| 25.12.2025. | Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju Srpsko-ruskog humanitarnog centra |
u proceduri
|
| 12.12.2025. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti |
u proceduri
|
| 05.12.2025. | Predlog zakona o lekarima |
u proceduri
|
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Mi ponovo imamo pokušaj da se Bošnjaci u ovoj državi predstave kao neki remetilački faktor. To smo imali prilike da čujemo i sad, a i u nekim od jučerašnjih diskusija narodnih poslanika.
Dakle, SDA Sandžaka nikad nije imala u svojim programskim ciljevima, niti je radila na tome, da Sandžak bude bilo kakav entitet van ustavnog okvira i suvereniteta Republike Srbije. I prestanite više sa plasiranjem tih teza, sa ciljem da valjda mobilišete javno mnjenje na osnovu neistinitih optužbo.
Mi tvrdimo i zalažemo se da Bošnjaci u Bosni i Hercegovini i Bošnjaci u Sandžaku imaju pravo na održavanje odnosa koji su jednaki odnosima koje imaju Srbi u Republici Srbiji i Republici Srpskoj i ništa ne vidimo sporno u tome.
37/2 VS/LjL
Mi smo posvećeni da u ovoj državi izgradimo i vladavinu prava i sve ono što joj nedostaje, a o čemu ste imali prilike da čujete, da se poštuju Ustav i zakoni i da nam se omogući da ostvarujemo pravo u skladu sa Ustavom.
Drugo, ja nikad nisam video ni jedan akt ili bilo šta što dolazi od državnih organa Bosne i Hercegovine koji ide u prilog tome da implicira da se izvrši bilo kakva vrsta secesije Sandžaka iz Republike Srbije.
Ali, vi u ovom izveštaju imate na stranama 77, 78 i 79, u delu koji govori o dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji, zamerku EU da se Deklaracijom za 2024. godine, koja je usvojena ovde u ovoj Skupštini o Svesrpskom saboru, zamera vam se da time podrivate suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine. Podsećaju vas u ovom izveštaju da nemate pravo da podržavate obeležavanje 9. januara, koji je u BiH proglašen kao neustavan. Vi se ne osvrćete na to.
Drugo, stalno pominjete pitanje secesije Sandžaka i otvarate tu temu, iako to nije naš politički cilj i mi nikad ništa nismo uradili po tome. Ali, mene brine ta vaša želja da se to desi. Zato budite oprezni sa tim željama, pazite šta želite. Bolje vam je da se posvetite da svi zajedno u ovoj Skupštini i ovoj državi obezbedimo društveni ambijent u kome će svi ljudi moći da žive i rade, bez obzira na to kako se zovu i kojoj religiji pripadaju.
Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, Izveštaj Evropske komisije o Republici Srbiji za 2025. godinu ne ostavlja nikakvu dilemu o donošenju zaključka da vlast u Srbiji ometa proces učlanjena i Evropsku Uniju. I ako deklarativno opredeljeni za pristupanje EU, vlast u Srbiji suštinski koči proces priključenja.
39/1 GD/IR 17.25 – 17.35
Političkom voljom vlasti Srbije se trenutno nalazi u sivoj zoni evropskih integracija. Stranka demokratske akcije Sandžaka smatra da je članstvo u EU i pristupanje evroatlanskim organizacijama potrebno Republici Srbiji, ali i drugim državama u regionu radi osiguranja trajnog i stabilnog mira, rešavanje svih otvorenih pitanja kako bi se uspostavilo poverenje između država nastalih raspadom bivše SFRJ, ali i naroda koji u njima žive sa ciljem da se obezbedi pozitivna politička klima i ambijent, da bi kompletan region mogao da se dugoročno usmeri ka ekonomskom razvoju i saradnji radi unapređenja životnog standarda građana u Srbiji, ali i širem regionu.
Proces priključenja EU podrazumeva i primenu standarda koji politički sistem, Ustav, zakon i institucije treba da se prilagode realnim potrebama stanovništva kako bi očuvanje ljudskog dostojanstva, ostvarenje pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom demokratskom i otvorenom društvu, zasnovano na načelu vladavine prava, postalo temelj na kojem počiva Republika Srbija.
Bez ispunjenja tih ciljeva ne može se unaprediti sveukupni kvalitet života, niti se može osigurati društvena stabilnost koja podrazumeva poštovanje prava nacionalnih manjina, poštovanje ljudskih prava, nezavisno pravosuđe, borbu protiv korupcije, slobodu medija, razvoj obrazovanja, nauke itd.
Pored toga, važno je istaći značaj razvijanja stabilnih odnosa sa državama u regionu. Mi ne sporimo da je u određenim segmentima napravljen pomak i napredak, ali u onom ključnom momentu, koji treba da Srbiju u vrednosnom i političkom smislu definiše kao demokratsku državu, jednaku prema svim svojim građanima, bez obzira na nacionalnu, versku i političku pripadnost, imamo nazadovanje, a ne napredak.
Animozitet koji se forsira od strane predstavnika režima i medija pod njihovom kontrolom prema pripadnicima nacionalnih manjina, kasnije se nameće i kao osnov za širenje animozitete i netrpeljivosti prema državama u kojima većinsko stanovništvo čine sunarodnjaci građana Republike Srbije koji pripadaju manje brojnim narodima, a nekad se to radi i u obrnutom smeru.
Institucionalizacija netrpeljivosti i njena legalizacija nisu vrednosti koje vode u EU. Postoji više ključeva koji otvaraju vrata priključenja Srbija i EU. Neki od tih ključeva koji otvaraju vrata EU nalaze se u spoljnoj politici koju vodi Srbija, njenim odnosom prema državama u regionu, a posebno prema BiH, ali i stagnacijom u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom.
Politika koja ima cilj destabilizaciju regiona, neprihvatanje načela spoljne politike EU, svesno zatvara vrata Srbije, ulasku Srbije u EU. Ta činjenica je prepoznata i naglašen u Izveštaju Evropske komisije.
Vlast u državi koja je kandidat za članstvo u EU ne može biti generator izvoznik nestabilnosti, još manje može biti uzročnik potencijalnog narušavanja mira u regionu.
Odsustvo društvene stabilnosti, nedopuštanje Bošnjacima da ostvare prava garantovana Ustavom, kršenje ljudskih prava, gušenje slobode medija, progon studenata i profesora, kriminal i korupcija, ukratko nepostojanje vladavine prava i pretvaranje institucija u mehanizme represije, ključni su razlozi zbog kojih vlast u Srbiji drži zaključanim i ostala vrata koja Srbiju vode u članstvo u EU. Ponavljam da ne postoji suštinska volja da Srbija postane članica EU.
Šta kaže Izveštaj Evropske komisije o Srbiji? Pročitaću samo neke stavke i izveštaji koji potkrepljuju navedene konstatacije. U samom uvodu na strani 3.izveštaj stoji: da bi se ispunili ciljevi Srbije o pogledu pregovora o pristupanju EU, potrebni su jaka politička volja, pristup kojim se uključuje celokupno društvo, delotvorno planiranje i koordinacija zajedno sa dovoljnim ljudskim i finansijskim resursima za pristupanje EU u svim ključnim institucijama.
39/2 GD/IR
Narativ protiv EU je očigledan ne samo u srpskim medijima, već ga koriste i nosioci političkih funkcija, uključujući one na najvišem nivou.
Na strani 4. u glavnim zaključcima u vezi Klastera 1. stoji da Vlada nije pokazala istinsku političku volju da postigne sve prioritete u vezi sa EU i da. shodno tome. ubrza pripreme. Trenutna duboka polarizacija društva, kao i stalna anti-EU retorika suprotstavljeni su ovom cilju. Tako stoji u izveštaju.
Kada je u pitanju reforma javne uprave, na strani 5. izveštaja konstatovano je da nije bilo napretka.
U funkcionisanju pravosuđa takođe nije bilo napretka i tu se navodi, citiram, da Srbija još uvek nije iskazala istinsku posvećenost istrazi i donošenju presuda u predmetima ratnih zločina i nije imenovala glavnog tužioca za ratne zločine.
U vezi sa ovim pitanjem izveštaj detaljnije govori na strani 36, gde se navodi da je Srbija nastavila da izbegava podnošenje optužnica protiv osumnjičenih visokog profila, navodeći da Srbija nije ništa uradila u 1.800 nerazrešenih predistražnih predmeta u vezi ratnih zločina što, kako stoji u izveštaju, predstavlja razlog za zabrinutost EU.
Na strani 37 dalje se izražava zabrinutost zbog nekažnjivosti glorifikovanja genocida, ratnih zločina i ratnih zločinaca. Takođe se navodi kao veliki propust to što Srbija nije izručila BiH Novaka Đukića, Duška Kornjaču i Tomislava Kovača.
Država je postala sigurna kuća za ratne zločince i ona nikako, ako zadrži to svojstvo, ne može biti u društvu civilizovanih demokratskih država.
Kada je u pitanju Duško Kornjača, podsetiću javnost da je, pored počinjenih ratnih zločina u istočnoj Bosni, fizičkim napadima na studente hladnim oružjem, to lice označeno kao jedno od lica koje je tokom 1994. godine učestvovalo u mučenju i iskazivanju iskaza od lica izmontiranog političkog procesa koji je vođen protiv bošnjačkih političkih aktivista u Bijelom Polju u Crnoj Gori, čija je nevinost dokazana na sudu. Oni su u svojim odbranama sudu njega okarakterisali kao jednog od lica koje ih je mučilo, a danas mu ova vlast kao nagradu za sve to pruža utočište.
Takođe je kritikovana politika kažnjavanja Srbije u predmetima ratnih zločina i nerešavanje sudbine nestalih lica. Ova pitanja su od posebnog značaja za Bošnjake iz Sandžaka zbog otmice Bošnjaka u slučajevima Štrpce i Severin.
Ovim je ponovo potvrđeno da je ova vlast protivnik procesa vraćanja poverenja između država i naroda u regionu, izgradnje trajnog i stabilnog mira jer ne postoji politička volja da se proces suočavanja sa prošlošću i tradicionalna pravda sprovedu i da svi odgovori za ratne i druge zločine odgovaraju.
Kada smo kod pravosuđa, ponovo naglašavam da Bošnjacima nije dopušteno ostvarivanja prava na zastupljenost u sudovima i tužilaštvima u skladu sa nacionalnom strukturom stanovništva u sandžačkim opštinama.
Identično stanje je i kada su u pitanju policija i drugi organi javne vlasti u sandžačkim opštinama i tu činjenicu pocrtava i ovaj izveštaj Evropske komisije, koji na strani 52 ističe: pripadnici nacionalnih manjina i dalje se suočavaju sa diskriminacijom. Srbija mora uzeti u obzir novo Peto mišljenje Savetodavnog komiteta Okvirne konvencije Saveta Evrope o nacionalnim manjinama. Dalje se u izveštaju kaže – nacionalne manjine su i dalje manje zastupljene u javnoj upravi i policiji. Izveštaj dalje kaže – govor mržnje prema nacionalnim manjinama u medijima i od strane političara se nastavio itd.
39/3 GD/IR
Demokratičnost jedne države meri se, između ostalog, i njenim odnosom prema manje brojnim narodima, a postojanje ili odsustvo demokratije u jednoj državi jedan je od parametara koji predstavlja meru njene prihvatljivosti za druge države i relevantne međunarodne organizacije.
Podvlačim da Srbija neće postati članica EU dok, između ostalog, i bošnjački narod ne počne da ostvaruje sva svoja prava koja su mu garantovana domaćim i međunarodnim pravom.
Bošnjački narod u svojim rukama drži jedan od ključeva za članstvo Srbije u EU. Zato pitanje položaja i ostvarivanja prava nacionalnih manjina nije eksplicitno samo unutrašnje pitanje, ono je ujedno i pitanje od šireg međunarodnog značaja i jedan od parametara kojim se određuju budući položaj i status Srbije u međunarodnoj zajednici.
Ako ustavna načela i odredbe uporedimo sa realnim stanjem bar kada su Bošnjaci u pitanju, imam obavezu da istaknem da Bošnjaci, kao što sam rekao, nisu zastupljeni u policiji, sudstvu i tužilaštvu, u skladu sa nacionalnom strukturom stanovništva. Pravo na visoko obrazovanje na bosanskom jeziku na državnom univerzitetu u Novom Pazaru ne postoji. Obrazovanje na bosanskom jeziku u osnovnim i srednjim školama konstantno se sabotira. Službena upotreba jezika i pisma praktično ne postoji. RTS nema redakciju za proizvodnju programskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina. Kultura je izložena sistemskom zapostavljanju. Manjinska samouprava se strateški unižava i obesmišljava. Identitet Bošnjaka se konstantno negira, a Bošnjaci se trajno stigmatizuju sa jasnom namerom da se getoiziraju i izoluju.
Srbija još uvek nema akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Dakle, nema stratešku politiku za unapređenje statusa i položaja nacionalnih manjina. Ne postojanje akcionog plana ostavlja utisak da je za ovu vlast manjinsko pitanje pitanje od drugorazrednog značaja.
Akcioni plan je potreban, ali ne da bude nametnut, već da bude donet u inkluzivnom procesu i da njegov sadržaj bude odgovor na potrebe i probleme Bošnjaka, ali i drugih nacionalnih manjina.
40/1 TĐ/MJ 17.35 – 17.45
Ono što nas posebno zabrinjava jeste to što je, pored toga što je Izveštaj Evropske komisije izuzetno oštar i kritičan, Odbor za evropske integracije predložio zaključke kojim želi da zanemari činjenicu da ovaj i ovakav izveštaj u svojoj suštini predstavlja znak upozorenja da Srbija mora menjati svoj pristup i politiku kako na regionalnom, tako i na unutrašnjem planu.
Odbor nije predložio ni jednu konkretnu meru kako i u kom roku je potrebno popraviti sve ono što Izveštaj Evropske komisije detektuje kao slabost i probleme koji ugrožavaju proces evropske integracije.
Predloženim zaključcima se kaže, između ostalog, Narodna skupština snažno podržava Vladu. Čemu da se pruži podrška? Izveštaj kaže da ova Vlada udaljava Srbiju od EU, da se pruži podrška obespravljivanju Bošnjaka, obesmišljavanju Ustava, vladavine prava, etnički motivisanoj mržnji, gušenju demokratije, pokradenim izborima, progonu profesora i studenata, rušenju izbora članova REM-a. U predloženim zaključcima ne osuđuje se ništa što je u Izveštaju Evropske komisije označeno kao pretnja daljem produbljivanju krize u Srbiji, ali i u regionu.
Odbor za evropske integracije nije bilo vredno da se osvrne na činjenicu da nacionalnim manjinama nije dopušteno da ostvare prava garantovana Ustavom ili na činjenicu da je govor mržnje prema nacionalnim manjinama postao dominantan narativ i prihvatljiva norma društvenog ponašanja.
Predloženi fantomski zaključci ne mogu izbrisati realnost, niti se ovim može izbeći ispunjenje obaveze kako na unutrašnjem tako i na regionalnom i međunarodnom planu sa posebno snažnim fokusom za unapređenje položaja i statusa Bošnjaka i drugih nacionalnih manjina.
Ovaj Izveštaj vidimo kao jedan od poslednjih apela da je ovoj državi potreban dijalog, ali i sveobuhvatne političke i sistemske reforme koje će služiti očuvanju ljudskog dostojanstva, ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu zasnovanom na načelu vladavine prava, gde će i bošnjački narod zajedno sa drugim narodima uživati u blagodetima pravde i slobode, a regija Sandžak zajedno sa drugim regijama u Republici Srbiji biti konstituent nove demokratske i tolerantne Republike Srbije. Naša poslanička grupa u danu za glasanje glasaće protiv ovi zaključaka. Hvala.
Reklamiram povredu člana 108. Poslovnika, stav 1. u kojem kaže – o redu na sednici Narode skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.
Prethodni govornik je u svom izlaganju pokušao da citirajući, odnosno stavljajući u pogrešan kontekst izjavu, da nama pripiše… Dakle, stranka Demokratske akcije Sandžak poštuje i zalaže se za očuvanje ustavnog uređenja i teritorijalnog integriteta Republike Srbije i činjenica da sedimo u ovoj Skupštini i da učestvujemo na izborima ruši svaku tvrdnju koju ja pokušava da nas predstavi kao neku političku organizaciju koja radi mimo Ustava i zakona.
Kad smo kod Ustava i zakona, mislim da ovde imamo problem što ga većina, odnosno stranka na vlasti krši i obesmišljava. Izjava koja je citirana data u kontekstu toga da su Bošnjaci na prostoru bivše Jugoslavije pripadali jednom nacionalnom korpusu i o tome nema ništa sporno.
Dakle, Bošnjaci živeli u Bosni, Crnoj Gori, Srbiji ili bilo gde drugde na Balkanu i svetu predstavljaju jedan jedinstven nacionalni korpus i uopšte ne vidim sporno niša oko toga.
Drugo, mi nismo u nikakvoj koaliciji sa kolegama iz Zeleno-levog fronta. Mi zajedno kao opozicija sarađujemo i nemojte da izjave izvlačite iz konteksta i da koristite nas kao pokušaj da diskreditujete ostale kolege iz opozicije. To nije korektno i to nije dobro. To nije dobro za demokratiju i to uopšte nije dobro za stanje u društvu u ovoj državi, a to da li kome smeta što se mi osećamo da pripadamo istom narodu sa našim sunarodnicima u BiH, meni to ništa nije sporno, ali to govori o karakteru ove vlasti.
Molim vas da kad god neko pokuša da nekom amputira antiustavno delovanje, nepoštovanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, da vi kao predsedavajuća reagujete i da se uvek trudite da govornik govori o tački koja je na dnevnom redu. Hvala.
Predsednice Skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, predsednice i članovi Vlade postaviću pitanja predsedniku Vlade i ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ministru za rudarstvo i energetiku i ministru za javna ulaganja.
Pitanja za predsednika Vlade su sledeća – u kom roku Vlada Republike Srbije planira da usaglasi nacionalnu strukturu zaposlenih u policiji, vojsci, pravosuđu, službama sigurnosti i drugim republičkim institucijama i organizacijama sa nacionalnom strukturom stanovništva u Sandžačkim opštinama, odnosno, da omogući srazmernu zastupljenost bošnjačkog naroda u tim institucijama?
Da li Vlada Republike Srbije ima u planu da realizuje program za povratak izbeglih i raseljenih Bošnjaka iz opštine Priboj koji je usvojen 2012. godine od strane Vlade Republike Srbije na predlog tadašnjeg ministra doktora Sulejmana Ugljanina?
Pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – da li Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo imaju u planu da izmenom odgovarajućih zakona porodicama otetih i ubijenih Bošnjaka iz otmica u Sjeverinu i Štrpcima priznaju status civilnih žrtava rata?
Pitanje za ministra rudarstva i energetike – da li se u Novom Pazaru planira otvaranje rudnika na planini Rogozna i dokle se stiglo sa istraživanjem terena? Ako se planira otvaranje rudnika, da li je u pitanju rudnik zlata, bakra ili litijuma?
Pitanje za ministra za javna ulaganja – kada će biti realizovan projekat izgradnje sportske sale u Tutinu, koji je od Kancelarije za javna ulaganja odobren još 2020. godine a do danas nije realizovan?
Hvala.
Hvala, predsedavajuća.
Koleginice i kolege narodni poslanici, službena upotreba jezika i pisma nacionalnih manjina garantovana je Ustavom Republike Srbije Evropskom poveljom o regionalnim i manjinskim jezicima i okvirnom Konvencijom za zaštitu nacionalnih manjina, koje su ratifikovane od strane Srbije i sastavni su deo njenog pravnog sistema.
Članom 11. stav 2. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je jedinica lokalne samouprave će obavezno svojim statutom uvesti u ravnopravnu službenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine o ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva.
Jedinica lokalne samouprave uvodi jezik i pismo nacionalne manjine u službenu upotrebu najkasnije u roku od 90 dana od utvrđivanja ispunjenosti zakonom propisanih uslova. Identična obaveza propisana je i članom 11. stav 2. Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma.
Ustav Republike Srbije u članu 190. stav 3. i Zakon o lokalnoj samoupravi u članu 20. stav 1. tačka 10. propisuju obavezu opštinama da se između ostalog staraju i o ostvarivanju zaštite i unapređenju ljudskih i manjinskih prava.
Prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva u Republici Srbiji iz 2022. godine Bošnjaci u opštini Priboj čine 17,20% od ukupnog broja stanovnika. Dakle, ispunjeni su svi uslovi da se u opštini Priboj, bosanski jezik uvede u službenu upotrebu. Međutim, lokalna vlast u Priboju to odbija da uradi. Ovakve stvari ne bi smele da se dešavaju u državi za koju predstavnici vlasti kažu – da je ozbiljna pravna i demokratska država.
Imajući u vidu da Vlada Srbije do danas ništa nije preduzela po ovom pitanju te da saučestvuje ili podstrekava lokalnu vlast u Priboju da Bošnjacima uskrati Ustavom i zakonom garantovana prava. tražim od predsednika Vlade, ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog da shodno svojim nadležnostima koja su utvrđena Ustavom, Zakonom o Vladi i Zakonom o ministarstvima, ali i drugim zakonima neodložno osiguraju da se maternji jezik Bošnjaka uvede u službenu upotrebu u opštini Priboj.
Takođe, pitam predsednika Vlade kada će Vlada kao osnivač Državnog univerziteta u Novom Pazaru da uvede privremene mere na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru kako bi se zaustavilo njegovo dalje propadanje i urušavanje?
Na kraju predsedavajuća, imao bih obavezu vas nešto da zamolim. Naime, juče ste kada je bila rasprava o amandmanima na Zakon o vojsci, pre nego što ste dali reč kolegi iz naše poslaničke grupe, gospodinu Vladimiru Pajiću, citiram vas, rekli: „Amandman su podneli poslanici iz poslaničke grupe PSG i ostali“.
Dakle, molim vas, kada sledeći put navodite ime naše poslaničke grupe da koristite naše puno ime, jer mislim da je neprihvatljivo da vi kao predsedavajuća dve manjinske stranke koje su sastavni deo te poslaničke grupe, svrstavate u kategoriju ostalih. Hvala.
Predsedavajuća, kolege i koleginice narodni poslanici, postaviću pitanje predsedniku Vlade, ministru pravde i ministarki za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Viši sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, prvostepenom presudom u ponovljenom postupku tri lica oglasilo je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva, zbog otmice, zlostavljanja, mučenja i ubijanja 20 civila, odnosno 18 Bošnjaka, jednog Hrvata i jednog civila neutvrđenog identiteta, iz voza na stanici Štrpci 27. februara 1993. godine.
Očito dobro planiran i organizovan, uz aktivno učešće snaga bezbednosti tadašnje SRJ. Međutim, nalogodavci ovog zločina ni posle više od 32 godine nisu otkriveni i kažnjeni. Optuženi Gojko Lukić osuđen je na 10 godina zatvora, Duško Vasiljević takođe na 10 godina zatvora i Dragana Đekić na pet godina zatvora. Izrečene kazne više su satisfakcija za izvršioce zločina nego za žrtve i njihove porodice.
Iako nije pravično u pogledu izrečenih kazni, ova presuda u slučaju Štrpci ponovo potvrđuje činjenicu da je nad Bošnjacima u Sandžaku u periodu od 1991. do 1990. godine izvršen organizovan teror. Do sada su pronađeni posmrtni ostaci samo za četiri žrtve otmice u Štrpcima, dok grobnice i posmrtni ostaci za ostalih 16 žrtava još uvek nisu pronađeni.
Otmica u Štrpcima nije jedini ratni zločin izvršen nad bošnjačkim narodom u Sandžaku. Podsetiću vas na slučaje Sjeverin, granatiranje sela Kukuroviće, pojedinačne otmice i ubistva Bošnjaka, kao i masovnu policijsku represiju i torturu.
Shodno tome, pitam predsednika Vlade - da li Vlada ima neki plan, politiku i da li će preduzeti odgovarajuće mere kako bi se rasvetlili svi zločini počinjeni nad Bošnjacima, a odgovorni priveli pravdi?
Takođe, pitam i ministra pravde - da li je u planu da se izmenama Krivičnog zakonika pooštre zatvorske kazne za ratne zločine protiv civilnog stanovništva, kako bi se postigla proporcionalnost težine kazne sa težinom krivičnog dela i krivicom učinioca, zadovoljene pravde i opšta prevencija, što je prvostepenom presudom u slučaju Štrpci propušteno da se uradi?
Ovo je važno iz razloga, jer mnogi od zločina još uvek nisu procesuirani kao što je granatiranje sela Kukurovići u opštini Priboj 1993. godine, ali i mnogi drugi čije procesuiranje očekujemo u budućnosti.
Postavljam pitanje ministarki za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - da li će se kroz izmene važećeg zakonskog okvira ili donošenjem novog zakona osigurati i žrtvama ratnih zločina iz otmica slučaj Sjeverin i Štrpci, ali i drugim žrtvama iz Sandžaka, prizna status civilnih žrtava rata uvođenjem pravnih normi po kojima se status civilne žrtve rata priznaje i žrtvama koje nisu stradale na teritoriji Republike Srbije, a čije stradanje je posledica dejstva ili delovanja državnih oružanih snaga ili drugih oružanih formacija, koje nisu preduzimale vojne operacije protiv redovnih snaga sigurnosti ili su bile kao takve pod njihovom operativnom ili drugom vrstom kontrole?
Bošnjake Sandžaka nisu otimale, tukle i ubijale oružane snage druge države i zakoni treba da imaju adekvatan odgovor na tu činjenicu.
Država ima obavezu da na jedan sveobuhvatan način osigura žrtvama i njihovim porodicama rehabilitaciju kroz materijalnu, psihosocijalnu, zdravstvenu i pravnu pomoć, kao i da im pruži satisfakciju kroz priznavanje njihovih patnji.
Predsednika Vlade i ministarku za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja takođe pitam – kada će Republika Srbija ispuniti svoju obavezu u pogledu donošenja zakona o nestalima?
Prema mojim saznanjima, Srbija je jedina država u regionu koja nema ovaj zakon, a u obavezi je da ga donese.
Već sam pomenuo da su u slučaju otmice u Štrpcima pronađeni posmrtni ostaci samo za četiri osobe od ukupno 20, koliko ih je oteto. Pitanje nestalih lica je jedno od ključnih pitanja koje danas opterećuje odnos između država nastalih raspadom bivše SFRJ, ali i jedna od ključnih prepreka u uspostavljanju trajnog i stabilnog mira i vraćanju poverenja među narodima.
Na kraju želim da posebno naglasim da se SDA Sandžaka zalaže za demokratsku i pravednu Republiku Srbiju, državu ravnopravnih građana i naroda i državu jednaku prema svim svojim građanima.
Stava smo da Republika Srbija ne sme više biti sigurna kuća za ratne zločince i one koji promovišu mržnju, nasilje i netrpeljivost.
Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, postavljam pitanje ministru u Vladi Republike Srbije zaduženog za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost, Usami Zukorliću.
Elektroenergetska mreža u Novom Pazaru i Tutinu više od 10 godina pod konstantnim je opterećenjem i ne može da zadovolji potrebe građana u napajanju električnom energijom.
Taj problem je sve više izražen i postoji realna pretnja da sistem za napajanje električnom energijom, usled konstantnog neodržavanja i opterećenja bude van funkcije i trajno ugrozi osnovne životne funkcije ovim sandžačkim opštinama, a upravo se to desilo u Novom Pazaru i Tutinu.
Posebno alarmantno stanje je u Tutinu. Do prekidanja u snabdevanju električnom energijom došlo je u četvrtak 2. oktobra 2025. godine, kada je cela teritorija opštine Tutin ostala bez struje.
Bez električne energije se i dalje se nalaze delovi te opštine, Kadiluk, Donja Pešter i Riborićki kraj. U Novom Pazaru više desetina naselja u proseku je po 20 sati bilo bez električne energije. Nestanak struje uzrokovao je ozbiljne poteškoće ljudima. Grejanje je onemogućeno, pumpe za vodu nisu u funkciji, hrana propada, a zabeleženi su i slučajevi da je i nastava u školama otkazivana.
Pored toga u Novom Pazaru postoji i problem sa prikupljanjem i deponovanjem otpada i problem za tzv. deponijom Golo Brdo, koja pored toga što nema potrebne dozvole u potpunosti je ne sanitarno i ekološki neprihvatljivo mesto za odlaganje otpada.
Kao takva ugrožava živote ljudi i znatno utiče na kvalitet života. Kompletan biodiverzitet, vazduh, vodotokove i prirodnu estetiku u velikoj meri negativno utiče na živote i zdravlje ljudi.
U Novom Pazaru se nelegalno transferstanice za otpad pretvaraju u divlje deponije, a ostali otpad se iz Novog Pazara odlaže u nekoliko gradova i opština u Srbiji.
Pored toga na državnom univerzitetu u Novom Pazaru još uvek nije uvedena prinudna uprava i još uvek nema katedre za bosanski jezik, SDA Sandžak deli zabrinutost sa građanima koji trpe posledice neodgovorne državne vlasti.
Posebno zabrinjava što u ovoj Vladi postoji ministar zadužen za poverenje, društvenu stabilnost, poreklom iz Tutina koji je uzeo glasove od bošnjaka Sandžaka, a nije ništa konkretno uradio po tim, a ni drugim važnim pitanjima, jer što je njemu bolje u Beogradu narodu je gore u Sandžaku.
Pitamo ministra Usame Zukorlića, da li se pomirio sa ministrima energetike, prosvete i ekologije kako bi rešavanjem ovih problema osigurao društvenu i svaku drugu stabilnost u Sandžaku? Da li je na Vladi Republike Srbije ili kod resornih ministarstava službeno pokrenuo inicijativu, predložio projekat ili zatražio preduzimanje adekvatnih mera u cilju osiguranja dugoročnog i stabilnog napajanja Novog Pazara i Tutina električnom energijom, rešavanje problema vezanih za prikupljanje i deponovanje otpada, problema u vezi deponije Golo Brdo, kao i uvođenja prinudne uprave i katedre za bosanski jezik na državnom univerzitetu u Novom Pazaru?
Ukoliko postoje takve inicijative projekti ili predlozi mera tražim da se isti dostave u odgovoru. Hvala.