| 24.09.2024. | Predlog zakona o zastupanju i zaštiti državnih interesa Republike Srbije na Kosovu i Metohiji |
u proceduri
|
| 16.07.2024. | Predlog Deklaracije o Srebrenici |
u proceduri
|
Hvala.
Poštovane koleginice i kolege, osvrćući se na tri godišnja izveštaja o radu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji su se takođe našli na dnevnom redu, moram da istaknem nekoliko stvari.
Kao prvo, na sednici Odbora za pravosuđe i kada se raspravljalo o ovoj temi, ostalo je nejasno zašto ovi izveštaji nisu razmatrani pravovremeno. Koliko sam mogla da primetim, svake godine su uredno dostavljeni. Poverenik ih je blagovremeno slao Skupštini, a obaveza je bila da se oni blagovremeno i razmatraju.
Zatim, što se tiče same sadržine ovih izveštaja, vidimo da se iz godine u godinu ponavlja jedno isto i jasno upozorenje – drastičan i nenormalan priliv predmeta u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja.
Izveštaji beleže enormne skokove broja žalbi, i to iz godine u godinu. Poverenik dosledno ističe uzrok – ukidanje instituta zloupotrebe prava izmenama zakona iz 2021. godine, kao i promene stava Upravnog suda u vezi sa obavezom nadoknade troškova koje potražuju advokati u prekršajnim postupcima.
Dakle, imamo situaciju gde pojedinci, pa i advokati, koriste zakonske mogućnosti da organima vlasti šalju desetine, pa i stotine zahteva. To naročito pogađa najslabije karike u sistemu – mesne zajednice, škole, domove zdravlja koji nemaju kadrovske, pravne, ni tehničke resurse da se nose sa tim. Kada te ustanove ne odgovore na zahteve, što se sve češće dešava, podnose se žalbe Povereniku, a onda i prekršajne prijave i onda uz kazne te institucije plaćaju troškove prekršajnog postupka, uključujući i troškove advokata.
Zbog uvećanog broja predmeta, kancelarija Poverenika postaje preopterećena, a jedna od posledica je da građani, novinari, nevladine organizacije i svi oni koji zaista traže informacije u javnom interesu sve duže čekaju na reakciju ove institucije. Sistem ostaje zakrčen.
Dakle, da uprostimo kroz jedan primer. Pera Perić iz Ljiga traži od lokalnih ustanova podatke koji su gotovo izvesno besmisleni. Ustanove ne odgovore, sledi prekršajna prijava i onda ne samo da te ustanove plaćaju kazne, nego još i troškove advokata. Tako neko zarađuje enormne cifre iz državnog budžeta, na račun slabosti zakonskog teksta.
Poverenik je više puta isticao koja su moguća rešenja za ovu situaciju, a kao jedan – ponovno uspostavljanje instituta zloupotrebe prava. Ali uprkos tome što smo svi sa time upoznati i što znamo da se ovo stanje ponavlja već nekoliko godina, zakon još uvek nije izmenjen. Na sednici Odbora za pravosuđe donet je zaključak kojim se poziva Vlada da intenzivira aktivnosti na pripremi odgovarajućih izmena i da ih blagovremeno utvrdi. Ali moram da primetim da to nije dovoljno, blagovremeno bi bilo juče, jer ovo pitanje nije novo.
Podsećam da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave još ranije priznalo da je stanje postalo neodrživo i zajedno sa Poverenikom formiralo Radnu grupu za pripremu izmena. Čak su i one bile predložene u februaru, ali predlog se nije našao pred parlamentom. Ovo je jasan i nedvosmislen primer zakona koji se pokazao u praksi kao manjkav. Ako neka situacija zahteva hitno postupanje, onda je to ova. Nema više prostora za odlaganje, izmene zakona moraju što pre pred narodne poslanike.
Dakle, apelujem da se pitanje izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja hitno stavi u središte pažnje. Ne smemo ostati na nivou deklarativnih zaključaka i opštih mesta. Sada je krajnji trenutak za konkretne korake, a unapređenje zakonodavnog okvira je ipak osnovna nadležnost ovog doma. Hvala.
Hvala.
Kao što smo već istakli naša poslanička grupa neće podržati izbor ove vlade, budući da je ovo vlada kontinuiteta i po sastavu i po ciljevima koji su izneti u ekspozeu. Većinom su prisutni isti ljudi, imamo i nekoliko zamena u resorima, ali bez objašnjenja zašto. Postavlja se pitanje zašto neko nakon samo godinu dana rada u jednom resoru, sada prelazi u drugi. Lično ne vidim racionalno objašnjenje, pa molim da se taj deo pojasni.
Kao pravnik, moram posebno da se osvrnem na predlog za ministra pravde. Zanimljivo, osim nekoliko rečenica mandatara koji je juče govorio o bogatom iskustvu kandidata, nismo o tome čuli ništa više, a upravo taj primer dobro ilustruje zašto ova Vlada ne može da dobije našu podršku.
Evo tri konkretna primera. Podsetiću širu javnost na činjenicu da je gospodin Vujić kandidat za ministra pravde 15 godina na čelu Pravosudne akademije, a da smo u septembru 2023. godine u prenosu uživo gledali kandidata kako na prijemnom ispitu za ovu instituciju čita unapred pripremljene odgovore.
Jedan od članova Komisije skrenuo je pažnju da kandidat odgovara od reči do reči identično onome što piše unapred pripremljenim odgovorima. Sam gospodin Vujić je u intervjuu nakon ovog događaja rekao da je on lično odgovoran za to što su odgovori dospeli do kandidata, jer samo on ima pristup pitanjima i spremnim odgovorima. Ipak, to ga nije motivisalo da podnese ostavku, već je ovaj slučaj završen pukom diskvalifikacijom kandidata koji je varao, bez ulaženje u pitanje ko mu je omogućio da vara i da li je to usamljeni slučaj ili ustaljena praksa.
Zatim, januara prošle godine DRI je ponovo konstatovala da je Pravosudna akademija teško kršila obavezu dobrog poslovanja time što kontinuirano suprotno važećim propisima vrši isplatu plata korisnicima početne obuke i nakon što su tu početnu obuku završili i to u dužem vremenskom periodu. Zatim je DRI obavestila o svemu tome i Narodnu skupštinu i zatražila od upravnog odbora Pravosudne akademije razrešenje odgovornog lica, odnosno direktora Pravosudne akademije. Gospodin Vujić i pored toga i dalje ostaje na čelu ove institucije bez ikakvih posledica.
Treće, ali samo na prvi pogled manje važno, sudskim poravnanjem od juna prošle godine zvanično je utvrđeno da je Pravosudna akademija institucija koja bi trebala da bude stub etičkog ponašanja u pravosuđu, neovlašćeno preuzela i objavila više autorskih tekstova kršeći time autorska prava dvojice autora. Ti tekstovi su objavljeni na zvaničnom sajtu Akademije koji je u međuvremenu ugašen. Akademija jeste obavezna da autorima isplati naknadu i javno objavi taj tekst poravnanja. Dakle, obaveza je ispunjena iako je do same objave bilo neprirodno teško doći, čak i onima koji znaju šta traže.
Sve ovo navedeno nisu glasine već činjenice dokumentovane od strane zvaničnih državnih institucija. Dakle, suda, DRI, pa i same Pravosudne akademije. Ovi primeri jasno ilustruju u kojoj je meri gospodin Vujić spreman da postupa u skladu sa zakonom, kakvi su njegovi etički okviri, kao i u kojoj meri je spreman da preuzme odgovornost za rad institucije na čijem čelu se nalazi.
Mi smo stava da ove situacije predstavljaju osnov za razrešenje ili makar ostavku, a ne preporuku za mesto ministra. Iskoristiću ovu priliku da predloženom mandataru postavim jedno po mom mišljenju veoma važno pitanje. Iako je ova tema više puta bila otvorena u prethodnim raspravama, čuli smo je i juče, smatram da je sasvim opravdano ponovo je aktuelizovati, pošto je pred nama nova Vlada, pa se sa pravom postavlja pitanje da li će ona imati drugačiji stav i odnos o istom pitanju od prethodne.
Naime, volela bih da znam kako mandatar ocenjuje odluku prethodne Vlade da ukine status kulturnog dobra kompleks zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu? Podsećam da je ova odluka doneta bez saglasnosti Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i u suprotnosti sa Zakonom o kulturnom nasleđu, što je i sam Zavod zvanično saopštio. Dakle, uz kršenje zakona kakva je poruka time poslata građanima?
Uprkos tome, u maju prošle godine Vlada je potpisala ugovor sa kompanijom Džareda Kušnera, a snažno protivljenje ovoj odluci koja, tek uzgred rečeno, nema ni formalno obrazloženje u "Službenom glasniku" iskazale su SANU, brojni ugledni stručnjaci iz oblasti arhitekture, urbanizma, poznavaoci kulturne baštine. Podneto je i više inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti Ustavnom sudu, a epilog još čekamo.
Zato vas pitam, kao čoveka od struke i integriteta, da li ste spremni da preispitate ovu odluku, uvažavajući glas struke, pravni okvir Republike Srbije i odgovornost države prema sopstvenom istorijskom i kulturnom nasleđu? Mehanizmi za to postoje, samo je pitanje političke volje.
U osetljivoj situaciji u kojoj se kao društvo nalazimo, stava smo da bi takav postupak nove Vlade doprineo tako često spominjanom smirivanju tenzija i pokazao da kod svih nas u ovim danima podela postoji isti zajednički sentiment prema onome što ova zgrada simbolizuje.
Nesporno je da jedna odgovorna Vlada mora da razmišlja o ekonomskim aspektima, najboljoj upotrebi državnog zemljišta, o diplomatskim odnosima, o raznim faktorima pri donošenju određene odluke, no sada opasno pada u drugi plan kako je zgrada Generalštaba uopšte i stradala? Jasno je da njenu obnovu niko drugi ne treba da radi osim nas i mislim da je to nesporno velikoj većini birača svake političke opcije. To nije samo pitanje arhitekture, nego i samopoštovanja i negde se mora podvući crta, a vi ste sada u prilici da to uradite. Hvala.