| 23.12.2024. | Predlog zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava |
u proceduri
|
| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 09.12.2024. | Predlog za razrešenje predsednice Narodne skupštine, Ane Brnabić |
u proceduri
|
Zahvaljujem se.
Pre nego što počnem sa obrazlaganjem samog amandmana, ja želim da kažem da prosperitetna država nije ona koja ima najviše kilometara izgrađenih auto-puteva, već ona sa najvećim procentom zdravih ljudi, i to treba da budu naši prioriteti kada donosimo odluke o tome u šta ćemo prvo ulagati?
Verujte mi da svaki čovek koji boluje, recimo, od hronične opstruktivne bolesti pluća ili od karcinoma u Kruševcu, da je mogao da bira, radije bi zauvek putovao magistralnim putem umesto auto-putem, nego bio bolestan. Bolest košta, po ekspertskim procenama koje sam ja čitala, negde čak i do trećine BDP-a iznose nevidljivi troškovi nastali zbog zagađenja vazduha. Košta bolovanje koje otvaraju majke kada im se dete razboli, državu košta, ali očigledno je ne brine baš previše, ali zato brine tu majku i majke u Srbiji i očevi moraju da znaju da mnoge bolesti nisu neminovnost i nisu neizbežne, jer da jesu onda bi broj umrlih i obolelih u Srbiji i u Sloveniji bio procentualno jednak. Kada pogledate analize, vidite da ih u Srbiji ima četiri puta više nego u Sloveniji, a nekad smo bili jedna država.
Smanjenje zagađenja se ne postiže samo kvalitetom, ovo smanjenje u stvari obolelih ne postiže se samo kvalitetnim lečenjem nego pre svega prevencijom i pravovremenim ulaganjima. Dobronamerna država se trudi da spreči, a nakon toga da leči. Naša slabo radi i jedno i drugo i od toga korist nema baš niko, osim privatnih apoteka, a nakon što smo državne potpuno ugasili.
Što se tiče prvog amandmana, mi smo zahtevali, zapravo hteli smo da pocrtamo neophodnost merenja suspendovanih čestica koje se javljaju kao najčešći zagađivač u našim sredinama. Amandman je odbijen, međutim pokazalo se da u praksi su vrlo često izveštaji dolazili nepotpuni bez merenja upravo ovih čestica. Smatram da nije bilo zgoreg da prihvatite ovaj amandman da zapravo svaki izveštaj koji ne sadrži podatke o suspendovanim česticama ne može biti prihvaćen. Hvala.
Hvala najlepše.
Prvo bih želela da pomenem nešto što je izrečeno nekoliko puta u Domu Narodne skupštine. Mislim da je važno zbog građana Republike Srbije da budu upućeni. Stalno kada se govori o zagađenju u Boru govori se o tome da je smanjen sumpor-dioksid. Međutim, iz nekog razloga ne govori se o tome da su ciljne vrednosti za arsen prekoračene osam do 40 puta. Ovo je jedna veoma opasna zagađujuća materija i ja bih molila da kada govorimo o podacima da iznesemo i ono što je povoljno i ono što nije povoljno po građane.
Što se tiče samog naše amandmana, mi smo želeli zapravo da proširimo ovaj korpus delanja građana koji nije bio povoljan po vazduh i po naše zdravlje zato što se ovim zabranama definišu samo aktivnosti koje se odnose na ozonski omotač. Sa druge strane, mi svaki dan, nažalost, smo svedoci toga da ljudi pale gumu, plastiku i otpadno ulje. Ovo je veoma opasna praksa, ovo je praksa koja je ustaljena u Republici Srbiji i smatramo da građani moraju da budu informisani o tome u kojoj meri je to opasno i da ovo mora da bude obuhvaćeno Zakonom o zaštiti vazduha. Zbog čega? Nama je navedeno u odgovoru na amandman da ne može da bude prihvaćen, jer se on tretira upravljanjem otpadom, odnosno regulativom koja se odnosi na upravljanje otpadom. Međutim, ta regulativa uopšte ne definiše postupanje fizičkih lica. Takođe, ovaj otpad onog momenta kada bude zapaljen on predstavlja problem za vazduh. Ne vidimo zbog čega ne bismo podvukli koliko je ovo štetno i opasno.
Takođe, dodali smo i predlog određenih kaznenih mera koje bi usledile usled ovakve prakse. Mi smo svesni toga da ljudi koji pribegavaju paljenju plastike i otpadne gume i otpadnog ulja su ljudi koji nemaju dovoljno ekonomskih sredstava. Mi pozdravljamo odluku da se rešava energetsko siromaštvo, svesni smo koliko je to ozbiljan problem i smatramo da treba da se nastavi u tom pravcu.
Takođe, kad predlažemo kaznene mere, smatramo da one ne treba da budu finansijske, nego treba da budu mere informisanja, odnosno obrazovanja ljudi koji pristupaju takvim ponašanjima i u težim slučajevima da se odnosi na društveno korisni rad.
Smatramo da je jako važno ne kažnjavati samo ljude koji ne dostavljaju izveštaje na vreme, planove na vreme zato što od izveštaja i planova ljudi neće ozdravite. Ozdraviće onog momenta kada budemo prestali svi, i pravna i fizička lica, sa lošim praksama. Zahvaljujem se.
Hvala vam.
Ovaj amandman odnosi se na predlog da se kažnjava pravno lice koje bez dozvole ministarstva vrši merenje kvaliteta vazduha. Mi smo zahtevali da se briše ova odredba zakona, zato što ne vidimo kakva se šteta nanosi dodatnim merenjem kvaliteta. Zapravo, čini se da je u stvari svrha destimulisanje nekakve samoinicijativne kontrole kvaliteta vazduha ili možda prikrivanje informacija o akcidentima.
Već smo ukazali da protekne jako puno vremena od momenta kad se desi neki veliki požar koji može da bude jako opasan, do momenta dok se ljudi ne obaveste o posledicama i merama koje treba da preduzmu. Zapravo, može da se desi da nikada i ne saznamo šta je trebalo da uradimo u tom trenutku.
Meni nije jasno kako nije bio prihvaćen ovaj amandman koji definiše obavezu merenja suspendovanih čestica koje su najadekvatniji pokazatelji kvaliteta vazduha, jer mi bez tog podatka zapravo dobijamo jednu lažnu sliku. Dovoljno je da se, na primer, neredovno kalibrišu ovi aparati za merenje zagađenja vazduha ili da se to iz nekog razloga odlaže, mi već nemamo podatke o onome što je bio najvažniji pokazatelj kvaliteta vazduha, odnosno dobijamo lažnu sliku da je kvalitet kako treba, prihvatljiv.
Moje pitanje je - zašto bi pravno lice bilo kažnjeno za merenje kvaliteta vazduha?
Imamo sledeću situaciju. Nas ministarstvo ne mora da informiše kada izbije akcident koji ugrožava naše zdravlje šta treba da radimo, lokalna samouprava ne snosi kaznu ako se ne pridržava sopstvenih planova, dakle, ako kasnimo sa realizacijom mera koje smo planirali ne dogodi se ništa, samo treba da planiramo ali nema reperkusija kad se to ne sprovodi u praksi, Ministarstvo ako kasni i 10 godina sa izdavanjem one objedinjene dozvole IPPC dozvole, isto tako ne snosi nikakvu odgovornost, ali zato kaznu plaća onaj ko vrši dodatno merenje kvaliteta vazduha.
Smatram da ovo zaista nije fer i zahtevam da se obriše ova odredba zakona.
Hvala predsednice.
Ja bih počela od pitanja za ministarku Đedović Handanović. Žao mi je što juče nisam imala priliku da je pitam to, ali volela bih da dobijem ovaj odgovor svakako. Pošto je ona ponovila nekoliko puta da će doći do smanjenja emisije CO2, gasova staklene bašte i da ćemo smanjiti zavisnost od fosilnih goriva, mene zanima kada smo to videli u mišljenju Vlade i čuli od ministarke da li su oni uzeli u obzir emisije izazvane tokom celog procesa proizvodnje novih automobila?
Zapravo veliki deo energije koje se koriste za ekstrakcije i preradu litijuma upravo potiču od fosilnih goriva koja, znate, emituju upravo CO2.
Istraživački podaci kažu da za svaku tonu iskopanog litijuma oko 15 tona CO2 se emituje u vazduh. Zašto ste nam to prećutali?
Drugo, rekli ste da prelazak na električna vozila navodno smanjuje našu zavisnost od fosilnih goriva. Kako se napajaju ti automobili? Da li možda na struju? Kako se u Srbiji proizvodi struja? Opet koristimo fosilna goriva.
U krajnjoj liniji, ako ćemo smanjiti zavisnost od fosilnih goriva zašto pravimo nove termoelektrane? Zanima me koja je logika u celom tom procesu?
Drugo, volela bih da vidim neke komparativne podatke efekta uređivanja ovih šinskih sistema prevoza gde može na primer 300 ljudi da se preveze u jednom vozu u odnosu na efekte 300 električnih automobila, koji treba tek da se proizvedu i ljudi treba da ih kupe nekim novce koji nemaju?
Drugo pitanje za Ministarstvo finansija – kada će se ukinuti PDV na donaciju hrane ili uvesti taj konvenzacioni fond za povrat PDV o kome ste govorili u medijima, to smo mogli da ispratimo? Suština ova dva sredstva je istra. Dakle, podstiče se donacija hrane. Moje pitanje je i koji su rezultati rada radnih grupa formiranih 2018. godine kako bi se zakonski uredio institut doniranja hrane? Prošlo je šest godina.
Želim samo da podsetim da prema Zavodu za statistiku oko 20% stanovnika živi u riziku od siromaštva, što znači da imaju primanja ispod 26.500 dinara. Od toga, 800 hiljada živi u apsolutnom siromaštvu, a mi ne možemo šest godina da promenimo Zakon o PDV ili da uvedemo konvenzacioni fond. Kome je to u interesu? Građanima Srbije svakako nije. Hvala.