| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 09.12.2024. | Predlog za razrešenje predsednice Narodne skupštine, Ane Brnabić |
u proceduri
|
| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
odbačen
|
Uvaženi građani Srbije, Narodni pokret Srbije je podneo amandman na član 7. Zakona, sa idejom da se ustanovi obaveza javnim servisima da procenat ukupnog programskog sadržaja posveti sadržajima na jezicima nacionalnih manjina i prilagođenim osobama sa invaliditetom. Kolege su govorile već o nacionalnim manjinama, pa ću se ja fokusirati samo na osobe sa invaliditetom.
Kada pogledamo podatke iz poslednjeg popisa iz 2022. godine, zvanično se govori o broju od 356.404 osoba sa invaliditetom, a svi koji svakodnevno rade sa ovim osobama znaju da taj broj ne odražava realnost zapravo koliko takvih ljudi, građana imamo u Srbiji. I reći ću vam da je u prethodnom popisu utvrđeno da broj osoba sa invaliditetom iznosi 570.000.
Šta se desilo sa 200.000 ljudi koji su nestali zapravo iz popisa? Sada se postavlja pitanje da to možda nije zbog vaše socijalne politike. Podaci Svetske zdravstvene organizacije kažu da od ukupne populacije u svetu 16% čine ljudi osobe sa invaliditetom.
Srbija je potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom i drugih međunarodnih dokumenata, gde se obavezala da će u skladu sa tim dokumentima unaprediti život osoba sa invaliditetom. Naročito je važna direktiva Evropske unije koja se zove Direktiva o audiovizuelnim medijskim uslugama i koja je ključni pravni okvir za pristupačnost medijskih sadržaja osoba sa invaliditetom.
Ono sa čime se mi ovde sada suočavamo je situacija da novi medijski zakon mora da uvede pristupačnost u većem obimu kao obavezu medija, a ne kao privilegiju građana koji imaju invaliditet.
Godine 2021. izrađena je Studija o proceni politika digitalne pristupačnosti u Republici Srbiji i ta studija je rađena u saradnji sa Vladom Republike Srbije i žao mi je što predsednica Skupštine, koja je tada bila premijerka, nije tu, da nam odgovori šta je zapravo urađeno po preporukama koje su na osnovu te studije izrađene i kako zapravo ova vlast planira da unapredi položaj osoba sa invaliditetom. Jer jedno društvo se ogleda kakvo je po tome kako tretira najranjivije grupe u svom stanovništvu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Uvaženi građani Srbije, Narodni pokret Srbija je podneo amandman na član zakona 12. koji se odnosi na uspostavljanje državne mreže za merenje kvaliteta vazduha i ono što se primećuje kroz ceo zakon, da u zakonu generalno postoje tri vrste zagađenje vazduha, jedna je tačkasti izvori, to su dimnjaci, linijski su transportni putevi i površinski koji obuhvataju deponiju i odlagalište ruda i flotacijinih jalovišta.
Zakon posmatra samo tačkaste izvore, ponegde spominje linijske, o površinskim izvorima u ovom zakonu nema ni reči. Ove emisije se ne prate zato što Ministarstvo zaštite životne sredine i rudarstva i geoloških istraživanja se prepucavaju čija je to nadležnost, a zapravo su deponije i odlagališta i jalovišta sve značajniji izvor zagađenja.
Takođe smo predložili da se utvrdi lista zona iz širih gradskih područja kako bi se ustanovila obaveza praćenja kvaliteta u zonama koji su pod uticajem emisija sa površinskih izvora prašine. Površinskim izvorima mora da se upravlja, da se ne ispuštaju zagađujuće materije u vazduh preko dozvoljenih količina i ono što je interesantan podatak je da u Srbiji postoji preko 260 napuštenih deponija, o kojima zapravo niko ne brine.
Od moje koleginice Ane Eraković ste čuli o stanju zagađenja u Boru i o zdravstvenom stanju građana koji tamo žive i ono što prosto je toliko jasno da se deponijama i velikim zagađivačima u rudarskim mestima ne upravlja na pravi način.
Jasno je onda kada sve ovo imamo u vidu kako bi se upravljalo i deponijom koju Rio Tinto planira da pravi u dolini Jadra. Za 40 godina je planirano da otpad pređe 100 miliona tona, što znači da smo jedno odlagalište, jedna deponija bila bi kao petnaestospratna zgrada, a prostiraće se na 30 hektara.
Tako da je potpuno jasno da mi nemamo odgovarajuću regulativu koja reguliše i rudarenje i sve aktivnosti koje se tiču zagađenja životne sredine i žao nam je što su amandmani koje smo predložili odbačeni, jer oni suštinski neće promeniti stanje koje je prilično loše, da ne kažemo katastrofalno u Srbiji kada je u pitanju zagađenje vazduha.
Uvaženi građani Srbije, takođe, Narodno pokret Srbije je podneo amandman i na član zakona koji se odnosi na lokalne mreže za merenje kvaliteta vazduha i ono što je važno reći je da postoje dve vrste monitoringa kvaliteta vazduha. Jedan je kroz nacionalnu mrežu, gde se merne stanice postavljaju tamo gde je nacionalni interes, i takođe postoje lokalne stanice koje se postavljaju u mestima od preko 200 hiljada stanovnika i industrijskim zonama kao što su na primer Bor i Zaječar.
Ono što je interesantno reći je da se na kraju godine, kada pričamo o kvalitetu vazduha, zapravo unose samo rezultati Nacionalne mreže za monitoring, ali se ne prate specijalni zagađivači u specijalnim sredinama, kao što su na primer organski zagađivači koji se nalaze u Šapcu i Pančevu, teški metali u Boru i zato je potrebno uključiti i rezultate lokalnih mreža.
Ono što smo takođe predložili je da se precizira član koji se odnosi na merenja posebne namene gde bi moralo usled promena tehnologije da se i tehnološke opreme, korišćenje energenata ili sirovina drugačijeg sastava od standardnog da se svi ti rezultati uvrste u merenja.
Takođe treba objavljivati, ovo treba da rade republički inspektori zajedno sa lokalnim na terenu zato što republički inspektori su nadležni za kontrolu velikih zagađivača, ali nažalost i ovo što smo predložili nije prihvaćeno. Tako da, i dalje stojimo na stanovištu da su kozmetičke samo stvari unešene u ovaj zakon, a da se suštinskim poboljšanjem vazduha odredbe ovog zakona nisu bavile.
Uvaženi građani Srbije, Narodni pokret Srbije je 4. aprila podneo dopis sa pitanjem predsednici Narodne skupštine gospođi Ani Brnabić i pošto više od dva meseca nismo nikakav odgovor dobili, ja ću danas morati da ponovim to pitanje u plenumu.
U konačnom izveštaju Misije za posmatranje vanrednih parlamentarnih izbora iz decembra 2023. godine, ODIHR je naveo da je potrebno unaprediti rad RIK-a, u okviru kojih je potrebno da se uspostavi i stalni sekretarijat. Ova preporuka je realizovana odgovarajućim odredbama Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u službi Narodne skupštine, koji je 20. decembra 2024. godine doneo sekretar Skupštine.
Sektor za podršku rada RIK-u je ovim izmenama predviđen kao peta jedinica u okviru službe Narodne skupštine i za njenog rukovodioca je predviđen pomoćnik generalnog sekretara. Tu je predviđeno 21 radno mesto, sa 39 izvršilaca. Ono što prosto želimo da znamo, da li je izvršeno raspoređivanje državnih službenika i nameštenika na radna mesta utvrđena u sektoru?
Ono što želimo da podsetimo da je ODIHR misija insistirala na transparentnosti kada je u pitanju unapređenje izbornog procesa i da je zapravo potrebno da svi akteri koji su na političkoj sceni budu uključeni, pa je tako potrebno da u radu ovog sektora, uz dogovor sa generalnim sekretarom, budu uključeni i izvršioci predloženi od strane opozicionih političkih stranaka.
Ono što je nama jasno je da su sva navođenja da će se izborni proces unaprediti od strane vlasti, zapravo vrlo deklarativno. Sve izjave su deklarativnog karaktera.
Moja koleginica Ana Eraković i ja smo bile članice Radne grupe koja je radila na unapređenju izbornog procesa u skladu sa ODIHR preporukama tokom prošle godine i tu Radnu grupu su napustili upravo zbog toga što je vladajuća većina na svakom koraku manipulisala procedurom i izigravala sve što se moglo izigrati.
Imamo i primer konkretan za to kada je u pitanju imenovanje stalnog sastava RIK-a, odnosno Republičke izborne komisije. Tu je prekršen stav 3. člana 18. Zakona o izboru narodnih poslanika, jer ovaj član predviđa da poslanička grupa koja ima više od polovine od ukupnog broja narodnih poslanika predlaže predsednika i zamenika predsednika.
Srpska napredna stranka je predložila i predsednika i zamenika predsednika, suprotno zakonu, jer nijedna poslanička grupa u Narodnoj skupštini nema više od polovine ukupnog broja narodnih poslanika.
Inače, kako je ranije praksa i nalagala i kako se radilo u prošlosti, zameničko u Republičkoj izbornoj komisiji je pripadalo predstavnicima opozicije, tako da i ovog puta smo imali kod imenovanje RIK-a izigravanje zakona i to samo, prosto, potvrđuje ono što smo i mi iskusili u okviru radnih grupa koje se tiču reforme izbornog procesa, ali i oni koji su učestvovali u radnim grupama koje se tiču izmena seta medijskih zakona, tako da bismo zamolili sada evo i u plenumu predsednicu Narodne skupštine gospođu Anu Brnabić da nam da odgovor na pitanje kako će se službenici i nameštenici raspoređivati u ovom sektoru, koji je zapravo uveden u sistematizaciju Narodne skupštine, jer hoćemo da znamo da li će tu biti predstavnika opozicionih stranka?
Zahvaljujem.