Evo dajte mi reč po ću vam reći. Član 107.

Član 107. Evo ga ponavljam. Vi recite da li može ili ne.

Član 106.

Hvala.

Da li je moguće da vi ovo dozvoljavate? Ajte malko se pretvorite u Anu Brnabić, ne hvalim Anu Brnabić, ali ajte se malko pretvorite u nju, pa opomenite ministarku kao što je ona opomenula prethodni put kada je govorila ministarka državne uprave.

Poštovane građanke i građani Srbije, želeo bih da čestitam 20. oktobar Beograđanima i Beograđankama, kao i građanima i građankama Kule. Dakle, danas je dan oslobođenja tih gradova od fašizma i nemačke okupacije tokom Drugog svetskog rata.

Želim samo da poručim da ćemo se zaista vrlo brzo osloboditi i ovih novoradikala presvučenih u naprednjačka odela, koji već 13 i po godina okupiraju našu državu. Smrt fašizmu, sloboda narodu!

Dakle, u Predlogu zakona nije decidno precizirano koji satelitski snimci mogu biti osnov za evidentiranje i upis prava na nepokretnosti, tako da mi predlažemo da se vremenski snimci ograniče do 2025. godine.

Država Srbija kao država, jel, ima obavezu da obezbedi sigurnost svojim građanima. Predviđenim zakonom se omogućava evidentiranje i upis prava na nepokretnostima kako fizičkih, tako i pravnih lica, što znači, dakle, da će ovo obuhvatiti, između ostalog, i sportske hale i terene, proizvodne hale i postrojenja, u nekom smislu verovatno i sale za proslave, ali i zdravstvene centre i domove zdravlja.

E, kad smo već kod domova zdravlja ja prosto moram da istaknem jednu činjenicu – student i medicinski tehničar koji je zaposlen u zdravstvenom centru Valjevo Vladimir Đorđević dobio je otkaz, Rešenje o otkazu ugovora o radu koji je potpisao odskorašnji poverenik SNS za Valjevo, nekakav Vladimir Pantelić ili tako nešto, iz razloga što je na društvenim mrežama objavio sliku buđavog hleba za obrok.

Dakle, taj student Vladimir Đorđević je brutalno prebijen u avgustu mesecu od strane SNS batinaša i batinaških falangi, a ovaj sada otkaz koji je dobio je nastavak odmazde samo zbog toga što se usudio da bude jedan od frontmena i nosilaca liste Ujedinjeni za Mionicu koji će predati listu i stati na crtu kriminalnoj naprednjačkoj hobotnici u Kosjeriću.

Samo za kraj prosto moram da pitam, da se referišem na ministra Selakovića – kad govori o ljudima bez sramota ja ne znam da li misli možda na sebe i da li ga je sramota što kao rođeni Užičanin ni on, niti bilo ko iz Ministarstva kulture nije bio na sahrani akademika Ljubomira Simovića.

Vi se, ljudi, plašite i mrtvog akademika i pesnika Ljubomira Simovića čije stihove verovatno često koristite, jel, u svojim nekim obraćanjima, ali njihovi stihovi, odnosno njegovi stihovi najbolje opisuju vas.

Ja ću samo za kraj reći – dokle misliš da stigneš u tim čizmama? Zar ćeš obuven u krvave čizme leći u zemlju kraj bosih otaca?

Hvala.

Poštovane građanke i građani Srbije, osim što se gušimo u kriminalu, korupciji, nepotizmu i partokratiji, osim što je represija prema građanima koji su prinuđeni da pravdu traže na ulici neviđena, mi se bukvalno u trećoj deceniji 21. veka gušimo i u smeću. Razaraju nam zdravlje divlje i nesanitarne deponije kojih je na hiljade u našoj zemlji. Evo, jednu kolokvijalno nazvanu „ćacilend“ možemo videti u sred Beograda, dakle u Pionirskom parku. Sa druge strane, deponije koje su predviđene da budu moderni reciklažni centri potpuno upropastite. Vi naprednjaci biste bukvalno kuglu za bilijar upropastili, ja vam lično, evo ne bih poverio kliker tulumbaš da mi ga pričuvate.

Ova frigidna Vlada na čijem čelu je Đuro Macut koji je po struci lekar zapravo u praksi ima samo jedno ministarstvo, to je Ministarstvo policije, ja bih rekao ministarstvo represije, čika Orvel bi rekao ministarstvo ljubavi, u svakom slučaju ono ministarstvo koje se bavi kontrolom i mučenjem.

Međutim, sa druge strane, ja sam čuo ili video da postoji ministarstvo koje zove Ministarstvo za zaštitu životne sredine i takođe sam čuo da postoji i jedna ministarka koja obavlja funkciju ministarke za zaštitu životne sredine i evo, ja ću joj sada pročitati jednu kratku vest. Bio sam za vikend u Novom Pazaru i mislim da će joj biti zanimljivo da je informišem šta se to dešava u delokrugu njenog ministrovanja.

Lokacija Golo brdo kod Novog Pazara je velika nesanitarna deponija u blizini naselja, samim tim i pretnja po zdravlje ljudi, danima gori i spušta dim na kotlinu u kojoj živi preko 100.000 stanovnika. Meštani od 6. jula 2025. godine blokiraju put ka deponiji, jer niko u lokalnoj vlasti ne zna da reši tu situaciju. Grad je zatrpan đubretom na tropskim vrućinama, a vlast je bila zatečena. Ti ljudi koji blokiraju traže da ta sanitarna deponija nestane i da se nađe nova lokacija.

Zvuči poznato nama koji živimo u zapadnoj Srbiji. Dakle, u Zlatiborskom pre svega i Moravičkom okrugu, definitivno zvuči poznato, mi smo svedoci da je prošle godine u maju mesecu, a pre toga i u martu, ali više nedelja gorela regionalna sanitarna, moderna deponija Duboko koja je nakon toga u potpunosti uništena, devastirana i ona danas zapravo više ne postoji, njena infrastruktura ne postoji i ona više ne radi.

Direktor nekadašnje te deponije je rekao da je za sanaciju štete navodno potrošeno 189.000.000 dinara, što je po našem mišljenju mala cifra u odnosu na ono što se zapravo potrošili, ali hajde da mu verujemo da uzmemo da jeste 189.000.000 dinara. To su naravno platili građani iz budžeta svojih opština. To je klasičan naprednjački manir, kada je frka udri običnog čoveka po džepu, te sada tih devet lokalnih samouprava se snalaze. Na neki način pokušavaju da odvoze otpad stotinama kilometara daleko, ali za to vreme, vi nama, odnosno lokalne samouprave povećavate računa za komunalne usluge i onaj deo koji se tiče odnošenja smeća.

Samo Požega je izdvojila za onoliko koliko znamo, preko 200.000 evra za budžetsku pomoć, za sanaciju požara na deponiji koju ste vi vašim nestručnim radom upropastili, pa smo onda kupili jedan kamion, pa ćemo da kupimo još jedan kamion, da bismo terali smeće u Jagodinu. Dakle, sve ovo što sam rekao je parekselans korupcija zbog čega je užički „Libergraf“ podneo krivičnu prijavu kraljevačkom tužilaštvu protiv šest osoba na čelu sa gradonačelnicom Užica, Jelenom Raković Radivojević, zbog nezakonitog trošenja javnih sredstava tokom izvođenja radova na gašenju požara na deponiji Duboko.

Moram da vam kažem ljudi, vi ste potpuni šampioni, obrnuli ste igricu i prosto na tome moram da vam čestitam, jer vama je bukvalno čak i havarija, akcident, nesreća koju sami prouzrokujete svojim nestručnim upravljanjem, neradom, javašlukom prilika za bogaćenje i korupciju. Dakle, vi prvo upropastite, devastirate jedno javno dobro kakvo je regionalna sanitarna deponija, a onda u postupku kontrole štete i sanacije se ugrađujete. To prosto definitivno nema nigde. Takav vid javašluka, korupcije i bahatosti nigde ne postoji.

Da ne zaboravim, za novog direktora, imenovan nekakav Nenadić iz Arilja koji je upropastio tamošnje komunalno preduzeće „Zelen“, sada je postavljen da bude direktor deponije koja ne radi, da prima platu. Valjda je logika – ne može se upropastiti nešto što je upropašćeno.

Da završim, „Duboko“, „Golo brdo“, „Vinča“, „Meterisž“ kod Vranja, Kraljevačka deponija, to su ozbiljni problemi i nisu apstraktne stvari. Moje pitanje konkretno je da li ministarka za zaštitu životne sredine se bavi ovim stvarima?

Poštovane građanke i građani Srbije, što se tiče izmena Zakona o planiranju i izgradnji, ja ću se samo osvrnuti na činjenicu da vi faktički članom 23. dodatno snižavate kriterijume, odnosno standarde bezbednosti i sigurnosti, čime se potencijalno ugrožavaju životi ljudi. Vi praktično omogućavate da se nezavršeni državni putevi, bili to magistralni ili auto-putevi, puste u drumski saobraćaj i da građani faktički budu zamorci vašeg testiranja puta.

Dakle, to ste uradili i kada ste onako pompezno otvorili onu nezavršenu deonicu auto-puta od Pakovraća do moje Požege. Dakle, svaki čas imamo, nakon tog vašeg otvaranja, nekakve radove, da li unutar jednog tunela Laz ili unutar drugog tunela Munjino brdo, pa onda jedna traka ne radi zbog ne znam ovakvih radova, pa druga traka ne radi zbog nameštanja nekih instalacija itd, ali važno je da ste vi to tako slavodobitno otvorili i da ste se pohvalili time u vreme ove žestoke represije i žestoke krize.

Drugo, ono što mi je jako zaparalo uši praktično jesu reči ministra, koji trenutno, nažalost, nije tu, ministra poljoprivrede Glamočića, u krajnjoj liniji, evo, ovaj sastav ovde Vlade dovoljno pokazuje kakva je zapravo vaša snaga, koliko je vama stalo uopšte do ovih predloženih zakona. Koliko ima ministara da brane ove zakone? Tri, tri i po, tri trenutno, da li je tako? E dobro, evo ga i četvrti. Dobrodošao, ministre. Nažalost, nije ministar Glamočić tu. Šta mi je zapravo zaparalo uši? Pričao je čovek o nekim basnoslovnim ulaganjima u poljoprivredu, hvalio se time kako država bogzna kako ulaže ovoliko ili onoliko, i u jednom trenutku je rekao da je toliko uloženo u protivgradnu zaštitu i odmah nakon toga se žalio kako je zbog nekih blokada smanjenja poljoprivredna proizvodnja, ili tako nešto. Evo sada, nažalost, nije tu da mu odgovorim.

Dolazim iz Požege, poljoprivrednog kraja koji je jako pogođen klimatskim promenama i kome je jako važna protivgradna zaštita. Znate li ko je blokirao kod nas u Požegi protivgradne stanice početkom leta? Vi ste blokirali, vaša lokalna vlast je blokirala protivgradne stanice, tako što je bukvalno primorala protivgradne strelce da štrajkuju. Dakle, ono su ljudi stupili u štrajk i zamolili nas, opozicione odbornike, da im pomognemo u tome da imaju dostojanstven tretman, da imaju sredstva za rad i da imaju zaradu koju zapravo zaslužuju.

Nakon toga mi zakažemo vanrednu sednicu Skupštine i uspemo da nateramo vlast da te ljude čuje i da ih tretira onako kako bi trebalo. Upravo to i jeste poenta opozicije. Dakle, to je uloga opozicije. Zato nema povlačenja pred kriminalnom vlašću apsolutno nigde. Zato moramo da dišemo za vratom kriminalnoj hobotnici na vlasti i u institucijama i na ulici. Dakle, bez pritiska neće biti raspisani ni izbori, niti će ljudi biti tretirani onako kako treba, niti će represija prestati. Moramo da vršimo pritisak i moramo da se borimo protiv kriminalne hobotnice na vlasti. Hvala.

Hvala.

Ovim amandmanom zahtevali smo odlaganje primene ovog zakona, jer ga definitivno nije pratio neophodan nivo javne diskusije.

Ja ću samo napomenuti dve stvari, dakle, autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, najnovija procena projekta iznosi 1,596 milijardi evra, dakle, blizu 1,6 milijardi evra. Procena iz septembra 2024. godine takođe potvrđuje ovu brojku. Dakle, 1,6 milijardi evra za oko 100 kilometara trase, uključujući mostove i infrastrukturu, što će reći 16 miliona evra po kilometru autoputa u Vojvodini. Kako je moguće da toliko košta jedan kilometar autoputa u Vojvodini? Verovatno je moguće zato što ste definitivno ukinuli institut tendera. Ne postoji javna rasprava, dakle, nema transparentnosti sa ovom kriminalnom hobotnicom na vlasti.

Sada ću samo navesti evoluciju troškova kroz vreme. Dakle, 2019. godine početna procena je iznosila oko 530 miliona evra, 2020. godine uvećano na 600 miliona evra, krajem 2021. godine strani mediji izveštavaju da bi trošak mogao dostići i milijardu evra, prema rečima tadašnjeg ministra Momirovića, a najnovije zaduženje još 300 miliona evra. Današnja cifra je 1,6 milijardi evra, što znači da su troškovi projekta rasli tri puta tokom poslednjih šest godina, sa početnih 530 miliona evra na oko 1,6 milijardi evra.

Samo mogu da pomenem još i Moravski koridor sa 745 do 800 miliona evra, do moguće dve milijarde evra. Ljudi, ja ne znam prosto šta vi radite. Ovo sve što sam naveo definitivno ne znači izgradnju, nego znači izvlačenje novca ili novogovorom rečeno SNS ugradnju. Povećane cene izgradnje nečega ne znače poboljšanje kvaliteta, o čemu svedoče brojni primeri, tipa Prokop, dom zdravlja Bežanijska kosa. Evo, ja ću vam samo reći, ja sam relativno mlada osoba, imam troje dece, da li je neko pitao mene kao mladu osobu da li ja želim da se moja deca zadužuju zbog vaših koruptivnih projekata i povećanja cena autoputa? Za vas, kriminalnu hobotnicu sa vlasti profit, a za nas dug i zaduženje. Hvala.

Hvala.

To se tako radi u civilizovanoj instituciji koja nije ona institucija kojom vi predsedavate i nakon govora psujete majku narodnoj poslanici. Ta institucija civilizovana nije jer joj vi predsedavate. To je što se toga tiče.

Druga stvar, čovek, jezička patrolna šapa iz Kikinde, koja navodno ne zna moje ime, ali, s druge strane, zna da sam bio posmatrač na izborima i da sam se potpisao, a kao ne zna moje ime. Da, jeste.

Evo sad još jedno malo podučavanje samo. Dakle, vi koji ste toliko dugo u politici, u jednoj stranci, drugoj stranci, DSS-u, SNS-u, čemu god, postoji zapisnik na biračkom mestu i o posmatračima. Da, ja sam se upisao i primedbe o krađi koja je eksplicitna bila na biračkom mestu broj 21. u Kosjerić u Makovištu, stoji u toj primedbi. Pa, vama ne ide u prilog da to govorite, čoveče.

Dakle, evo je. Imam ispred sebe. Bogdan Radovanović, tako se zovem. To što vi ne znate, to meni ide u prilog, verujte mi. Nažalost, ljudi znaju kako se vi zovete i prezivate. Dakle, Bogdan Radovanović na biračkom mestu broj 21, Makovište. Bio sam prisutan kao predstavnik posmatrača.

Što se primedbi tiče, osim ponašanja predsednika biračkog odbora, koji se obraćao neprimerenim rečnikom kada sam zahtevao, konstatovali od samog dolaska na biračko mesto, primećeno mnogo vozila renta-kar crvena "Škoda-Oktavia" UE, "Aleks" taksi, registarska oznaka ta i ta, sivi karavan "Aleks" taksi, kod jednog najmanje primećen paralelni birački spisak, plave "Škode", ima i registarske table, dovozile i odvozile birače non-stop, kupovina glasova primećena. Sve to stoji u tom zapisniku o posmatračima koji sam ja potpisao, a što vi ne znate da postoji.

Hvala lepo.

Da, pošto je našoj poslaničkog grupi ostalo samo četiri sekunde biću sažet.

Iz Kosjerića i Zaječara je počelo, neka se spreme Mionica i Negotin.

Hvala.

Poštovane građanke i građani, danas je Srbija, naročito naš zapadni kraj, na raskrsnici koja može sudbinski odrediti dalju budućnost.

Lepota prirode i miran život ušuškan među zelena brda je bogatstvo koje nas krasi i koje bi mnoge zemlje milijardama platile da mogu imati.

Ipak, nad nama se nadvila opasna ideja o izgradnji rudnika za vađenje litijuma u zapadnoj Srbiji, koja u svojoj osnovi ima za cilj da trampi zdravu životnu sredinu, zdravlje ljudi i velike prostore zarad profita prvenstveno i pre svega stranih privatnih korporacija. Iskustva širom sveta, naučne studije i mišljenja domaćih stručnjaka govore nam o opasnosti jednog takvog projekta.

Za ovo malo vremena koje imam na raspolaganju, izdvojiću samo jedno stručno mišljenje koje je profesor hidrogeolog Zoran Stevanović sa Rudarsko-geološkog fakulteta izneo tokom stručne rasprave na javnom medijskom servisu, koje kaže da bi projekat Rio Tinta u Jadru predstavljao ozbiljnu opasnost i pritisak na vode, da bi sama procesna tehnologija ugrozila vodni bilans i prenela kontaminaciju na izvore koji su nam jako važni.

Ono što je suština, pre bilo kakvog ekonomskog aspekta, prednost uvek treba dati životnoj sredini, održivom razvoju i vodnim resursima za buduće generacije, što nam je ugroženo. Dakle, prioritet mora imati zaštita životne sredine, a na više puta ponovljeno pitanje o potencijalnoj mogućnosti zaštite voda od ovog projekta, profesor Stevanović je jasno i nedvosmisleno istakao da bi to bilo teško moguće na ovom području, kao i da on nikada ne bi dao saglasnost na bilo kakav projekat u tom pogledu.

Sa druge strane, vlast se uporno iz sve snage upinje u pokušajima da zadovolji korporativne interese Rio Tinta i stranih zemalja, i to na jedan perfidan i rekao bih podmukao način, mimo volje građana, čekajući postizborni period usred leta, kako bi revitalizovali projekat, odnosno kako bi što pre ušli u izvršenje projekta na koji je, prema rečima iste te vlasti, početkom 2022. godine stavljena tačka nakon masovnih ekoloških protesta i pred tadašnje izbore.

Suočen sa otporom, odlučnošću i jedinstvom građana čitave Srbije da ne dozvole pretvaranje njihove zemlje u rudarsku koloniju i deponiju, režim je u nervozi posegnuo čak i za represijom i zastrašivanjem.

Mi smo već mnogo toga prošli u borbi protiv ovog trojnog pakta u sastavu SNS, Rio Tinto, domaće institucije, odnosno pravosuđe, policija, mediji. Prošli smo kroz vaninstitucionalnu borbu, imali smo proteste i blokade, trpeli smo i institucionalno nasilje. Sećamo se Predloga izmena i dopuna Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, o eksproprijaciji, pa smo onda imali krađu narodne inicijative, koju je potpisalo preko 38 hiljada ljudi, pa onda ukidanje i ponovno vraćanje Prostornog plana u vezi sa projektom "Jadar". Trpeli smo prekršajne prijave, trpeli smo medijsko nasilje, trpeli smo policijsku represiju.

Mogao bih dugo i do tančina i iz perspektive ličnog iskustva da pričam o borbi koju smo mi u Požegi vodili od aprila meseca 2021. godine, kada smo saznali za istražne pretenzije na tzv. Dobrinjski basen, firme koja se u tom trenutku zvala, pazite ironije, "Jadar litijum". U međuvremenu je ta firma promenila ime. Sada se zove "Balkan istraživanja". Ali, u međuvremenu se dogodila još jedna stvar. Dakle, marta meseca ove godine ta firma je izgubila istražna prava. Dakle, nije joj produžena istražna dozvola. Naravno, jedini razlog je, odnosno najvažniji razlog je otpor i nedozvoljavanje Požežanki i Požežana.

Na kraju želim da znate da dokle god budete čuli na Ljubinom grobu punjce naših pušaka, Rio Tinto neće proći. Kada toga ne bude, znajte da na njemu više nema živih proletera.

Podneo sam amandman. Mi zahtevamo veće izdvajanje novca za sanaciju deponija koje se koriste kao zvanične deponije gradova i opština, a koje su nesanitarne i koriste se kao zvanične deponije gradova i opština. Međutim, zagađuju zemljište i vode i u ogromnom su riziku od požara, čime se stanovništvo izlaže toksičnim isparenjima. Dakle, samo u 2022. godini, prema zvaničnim podacima MUP-a bilo je 1.760 požara na deponijama širom Srbije, samo u dva navrata ove godine je gorela regionalna deponija Duboko, jednom u martu i jednom u maju mesecu, kada je 20 dana gašen taj požar, zatim su nastavljeni požari na deponijama u Kraljevu, Kruševcu, Raškoj, Negotinu, spisak je nepregledan.

Vi sada planirate izdvajanje novca za proširenje tela deponije Duboko u Užicu, a svaki dan koji meštani tog kraja, Lunovog sela i drugi Užičani, provedu sa deponijom koja je u ovakvom stanju predstavlja još jedan dan više ugrožavanja njihovog zdravlja. Dakle, meštani sa pravom blokiraju deponiju. Sanirajte je i pokažite eventualno da ste sposobni za to, ukoliko je to uopšte moguće.

I da, ovo je sada za predsednicu Narodne skupštine Anu Brnabić, dobar je projekat sanacije, rekultivacije i zatvaranje deponije kod Požege u Godoviku. Zato sam ja i podneo ovaj amandman, da bi bilo više takvih projekata. To je samo jedna potvrda one teorije - ćorave koke, da i naprednjaci ubodu neko zrno.

Međutim, znate šta se sada dešava? Pa, ne valja projekat iz prostog razloga što se otpad iz Požege i dalje deponuje na parceli pri godovičkoj deponiji. Dakle, ništa nismo uradili i ništa nismo postigli na taj način, a to je zbog nestručnosti, nestručnog i protivzakonitog rada kojim ste uništili regionalnu deponiju Duboko.

Ono što moram da kažem, osim što ste ćorava koka, vi ste, kako kažu u našem kraju, i krava ritara koja uradi nešto, da pet litara mleka, a onda se ritne i sve to prospe. Hvala.

Poštovane građane i građani Srbije ja ću tražiti obaveštenje i postaviti određena pitanja u vezi sa dve veoma važne teme. Prva se tiče opšte bezbednosti, a druga opšte ekološke situacije u našoj zemlji. Dozvolite mi samo da dam kratak kontekst pre toga.

Dakle, režim uporno kontaminira javni diskurs militarističkom retorikom, kupovina naoružanja, obavezni vojni rok, a naše društvo je dugi niz godina ophrvano nasiljem što je i kulminiralo ne zapamćenim prošlogodišnjim majskim masakrima i umesto preuzimanja odgovornosti mi smo slušali demagoške floskule o tome kako sistem nije zakazao, kako je povećana bezbednost postavljanjem policajaca u škole. Takođe svedočili smo akciji masovnog razoružavanja, a na terenu situacija je praktično takva da izgleda kao da su civili bolje naoružani od pripadnika sektora bezbednosti. Uporedo sa tim, dakle, roditelji i učenici maltretiraju i fizički napadaju nastavnike uz čuvenu rečenicu „znaš ti ko sam ja“, vršnjačko nasilje je u procvatu. Dešavaju se oružani sukobi u sred bela dana, na primer prošlog oktobra u Užicu, u centru Beograda se iz vazdušnih pušaka upucavaju deca. Imali smo i svedočili 15 femicidu od početka godine, teroristički napadi se vrše samostrelima, pa da li je postignut bilo kakav efekat smanjenjem količine naoružanja ako se ono ne kontroliše i ako je crno tržište preplavljeno istim. U tom smislu imao bih nekoliko pitanja za MUP. Prvo, koliki je broj krivičnih dela u kojima je kao sredstvo izvršenja korišćeno vatreno oružje u mesecima nakon završetka kampanje dobroBvoljne predaje oružja. Ovde me zanima i apsolutni broj i onaj procentualni odnos kada se uporede isti meseci prethodne godine.

Drugo, da li statistički podaci pokazuju zaista smanjenje nasilja u društvu i pošto ne znamo šta se desilo sa tolikom količinom prikupljenog naoružanja pitanje je da li je ono uništeno, negde skladišteno ili se nešto treće dogodilo prosto sa njim.

Osim nasilja naša zemlja je preopterećena i ekološkim problemima. Pitanje litijuma i potencijalno najavljeno otvaranje rudnika Rio Tinta u dolini Jadra samo je jedno od njih. Naša zemlja je veoma zatrovana godišnje preko 15 hiljada ljudi premine od posledica zagađenja vazduha, preko 700 hiljada ljudi nema čistu pijaću vodu, gušimo se u smeću, jer postoje na hiljade divljih deponija, čak i one koje su predviđene da budu sanitarne imaju zaista ozbiljne probleme. Postoji, ili tačnije rečeno, postojala je jedna regionalna deponija u kojoj je odlagano smeće iz dva grada Užica i Čačka i sedam opština to su Požega, Bajina Bašta, Arilje, Lučani, Kosjerić, Čajetina i Ivanjica.

Dakle, uloženi su milioni kako bi se na tom mestu napravila jedna moderna sanitarna deponija, ali je ona zastrašujućom nebrigom, nezakonitim radom i prosto jednim opštim nemarom pretvorena u jedno smetlište koje truje okolino.

S obzirom na činjenicu da povodom ekološke katastrofe uzrokovane požarom, na deponiji Duboko zvanične institucije se ili nisu izjašnjavale ili su dezavuisali, obmanjivale javnost sakrivajući pravu istinu, naravno zbog potrebe vlasti da se prava istina sakrije, da se ublaži isključivo i samo politička šteta ja ću sada postaviti određena pitanja za koje je važno da se čuje odgovor.

Pitanje za Ministarstvo za zaštitu životne sredine – prvo, kako ste dozvolili da regionalna deponija duže od dve godine nezakonito radi bez neophodnih dozvola za rad? Sami ste rekli u Ministarstvu pre par dana tek dve dozvole za rad nisu, odnosno da je odbačen zahtev za njihovu obnovu. Zbog čega je tek tada to rečeno? Koji je tačno dalji plan sa deponijom, na osnovu čega se planira proširenje ukoliko nije rešena sanacija i u koliko ne postoje adekvatne dozvole i na kraju, koliko tačno u Srbiji ima nesanitarnih, a koliko sanitarnih deponija? Dodatno još jedno pitanje za MUP – koliko je tačno požara na deponijama širom Srbije bilo ove godine, a koliko 2023. godine, obzirom da poslednju zvaničnu informaciju koju imamo upravo od MUP-a je da je u 2022. godini bilo ukupno 1760 na deponijama širom Srbije. Hvala.

Mi smatramo da je povećanje takse za RTS neosnovano zato što RTS ne ispunjava zakonom određenu ulogu.

Što se tiče konkretno amandmana predlažemo određivanje preciznog datuma od početka primene zakona kako bi se otvorila javna rasprava u javnosti i u okviru nadležnih institucija o ulozi RTS, načinu finansiranja i uređivačkoj politici.

Znate šta, RTS više puta je ovde pomenuto, definitivno ne ispunjava zakonom predviđenu ulogu. RTS očigledno ne zanima ova opravdana pobuna naroda i ovo što se dešava na ulicama Srbije.

Meni je jako simpatično što se jedan od prethodnih govornika, poslanik vladajuće koalicije, čini mi se i juče, referisao na Aleksu Šantića. Sada, to mi je zanimljivo, motiv protesta protiv turobne stvarnosti, kao način ispoljavanja rodoljublja i patriotizma je jako važan motiv u Šantićevim pesmama. Ne znam da li ste prosto to znali. Imate onu pesmu radnog naziva „Muka“: „O klasje moje ispod golih brda, moj crni hljebe krvlju poštrapani“, Šantić je to napisao 1910. godine, želeći da prikaže težak položaj seljaka…