Zamrsili smo se sada u raspravi o proceduralnim stvarima, a čini mi se da je ova namera, ova ideja koja se nalazi u ovom predlogu zakona to prevazilazi, ovde se radi o političkoj nameri centralizacije, centralizacije vlasti i to centralizacije vlasti u ruke Aleksandra Vučića. Ovo ništa nije drugo nego to.

Mogu da razumem da je namera vlasti da pomogne vojsci, da imamo dobar socijalni program kada su oni u pitanju, da oni žive bolje, da njihove porodice žive bolje, ali ovde se ne radi o tome, vi se krijete iza takvih socijalnih politika, krijete ono što je vaš jedini politički cilj, a to je apsolutistička vlast u Srbiji. To je jedino što vi želite.

Sramota je podneti ovakav zahtev u ovom trenutku, jer ako vi kažete već ministre da je sve to sadržano u zakonu, pa zašto onda nešto menjate, a ako toga u zakonu nema, onda znači da uvodite apsolutističku vlast. Ili jedno ili je drugo, neće biti treće i to treće ne može se pomutiti bilo kojim socijalnim aspektom bilo kojih izmena ovog ili srodnih zakona. To je činjenica.

Meni je jasno da su, s obzirom na vaše oskudno znanje iz istorije, je teško pričati o tome koliko je ovaj narod potrošio snage i resursa da se izbori sa apsolutističkim vlastima, sopstvenim apsolutističkim vlastima, mi smo ceo 19. vek potrošili na to i čini mi se da smo tu lekciju naučili. Sada vidimo da ponovo dolaze apsolutistički zakoni i moj vam je onda predlog, hajde da se više ne igrate demokratije, otvorite se politički potpuno, autujte se politički potpuno, recite mi želimo apsolutnu…(Isključen mikrofon.)

Predsedavajući je bio dužan da povede više računa…

Član 108, rekao sam već.

Nije vezano za poslednja dešavanja.

Molim vas, dajte mi samo da se obratim. Mogu li?

Predsedavajući ili predsednik Skupštine je bio dužan da se stara o redu na sednici ili da sednicu prekine u trenutku kada ste vi izgovorili konstrukciju „gej afera“. Kada se kaže „gej afera“ tako nešto ne može da postoji, to biste vi trebalo da znate, zato što biti gej nije afera, to bi ste vi trebali da znate.

Znate šta je afera? Postoji korupcionaška afera, to je ono što se u Novom Sadu desilo. Postoji kriminalna afera, a to je ovo što se dešava ispred Skupštine. Postoji politička afera, to su vaši međunarodni korupcijski dilovi koje pravite. E to je afera, a ne gej afera.

Podrška za Biljanu Đorđević, bićemo tu da je odbranimo od svih vaših kriminalaca ispred.

U normalnom parlamentu, u normalnom okruženju mi bi danas razgovarali o dobri predlozima koje svi ovde imamo. Čuli smo ih dosta ali nije im posvećena dovoljna pažnja.

Mi smo ovim amandmanom hteli da odvojimo dodatno tri milijarde dinara za obrazovanje. Želimo da povećamo standard naših prosvetnih radnika, da se više ulaže u prosvetu. Zaista smatramo da je to osnova svake dobre i uspešne države Međutim, u ovom okruženju i kada razgovaramo sa vama o nečemu kao što je prosveta i kao što je obrazovanje, to je jako teško, jer ste vi pokazali da je vama obrazovanje jedna banalna, nebitna stvar. A znate zašto? Zato što kada ste napravili ovaj batinaški kamp, batinaško utvrđenje ispred Skupštine, to je bio studentski kamp. To i dalje za vas ima nekakvo zvanje studentskog kampa, a svi vrlo dobro znamo da je to batinaško utvrđenje.

Vi tu zaista školujete propagandu. Svako veče puštate Vučićevića da truje sopstvene pristalice. Tu školujete početnike kriminalce koje dovlačite iz cele Srbije. To je tu ogledno odeljenje kriminala u Srbiji.

Na uštrb toga vi ste spremni da uništavate univerzitete koji postoje više od 150 godina. To vama ne treba. Na uštrb toga, vi uništavate kredibilne, važne gimnazije u Srbiji, poput Jovine gimnazije, poput Karlovačke gimnazije, poput Šabačke gimnazije ili Pete gimnazije u Beogradu. Vama to nije potrebno.

Ja sam zbog svega toga još u martu, zajedno sa svojim kolegama u Zeleno-levog fronta, podneo krivičnu prijavu protiv organizatora tog skupa. I dalje, posle devet meseci, mi nismo dobili nikakav odgovor na to i onda pitam ministra Vujića zašto se opstruiše taj proces, zašto je ta krivična prijava u nekoj fioci kod njega ili kod nekog drugog, zašto ne postupite po toj krivičnoj prijavi, zašto blokirate rad Tužilaštva? To je moje pitanje ovde i na to tražim odgovor.

Evo najnovije vesti. Pored toga o vašem odnosu prema obrazovanju govori i poslednja vest da se obrušio deo saobraćajnice kod Centra izvršnosti u Kragujevcu. Vama Centar izvršnosti ode nizbrdo u Kragujevcu, a vi nama ovde pričate kako izdvajate milione i milijarde za nove puteve, za nove kanale, za Osmeh Vojvodine, za razne neke priče nam pričate, a onda šta god da uradite to pada u rupu, pada na građane, građani zbog toga stradaju. Da li je nastrešnica u Novom Sadu ili je deo saobraćajnice u Kragujevcu, isti je vaš rezultat.

Slobodni građani ove zemlje su shvatili da je SNS jednako korupcija. Zbog toga se vi i bojite i ovih narednih izbora ako idu u Negotinu i Mionici. Zbog toga se i bojite da raspišete naredne izbore.

Da imate snage, da ste svesni da imate snage, mi bi već bili u izbornoj kampanji. Hvala vam.

Postoje u svakom društvu, u svakoj državi, dve nenadoknadive stvari. Prva, na prvom mestu, naravno, su ljudski životi, a onda na drugom mestu dolazi kulturno nasleđe. I jedna i druga od tih stvari ne mogu se nadoknaditi, jednom kada budu uništene.

Politika Napredne stranke, svojom korupcijom, koju je razvila u prethodnim godinama, udarila je i na jedno i na drugo. U ovih godinu dana mi to možemo vrlo jasno da vidimo. Vaša korupcija ubila je 16 ljudi u Novom Sadu, vaša korupcija uništila je preko 100 objekata kulturnog nasleđa u našoj zemlji. Vi zatirete našu državnost, zatirete naš suverenitet, upravo napadima na ove najsvetlije stvari. Vi nas lišavate tradicije, istorije, pravde, nasleđa, neke ljude i života. Vi ste grobari normalnog života u Srbiji, to smo bezbroj puta ponovili, to je jasno kao dan. Zato su ljudi nezadovoljni.

Upirete se ovde da opravdate svoje poduhvate i prljave namere i da ih predstavite kao nacionalni interes, kao nacionalne, kao patriotske, a svaki trag, svaki trag vam smrdi na izdaju tih nacionalnih interesa, na izdaju pravde, na izdaju Ustava, na izdaju zakona. To je vaš rezultat, to je rezultat vašeg rada. Vi ste spremni, gospodo, da prodate kasarnu Sedmog konjičkog puka, zgradu Generalštaba, slavnu Kamenu palatu i 14 objekata zaštićenih, naših kulturnih dobara, samo da biste duže ostali u skupim automobilima i da biste zadržali prljave biznise, prljave poslove sa svojim domaćim i stranim partnerima.

Ja se kulturnim nasleđem bavim 20 godina, od 16. godine radim u ustanovama zaštite. Mislim da u ovom trenutku u ovoj sali jedini mogu da posvedočim terensko iskustvo zaštite kulturnog nasleđa.

Ako je vaša vlast ugasila Centralni institut za konzervaciju, vašim potpisom nećete ugasiti Republički zavod za zaštitu spomenika, koji vam se sada ovako stručno odupire. Ovo autentično tumačenje koje se nalazi pred nama, autentično tumačenje Zakona o rušenju kulturnog nasleđa, ja bih ga tako nazvao, jedino je autentično po tome što se radi o autentičnoj korupciji, o autentičnoj lošoj politici i o autentičnom uništavanju naše zemlje. Hvala vam.

Nove izmene Zakona o planiranju i izgradnji i izmene Zakona o evidenciji i pravu na upis samo su legalizacija decenijske pljačke i u tim izmenama utehu nalaze jedino prljavi investitori i kriminalci koji su u protekloj deceniji zidali širom Srbije rušeći sve pred sobom.

Pored toga, ovim izmenama zakona nastavlja se sistematsko narušavanje kulturnog nasleđa time što se institucijama zaštite kulturnog nasleđa našim institucijama oduzima nadležnost, smanjuje opseg njihove kontrole u Republici Srbiji.

Glavna prepreka vašem prljavom biznisu i koruptivnim radnjama bile su upravo te institucije zaštite kulturnog nasleđa. To smo videli u prethodnim godinama i o tome smo jako puno govorili. Te institucije čuvaju spomenike za buduća pokolenja. Vi te institucije želite da obrišete. To radite čitavu deceniju. To radite sistematski i sada i ovim izmenama tu svoju nameru podebljavate.

Tu prvenstveno mislim na Republički zavod za zaštitu spomenika koji je u poslednje vreme podržao sve ono što građani traže od vas i zbog toga se ovakvim izmenama tom Republičkom zavodu za zaštitu spomenika, ali i drugim lokalnim zavodima koji vode računa o našem kulturnom nasleđu, vi ovime svetite. To ne smete da radite.

Vi ste se ostrvili na institucije koje jeste u prethodnim godinama ranili, pomisleći da su te institucije mrtve i da možete da ih dokrajčite. Videli smo aktivnosti Republičkog zavoda za zaštitu spomenika i kroz lokalne zavode za zaštitu spomenika veliki broj kolega ustao je protiv toga i vama je sada to veliki problem.

Pomislila je Ana Brnabić da je veća od profesora Dragoslava Srejovića. Pomislio je Milenko Jovanov da je veći od jednog Milana Kašanina, a jedan obični radikal, Nikola Selaković, pomislio je da je veći od Jovana Sterije Popovića. Dotle smo mi došli! To možemo sada da poredimo.

Ja ovde sada pitam, kada sve ovo iznosite pred nas, kada izlazite sa ovakvim izmenama zakona, sa lošim rezultatima iza vašeg rada i sa ovakvom jednom deluzijom, gde je granica vaše destruktivne deluzije koja je našu kulturu bacila na kolena i potpuno je uništava, a to vidimo i kroz institucije zaštite i kroz pozorišta širom Srbije i kroz galerije i kroz kinoteku i kroz sve one institucije koje su suština i stub Republike Srbije.

Vi rušite spomenike čitavu deceniju da bi gradili letnjikovce a obezbedili ste prostor mafiji da gradi kupleraje na mestima gde su nekad bili spomenici kulture kojima smo mogli da se podičimo. To je rezultat vašeg rada. To uništavanje naše zemlje na sledećim izborima, ja sam apsolutno siguran, prestaje, zato što je previše loših rezultata iza vaše politike. Mi smo dotle došli.

Ja sam svestan, doduše, da je mera vaše gluposti neograničena, ali mi nećemo dozvoliti ni na ovom mestu, ni na ulici, da ta mera vaše gluposti bude mera svih stvari u Republici Srbiji. Zato će i Srbija, zato će i Pokret slobodnih građana preživeti svu ovu vašu torturu koju sprovodite nad nama time što nam pritvarate aktiviste, a kada to preživimo, kada to prevaziđemo, i Republika Srbija i sve partije koje se zaista zalažu za boljitak u ovoj zemlji, moći ćemo da radimo na razvoju naše zemlje i da radimo za naše građane. Hvala vam.

Meni je žao što vidim da današnju sednicu koristimo u ovom tonu, jučerašnja je bila u još i gorem, malo ću se osvrnuti na to. Izgleda da se poslanici vlasti ne bave ničim ozbiljnijim osim sitnim bacanjem dosetki. Ja mislim da poslanici imaju ozbiljnija posla.

Ovde smo sa drugim zadatkom. Meni nije drago kad se vi zabavljate, zato što se zabavljate o zlu građana, o kojima ne vodite puno baš računa.

Dragi građani, vi ste videli juče da je sednica protekla u tonu bezobrazluka, nekulture i nevaspitanja. Poslanici vlasti su time obeležili jučerašnje zasedanje koje je trebalo da bude obeleženo jednim, između ostalog, plemenitim zakonom, nekim važnim zakonima za naše građane, a obeleženo je na taj način.

Prevarila su se gospoda iz vlasti ako misle da u Srbiji prolazi spontano bahatost i da je bahatost nešto što naš narod ceni. Naš narod će na to prećutati, otrpeće to neko vreme, ali će to i te kako zapamtiti. Mislim da se to i vidi u svim mestima širom Srbije gde vi skoro pa ne možete više ni da izađete na ulicu.

Dragi građani, oni su najgore među nama izvukli, našli ih na najtamnijim mestima, obukli u odela, jedva mogu, vidim, i da ih zakopčaju, dali im automobile, dali im određenu moć da oni mogu da vas maltretiraju, da mogu da zloupotrebljavaju ono zbog čega su upravo u tim odelima, da ujedaju okolo, da kidaju komad po komad i društva i države nekažnjeno, ali tome lagano dolazi kraj. O tome svedoče građani Srbije poslednjih meseci.

Takav soj ljudi je dosta naštetio našoj zemlji, naštetio je svakom građaninu ove zemlje, sem onima koji su bili bliski vlasti. O tome postoje dokazi, o tome postoje priče, svedočanstva građana itd.

U našoj državi, drage kolege, ljudi nemaju šta da jedu. U ovoj državi ljudi rade po dva, po tri posla, imaju ogromne poreze, pokušavaju da ih plate, pokušavaju da iškoluju decu, rade časno i pošteno da bi na kraju došli u situaciju da njihova Skupština, da njihovi poslanici svoje vreme troše na pošalice i na sipanje dosetki udobno iz mesta koje su zgrabili i koje ne puštaju zbog svojih antidemokratskih metoda.

Nama su gradovi napunjeni kockarnicama, kladionicama, TV programi su napunjeni kriminalcima, najgorim ljudima. Vi po tom pitanju niste uradili ništa. Nasuprot toga, iz naših sela, iz naših malih mesta, izbacili ste domove zdravlja, izbacili ste škole, izbacili ste vrtiće, niste obezbedili uslužne centre koji su građanima najvažniji. Sve ste to uradili samo da bi još jedan dan, još jedan mesec i još neki period ostali na vlasti.

Ti takvi ljudi o kojima ja ovde govorim gase našu istoriju, gase kulturne centre Srbije širom sveta, širom Evrope, to traje već godinama, uništavaju kulturno nasleđe Srbije godinama, preko 100 objekata kulturnog nasleđa. Vi brišete našu istoriju, sa strane pobednika stavljate nas na stranu gubitnika. To je ono što je vlast postigla za 12 godina, a samo da bi ostali još jedan dan u skupom odelu, da bi ostali još jedan dan u skupom automobilu, da bi još jedan dan bili u situaciji da piju vino i gde jedna flaša košta i po 3.000, 4.000, 5.000 hiljada evra, ja to sad zaista ne znam. S druge strane, gledajući građane kako zamrzavaju i odmrzavaju hleb, kako nemaju da kupe osnovne namernice, kako nemaju da obuku sopstvenu decu, toliko je ta razlika velika.

Takvi neljudi, naduti od besa, naduti od bahatost, sada nakon sedam meseci protesta studenata, građana, opozicije, fronta jednog koji nastupa protiv njih, sada posle toliko godina kažu - mi hoćemo da razgovaramo, mi hoćemo da vodimo dijalog. Sada je njima do priče, 13 godina vam nije bilo do priče. Sada je, dragi građani, njima do priče. Zašto? Zato što su tako naduti od besa, uplašeni zbog toga što vide da rejting pada, da se moć kruni, da ne mogu da izađu među građane, a da im ti građani u lice ne kažu ono što misle. To dugo nije bilo tako i zato se situacija menja. Sada oni kažu moramo da sarađujemo, moramo u dijalog.

Hajde da vidimo kakav je to dijalog koji oni vode. Oni dijalog zamišljaju tako što oni govore, svi ostali ćute, drže traku na ustima, ne smeju ništa da progovore i moraju smerno da slušaju sve što ljudi iz vlasti kažu i da se u skladu sa time i ponašaju. NJima je dijalog kada članovi njihovih stranaka…

Pustite vi mene da govorim…

Vratićete mi vreme, vratiću se ja na Alimentacioni fond.

Da nastavim uprkos ovim ometanjima.

NJima je dijalog kada njihovi članovi stranaka izađu iz njihovih prostorija naoružani palicama i studentkinjama lome vilice. To je dijalog. Da li se tako vodi dijalog? Vama je dijalog hapsite decu, kada hapsite srednjoškolce, kada hapsite penzionere, starce, kada studente nazivate nacistima, kada opozicionare nazivate izdajnicima. To je dijalog. To treba da bude dijalog. Vama je dijalog…

Sačekajte. Znam, znam, ali samo, evo, sačekajte. Vama je dijalog kada jednu profesorku, majku, pametnu ženu nazivate teroristom i sad samo hoću da vas malo uputim, pa možda i naučite nešto. Definicija terorizma koji toliko pominjete je sledeća – upotreba sile kako bi se stvorila atmosfera straha i kako bi se postigli politički ili ideološki ciljevi. Hoću da vas pitam, evo, pogledajte ovo, jel ovo taj terorizam, građani da vide, ili je ovo terorizam? Šta vama građani uliva i pravi atmosferu straha? Odgovorite na to.

Ja znam da vama smeta ova priča, ali to je vaša stranka, vi to radite. Žao mi je zaista na tome.

Zbog svega ovoga Pokret slobodnih građana staje u odbranu Srbije, ne sam, već sa svojim partnerima i sa građanima na ulici. Nama je to glavni poziv. To je glavni poziv svakog čestitog narodnog poslanika, svakog aktiviste na ulici koga vi prezirete. To je nama zadatak.

Mi stajemo u odbranu znanja, u odbranu kulture, u odbranu obrazovanje koje je vama tako daleko. Ja mogu to da razumem. Stajemo u odbranu…

Najvažniji dijalog koji imamo jeste sa građanima. Fingirani dijalozi nisu dijalozi, gospodo. Najbolje o vama je rekla ona divna gospođa na jednom vašem skupu kada vam je rekla… (Isključen mikrofon.)

Član 107.

Zaista moram da reagujem, mislim da se ponašate nedolično. Vi nemate pravo kao narodni poslanik da bilo koga, a naročito ne Mariju Vasić, jednu profesorku, ženu aktivistkinju, majku, nazivate teroristom, ni u kom slučaju… To što dobacujete sada samo pokazuje da nemate argumente, da se radi o političkom procesu, da u tom političkom procesu vi ispoljavate sopstveni bezobrazluk na taj način što svoje građane nazivate teroristima. To je na vašu sramotu, svih vas koji sedite tu.

Ta je žena izdržala pritvor, vašu policijsku torturu, biće prilike da dobije slavu koju je zaslužila u prethodnom periodu. Nikako nije zaslužila da je nazivate teroristkinjom.

Sram vas bilo.

Gospođo Brnabić, član 107. a ima i niz drugih članova. Vi ste dugo u politici već sada i trebalo bi da znate da sa ovakvim izjavama u ovim klupama direktno utičete na pravni proces koji je u toku, i to nemate prava da radite. Da li je Marija Vasić terorista ili nije, u ovom političkom procesu, ja verujem da će pokazati vaš namešteni proces koji tamo sprovodite.

Sa druge strane, pokazaće istorija. Ta žena nije ovo zaslužila ovde. Pored toga, vi govorite o osobi koja se ne nalazi u sali i koja nema javnu funkciju, jedno je kad se čitaju …

Drugo je da se raspravlja o njenom statusu da li je ona terorista ili ne i to je sramotno što radite ljudi i ne možete vi iz ovih klupa targetirati ljude da su teroristi.

Šta je vama? To ste radili devedesetih, pa mislite da ste se ponovo vratili u to doba, a mi smo to davno ostavili iza sebe, a studenti su vam pokazali da je budućnost ispred nas, a ne …(isključen mikrofon).