razvoja Srbije, da hoćemo da zatvorimo sve rudnike, da smo protiv rudara. Ja zaista ne poznajem nikog, ne kažem da ne postoji, ali sam sigurna da ne sedi u ovaj sali ko je protiv toga da rudarstvo postoji i ko je protiv razvoja Srbije. Takođe sam sigurna i ne poznajem nikog ko je za to da Srbija postane rudarska kolonija i da ovde vrši i buši ko kako hoće.
Apsolutno bi trebalo da se istražuje, da znamo šta imamo, ali tamo gde možemo da eksploatišemo. Niška Banja nije takvo mesto. Mi tamo rizikujemo vodu koju sigurno imamo zbog minerala koje možda imamo na mestu gde sigurno ne možemo da eksploatišemo. Šta i ako ima bakra i srebra, šta ćemo s tim? Niška Banja i vodoizvorište Studena nije i nikada ne sme biti mesto za rudnik.
Za kraj, naglašavam da dozvola za istražne radnje ističe 8. decembra. Od egzistencijalnog je značaja za grad Niš da se dozvola ne produži. Niš ne može bez vode i ne može bez slobode.
Nisam sigurna da li razumete koliko Nišlijama znači voda i koliko je Niška Banja upravo zbog stanja u kome je slaba i bolna tačka svim Nišlijama. Zaista se nadam da nećemo morati da dokazujemo.
Ovo je, recimo, vrelo Studene i moram da kažem – nećete ni ovde kopati. Hvala vam.
Zahvaljujem.
Obraćam se premijerki Ani Brnabić. Da li znate da su od 19 devastiranih opština 15 na jugu Srbije, a od ukupno 44 nerazvijene opštine 21 je na jugu Srbije. Siromaštvo, dame i gospodo, glad. Da li znate da su pojedine od tih opština pred bankrotom? Ne samo da im je ugrožena tekuća likvidnost već postoji realna mogućnost da već na jesen uđu u blokadu? Sigurna sam da znate šta znači blokada za lokalnu samoupravu.
Kada će opštinama biti uplaćena sredstva iz tekućih budžetskih rezervi, budući da nisu dobili prošlogodišnja kako ne bi ušli u blokadu i kada će im biti povećani transferi koji nisu povećavani od 2014. godine, jer sa ovim što trenutno dobijaju očigledno je da ne mogu da funkcionišu, a većina tih opština nema razvijenu privredu i zavisi o države.
Da li znate da jugoistočna Srbija učestvuje u famoznom BDP sa 13,7%, a da su ulaganja iz tog BDP u naš region 4,5%, a da beogradski region ima udeo u BDP sa 41,7%, a ulaganje iz BDP 72,8%? Za to vreme Niš ima najmanji budžet po glavi stanovnika od svih najvećih gradova. Leskovaca ima najmanju prosečnu platu od svih gradova. U Nišu postoji prvi put pad stanovnika, jer kineske fabrike nisu dovoljne da zadrže mlade Nišlije, a kamoli da privuku druge. Iako Leskovac ima najmanju prosečnu platu, ima stadion jer stadioni valjda najbolji utiču na rast BDP. Gadžin Han nema vrtić i industrijsku zonu, Prokuplje nema imovinu, jer prodadoše sve živo, Merošina nema vodu, Crna Trava nema ljude, pa im ništa i ne treba. Ironije je što ni Beograd nema metro, ni normalnu autobusku i železničku stanicu, moderne, savremene i sa gradskim saobraćajem povezane, pa bar kada dolazimo u prestonicu da vidimo gde ide naš novac.
Drage moje Nišlije, to znači da vi plaćate porez i doprinos, a da naš novac ne ostaje tamo, već ide dalje, što ne bi bilo tako strašno da se ulaže u stvari koje bi svima bile korisne: u opremu za bolnice, kako ne bi postojale liste čekanja, kako ne bismo mesecima čekali na pregled, u veće plate prosvetara a ne u nacionalne stadione. Premijerko, krajnje je vreme za decentralizaciju, jer će od Srbije na kraju ostati samo mahale.
Kao da nije dosta siromaštva na jugu dolazi do otpuštanja radnika, krenulo je od "Geoksa", preko "Grunera" u Vlasotincu, a sada postoji mogućnost da se zatvori "Džinsi" u Leskovcu. U Vlasotincu je 200 ljudi ostalo bez posla. Znate li vi šta je 200 ljudi za malo Vlasotince? Ekonomska bomba i na sve to deo radnika otpušten je, odnosno ostao je bez posla, bez otpremnina i bez prava na naknadu sa biroa. Na prevaran način potpisali su sporazumni raskid ugovora o radu i tako otišli na ulicu. Tek nakon pritiska javnosti "Gruner" je počeo da otpušta onako kako je trebalo od početka, naravno proglašavajući tehnološke viškove, ali ne samo to. "Gruner" je pod pritiskom javnosti priznao da krši ugovor o subvencijama i ja sam u odgovoru na poslaničko pitanje od ministra Baste dobila da će "Gruner" vratiti deo državnog novca u budžet, negde oko 400 hiljada evra.
Gospodo, budući da su radnici otišli na ulicu uz stimulativne otpremnine koje su zaista mizerne, mislim da bi bilo fer da se od tog novca koji "Gruner" vraća tim radnicima isplate zakonom propisane otpremnine. Gospođo premijerko, hoćete li pomoći tim ljudima da dobiju zakonom propisanu otpremninu od novca koje "Gruner" vraća državi?
Zatim, imamo radnike leskovačkog "Džinsija" koji su i dalje na prinudnom godišnjem odmoru, iako su davno iskoristili godišnji odmor. Fabrika im duguje plate, putne troškove i niko ne zna da li će se uopšte vratiti na posao, jer nemaju koga ni da pitaju. Vlasnici i menadžeri su u Turskoj, lokalna samouprava čeka da se oni vrate iz Turske, jer nema nikakve informacije, a portiri kažu da se fabrika zatvara. Ti ljudi žive ionako od bednih plata i sada ne znaju šta će dalje. Šta se dešava sa fabrikom "Džinsi" u Leskovcu i šta država može da uradi kako bi zaštitila radnike, makar od neizvesnosti?
Radnici nisu roblje i nisu broj. Ne možete se hvaliti njima kada se otvaraju radna mesta, a kada ti isti ljudi ostaju bez posla da se pravite kao da ne postoje. Ovo je realnost, ovo nam se dešava. Ne možete ih gurnuti u matriks imaginarnog sistema koji nikad ne zakazuje i praviti se da je sve u redu. Ako su nam opštine pred bankrotom, fabrike pred zatvaranjem, radnici pred gladovanje, saglasićemo se da ipak nešto nije u redu. Tim ljudima sada treba premijerka, a ne komesarka SNS. Hvala.