| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
odbačen
|
| 24.09.2024. | Predlog zakona o zastupanju i zaštiti državnih interesa Republike Srbije na Kosovu i Metohiji |
u proceduri
|
Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi predsedniče Narodne skupštine, ja bih se isto usmerio na pitanje ministru finansija vezano za ove stanove za mlade.
Ne znam da li je ministru poznato da uslovi pod kojima je dato da mladi mogu da pomognu kredit, odnosno da je jedan od uslova da stan ima izdato odobrenje za upotrebu, a iznos kredita za kupovinu stana u Beogradu od 100.000 evra ograničava kvadraturu koja može da se kupi, znači ograničava kvadraturu na male stanove a ti mali stanovi pod rezervacijom od momenta zidanja. Odobrenje za upotrebu se za većinu zgrada u Republici Srbiji u zavisnosti od organa koji je nadležan i izdao dozvolu izdaje godinu, čak i do dve godine nakon završetka objekta, a jedan od uslova je da bude izdato odobrenje za upotrebu i da se kupi od investitora.
Znači, baš me interesuje kako su tih 1.000 kredita odobreni i da li to neko može da nam kaže?
Drugo pitanje je zašto država Srbija na svom zemljištu, koga ima dovoljno, ne izgradi stambene objekte za mlade, ako već hoće da napravi pomoć, gde bi cena kvadrata bila oslobođena i ne bi bila opterećena troškovima cene zemljišta, troškovima izgradnje infrastrukture i priključenja na istu, kao što je već urađeno i poznato da je već urađeno u Beogradu na vodi, gde cena kvadrata ne bi bila veća od 1.000 evra, te bi onda stvarno mladi mogli po povoljnim cenama da dođu do kvadrata. Normalno, ograničiti da te stanove ne mogu da prodaju u nekom periodu. I, da li bi to bilo lakše i za državu i za naše mlade?
Još jedno pitanje za gospodina Sinišu Malog – da li je i kada je u budžet Republike Srbije ušlo ovo besomučno asfaltiranje u Kosjeriću gde je asfaltirano skoro 70 kilometara u predizbornoj kampanji?
Da vas podsetim da ima preko 970 mesta u Srbiji gde se obećava asfaltiranje ali, eto nažalost, tamo nisu bili lokalni izbori nego su organizovani ovako.
Interesuje me kojim je to budžetom predviđeno i zašto se to tako radi i da li Ministarstvo pravosuđa će reagovati na masovne pritužbe o neregularnosti izbori, dokazanim, pronađenim duplim spiskovima, pronađenim glasačkim listićima koji nisu na mestima, itd.? Odnosno, generalno pitanje – kada će institucije početi da nam rade?
Drugu grupu pitanja imam konkretno za Vladu. Po čijem je ovlašćenu predsednik Srbije Aleksandar Vučić na sramnom pojavljivanju u Odesi obećao da će Republika Srbija renovirati, odnosno učestvovati u obnovi dva grada u Ukrajini, odnosno jedne manje oblasti i kojim je budžetom to predviđeno? da li je uopšte predsednik svestan koja je cena toga i da li je moguće da osim što non-stop iznosi laži pred republikom i građanima Republike Srbije sada je to počeo da radi i u Ukrajini i građanima Ukrajine?
Da li se obnavljanje ukrajinskih gradova odnosi samo na stambene objekte koji su uništeni srpskim granatama i projektilima prodatim u Ukrajinu ili i na pomoć siročićima koji su ostali bez očeva ruske nacionalnosti a državljanima Ukrajine ubijenim srpskom municijom?
Hoće li se obnavljati samo zidani objekti ili i ogromna ukrajinska groblja nastala produžavanjem ratnih dejstava zbog našeg snabdevanja Ukrajine našom municijom? Da li će Srbija obnoviti u Ukrajini i spomenike sovjetskim vojnicima poginulim u otadžbinskom ratu ili samo ova novija groblja, odnosno da li ćemo preuzeti odgovornost za to što smo direktno snabdevanjem municijom i nekonvencionalnim ostalim sredstvima učestvovali u produžetku sukoba u Ukrajini?
Hvala.
Uvažene kolege narodni poslanici, uvažene zamenice predsednice, ja imam više pitanja, pa da počnem.
Za predsednika Vlade Srbije – kada će tačno Narodnoj skupštini biti dostavljen na razmatranje i usvajanje plan razvoja i prostorni plan Republike Srbije, a imajući u vidu da je bez tih akata nezakonito i neustavno donošenje akata niže pravne snage i prostornih planova na lokalnom nivou?
Za Ministarstvo rudarstva i energetike, obzirom da je sadašnja vlast u proteklih 12 godina imala šanse da promeni štetne odredbe zakona, a to nije uradila, i imala je potrebnu većinu u Skupštini, da li postoji neka prepreka koja onemogućava Ministarstvo da predloži izmenu Zakona o rudarstvu i energetici, a u cilju zaštite državnih i nacionalnih interesa?
S obzirom da je ministarka rudarstva, sledeće pitanje, i energetike potpisala Memorandum sa EU o snabdevanju kritičnim mineralima, da li će o sudbini kritičnih sirovina odlučivati nosioci istraživanja ili Vlada, na osnovu pomenutog Memoranduma?
Četvrto pitanje – zašto Ministarstvo rudarstva i energetike još uvek nije dostavilo Narodnoj skupštini strategiju upravljanja mineralnim sirovinama i ko su lica koja rade na izradi pomenute strategije?
Sledeće pitanje – koliko ima besplatnih punjača električnih automobila u tržnim centrima i na drugim mestima u Srbiji, ko plaća tu potrošenu energiju EPS-u, koliko to košta na mesečnom nivou, odnosno u poslednjih godinu dana?
Sledeće pitanje, takođe, šta je izvor električne energije tih električnih punjača i da li je tačno da su to agregati na naftu, što se baš ne uklapa u navodu Zelenu agendu ili je struja iz kapaciteta EPS-a koji najviše koristi termoelektrane na ugalj, što se takođe ne uklapa u Zelenu agendu?
Sledeće pitanje – zašto su uopšte ovi punjači besplatni kada znamo u kakvo je stanje EPS doveden i sada moramo da uvozimo struju po skupim cenama?
Za Ministarstvo finansija – koliko košta izgradnja infrastrukture za Projekat Jadar, i to saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, zatim saobraćajnice Loznica – Valjevo – Lazarevac, deonica Iverak – Lajkovac, kao i deo železničke pruge Loznica – Valjevo? Iz kojih sredstava se vrši izgradnja ove infrastrukture i da li postoji studija opravdanosti za izgradnju iste?
Sledeće pitanje – koliko je do sada koštala eksproprijacija zemljišta i dobara za izgradnju infrastrukturne saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, zatim saobraćajnice Loznica-Valjevo-Lazarevac, deonica Iverak-Lajkovac, kao i deo železničke pruge Loznica-Valjevo i koji su ti procenjeni troškovi za ceo projekat?
Tražimo da nam dostavite Studiju o opravdanosti iste.
Naravno, pitanje koje je juče postavljeno preko 10 puta predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, Ani Brnabić, ali na to pitanje nismo dobili odgovor, pa evo da pitamo ponovo. Zašto ste u januaru 2022. godine lagali narod Srbije da je na projekat „Jadar“ stavljena tačka i zašto to niste izgovorili pre završetka izbora i izborne kampanje nego ste to čuvali da narod obradujete da su prevareni nakon završenih izbora?
Hvala.
Poštovane sestre i braćo narodni poslanici, uvaženi ministri, zameniče predsednika Skupštine, potpredsedniče Skupštine, pomaže Bog.
Nismo dobili odgovore na pitanja koja smo postavili na početku od ministra Siniše Malog. Poslednje pitanje koje je bilo postavljeno – koje su to institucije i za koje sudske predmete se povećavaju troškovi za 8,46 milijardi u predviđenom budžetu za 2024. godinu?
Takođe smo optuženi da lažemo da ne postoje studije izvodljivosti, a mediji su objavili da je kamen temeljac za nacionalni stadion bio brži od studije izvodljivosti. Pa pitamo da li Ministarstvo finansija sluša ono što Fiskalni savet savetuje i što predlaže ili Ministarstvo finansija radi onako kako hoće?
Da ne bude da nešto u ovom budžetu nema i da valja, ima. Rashodi za subvencije koji su planirani u odnosu od 214,5 milijardi sada su veći za 29,94 milijarde i kod ove kategorije rashoda najveće povećanje je u oblasti poljoprivrede za direktne podsticaje u poljoprivredi, odnosno za isplatu semena sertifikovanog, podsticaja za junice i isplatu premije i isplate za proizvođače mleka. Super je što su to planirali, možda bi bilo to bolje da je urađeno pre nego što je mleko prosuto.
Ono čega naravno u budžetu nema je pravni osnov za uvećanje ovih rashoda i kao nedostaje i ono šta je uslov da se usvoje bilo kakve promene i u budžetu. Samo da znamo tačno koliko će to biti sredstava preusmereno za poljoprivredu i za sve ove podsticaje. To naravno u budžetu nema. Takođe nedostaje i obrazloženje o iznosu sredstava koji se uvećavaju po funkcionalnoj i ekonomskoj klasifikaciji. Ova floskula značajno povećanje je u oblasti energetike ili najveće povećanje u oblasti poljoprivrede. Koliko, gospodo, se uvećava i gde sve taj novac ide i tačno za šta?
Naknade za socijalnu zaštitu koje su planirane u iznosu od 183 veće su za 16%, odnosno 26,4 milijardi dinara, a kod ove kategorije najveće povećanje se odnosi na isplatu prava u oblasti socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite, socijalna zaštite i podrške u radu hranitelja. Za ova povećanja mora konkretno da se navede zakonski osnov za njihovo povećanje i razlozi zbog kojih se ova dodatna sredstva nisu mogla znati kod izrade budžeta za 2024. godinu, kod stabilnog kursa evra, kod uspešnosti i tako dalje.
Prisutno nepostojanje volje za uvođenje reda i ključnih reformi u sistemu plata i infrastrukture, zapošljavanja u javnom sektoru, naročito kroz odlaganje platnih razrada u nedogled znači da Vlada priznaje da ne postoji politička volja i znanje da se sprovedu reforme u javnom sektoru Srbije koje se tako bombastično najavljuju još od Kori Udovički, preko Branka Ružića, Marije Obradović, Ane Brnabić i tako dalje. Znači da postoje velika odstupanja u platama za uporediva radna mesta. Očigledno je da je uvođenje reda predvidivosti, transparentnost u javni sektor politički neisplativo, jer u tom slučaju morate garantovati prava i uvesti red u zapošljavanje i plate, a onda se smanjuje prostor za partijsko zapošljavanje, ucenjivanje, nepotizam i tako dalje.
Zapošljavanje u javnom sektoru u 2024. godini počiva na partijskom centralizovanom sistemu što ograničava mogućnost budžetskih korisnika da angažuju broj i strukturu radnika u skladu sa potrebama. Problem koji dodatno otežava angažovanje broja i strukture radnika u državnom sektoru je to što je i dalje na snazi zabrana zapošljavanja u državnom sektoru. Izmenama zakona o budžetskom sistemu predviđa da će ova mera ostati na snazi sve do kraj 2026. godine. Ova zabrana zapošljavanja doduše je doprinela ostvarivanju fiskalnih ušteda, ali u zadnjih deset godina nepovratno je pogubno dejstvo pokazala po zdravstvo, obrazovanje, nauku, socijalnu zaštitu i predškolske ustanove. Infrastruktura u sektoru obrazovanja i socijalne zaštite, predškolskih ustanova i kulture jedan od najviše zapostavljenih segmenata javne infrastrukture Srbije.
Budžetom Republike Srbije nisu rešeni segmenti životne sredine, investicije su i dalje na znatno manjem nivou, nego kod ostalih uporedivih zemalja centralne i istočne Evrope.
Nejednakost dohotka je u Srbiji najviša. Da napomenemo, recimo, samo jedan primer. Direktor kontrole letenja ima devet hiljada evra platu, što je ravno 11 profesorskih plata u srednjim školama, a taj čovek je već četiri godine u penziji. Ne pričamo uopšte o kontrolorima leta koji su povlašćena grupa i znamo kako se oni kotiraju na tržištu i znaju kakva je njihova odgovornost i trebaju da imaju tolike plate.
Član Nadzornog odbora od 2014. godine prima platu, mesečnu naknadu, izvinite, ne platu, pošto je zaposlena, četiri hiljade evra, tako da za deset godina članstva Nadzornog odbora je prihodovala petsto hiljada evra platu. Znači, Nadzorni odbor, jedan član ima kao šest profesorskih plata ili kao plate koje prime četvoro lekara specijalista. Prema finansijskom izveštaju za 2023. godinu, u napomeni, troškovi naknada članovima Upravnog odbora iz Skupštine društva stoji da su u 2023. godini iznosili 64 milijarde, odnosno 540 hiljada evra u odnosu na 2022. godinu kada su bili oko 444 hiljada evra. Znači, povećani su za 25%.
Koliko su u 2023. godini, gospodo, povećane plate prosvetnih radnika i radnika u predškolskim ustanovama, socijalnoj zaštiti, kulturi, nauci, radnicima u zdravstvu kada se non-stop priča i pominje neka prosečna plata? Samo ću da vas podsetim o indeksima jednakosti plata koji je u Srbiji 33,3%. To je džini koeficijent, dok je u Sloveniji, na primer, 23%, Slovačkoj 21%. Neadekvatna poreska i socijalna politika su najveći uzroci ovako visoke nejednakosti, budući da ove političke, u korist bogatih.
Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi predsedniče Narodne skupštine, ja bih se isto usmerio na pitanje ministru finansija vezano za ove stanove za mlade.
Ne znam da li je ministru poznato da uslovi pod kojima je dato da mladi mogu da pomognu kredit, odnosno da je jedan od uslova da stan ima izdato odobrenje za upotrebu, a iznos kredita za kupovinu stana u Beogradu od 100.000 evra ograničava kvadraturu koja može da se kupi, znači ograničava kvadraturu na male stanove a ti mali stanovi pod rezervacijom od momenta zidanja. Odobrenje za upotrebu se za većinu zgrada u Republici Srbiji u zavisnosti od organa koji je nadležan i izdao dozvolu izdaje godinu, čak i do dve godine nakon završetka objekta, a jedan od uslova je da bude izdato odobrenje za upotrebu i da se kupi od investitora.
Znači, baš me interesuje kako su tih 1.000 kredita odobreni i da li to neko može da nam kaže?
Drugo pitanje je zašto država Srbija na svom zemljištu, koga ima dovoljno, ne izgradi stambene objekte za mlade, ako već hoće da napravi pomoć, gde bi cena kvadrata bila oslobođena i ne bi bila opterećena troškovima cene zemljišta, troškovima izgradnje infrastrukture i priključenja na istu, kao što je već urađeno i poznato da je već urađeno u Beogradu na vodi, gde cena kvadrata ne bi bila veća od 1.000 evra, te bi onda stvarno mladi mogli po povoljnim cenama da dođu do kvadrata. Normalno, ograničiti da te stanove ne mogu da prodaju u nekom periodu. I, da li bi to bilo lakše i za državu i za naše mlade?
Još jedno pitanje za gospodina Sinišu Malog – da li je i kada je u budžet Republike Srbije ušlo ovo besomučno asfaltiranje u Kosjeriću gde je asfaltirano skoro 70 kilometara u predizbornoj kampanji?
Da vas podsetim da ima preko 970 mesta u Srbiji gde se obećava asfaltiranje ali, eto nažalost, tamo nisu bili lokalni izbori nego su organizovani ovako.
Interesuje me kojim je to budžetom predviđeno i zašto se to tako radi i da li Ministarstvo pravosuđa će reagovati na masovne pritužbe o neregularnosti izbori, dokazanim, pronađenim duplim spiskovima, pronađenim glasačkim listićima koji nisu na mestima, itd.? Odnosno, generalno pitanje – kada će institucije početi da nam rade?
Drugu grupu pitanja imam konkretno za Vladu. Po čijem je ovlašćenu predsednik Srbije Aleksandar Vučić na sramnom pojavljivanju u Odesi obećao da će Republika Srbija renovirati, odnosno učestvovati u obnovi dva grada u Ukrajini, odnosno jedne manje oblasti i kojim je budžetom to predviđeno? da li je uopšte predsednik svestan koja je cena toga i da li je moguće da osim što non-stop iznosi laži pred republikom i građanima Republike Srbije sada je to počeo da radi i u Ukrajini i građanima Ukrajine?
Da li se obnavljanje ukrajinskih gradova odnosi samo na stambene objekte koji su uništeni srpskim granatama i projektilima prodatim u Ukrajinu ili i na pomoć siročićima koji su ostali bez očeva ruske nacionalnosti a državljanima Ukrajine ubijenim srpskom municijom?
Hoće li se obnavljati samo zidani objekti ili i ogromna ukrajinska groblja nastala produžavanjem ratnih dejstava zbog našeg snabdevanja Ukrajine našom municijom? Da li će Srbija obnoviti u Ukrajini i spomenike sovjetskim vojnicima poginulim u otadžbinskom ratu ili samo ova novija groblja, odnosno da li ćemo preuzeti odgovornost za to što smo direktno snabdevanjem municijom i nekonvencionalnim ostalim sredstvima učestvovali u produžetku sukoba u Ukrajini?
Hvala.
Uvažene kolege narodni poslanici, uvažene zamenice predsednice, ja imam više pitanja, pa da počnem.
Za predsednika Vlade Srbije – kada će tačno Narodnoj skupštini biti dostavljen na razmatranje i usvajanje plan razvoja i prostorni plan Republike Srbije, a imajući u vidu da je bez tih akata nezakonito i neustavno donošenje akata niže pravne snage i prostornih planova na lokalnom nivou?
Za Ministarstvo rudarstva i energetike, obzirom da je sadašnja vlast u proteklih 12 godina imala šanse da promeni štetne odredbe zakona, a to nije uradila, i imala je potrebnu većinu u Skupštini, da li postoji neka prepreka koja onemogućava Ministarstvo da predloži izmenu Zakona o rudarstvu i energetici, a u cilju zaštite državnih i nacionalnih interesa?
S obzirom da je ministarka rudarstva, sledeće pitanje, i energetike potpisala Memorandum sa EU o snabdevanju kritičnim mineralima, da li će o sudbini kritičnih sirovina odlučivati nosioci istraživanja ili Vlada, na osnovu pomenutog Memoranduma?
Četvrto pitanje – zašto Ministarstvo rudarstva i energetike još uvek nije dostavilo Narodnoj skupštini strategiju upravljanja mineralnim sirovinama i ko su lica koja rade na izradi pomenute strategije?
Sledeće pitanje – koliko ima besplatnih punjača električnih automobila u tržnim centrima i na drugim mestima u Srbiji, ko plaća tu potrošenu energiju EPS-u, koliko to košta na mesečnom nivou, odnosno u poslednjih godinu dana?
Sledeće pitanje, takođe, šta je izvor električne energije tih električnih punjača i da li je tačno da su to agregati na naftu, što se baš ne uklapa u navodu Zelenu agendu ili je struja iz kapaciteta EPS-a koji najviše koristi termoelektrane na ugalj, što se takođe ne uklapa u Zelenu agendu?
Sledeće pitanje – zašto su uopšte ovi punjači besplatni kada znamo u kakvo je stanje EPS doveden i sada moramo da uvozimo struju po skupim cenama?
Za Ministarstvo finansija – koliko košta izgradnja infrastrukture za Projekat Jadar, i to saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, zatim saobraćajnice Loznica – Valjevo – Lazarevac, deonica Iverak – Lajkovac, kao i deo železničke pruge Loznica – Valjevo? Iz kojih sredstava se vrši izgradnja ove infrastrukture i da li postoji studija opravdanosti za izgradnju iste?
Sledeće pitanje – koliko je do sada koštala eksproprijacija zemljišta i dobara za izgradnju infrastrukturne saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, zatim saobraćajnice Loznica-Valjevo-Lazarevac, deonica Iverak-Lajkovac, kao i deo železničke pruge Loznica-Valjevo i koji su ti procenjeni troškovi za ceo projekat?
Tražimo da nam dostavite Studiju o opravdanosti iste.
Naravno, pitanje koje je juče postavljeno preko 10 puta predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, Ani Brnabić, ali na to pitanje nismo dobili odgovor, pa evo da pitamo ponovo. Zašto ste u januaru 2022. godine lagali narod Srbije da je na projekat „Jadar“ stavljena tačka i zašto to niste izgovorili pre završetka izbora i izborne kampanje nego ste to čuvali da narod obradujete da su prevareni nakon završenih izbora?
Hvala.