| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
odbačen
|
| 18.10.2024. | Predlog zakona o „Ukradenim bebama" u Republici Srbiji: prisilni nestanak maloletnika |
u proceduri
|
Zahvaljujem.
Poštovani građani, poslanička grupa Srbija centar - Srce podnela je amandman na član 51. stav 1. Zakona o zaštiti vazduha u smislu izmene stava 1, a zbog neophodnosti da se u proces sertifikacije uključe stručnjaci koji poznaju ovu materiju. Sprovođenje obuke, polaganje ispita, dobijanje i oduzimanje sertifikata, kao i niz drugih aktivnosti, podrazumeva i zahteva konsultovanje i uvažavanje stavova biološke, hemijske, tehnološke i pravne struke.
U zadnjih 13 godina svedoci smo da ste, gospodo iz SNS-a, struku, znanje i iskustvo gurnuli u ćošak. Napravili ste svoje prečice za sticanje diploma, prečice za sticanje sertifikata, za otvaranje firmi, za dodeljivanje poslova tim firmama, a posledice svih tih prečica trpimo svi mi zajedno.
Dakle, neophodno je uključiti struku u postupak obuke, u postupak izdavanja sertifikata, kako bi polaznici ovih obuka stekli neko znanje na tim obukama, kako bi to znanje preneli u svojim firmama odakle dolaze, podigli barem stepen zaštite na radu, podigli bezbednost na radu koja je u Srbiji u današnje vreme katastrofalna, podigle nivo ekološke svesti.
Dosadašnja praksa je pokazala velike nedostatke u delu izuzetno lošeg poznavanja zakonske regulative, u delu nedostatka stručnih lica koja će raditi ove obuke. U najčešćem slučaju ove obuke su jednodnevne obuke. Akcenat se stavlja na takse koje se imaju uplatiti za izdavanje sertifikata koji se kreću od 15 do 18 hiljada, a ne na samo znanje i kvalitet tog znanja. Tako da zaista smatram da ima i više nego dovoljno razloga za uvažavanje ovog amandmana i da, nadam se, u narednom periodu struka dobije mesto koje joj pripada. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poslanička grupa Srbija centar Srce takođe je podnela amandman na član 67. Zakona o zaštiti vazduha u smislu dodavanja još jednog stava, stava 3. koji bi glasio – Agencija jednom dnevno na svom sajtu obaveštava javnost o stanju kvaliteta vazduha i tendencijama za naredni dan i period.
S obzirom da je očigledno povećanje zagađenja vazduha, s obzirom da je zdravlje građana, pogotovo dece i hroničnih bolesnika sve više ugroženo, neophodno je da svakoga dana postoji izveštavanje javnosti o stanju kvaliteta vazduha.
Mislim da ste i ovde čuli tokom svih ovih dana, a mislim da vam je i to poznato, da prošle godine jedna deponija u Srbiji ne postoji da nije gorela. Nije nešto mnogo bolje stanje ni u ovoj godini. Samo pre par dana je gorela deponija u Kraljevu. Jedan i po hektar deponije je goreo. Odvratan dim i smrad danima su se širili Kraljevom i ne samo Kraljevom, nego i Vrnjačkom banjom i Trstenikom zbog vetra koji je tih dana duvao, a građani koji žive u neposrednoj blizini deponije, na nekih 100 do 200 metara bukvalno su se borili za vazduh, nisu smeli da izlaze iz svojih domova, niti da otvaraju svoje prozore.
Tri dana deponija je žestoko gorela. Niko od nadležnih službi se nije udostojio reč jednu da kaže, da saopšti građanima Kraljeva šta se to u gradu dešava, da izrekne mere upozorenja, da izda upozorenje, kao i mere kojih se građani trebaju pridržavati kako bi što bolje prevazišli ovaj problem.
Trećeg dana su se oglasili i izdali obaveštenje iz koga se vidi da je u danima koji su prethodili, kao i taj dan više od 20 puta bili uvećani parametri prisustva toksičnih čestica i elemenata u vazduhu u Kraljevu i to je bilo to. Oni su se taj dan oglasili i to je to.
Deponija i dalje tinja u Kraljevu. Vazduh je i dalje zagađen u Kraljevu. Građani i dalje imaju problema. Sada već protestvuju i protiv toga, pored svega onog ostalog što imaju probleme u Kraljevu sa bahatom i bezobraznom nekorisnom vlašću. Sada se bore i za vazduh. Sada protestvuju za pravo da mogu da dišu.
Tako da, pored ovog uvođenja da građani imaju pravo po Ustavu Republike Srbije, u članu 74. gde jasno kaže – svako ima pravo na zdravu životnu sredinu na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju, ali ni Ustava ni zakona se niko ne drži.
Tako da, pored obaveze da se svakodnevno izveštava o stanju zagađenosti, odnosno o kvalitetu vazduha, zahtevamo i krivičnu odgovornost svih onih kojima je to posao, kojima je to obaveza da građane Srbije obaveštavaju o zagađenosti i kvalitetu vazduha. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poslanička grupa Srbija centar - SRCE, podnela je amandman na član 81. Zakona o zaštiti vazduha u smislu da se nakon tačke 26. dodaje tačka 27. koja bi glasila - koja se odnosi na obavezu preduzimanja koraka za povratak narušene životne sredine u prvobitno stanje ili najbolje moguće stanje koje je bilo pre nastanka štetnog događaja.
Zakonodavac u članu 81. gde se predviđaju prekršajne mere u izricanju novčanih kazni u rasponu od 500 hiljada do milion dinara, pored 26 određenih slučajeva ne predviđa ovaj slučaj, a to je da se obaveže ono pravno lice koje ne izvrši povratak u prvobitno stanje ili u najbolje moguće stanje nakon štetnog događaja kazni sa 500 hiljada odnosno milion dinara.
Smatrali smo da se uvršćivanjem i ovog slučaja dobija na brzini rešavanja problema, na celishodnosti rešenja problema, kao i podizanju svesti i odgovornosti pravnih lica da odmah po nastanku štetnog događaja izvrše otklanjanje koliko god je to u mogućnosti. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Želim da uputim dva pitanja Ministarstvu za brigu o porodici i demografiji.
Prvo pitanje je zašto mesecima kasne isplate zarada trudnicama koje održavaju trudnoću, odnosno nalaze se na trudničkom bolovanju? Znamo da po zakonu prvih mesec dana bolovanja poslodavac je odgovoran za isplatu bolovanja, a nakon toga Republički fond za zdravstveno osiguranje i tu nastaje problem.
Onog momenta kada obaveza prelazi na Republički fond za zdravstveno osiguranje počinje kašnjenje isplata ovih zakona po dva, tri i više meseci.
Zaista ne znamo o čemu se ovde radi. Da li je pitanje organizacione prirode, administrativne prirode ili se pak radi o nedostatku finansijskih sredstava? Molimo vas, s obzirom da je ovo izuzetno bitno pitanje da opredelite sredstva Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i da se ubuduće normalizuje isplata ovoj osetljivoj kategoriji lica u Srbiji.
Drugo pitanje se odnosi i glasi zašto i ovo ministarstvo i svi mi Srbiji dozvoljavamo da se vrši diskriminacija dece koja ne žive u Beogradu. Deca van Beograda nemaju ista prava kao što imaju deca u Beogradu.
Svedoci smo da je u prethodnih dana nema lokalne samouprave gde građani nisu pokušavali da sa svojim lokalnim čelnicima stupe u kontakt, da zahtevaju da se u lokalnim budžetima predvide sredstva za ovu namenu. Pisali su peticije, predavali peticije, međutim nikakvog sluha nema. Poznato je da lokalni čelnici niti žele da se bave ovim, a možda i ne mogu s obzirom da je sve centralizovano u Srbiji, zato vas molim da ovaj problem rešite, politike koje se odnose na decu, na porodicu moraju biti jedinstvene za celu teritoriju Srbije. Zahvaljujem.