1. OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo

Datum sednice: 18. novembar 2025.

Trajanje sednice: približno 1 h 56 min

Tema / tačke dnevnog reda:

Razmatranje Predloga zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju (u načelu)

Razmatranje informacije o radu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija za period jul–septembar 2024.

Predsedavajući: Marko Atlagić

Broj prisutnih poslanika: 14 narodnih poslanika / članova odbora

Učesnici van poslanika:

Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete

Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

Više državnih sekretara i savetnika oba ministarstva

Ko je koliko govorio:

Poslanici vladajuće većine: ≈ 25% vremena

Poslanici opozicije: ≈ 45% vremena

Članice Vlade / gosti: ≈ 30% vremena

Ukratko sa sednice:

Sednica je protekla u izrazito polarizovanoj raspravi oko predloga da inostrane visokoškolske ustanove mogu da otvore predstavništva u Srbiji i izvode akreditovane programe svojih matičnih država. Opozicija je ocenila da predlog urušava domaći sistem akreditacije i dovodi do nejednakih uslova za domaće i strane univerzitete, dok je ministarka prosvete isticala da je cilj zakona smanjenje odliva studenata i podizanje dostupnosti kvalitetnih međunarodnih programa. Odbor je predlog većinom glasova podržao u načelu. U drugoj tački sednice razmotren je izveštaj Ministarstva nauke, uz pitanja opozicije o ravnoteži između inovacionog sektora i fundamentalnih/društvenih nauka.

2. STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Marko Atlagić (predsednik odbora, vladajuća većina)

Zauzima aktivnu ulogu u odbrani predloga zakona. Ukazuje da 15–30 hiljada studenata godišnje odlazi u inostranstvo, od kojih se vraća samo polovina, te da bi dolazak stranih programa u Srbiju smanjio troškove porodica i ponudio kvalitetniji sadržaj. Oštro odbacuje opozicione tvrdnje da je reč o udaru na domaće univerzitete. U raspravi o izveštaju ministarstva snažno brani rad ministarke Begović i kritikuje napade na nju kao pokušaje urušavanja ugleda Srbije.

Slavica Đukić Dejanović (ministarka prosvete)

Predstavlja predlog zakona kao meru koja studentima omogućava međunarodno obrazovno iskustvo bez napuštanja Srbije i koja pomaže u smanjenju odliva mozgova. Naglašava da država ne finansira strane univerzitete, već eventualne školarine studenata. Navodi da je javna rasprava formalno nepotrebna jer se dodaje samo jedan član, uz pozivanje na praksu EU država. Odbacuje optužbe o privilegovanju stranih institucija i tvrdi da bi država birala samo „renomirane univerzitete“.

Zoran Lutovac (DS, opozicija)

Traži povlačenje predloga iz procedure. Po njemu, postupak je sproveden bez javne rasprave i bez konsultovanja univerziteta, iako pismo KONUS-a ukazuje na protivljenje. Smatra da se stvaraju uslovi za nelojalnu konkurenciju domaćim fakultetima i za korupciju jer ministarstvo dobija diskreciono pravo da dozvoljava rad stranim ustanovama. Ocenjuje da se uvodi sistem paralelan domaćem akreditacionom okviru i da Srbija gubi kontrolu nad kvalitetom.

Đorđe Pavićević (Zeleno–levi front, opozicija)

Smatra da predlog predstavlja „nož u leđa“ visokom obrazovanju jer zaobilazi domaće procedure i otvara prostor za dolazak slabijih stranih programa. Upozorava da će diplome biti strane i da će ih domaći univerziteti morati nostrifikovati. Ističe ranije afere s privatnim ustanovama kao argument protiv povećanja diskrecije ministarstva. U raspravi o izveštaju Ministarstva nauke ukazuje na prevelik naglasak na inovacijama i premali na društvene nauke.

Slađana Radisavljević (Novi DSS–POKS, opozicija)

Poziva na potpuno povlačenje predloga i izradu novog zakona. U transkriptu iznosi detaljne ustavnopravne primedbe, tvrdeći da se narušava princip jednakosti stranih i domaćih subjekata i da se stvara „dva sistema“ visokog obrazovanja. tvrdi da je narušena strategija obrazovanja do 2030, te da se zanemaruju ključna pitanja: ko predaje, na kom jeziku, kako se garantuje kvalitet i šta se događa sa studentima ako predstavništvo prestane da radi.

Peđa Mitrović (SSP, opozicija)

Ukazuje na nedostatke u analizi efekata propisa koja prati predlog zakona — posebno na kontradikciju između tvrdnje da će se budžetski finansirati školarine i tvrdnje da zakon „ne zahteva dodatna sredstva“. Zamera što nisu razmotrene dugoročne posledice, ni postignut društveni konsenzus, pozivajući se na pismo rektora Univerziteta u Beogradu. Smatra da je zakon „antisistemski“ i da menja finansijski model visokog obrazovanja bez valjanog obrazloženja.

Ana Jakovljević (Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije, opozicija)

Govori iz perspektive nekadašnje funkcionerke u sektoru akreditacije. Podseća da je Nacionalno akreditaciono telo izbačeno iz ENQA i da domaći sistem kvaliteta nije reformisan, dok se predlog zakona dodatno udaljava od evropskih standarda. Navodi da već postoje mehanizmi međunarodne saradnje (zajednički programi, mobilnost) te da problem nije mobilnost, već povratak mladih. Ocenjuje da predlog zakona „devastira“ akreditacioni sistem jer predviđa predstavništva koja ne podležu domaćim standardima.

Miloljub Albijanić (Zdrava Srbija – Ruska stranka – USS, vladajuća većina)

Poziva na depolitizaciju rasprave. Kritikuje stanje u sistemu, posebno efekat bolonjskog procesa, i smatra da je trebalo prethodno razgovarati sa KONUS-om i rektorima. Zalaže se za jačanje domaćih univerziteta i privlačenje stranih doktoranata, čak i za institucionalnu reformu — objedinjavanje visokog obrazovanja i nauke u jednom ministarstvu radi strateškog fokusa. U raspravi o izveštaju podržava rad ministarke Begović, ali ukazuje na potrebu ravnoteže između teorijskih i primenjenih istraživanja.

Jelena Begović (ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija)

U predstavljanju izveštaja opisuje rezultate u naučnoj diplomatiji, međunarodnim partnerstvima, razvoju BIO4 kampusa, širenju naučno-tehnoloških parkova i uspehu srpskih startapova. Na kritike opozicije odgovara da Srbija dobro stoji u naučnim publikacijama, ali da zaostaje u transferu tehnologije, zbog čega je pojačan fokus na inovacije. Smatra da društvene nauke takođe imaju prostor za razvoj kroz konsultantske usluge i planiranu istraživačku infrastrukturu.

3. ZAKLJUČAK SEDNICE

Dnevni red i zapisnik sa prethodne sednice usvojeni su većinom glasova.

Nakon rasprave po prvoj tački, Odbor je većinom glasova odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju u načelu. Opozicija je jedinstveno glasala protiv i više puta tražila povlačenje akta.

Po drugoj tački — razmatranju kvartalnog izveštaja Ministarstva nauke — vođena je rasprava o prioritetima naučne politike, odnosu inovacija i fundamentalnih/društvenih nauka i ulozi akademske zajednice. Na video snimku o prihvatanju izveštaja.

5. sednica Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo

U raspravi učestvuju:
Marko Atlagić, predsednik Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina
Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete
Zoran Lutovac, član Odbora, Demokratska stranka - DS, opozicija
Đorđe Pavićević, član Odbora, Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd, opozicija
Slađana Radisavljević, zamenica člana Odbora, NOVI DSS - POKS (NADA), opozicija
Ana Jakovljević, narodni poslanik, Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije, opozicija.
Peđa Mitrović, član Odbora, Stranka slobode i pravde, opozicija
Miloljub Albijanić, narodni poslanik, ZDRAVA SRBIJA - RUSKA STRANKA - UJEDINjENA SELjAČKA STRANKA, vladajuća većina
Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

00:00:02 - Marko Atlagić: Poštovani članovi Odbora, otvaram Petu sednicu Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Konstatujem da imamo kvorum za rad i odlučivanje. Sednici prisustvuje četrnaest narodnih poslanika, odnosno članova Odbora. Želim da pozdravim naše goste koji učestvuju u radu današnje sednice saglasno članu dvjesto dvadeset devet Poslovnika Narodne skupštine. Tu su predstavnici Ministarstva prosvjete i ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.

00:00:34 - Marko Atlagić: Predstavnici Ministarstva prosvjete su profesor doktor Slavica Đukić Dejanović, ministar prosvjete, Zoran Salović, državni sekretar, profesor doktor Vladimir Jakovljević, posebni savjetnik ministarke Marko Lukić, savjetnik ministarke. Predstavnici Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija su doktor Jelena Begović, ministarka Vukašin Grozdić, državni sekretar Vladimir Radovanović i Ivana Vukašinović, pomoćnici ministra Jovan Milić, posebni savjetnik ministra Zoran Tomić, savjetnik ministra Milana Petković Res. Za današnju sednicu sam predložio dnevni red koji vam je u sazivu dostavljen u elektronskom i upisanom obliku. Pošto nije bilo pisanih prijedloga za izmjenu ili dopunu dnevnog reda, prelazimo na utvrđivanje predloženog dnevnog reda koji glasi. Prvo razmatranje prijedloga Zakona i dopuna Zakona o visokom obrazovanju u načelu koji je dostavila Vlada i drugo razmatranje informacija o radu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija za period jul setembar 2024.

00:01:39 - Marko Atlagić: Godine stavljam na glasanje predloženi dnevni red. Molim vas da se izjasnite. Zaključujem glasanje i konstatujemo da smo usvojili predloženi dnevni red većinom glasova od Odbora. Pri prelasku na red po utvrđenom dnevnom redu potrebno je da usvojimo zapisnik sa četvrte sednice Odbora koji vam je dostavljen u elektronskom obliku. Da li ima primjedbi na predloženi tekst zapisnika?

00:02:13 - Marko Atlagić: Ukoliko nema, stavljam na glasanje zapisnik četvrte sednice odbora koji je održan, koja je održana 8. Novembra 2024. Godine na usvajanje. Molim vas da pristupite glasanju. Zaključujem glasanje i konstatujem da smo većinom članova Odbora usvojili zapisnik Četvrte sednice Odbora.

00:02:39 - Marko Atlagić: Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu. Prva točka dnevnog reda Razmatranje prijedloga Zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju u načelu koji je podnijela Vlada dajem riječ profesor doktorki Slavici Đukić Dejanović, ministarki prosvjete da nam ukratko predstavi ovaj prijedlog zakona. Izvolite dajem riječ ministarki Slavice Đukić Dejanović.

00:03:04 - Slavica Đukić Dejanović: Da ne štedim. Vreme. Našeg. Uvaženi gospodine predsjedniče. Cijenjeni narodni poslanici.

00:03:42 - Marko Atlagić: Osnov za donošenje Zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju u obliku člana 97.

00:03:49 - Slavica Đukić Dejanović: Tačke 10. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija uređuje i obezvrežuje između ostalog i sistem u oblasti obrazovanja. Predloženi tekst dopune zakona usklađen je sa Strategijom razvoja obrazovanja. Predlog dopune zakona je zapravo u smislu potrebe da visoko obrazovanje treba da direktno doprinese održivom razvoju privrednog društva zasnovanog na znanju i inovacijama, razvoju kulture, tehnologije i kritičkog mišljenja, kao i njegovaniu kulturne raznolikosti. S obzirom na značaj obrazovanja za cjelokupni privredni i društveni razvoj i na relativno nepovoljnu obrazovnu strukturu stanovništva i dalje je potrebno sprovoditi aktivnosti kojima se doprinosi povećanju broja visokoobrazovanih građana.

00:04:42 - Slavica Đukić Dejanović: Naime, opšti cilj strategije visokog obrazovanja je da obezbedi kvalitetno obrazovanje za postizanje punog potencijala svake mlade osobe, svake odrasle osobe i dok su posebni ciljevi unaprijeđeni, odnosno predviđaju unaprjeđenje kvaliteta ponude ljudskih resursa, ishoda visokog obrazovanja i unapređenje relevantnog visokog obrazovanja na nacionalnom, ali i međunarodnom nivou. Navedenim normativnim rješenjem utiče se na podizanje konkurentnosti u području visokog obrazovanja, odnosno stvaraju se mogućnosti da se kvaliteti studijskih programa sa inostranih univerziteta i to oni koji su kvalitetniji realizuju i u Republici Srbiji budu dostupniji našim mladim ljudima. Dopuna zakona se vrši dodavanjem člana 52 kojim se regulira način obavljanja djelatnosti visokog obrazovanja u Republici Srbiji od strane inostranih visokoškolskih ustanova i načina izdavanja dozvola za rad takvih ustanova. Također, određuju se neophodni uslovi da bi inostrana visokoškolska ustanova mogla da dobije dozvolu za rad u Republici Srbiji. Dozvolu za rad inostranoj visokoškolskoj ustanovi može se izdati za izvođenje studijskih programa, može se izdati za osnovne akademske studije, master akademske studije i doktorske akademske studije, ali na osnovu sporazuma koji ministarstvo potpisuje sa inostranim visokoškolskim ustanovama.

00:06:17 - Slavica Đukić Dejanović: Sporazumom se reguliraju opšti uslovi rada inostrane visokoškolske ustanove. Takođe, Predlogom zakona je predviđeno da se iz budžeta mogu obezbediti troškovi školarine, dakle mogu obezbediti za domaće državljane koji upišu studije na inostranoj visokoškolskoj ustanovi koji ima dozvolu za rad u Republici Srbiji.Osnovni uslov za izdavanje dozvole za rad je da je inostrana visokoškolska ustanova akreditovana u državi u kojoj ima sedište i da su studijski programi za koje dobija dozvolu za rad akreditovane u toj državi u kojoj ona ima sedište. Inostrana visokoškolska ustanova delatnost obavlja u predstavništvu koje se nalazi u Srbiji. Navedene ustanove vode evidencije, izdaju javne isprave prema propisima sopstvene države, dakle države u kojoj su akreditovani i navedene isprave se smatraju stranim visokoškolskim ispravama, što znači da u Republici Srbiji takve isprave moraju da budu priznate da bi mogle da se koriste u pravnom prometu. Dakle, NOK bi morao da se izjasni o diplomi koju bi takav student stekao kad završi master, doktorske studije ili osnovne studije.

00:07:36 - Slavica Đukić Dejanović: Ja bih toliko, ali sam, naravno, spremna da dalje učestvujem.

00:07:40 - Marko Atlagić: Zahvaljujem se ministarki. Ko od prisutnih članova Odbora želi reč? Profesor doktor Zoran Lutovac, izvolite.

00:07:54 - Zoran Lutovac: Ono što ću odmah reći jeste da povučete dopune, Predlog dopune Zakona o visokom obrazovanju iz skupštinske procedure. A sada ću obrazložiti zašto. Proceduralni su razlozi i suštinski razlozi. Proceduralni zato što smo sada to dobili ovde pred odbor bez javnog uvida i javne rasprave, zato što je to nekako doneto uz veliki broj drugih zakona koji će se naći na dnevnom redu i Predloga budžeta za dvadeset petu godinu, što je ja mislim, neprimereno, jer mi ćemo ponovo da se izjašnjavamo, kao i za, kada je bilo u pitanju rebalans budžeta, kada smo imali šezdeset tačaka dnevnog reda, sada bi trebalo nešto slično da se desi i da u tom velikom broju tačaka dnevnog reda da se nađe i ovako jedno važno, važno pitanje, mada to izgleda ovako kada se govori administrativnim birokratskim jezikom da to, to je tek neka, eto, dopuna. Međutim, ona suštinski zadire u obrazovanje i nije tek jedna od dopuna nekog zakona.

00:09:12 - Zoran Lutovac: Eh, takođe, to se na mala vrata uvodi u vreme kada je fokus pažnje javnosti zbog velike tragedije u Novom Sadu i ono što je najbitnije bez znanja univerziteta. Dobili ste svi ovo pismo KONUSA Konferencija univerziteta Srbije, koji takođe ukazuje na proceduralne manjkavosti, ali takođe i na suštinske. Dakle, eh, državni fakulteti, eh, koji sada ne dobijaju sva neophodna sredstva za opstanak i za delovanje u Republici Srbiji i gde su izdvajanja za obrazovanje u Srbiji znatno iznad proseka Evropske unije, a trebalo bi da budu znatno više da, ukoliko bismo hteli da ih stignemo i ukoliko bismo hteli da razvijamo Srbiju u pravom smeru. Mi sada donosimo eh, Predlog dopune Zakona o visokom obrazovanju koji bi dodatno išao ka tome da urušava eh, državne fakultete i univerzitete. Eh, osim toga, ostavlja se veliki prostor eh, za mogućnost korupcije.

00:10:30 - Zoran Lutovac: Zbog čega? Zato što o tome da li će neki univerzitet ili fakultet raditi u Beogradu, strani fakultet, odlučuje eh, ne nadležno telo koje to čini u Srbiji, nego to čini Ministarstvo direktno. Osim toga, dakle dozvolu za rad eh, eh daje ministarstvo, a država iz budžeta planirano je eh, da može da plaća školarine i druge tošk-troškove stu-studiranja eh, naših državljana. Ako su te inostrane eh, visokoškolske ustanove prestižne, postavlja se pitanje šta će im pomoći države. Zar neće one same po sebi svojim ugledom i svojim prestižom biti te koje će privlačiti studente?

00:11:22 - Zoran Lutovac: Eh, dakle država u trenutku kada ne ispunjava obaveze prema državnim univerzitetima koje bi trebalo da budu stub obrazovanja, odnosno nauke i obrazovanja, eh, i kada se o povećanju plata i ne, i ne govori niti želi da se čuje o tome, mi dovodimo, eh, ustvari pokušavamo da kroz dopune ovog zakona na mala vrata uvedemo inostrane univerzitete, odnosno fakultete i da pri tome još država subvencioniše to. Šta država subvencioniše? Država subvencioniše, ustvari subvencionisanjem stvara nelojalnu konkurenciju, nešto što smo već imali i što već imamo u polju privrede sada se prenosi i u obrazovanje. Dakle, naši domaći investitori su u podređenom položaju u odnosu na strane investitore, a sada će naši domaći državni univerziteti imati nelojalnu konkurenciju u eh, fakultetima koji neće morati da prođu proceduru koju prolaze naši domaći i državni i privatni univerziteti, nego će jednom vrstom prečice dobijati mogućnost eh, da rade u Srbiji.Eh, mislim da je neprimereno da bez javne rasprave be-da bez znanja univerziteta da se ovako nešto uopšte i predlaže. I smatram da je bez prethodno sprovedenog postupka akreditacije koji važi i za domaće državne i za domaće privatne fakultete omogućeno da to bude za inostrane fakultete.

00:13:08 - Zoran Lutovac: Pri tome mi ne znamo da li će ministarstvo koga će da odredi za prestižne institucije. Mi, mi to ne znamo. I druga stvar, čak i ako odrede najprestižnije institucije i fakultete, univerzitete, pitanje je ko će na tim, eh, fakultetima koji budu imali licencu u Srbiji, ko će biti predavači. Sigurno da neće neko sa Harvarda ovde doći da predaje, nego će biti određen neko ko će zastupati licencu ovde u Beogradu. I pitanje da li mi postižemo ono što se navodi da je, eh, cilj i želja da se podigne nivo obrazovanja.

00:13:49 - Zoran Lutovac: Da li mi dobijamo to bez tih ljudi koji ustvari čine osnovu, osnovu kvalitetnog obrazovanja u tim prestižnim fakultetima? Ja mislim da ne. I eh, druga stvar kako se procenjuje, eh, kvalitet tih programa? Kvalitet tih programa ne ocenjujemo mi, nego ocenjuju države iz kojih oni dolaze. To vam je, eh, slikovito rečeno, država Srbija postaje jedna ambasada za sve te, eh, za sve te države koje će poslati svoje.

00:14:26 - Zoran Lutovac: Imaju eksteritorijalnost. Oni će raditi po sopstvenim zakonima, sopstvenim programima u, i biće zaštitelji, zaštićeni na prostoru države Srbije. Pitanje je da li to odgovara državi Srbiji, da li je to ono zbog čega je, kako stoji u obrazloženju, sve, eh, zbog čega se sve to radi. Pri tome treba imati u vidu da profesori na Univerzitetu u Beogradu, iako su jako, mi smo među, eh, pet do osam univerziteta u svetu koji se kotiraju eh, na listama raznim, a s druge strane naši profesori si najmanje plaćeni u regionu. Eh, imate jedan apsurd da student koji završi naš prestižni ETF, čim završi taj prestižni ETF, on već sutradan ima duplo veću platu nego profesor koji ga je naučio da radi taj posao kako treba, koji ga je obrazovao kako treba, koji ga je vaspitao kako treba.

00:15:27 - Zoran Lutovac: To su apsurdi našeg sistema i ako se već bavite sistemom obrazovanja, onda se bavite stvarno sistemom obrazovanja i vrednosti, a ne da student koji je danas završio već sutra ima duplo veću platu od svog profesora. I to, ne govorim o bilo kom fakultetu, govorim o prestižnom ETF u. Sa diplomom ETF-a možete da radite bilo gde u svetu. (kašalj) Eh, takođe, otvara se sumnja da je, da se otvara prostor za (kašalj), za jednu vrstu korupcije. Jer, ako vi imate posebnu proceduru za fakultete univerzitete koji dolaze u Srbiju u odnosu na naše domaće privatne i državne fakultete, onda je diskreciono pravo izvršnog te, odnosno vlade, ministarstva mnogo veliko i eh, zaobilazi ono što je procedura za domaće obrazovanje.

00:16:27 - Zoran Lutovac: I tu gde god zaobilazite proceduru, gde god imate mogućnost da, eh, delujete mimo procedure, tu se stvara problem za korupciju. Možete da imate najdivnije ljude u ministarstvima, najbolje ljude u ministarstvima, ali vi stvarate sistem. Možda će umesto tih divnih i najboljih ljudi već sledećeg dana doći neko ko nije tako divan i ko nije, eh, toliko moralan. Svaka šansa da se stvori mogućnost za korupciju, imali smo prilike da vidimo, ovde se eh, iskorišćava. Dakle, eh, šta sam još hteo da kažem ukratko.

00:17:09 - Zoran Lutovac: Eh, dakle, ovo može da dovede takođe do inflacije nekvaliteta. Šta je, šta se pod tim podrazumeva? Pa to se podrazumeva da vi, eh, jednom procedurom koja nije predviđena za nas možete da omogućite i raznim iz-fakultetima i univerzitetima iz regiona koji nemaju baš takav prestiž, eh, da dođu u Srbiju i da se tu instaliraju mimo reda i pro-procedure. I onda da se napravi jedna nelojalna konkurencija sa našim državnim fakultetima i privatnim koji su prošli svu tu proceduru i mislim da to nije dobro. Nije dobro za ono z-što je navedeno da je cilj ovog, eh, eh, izmene ovog zakona, odnosno njegove dopune.

00:18:00 - Zoran Lutovac: Dakle, sigurno je da ima velikog prostora za promene u našem obrazovnom sistemu. Sigurno je da ima ogromnog velikog prostora za promene u našem vrednosnom sistemu, odnosno u, eh, eh, rangiranju prioriteta, ali mislim da ova za-ova dopuna zakona to ne omogućava. Naprotiv, mislim da je prepreka. Hvala vam.

00:18:26 - Marko Atlagić: Zahvaljujem se doktoru Lutovcu. Profesor doktor Pavićević Đorđe, izvolite. Javite se, prijavite se, Đorđe. Izvolite.

00:18:42 - Đorđe Pavićević: Hvala.

00:18:44 - Đorđe Pavićević: Eh, pa mi smo prošli put na ovom odboru imali jednu dosta, ja bih rekao, onako finu i konstruktivnu raspravu i delovalo je da svi imamo dobru volju da unapredimo sistem obrazovanja u Srbiji, a onda smo dobili ovo na prvoj sledećoj sednici. Ja moram da kažem, eh, ovo jer, prosto, eh, imamo jednu dopunu zakona koja na neki način, eh, ja bih rekao, eh, zaza-- nožu u leđa sistemu obrazovanja u Srbiji i odmah ću reći ne. Eh, mi nismo, nit je iko ovde protiv konkurencije, eh, m, u visokom obrazovanju. Eh, ja bih bio srećan da, eh, nam dođu zaista prestižni strani univerziteti da rade u Srbiji, eh, i to je nešto što bi svakako doprinelo kvalitetu obrazovanja u Srbiji, ali ovo o-o-ovde što imamo kao predlog, eh, ustvari ne samo da to ne garantuje, nego bud i ozbiljne sumnje, eh, sa kojom namerom se to, eh, sa kojom namerom se to radi. Eh, znači mi smo imali, eh, već nekoliko godina najave predsednika Republike da će ovde doći, eh, strani univerziteti.

00:20:06 - Đorđe Pavićević: Nismo znali u kojoj formi će to, eh, biti. Niko nije reč progovorio protiv, eh, protiv toga. Eh, onda smo imali, eh, posetu tada predsednice Vlade, eh, koja, eh, je bila u poseti Italiji sa dva univerziteta, koja je najavila da su oni zainteresovani da dođu i da, eh, ćemo mi omogućiti uslove da se to uradi. Takođe, niko nije imao ništa, eh, protiv da dođu, pogotovu za neke od tih, recimo Bokonij je dobar univerzitet. Eh, međutim, eh, način na koji se to ovde predviđa jeste po meni nedopustiv i, eh, prosto, eh, radi se o tome da ćemo mi, eh, postati jedna vrsta, ajde kažemo, o, ne znam, koji je izraz, otvorenog tržišta za raznorazne, eh, raznorazne univerzitete, eh, pogotovu što se zaobilaze sve dosadašnje procedure.

00:21:14 - Đorđe Pavićević: To kaže Skonos. To nam u pismu kaže, eh, rektor, eh, Beogradskog univerziteta koji već sto dvadeset godina po raznim zakonima ovde radi, a ima još, eh, mnogo dužu istoriju i ne možete reći da se plaši takve konkurencije, eh, pogotovo što, eh, imate, što već spada u koliko dva posto svetski rangiranih, eh, univerziteta po o-voj listi. Eh, ali sada ćemo, eh, verovatno imati jedan udar sličan onome kakav smo imali devedesetih ili početkom dvehiljaditih godina sa proliferacijom, eh, privatnih univerziteta, eh, i to ne bil-, eh, privatnih univerziteta, eh, bez ikakvih standarda koji su uvođeni za izdavanje, eh, za izdavanje različitih, različitih diploma. I jedini garant koji treba da stoji na putu tome da će se ovde otvarati, ja ne bih rekao i rekao bih da je to svesno plasirana laž da se ovde otvaraju takvi univerziteti. Ovde se otvaraju ekspoziture takvih univerziteta, odnosno predstavništva takvih univerziteta za koje ne znamo pod kojim uslovima će raditi, a jedini garant da će biti sve u redu jeste, eh, da će ministarstvo izdavati dozvolu za rad, eh, na osnovu elaborata, koliko sam shvatio, koji će oni imati obavezu da predaju, jer se taj elaborat pominje na jednom mestu u, eh, zakonu u pogledu sedišta, eh, sedišta univerziteta.

00:23:01 - Đorđe Pavićević: I, eh, kao što je već, eh, kolega Lutovac rekao, sad mi treba da očekujemo, ne znam, Harvarde ili Oksforde ili makar Bokonij, ajde da kažem u tom smislu, eh, pretpostavljam da će neka takva ekspozitura, eh, ekspozitura doći, eh, i da će on, da ćemo onda imati, eh, tu priču da nam ovde dolaze, eh, samo kvalitetni univerziteti, ali svi znamo, recimo, da postoji i onaj Oksford za siromašne koji je napravljen pod, eh, pritiskom britanske javnosti da je Oksford previše elitistički univerzitet i čija diploma se ne računa baš toliko. Eh, ali ovde ćemo imati još jedan veći paradoks. Znači, mi nećemo imati te univerzitete koji će imati diplome koje će automatski važiti u Srbiji, nego će izdavati diplome matične zemlje, znači države iz koje dolaze, a koji imaju određen proces akreditacije. Vratit ću se na to. Eh, samo kažem da je paradoks da će onda naši univerziteti faktički treba-morati da nostrifikuju, eh da nostrifikuju te diplome po određim, kako sada stoje, kako sada sto-stoje stvari negde to ide po automatizmu i lakše, ali negde i ne ide u tom pogle-u tom pogledu.

00:24:36 - Đorđe Pavićević: Eh, i šta se onda događa? Znači, događa se da ćemo imati, eh, neke univerzitete iz ema, koji su akreditovani u bilo kojoj-U državi u kojoj postoji sistem akreditacije. U tom smislu i eh, svi znamo kakvi su sistemi akreditacije su različiti, prosto. Da u nekim državama gde postoje najbolji univerziteti ne postoje hm sistemi akreditacije, nego ste prosto na tržištu pa ako eh, ako preživite, ali za ove evropske je uglavnom karakteristično eh, da postoje. Postoje i u nekim drugim ne evropskim, ne evropskim državama i eh, imaju onda različite standarde.

00:25:23 - Đorđe Pavićević: U tom pogledu pretpostavljam da je eh, u Bosni lakše akreditovati univerzitet nego u Srbiji. Eh, isto tako u nekim eh, drugim, u nekim drugim državama, a da ustvari onda ti eh, koji eh, otvore predstavništvo imaju ista prava faktički kao i univerziteti koji su prošli kroz sistem akreditacije eh, ovde. Vi dolazite takođe sa univerziteta pa pretpostavljam da znate kakav pakao jeste proces akreditacije eh, na univerzitetima gde se traži koliko kvadratnih metara, koliko stolica, koliko kubnih metara imate po studentu eh, i eh, tako dalje. Eh, a da onda neki univerziteti eh, će u stvari ko može da predaje koliko radova gde može biti eh, objavljeno će raditi po pravilima koji važe u nekoj državi koje vrlo često nisu uporediva sa pravilima koje eh, naši nastavnici i naši univerziteti moraju eh, moraju da zadovolje. Eh, i eh, da se to ne bi dogodilo eh, neko će u ministarstvu reći ne može to da se dogodi.

00:26:45 - Đorđe Pavićević: Eh, mi smo imali nedavno slučaj eh, jednog univerziteta kome je oduzeta dozvola za rad, pa je onda vrlo brzo vraćena u tom pogledu zato što kroz pro-u proces akreditacije u stvari nije ispunio eh, sve ono što je trebalo da ispuni eh, i eh, nije na vreme slao dopune koje je nameravao da, da sprovede i bez obzira na to što je eh, nac-nacionalno akreditaciono telo u stvari eh, u dopisu tražilo koliko da se taj univerzitet, eh, da mu se n-e pr-prizna ta akreditacija. U stvari, Ministarstvo je najpre to uzelo u obzir, a kasnije je eh, povuklo, eh, povuklo svoju odluku da se oduzme, o-oduzme do-dozvola za rad. S obzirom da su glavni promoteri eh, ovakvog obrazovanja eh, i ovakvog uvođenja stranih univerziteta u Srbiji predsednik Republike i bivša predsednica Vlade, eh, sada predsednica Skupštine, u tom pogledu eh, koja i sama je studirala na jednom ne baš preterano prestižnom univerzitetu u tom pogledu, eh, koji je imao čak svoje pravne teškoće u Velikoj Britaniji. Eh... Teško je verovati da će eh, ustvari se zauzeti takav stav da mi ovde dovodimo samo prestižne univerzitete.

00:28:17 - Đorđe Pavićević: A ako dovodimo prestižne univerzitete verujem da njima akreditacija u Srbiji ne bi bila nikakav problem. Hvala.

00:28:25 - Marko Atlagić: Zahvaljujem profesoru doktor Pavićeviću. Reč ima Radisavljević- Slađana.

00:28:34 - Slađana Radisavljević: Ja bih se pridružila zahtevu rektora Beogradskog univerziteta gospodinu Đokiću i podržala bih predlog gospodina Lutovca da se danas dopune ovog zakona povuku iz sa dnevnog, odnosno iz skupštinske procedure. Jedini amandman koji bi bio suvisli i koji bi nešto mogao da uradi glasio bi briše se. Eh, zakon treba povući iz sledećih pravnih, ali i suštinskih razloga. Po mišljenju pravnika, ja kao matematičar morala sam da uvažim njihovo mišljenje i to pravnika sa univerziteta. Sadrži pogrešan pravni osnov i osnov suprotan Ustavu Republike Srbije, suprotan je Zakonu o visokom obrazovanju Republike С, Suprotan je strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do d-dve hiljade tridesete godine i ono što je po meni najbitnije zakon nije prošao javnu raspravu.

00:29:30 - Slađana Radisavljević: Sad ću svaku od ovih tačaka pokušati da obrazložim. Što se tiče eh, onog dela koji se odnosi na koji se zakon poziva, to je član devedeset jedan tačka deset ustava kojim se definiše nadležnost Republike Srbije, odnosno Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zdravstva, socijalne zaštite, boračka, invalidska zaštita, briga o deci, obrazovanje, kultura i tako dalje, da ne navodim. Znači, ovaj član Ustava definiše nadležnost Srbije u oblasti društvenih delatnosti. Mišljenja smo da zakon, osnovni okvir za ovaj zakon treba da bude član sedamdeset jedan Ustava Republike Srbije, naročito stav tri i stav četiri. Stav tri glasi: „Svi građani imaju pored jednakih, pod jednakim uslovima imaju pristup visokom obrazovanju.

00:30:19 - Slađana Radisavljević: Republika Srbija omogućuje uspešnim i nadarenim učenicima slabijeg imovinskog stanja besplatno visoko školsko obrazovanje u skladu sa zakonom." I bo, posebno je bitan stav četiri: „Osnivanje škola i univerziteta uređuje se zakonom." Ako je argument za donošenje ovog zakona eh, veća efikasnost, veći izbor, povećanje konkurencije, krši se član osamdeset četiri stav četiri Ustava Republike Srbije koji glasi: „Strana lica jednačena su na tržištu sa domaćim." Ovim-Zakon, odnosno dopunom Zakona o visokom obrazovanju strana lica ne da su samo izjednačena, ona su privilegovana u odnosu na domaća, jer ne moraju da ispune ništa po pitanju akreditacije i još jednom upadamo u zamku da nam je sve ono što dolazi sa strane i bitnije i bolje i da to više ne važi samo za privredne subjekte, nego da to važi i za naše fakultete. Po našem mišljenju, dopune ovog zakona pokušavaju kroz formu postojećeg za-kažem, kroz formu dopune, da izigraju Ustav te da nadležnost sad zakonodavca, a to je Republika, odnosno Narodna skupština, prenese na Ministarstvo.

00:31:37 - Slađana Radisavljević: U čemu je zakon suprotan Zakonu o visokom obrazovanju? Predloženom dopunom zakona o visokom obrazovanju derogiraju se, odnosno osporavaju se i poništavaju se odredbe važećeg Zakona o visokom obrazovanju ne samo u pogledu osnivanja visokoškolskih ustanova, njihove akreditacije i studijskih programa, provere kvaliteta, organa zakonom osnovanih za obnavljanje tih-obavljanja tih poslova, prostornih uslova predviđenih zakonom i podzakonskim aktima, nastavnog osoblja predviđenih za njihovo, uhm, pred- i uslova predviđenih za njihove izbore. Dovede se u pitanje uslov za upis studenata, njihovi organi i učešće u-studenata u organima upravljanja, a što je u skladu sa zakonom i po zakonu obavezno. Ovim predlogom dopune zakona krši se i član trideset jedan Zakona o visokom obrazovanju koji se tiče, odnosno koji definiše nadležnosti ministarstva, kao i član trideset dva gde se definiše nadležnost, odnosno definišu se EU integracije naših višo-sokoskolskih ustanova. Kad se radi o javnim ispravama koje izdaju naše visokoškolske ustanove članom sto dvadeset pet stav tri važećeg zakona predviđeno je: visokoškolska ustanova izdaje javne isprave na srpskom jeziku ćiriličnim pismom uz odgovarajuće odgovarajuće izuzetke za nacionalne manjine ili kad je u pitanju neki od svetskih jezika, tada se isprava izdaje dvojezično.

00:33:22 - Slađana Radisavljević: Evidentno je da predloženim dopunama zakona u Srbiji se pravi novi sistem visokog obrazovanja gde osnovni zakon važi samo za nas, odnosno za ustanove koje je osnovala Republika Srbija ili naš-naši privatnici, odnosno naš privatni sektor, dok to ne važi za osnivače visokoškolskih ustanova koji dolaze sa strane. To do-dovodi do nejednakosti Ustava, do nejednakosti nastavnika, odnosno predavača, do nejednakosti studijskih programa i na kraju, najbitnije, do nejednakosti samih studenata. Time se Republika Srbija odriče onog što je možda i najbitnije u ovom trenutku, odriče se svog suvereniteta u jednom od najbitnijih oblasti, a to je visoko obrazovanje. Ovaj zakon suprotan je strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine, jer predložena dopuna ovog zakona suprotna je u celosti sa strategijom zato što strategija predviđa jedinstvo obrazovanja od predškolske ustanove, pa do doktorskih studija.

00:34:33 - Slađana Radisavljević: Strategija treba da podigne kvalitet obrazovanja na svim ovim nivoima, na svim ovim nivoima, znači i od vrtića i osnovnih i srednjih škola i stručnih škola, pa na kraju, do da kažem, samih fakulteta i samih doktorskih studija. Znam da je strategija imala za cilj da podigne stepen, odnosno nivo broja visokoobrazovanih kadrova u našoj državi, koji je, nažalost u ovom trenutku ispod nivoa srednje razvijenih zemalja ili zemalja u našem okruženju i po podatku iz strategije on je ispod dvadeset posto. Najbitnije po meni ovog trenutka je što zakon nije prošao javnu raspravu. Ako smo mi sebi dozvolili da o-zakon ovog značaja menjamo, ne pitajući akademsku zajednicu, ne uvažavajući primedba, na kraju ona nije mogla ni da da te primedbe. I ušli smo ovako da izmenimo i da privilegujemo strane fakultete.

00:35:33 - Slađana Radisavljević: Ja duboko moram da se zapitam gde plovi ovaj naš srpski brod? Što se tiče nekih nejasnoća koje su ja isto kažem, n-e mogu sebi da razlučim u glavi i neprestano postavljam pitanja ako su oslobođeni akreditacije, ko utvrđuje bar minimalne uslove za početak, za početak rada jedne takve ustanove? Ko proverava broj predavača i njihova znanja, zvanja pardon? Uhm, da li su predavači iz zemlje koja je osnivač te ustanove ili su predavači naši ljudi, odnosno naši profesori koji rade na drugim fakultetima ili su možda u penziji? Na kojem jeziku se izvodi nastava?

00:36:16 - Slađana Radisavljević: Da li će diploma tom studentu biti priznata samo u Republici Srbiji ili će ona biti priznata, dobro, pretpostavljam da će biti priznata i u zemlji od koje, iz koje dolazi taj fakultet. Šta se dešava? Da li će ti studenti morati po našem zakonu da-da nosifikuju tu diplomu? Da li će oni odmah imati nostrifikaciju kad završe ili će morati da uđu u proces nostrifikacije te diplome? Na kraju krajeva, te ustanove dođe da zarade.

00:36:44 - Slađana Radisavljević: Ja pretpostavljam da će doći fakulteti koji, društvene delatnosti, kojima je potrebno malo prostora, jedna tabla i na kraju najviše laptop i video bim. Šta će se desiti onog trenutka ako to njima više ne bude isplativo? Šta se dešava sa studentima koji ostaju? Ko njih preuzima?Da li njih preuzimaju neki od domaćih fakulteta? I ima meni, po meni još mnogo toga nejasnog.

00:37:15 - Slađana Radisavljević: Ja mislim da država prvo mora da ispuni svoje obaveze prema onim fakultetima koje je osnovala. Ja imam da kažem jedan dokument gde Savet Beogradskog univerziteta na sastanku održanom 21.02. ove godine je usvojio zaključke i traži da se reši problem finansiranja, odnosno materijalnih troškova fakulteta i kad su u pitanju naknade za struju, za vodu, za komunalije. Po mojim informacijama, država neredovno izmiruje obaveze što je dužna da uradi po zakonu. Neki fakulteti, kao što su prirodno matematički, hemijski, tamo gde ima dosta materijala, farmacija odnosno stomatologija troši mnogo.

00:38:01 - Slađana Radisavljević: Znači, troše se zaista sredst-- tu-tu su tro-troškovi nastave ogromni. Za razliku-- i ti fakulteti uglavnom imaju manji broj studenata, za razliku od FONA, odnosno Ekonomskog pravnog, tamo gde je veliki broj studenata, tamo fakulteti imaju svoje dopunske prihode, pa se oni mnogo i ne bune zato što država ne ispunjava svoje uslove. Ja mislim, ministarka, da ako smo nešto osnovali i ako imamo svoje fakultete, moramo prvo da povedemo računu-računa o njima. Meni je isto sporno ko će predavati na tim fakultetima i da dođe Bokoni i da dođe Harvard i da dođe ne znam ko, a gde će doći prva linija profesora? Pretpostavljam da uopšte neće ni dolaziti- Ako to budu dolazili oni, to će biti potpuno neisplativo.

00:38:46 - Slađana Radisavljević: To će doći, da ne kažem sad gružno je da kažem treća, četvrta liga predavača. Po meni, pitanje studijskog programa nije samo da se on prepiše i šta stoji. Pitanje je ko izvodi taj studijski program? Po meni najbitnija je stvar ko izvodi taj stru... I po meni daću predlog- Molim vas, evo za sekund i eh, predsedavajući.

00:39:07 - Slađana Radisavljević: Ovo povući iz-- sa dnevnog reda skupštinske procedure, predložiti nov zakon koji će urediti samo ovu oblast da to prođe kroz akademsku zajednicu, šira javna rasprava, dobar javni uvid, pa tek onda u Skupštinu i skupštinsku proceduru. Hvala vam.

00:39:28 - Marko Atlagić: Zahvaljujemo. I još ćemo dati ponedeljak. Jakovljević. Doktorana, izvolite.

00:39:39 - Ana Jakovljević: Zahvaljujem. Ja moram da se saglasim sa kolegama koje su govorile pre mene.

00:39:47 - Marko Atlagić: Izvinite, izvinite- Vi niste član Odbora.

00:39:51 - Marko Atlagić: Da, ali sam narodni poslanik, imam pravo da- Ne, ne. Sad vi kasnije dolazite samo malo.

00:39:55 - Ana Jakovljević: Kad završi članovi.

00:39:57 - Marko Atlagić: Vitković Peđa.

00:40:00 - Peđa Mitrović: Dakle, mi iz Stranke slobode i pravde pozivamo još jedanput, kao i sve kolege iz opozicije, da se Predlog izmena i dopuna ovog zakona povuče iz procedure. Ako ništa ne može da vas ubedi, pismo koje je rektor Beogradskog univerziteta poslao nama članovima Odbora je dovoljan razlog da se ovaj zakon, da se rasprava o zakonu povuče sa, iz skupštinske procedure. Prosto, očigledno u društvu ne postoji baš ni konsenzusa ni saglasja oko toga u kom pravcu treba visoko obrazovanje da ide. U prethodnih dvanaest godina mi nismo imali praktično ni jednu reformu visokog obrazovanja u Republici Srbiji. A onda prva stvar koju radimo nakon dvanaest godina što smo prespavali jeste da uradimo jedan antisistemski zakon koji je upravo ovaj koji se danas nalazi pred nama u Odboru koji treba da dovede, jel tako, strane uni-univerzitete u Srbiju mimo kreditnog programa.

00:40:43 - Peđa Mitrović: Dakle, oni treba da budu akreditovani u matičnoj zemlji, u Srbiji dob-dobeju dozvolu od Ministarstva, a onda se i kvalifikuju potencijalno za finansijska sredstva za izvođenje, za izvođenje nastave. Ja moram da, kolege su pre mene sve rekle, ne bih ponavljao, ali bih skrenuo pažnju na neke druge stvari. Dakle, koliko se vidi da ne znamte šta radite sa ovim zakonom vidi se iz analize efekata propisa, koja je, ja moram reći, sramna. Dakle, svaki zakon kada dođe u skupštinsku proceduru i pred Odbor mora da prati analiza efekata, odnosno šta će proisteći iz primene ovakvog zakona. Analiza efekata koju ste vi nama dostavili ispred Ministarstva, ovo je ispod svakog nivoa koji smo ikad videli u skupš- skupštinskoj proceduri, a sad ću navesti nekoliko primera.

00:41:21 - Peđa Mitrović: Dakle, sam zakon predviđa da univerziteti koji dođu u Srbiju imaju pravo da se kvalifikuju za finansijsku naknadu, a onda u pitanjima koja se odnose na finansijske efekte ovog zakona vi navodite da za sprovođenje ovakvog zakona nisu potrebna sredstva u budžetu Republike Srbije. Dakle, ovo su dve potpuno nekonzistentne stvari. Dakle, u samom zakonu vi predviđate da može se davati naknada za stipendije, a onda u analizi efekata kažete nisu potrebna sredstva. Vi ne znate šta radite. To je definitivno i potpuno jasno.

00:41:48 - Peđa Mitrović: Osim toga, u analizi efekata propisa stoji pitanje da li je pribavljena saglasnost svih zainteresovanih strana. U-u vašoj analizi efekata propisa stoji da nema rizika za sprovođenje zakona, dakle što bi značilo da postoji saglasnost. A jutros smo dobili pismo rektora Beogradskog univerzi-univerziteta. Takođe, koliko ne znate šta radite, vidi se iz pitanja koje se odnosi da li primena ovakvog propisa utiče na kvalitet i konkurentnost radne snage gde vi navodite, zapravo ne odgovarate uopšte na ovo pitanje i neću navoditi dalje koliko primera ima gde se vidi, gde se vidi da vi uopšte niste sistemski pristupili izmenama ovog zakona. Dakle, vi niste uopšte ozbiljno razmatrali sve moguće opcije, dakle sve moguće alternative i sve moguće posledice primene ovakvog zakona.

00:42:30 - Peđa Mitrović: I onda je zaista pitanje s kojim interesom vi ovo radite zato što je neko lično iz vlasti dogovorio sa nekim iz inostranstva da se otvore strani univerziteti i da dobije potencijalna finansijska sredstva ili je to nečiji privatni, privatna vizija kako visoko školsko treba da izgleda, ali vi se, ne možete se šaliti sa obrazovanjem. Dakle, obrazovanje je stub društva. Obrazovanje je temelj društva koje širi i vrednosti i znanja. Ne možete raditi antisistemske stvari, ne možete predložiti ovakve stvari za koje je jasno da nemate ideju kako će efekte proizvesti preko noći i da kažete e ovo je nešto što je super za Srbiju. Apsolutno nije.

00:42:59 - Peđa Mitrović: Dakle, mi iz ovoga što ste vi nama dostavili, dakle samo na osnovu ovoga što ste vi nama dostavili, ne vidimo ni jedan argument zašto bi ovo trebalo da prihvatimo. Dakle, pogledajte sami svoju analizu efekata propisa, prođite kroz sva pitanja koja se u njemu nalaze. Pogledajte kako ste odgovorili i pogledajte sami sve ovo i recite da li je u redu. Hvala toliko.

00:43:16 - Marko Atlagić: Hvala. Ministarka, izvolite. Da tu će da odgovori na pitanje.

00:43:24 - Slavica Đukić Dejanović: Zahvaljujem. Pa ovako, ajde još jedan ugao pored onih uvodnih napomena koje sam dala uz zahvalnost poslanicama i poslanicima koji su se uključili u raspravu i zaista razmišljali, verujem najdobronamernije. Dakle, ovde nije ideja da se finansira bilo koji univerzitet i da neka sredstva koja bi trebalo da pripadaju našim univerzitetima koje smo mi osnovali, idu tim univerzitetima. Ovde je mlad čovek koji je najpotrebniji Srbiji u fokusu pažnje. Taj mlad čovek inače ima potrebu i svi mi znamo takve ljude i to su obično jako vredni mladi ljudi, da ima i neko međunarodno iskustvo.

00:44:11 - Slavica Đukić Dejanović: Neki od tih mladih ljudi već odlaze na osnovne studije u inostranstvo. Drugi idu kad završe osnovne studije ovde na master ili doktorske studije. Ovde je bila ideja da zapravo se status porodica i tih ljudi popravi što je moguće više, da nakon završetka osnovnih studija master i doktorskih studija, a radili smo analizu na petnaest hiljada studenata pre dve godine i videli da, nažalost, dve trećine onih koji odu da studiraju van Srbije, a ocenjujemo svi zajedno da je to jedno od bolnih pitanja, odliv mozgova, se i ne vrate. Dakle, da ta deca koja bi inače studirala u inostranstvu otišu na master studije, na doktorske studije, upravo da njih država eventualno pomogne, posebno kada su u pitanju one delatnosti kojih dovoljno nema kod nas. Dakle potpuno drugačiji ugao.

00:45:09 - Slavica Đukić Dejanović: Ja potpuno zaista se iskreno zahvaljujem kolegama koje su ukazale na jedan ugao viđenja koji je potpuno suprotan tendenciji ovog zakona i želji da nama mlad čovek bude u fokusu pažnje. A s druge strane, ja moram reći da jedan Bokoni, zašto smo se opredelili? Sasvim je jasno da naš predsednik Vučić ima vizije i u ovoj oblasti koje ja kao ministra vrlo podržavam, ali molim vas, suština je da su se inostrani fakulteti zainteresovali da li smo raspoloženi, kao što su neka druga predstavništva industrije ili bilo čega, da li smo raspoloženi da im damo mogućnost da dođu ovde. Oni su akreditovani u svojoj zemlji. Oni po svojim pravilima organizuju prijemne ispite, organizuju nastave sa svojim profesorima.

00:46:03 - Slavica Đukić Dejanović: Uvreda je reći za profesora Univerziteta da ih ima raznih kategorija, posebno što verovatno nijednom ministru, a vi kad birate ministra, gospodo poslanici, razmišljajte o tome koga birate. Ne mogu da zamislim ministra prosvete koji će dovesti univerzitet koji je sramota i koji će doći ovde. Zašto Beograd ne bi bio mesto gde bi studirali ljudi iz, sa čitavog teritorije Balkana? Zašto mi ne bismo bili domaćini, i zašto ti fakulteti ne bi bili još bliži mogućnosti saradnje našim fakultetima? Stavili ste primedbu na to da procedura nije bila u redu, da nije bilo javne rasprave, pa vi to bolje znate, odnosno trebalo bi bolje da znate od izvršne vlasti.

00:46:48 - Slavica Đukić Dejanović: Ako se samo doda jedan član zakona, dakle ne menja se dve trećine, pa je obavezna javna rasprava. Ali Nacionalni savet za visoko obrazovanje, gde sede vrlo kompetentni ljudi sa ovome izjasnio. On je pre toga verovatno konsultovao neke kreature visokoobrazovne politike i ove zemlje i drugih zemalja. S druge strane, eh model koji bi se dogodio u slučaju usvajanja ovog zakona kod nas je u svetu, posebno u zemljama Evropske unije, vrlo čest i vrlo primenjiv. Ništa mi ne radimo što se već negde nije dogodilo.

00:47:24 - Slavica Đukić Dejanović: I s jedne strane puna su nam usta puta ka Evropskoj uniji standarda. S druge strane, kad treba to mi da primenimo, mi počnemo bez osnova da se plašimo. U Holandiji, na primer, baš Bokoni koji ste vi pomenuli. Ov-ovaj u Italiji i Nemačkoj nema, ali je Nemačka na primer zainteresovana i to Münhekski tehnički fakultet. Vi znate- Ne, pa kako da ne?

00:47:50 - Slavica Đukić Dejanović: Jer smo, al stanite, oni u svom zakonodavstvu imaju tu mogućnost. Ove zemlje koje imaju ovaj oblik, ja ne znam za one zemlje. Prvo moramo ipak normativu. Drugo, znate, ja ću biti sasvim iskrena, najveći broj zainteresovanih upravo je zainteresovan u ovom momentu za master i doktorske studije kod nas, jer zaista naši univerziteti su jako kvalitetni i ja zaista mislim. Znate, ja sam svoj radni vek proverela na univerzitetu i to na univerzitetu koji je na Šangaj listi prošle godine iz oblasti kliničke medicine, a ja sam iz te oblasti, bio čak ispred beogradskog.

00:48:29 - Slavica Đukić Dejanović: Ovaj, prema tome, ne, ne, ne govorim uopšte ovo, govorim na kraju kao roditelj, govorim kako god hoćete i kao neko ko je sedeo u poslaničkim grupama. Znači, zaista dolazak fakulteta koji u svojoj zemlji ima akreditaciju sa onim studijskim programima koji su tamo akreditovani, sa nastavnicima, profesorima i svim standardima koje ta zemlja prihvata i koji na kraju studenti koji završe master, doktorske ili osnovne studije u perspektivi, to se sigurno sada odmah neće ni događati, ovaj dobijaju diplomu tog fakulteta, odnosno tog univerziteta. Naš NOK, Nacionalni okvir za kvalifikacije je jedno potpuno samostalno telo gde sede vrlo kompetentni ljudi. Tu diplomu gleda kao svaku iz inostranstva. Eto.

00:49:16 - Slavica Đukić Dejanović: I da je ta diploma postaje validna ili nije ili mora dopune ili već zavisi od toga. Dakle, ništa se ovde zaista ne događa, izuzev tendencije da sve što uradimo. Zašto? Zašto ne idemo sa svim ostalim pitanjima iz visokog obrazovanja? Vi znate da je radna grupa koja se bavi pitanjem finansiranja visokog obrazovanja zaista sa mnogo aktivnosti i mnogo predloga.

00:49:45 - Slavica Đukić Dejanović: Angažovali smo Ekonomski fakultet kolege kojima je najbliže kako pre svega da se izjednači nešto što nije u redu. Ja se slažem da osnovna plata u visokom obrazovanju ne sme biti niža od one u srednjoj školi i na tome zaista intenzivno radimo. Imamo dva tri modela. Dakle, Zakon o finansiranju visokog obrazovanja će ubrzo biti, ali on mora ići na javnu raspravu jer mi tu suštinski menjamo. Ovde se dodaje mogućnost da dođe neki fakultet da neko ko bi inače išao na osnovne studije master studije ili doktorske studije u inostranstvu.

00:50:19 - Slavica Đukić Dejanović: Da to završi ovde u svojoj zemlji ko predaje, dakle vrlo kvalifikovani ljudi koji predaju studentima u tim zemljama Bocconi, Luis i Minskih tehničkih fakulteta. Pogledajte reference i pogledajte karakteristike pomenutih fakulteta. Ispoljavaju interesovanje na kraju neće ni naša deca ni deca čitave regije upisati studije i vrlo ih plaćati, jer te cene nisu ni malo male. Ako taj fakultet ne garantuje kvalitet. Ja zaista mislim da pravimo problem gde ga nema i zaista od profesora očekujem kad argumentima razgovaramo da se oko ovoga složimo.

00:51:01 - Slavica Đukić Dejanović: Dakle, ne moramo imati otpor na sve što je rekla sadašnja predsednica Skupštine što je rekao predsednik Vučić, pa makar to bilo idealno kao što je u ovom slučaju. Ja zaista mislim da bez razloga imamo animozitetne ideju koja je vrlo zdrava i vrlo poželjna. Pomaže mladim ljudima i njihovim porodicama da daleko lakše imaju postignuća u obrazovanju i da nam ostanu ovde, jer znate, nema ministra koji po pitanju dovođenja nekog univerziteta neće imati konsultacije sa Vladom i sa najkompetentnijim telima i institucijama naše zemlje. To niko neće sam uraditi, i to svi mi koji smo zainteresovani za visoko obrazovanje ćemo dati neki svoj doprinos u zavisnosti od toga gde se ko nalazi, tako da mislim da materijalni troškovi koji su ovde u više navrata potencirali ne idu tim univerzitetima. Eventualno mogu biti podrška studentu da nam što pre bude na nekom mestu koje nam treba, a imamo deficit kadra i ne znam da li sam dala odgovor na sva pitanja, ali ja mislim da jesam.

00:52:09 - Marko Atlagić: Hvala poštovani članovi Odbora. Dozvolite da se uključim u raspravu samo nekoliko rečenice nekoliko podataka u prilog da danas izglasamo ovaj zakon. Ono što je bitno po meni znati, a to je da svake godine prema procenama i između petnaest do trideset hiljada naših studenata studira na inostranim univerzitetima. Ako je to tako, a pretpostavljam da jeste, a imam i podatke da najviše ode iz Srbije studenata u evropske zemlje, Italiju, Austriju i Njemačku. Da ne nabrajam sada gradove u kojim gradovima, dakle petnaest do trideset hiljada ode u inostranstvo.

00:52:55 - Marko Atlagić: Oblasti iz koje naši studenti najviše upisuju. Medicina inženjering i ekonomija itd. Ima i drugih oblasti. U Srbiji se vrati pedeset do šezdeset odsto. To su ogromne stvari.

00:53:11 - Marko Atlagić: Upravo ovaj zakon ide sa tim da im ponudi programe ovde u našoj zemlji. Dakle, u nekim državama studiranje je besplatno. To je sad politika tih država. Na primer Slovenci besplatno daju studentima iz Srbije da studiraju čak i u srednjim nekim srednjim školama itd. Otvaranje određenih studijskih programa u Republici Srbiji po meni doprineće smanjenju troškova studenata naših studenata koji sad studiraju u inostranstvu, s jedne strane, a s druge strane i kvalitet studija zašto kvalitetu, jer bi se studiralo pod najsavremenijim metodama i tehnologijama koje prate posljednje trendove u svijetu, a predavači bi ono što netko pitao bi bili vrhunski sa iskustvom u industriji i dobro opremljenim objektima i laboratorijima.

00:54:03 - Marko Atlagić: To je cilj. Dakle, pored ona dva tri cilja koje je i ministarka vrlo lijepo naglasila, ovo tvrdnja pojedinih, ne kažem članova Odbora, ali vidim i pojedinih članova akademske zajednice, nema utemeljenje da je to udar na domaće univerzitete. Ja sam šokiran takvim izjavama ko toliko dolaze od univerzitetskih profesora, dakle da završim da ne uzima mnogo vremena. Podržaću ovaj zakon. Upravo jeste i cilj da se pomogne našim studentima da ne ide više petnaest do trideset hiljada godišnje studirati u inostranstvu, već da im programe ponudimo ovdje u Srbiji i s tim im smanjujemo i troškove studiranja i dobijat ćemo najsavremenije programe.

00:54:53 - Marko Atlagić: Ja sam ubijeđen da će se ići na one programe koje mi nemamo, čak u društvenim naukama. Vidite, mi nemamo program arhivista muzeologa. Zamislite da takav program dođe danas u Srbiju. A zašto ih nemamo? Vidite?

00:55:11 - Marko Atlagić: Imaju li susedne zemlje ili evropske zemlje? Dakle, cilj upravo jeste kvaliteta obrazovanja, pa i konkurentnost za koju se zalažemo u svim oblastima. Pa nećemo valjda reći, nećemo tvornicu fabriku od Mercedesa u Srbiji.

00:55:28 - Marko Atlagić: Zato što je i iz inostrane države. Dakle, konkurentnost je tu bitna s jedne strane, a s druge smanjenje troškova naših studenata, što je jako bitno. Hvala za reč ste dalje. Javili. Evo, samo izvinite doktor Lutovac dva minuta.

00:55:49 - Zoran Lutovac: Pa vrlo kratko. Dakle, mislim da nije za porediti Holandiju i Srbiju. Holandija je članica Evropske unije i ona u porodici tih zemalja postoje gotovo standardizovane procedure. Mi ovde imamo jednu posebnu proceduru koju određujemo nekim drugim procedurama, odnosno kažemo da je da prihvatamo i to na osnovu odluke ministarstva, ne akredita, akreditacionog tela da se određeni fakulteti i univerziteti da dobiju mogućnost da sve deluju u Srbiji. Dakle, suština je u tome da postoji.

00:56:36 - Zoran Lutovac: Postoje jednaka pravila za sve koji žele da otvore. Nije ovde problem da li treba ili ne treba, nego po kojoj proceduri i bez diskriminacije da svi imaju mogućnost da otvore fakultete. Zašto su zainteresovani? Čuli smo da su zainteresovani da dođu u Srbiju što se tiče društvenih nauka. Zainteresovani su da dođu na lice mesta u zemlju gde je najveći.

00:57:05 - Zoran Lutovac: Najveća korupcija u zemlji gde su najveći defekti demokratije da izučavaju na licu mesta šta se dešava, a ne posredno iz udžbenika. Znači, oni koji se bave društvenim naukama hoće da izučavaju stabilokratiju. Kako da izučavaju stabilokratiju u Evropskoj uniji kad je nema? Stabilokratija ima na zapadnom Balkanu? Stabilokratija se izučava u Srbiji.

00:57:31 - Zoran Lutovac: Visok nivo korupcije u mestima gde imate populizam, autokratske režime to nemate tamo imate u povoju, ali zbog toga je interesantna Srbija. Zbog toga bi oni da dođu. Ja se sada ne upuštam u tehničke nauke prirodne nauke. Ja govorim o društvenim naukama. Zašto je Srbija interesantna?

00:57:51 - Zoran Lutovac: Ja imam jednog polaznika koji je Italijan sa Univerziteta u Salzburgu i pardon, iz Graza. On je došao ovde da izučava naše fenomene. Oni imaju tamo institute, ali on je zainteresovan da na licu mesta vidite fenomene te pojave koje nemaju tamo, tako da dakle, imaju, ali. Ali tamo imaju institucije. Oni hoće da vide kako to deluje u zemlji u kojoj nema pravosuđa, da vas zaštiti kako da dođe u države u kojima samo u kojima postoji, dakle, autokratski sistemi.

00:58:29 - Zoran Lutovac: To je to je fenomen i to je potpuno opravdano što su oni zainteresovani.

00:58:34 - Marko Atlagić: Hvala. S tim da zaista biramo reč, jer reći da mi imamo autokratski režim ne priliči jednom doktoru nauka, pošto ipak doktor nauka zna šta je autokratski režim. To nije u Srbiji, pa možemo mi pljuvati po režimu po državi i po sistemu, ali od toga nema koristi. Idemo dalje. Pavićević Đorđe tri minuta.

00:59:00 - Đorđe Pavićević: Hvala. Ja bih se samo osvrnuo na nekoliko stvari koje nisam stigao da kažem. Jedna je ovo da obrazloženje koje ja mislim da je jako loše zašto se uvodi zakon. Jedno je da su strani univerziteti pokazali interes, pa naravno da su pokazali interes da zarade novac, kao i svaka druga neka firma koja ovde dolazi, ali ovo bi bilo isto kao kada bi ne znam, otprilike dali firmi da kopa rudu bez studije uticaja na životnu sredinu. Otprilike ovde dolazi univerzitet, ali ne mora da zadovolji domaće standarde ili će o tome odlučiti Vlada, a Vlada onako kako odlučuje kako je radila.

00:59:45 - Đorđe Pavićević: Mi imamo sistem obrazovanja u kome postoje univerziteti koji izdaju već postoje, univerziteti koji izdaju diplome. Recimo, ja ću podsetiti samo neke slučajeve iz ili iz vlade ili ljudi na visokim funkcijama. Znači, jedan od njih koji je prvi uhvaćen u plagijatu je posle pričao da je išao na predavanje u Sava Centru vikendom. Sad smo imali slučaj jednog ruskog univerziteta, tj. univerziteta ili instituta koji je držao nešto ovde u hotelu Slavija, pa je onda preko toga u stvari su izdavane neke diplome imali smo mnogo toga gde ministarstvo nije reagovalo, a trebalo je da reaguje, a sada u stvari bi trebalo da poverujemo da će ministarstvo reagovati kada su mnogo jači i mnogo snažniji akteri u igri.

01:00:47 - Đorđe Pavićević: I ovo je mnogo ozbiljna stvar. Ako mislite da ovo nije strateška ili suštinska promena zakona, pa zato ne zahteva javnu raspravu, ja mislim da to nije tačno i prosto ja mislim i članovi Odbora treba da znaju da mi ovde odlučujemo o jednoj jako ozbiljnoj, jako ozbiljnoj stvari i suštinskoj promeni sistema obrazovanja visokog obrazovanja u Srbiji i to raditi bez javne rasprave, bez konsultovanja aktera znači svih zainteresovanih i uvoditi aktere u privilegovanom položaju jeste nešto što nije na.Ugled eh, ministarstvu i prosto ne ukazuje na to da mi sada treba da ili možemo da verujemo da će biti onako kako hoćete. Eh, naravno, vi pominjete Bokonij, ali pomenuću i takođe da su prvi programi koji su pomenuti u tome politika i ekonomija, ne svi ovi eh, drugi eh, programi koji zahtevaju vis-, eh sofisticiranije načine izvođenja nastave, eh i eh to su, to je nešto što je i tadašnja predsednica Vlade rekla i znači, mi ćemo finansirati eh, strane diplome, eh, za programe koje imamo i u zemlji i imamo eh, pro-programe u zemlji eh, koje je, čiji je osnivač Vlada Republike S-.

01:02:23 - Marko Atlagić: Hvala. Mitrović Peđa izvolite.

01:02:24 - Peđa Mitrović: Ja ću kratko samo da se osvrnem na to, eh, da nije potrebna javna rasprava, zato što se radi samo o jednoj izmeni i dopuni zakona koja suština je potpuno drugačja, drugačija. Naravno, treba javna rasprava kada se ovako nešto radi jer još jedanput kažem, ovo je zakon, to si-, ovo su dopune koje menjaju sistem financiranja obrazovanja u Srbiji. Dakle, vi sada uvodite jedan presedan, dakle da neke inostrane škole koje nisu akreditovane u Srbiji mogu u Srbiji da izvode nastavu, da mogu dobiti finansijska sredstva za izvođenje nastave i kažete hajde sada da to uradimo preko noći bez javne rasprave. Dakle, jeste, koje su posledice dugoročne ove promene? Vi to, još jedanput ću vam reći, u analizi efekata propisa koji ste dužni to bili da uradite, niste uradili.

01:03:02 - Peđa Mitrović: Dakle, vi to niste nama predložili. Vi ste nama dali samo jedan kratak papir kako se menja zakon i jednu sram-, još jedanput ću reći, sramnu analizu efekata propisa. Koje su dugoročni efekti ovakve izmene? Upravo zato što ih ni vi danas niste izložili s dužnim poštovanjem, vi nama niste rekli kakvi će dugoročni efekti ovoga biti. Sami kažete da je ovo velika i pozitivna promena.

01:03:20 - Peđa Mitrović: Dakle, vi verujete da je velika. Promena jeste. Ako je velika, vaš je stav da je pozitivna. Hajde da javnost bude upoznata i da diskutuje javno, da javno raspravlja o svim mogućim aspektima eh, i posledicama ovakve promene. Nemojte da se šalite.

01:03:33 - Peđa Mitrović: Visoko obrazovanje nije stvar za šalu. Dakle, nije upitno, dakle, nije stvar o tome da li je ovo dobro ili loše. Ovo prosto mora da prođe opštu društvenu diskusiju i opšodruštvenu raspravu. Vi to niste u- radili, vi to niste obezbedili. Ne možemo da radimo kao guske u magli, da menjamo sistemski zakon, a da ne znamo koje su posledice.

01:03:49 - Peđa Mitrović: Kažem još jedanput, isto, vidi se da ni vi ne znate koje su posledice upravo zato što ova analiza efekata propisa, vi kažete mogu da se kvalifikuju za finansijska sredstva, a onda kasnije kažete nisu potrebna finansijska sredstva. Onda imate pitanje da li ova promena utiče na konkurentnost i kvalitet radne snage? Pošto pričamo o visokom obrazovanju, jel tako, i inostranim programima, postoji neki zaključak iz svega toga? Vi kažete ne utiče. I to je prosto i da ne, još jedanput da vam kažem, dakle, ako ništa drugo, ovo pismo rektora Beogradskog univerziteta je dovoljno, trebao je dovoljan znak da se zaustavite sa ovim i da kažete u redu, ubrzali smo se previše.

01:04:21 - Peđa Mitrović: Hajde da stanemo da ipak čujemo i šta struka ima da kaže. Hvala.

01:04:26 - Marko Atlagić: Hvala. Da li ima još neko od č-? Se-samo malopre dajemo ministarka da odgovori, izvolite.

01:04:40 - Slavica Đukić Dejanović: Dobro. Znači, prosto, ne bih htela da kažem da se radi o magli. Pre svega, ne možete napraviti eh, pilot program za ovako nešto. Eh, pilot program će biti rezultati prvih studenata koji će steći određene diplome. I naravno da sve što se u ovoj zemlji događa vrlo je, posebno kada je u pitanju visoko obrazovanje, podložno oceni javnosti.

01:05:07 - Slavica Đukić Dejanović: Ja mislim da ako neko treba da se pita da to su mladi ljudi koji imaju želju da idu u inostranstvo i da studiraju tamo, posebno oni koji su kod nas završili osnovne studije, pa odlaze na master i doktorske studije. Urađeno je pre dve godine jedno istraživanje sa petnaest hiljada studenata. Njih petnaest hiljada studenata eh, u ogromnoj većini se izjasnilo da bi volelo da imaju međunarodna iskustva. Pa dobro, znate, vi sad hoćete da politizujemo, ja zaista pokušavam snagom argumenta- Pre svega univerzitetskog rektora, a čak ne ni ministra da sa vama razgovaram, ali ovaj, vi birate terminologiju guske u magli, nema efekata i tako dalje. I sad to je stvar, kako da kažem, vokabulara svakoga od nas.

01:05:55 - Slavica Đukić Dejanović: Ja, ja ne mogu na vas da utičem. Ja samo hoću da kažem da ponuda renomiranih univerziteta, da lociraju svoje mesto ovde u Zagrebu, Ljubljani, Skoplju bilo gde je ponuda koju verovatno nijedan nijedna država ne bi odbacila. Naprotiv, zašto se bira Beograd? Vi znate koje sve prednosti imamo, posebno u poslednjim godinama, na ekonomskom planu, pre svega na planu podizanja standarda i potrebe da imamo veći broj mladih ljudi koji će biti visoko obrazovani. Nama oni trebaju.

01:06:32 - Slavica Đukić Dejanović: Nisu samo demografski razlozi. Razlozi su vezani za ekonomski razvoj zemlje. I kad spojimo ta dva vrlo bitna faktora, mislim da tendenciozna pitanja i konstatacije čija je ideja, da li je magla, da li je nejasno ili jasno, duboko verujem da ste u vlasti da biste s radošću razgovarali o ovom, ovom predlogu dobrih zakona. Hvala.

01:06:55 - Marko Atlagić: Zahvaljujem se. Radisavljević Izvolite samo jednom.

01:07:00 - Slađana Radisavljević: Gospođo ministarka. Argumentacija da se menja samo jedan član po meni, a da izostane javna rasprava ne može da stoji. Znači, ovim jednim članom suštinski se menja koncept visokog obrazovanja i ovo se po mom dubokom mišljenju ne može urediti sporazumima. Ovo je pitanje zakonske uredbe. Vi kršite ustav, vi nešto što propisuje zakon, odnosno zakonodavac prenosite na ministarstvo.Da.

01:07:31 - Slađana Radisavljević: Niko nije protiv stranih. Nisam ni ja protiv stranih fakulteta ovde, ali ako su oni tako dobri, nek ispune akreditaciju. Ako nešto važi za naše ljude, neka važi i za te sa strane. Dokle ćemo te sa strane dovoditi u povoljniji položaj i dokle ćemo tako biti nekako da nam je sve sa strane bolje? Nemam ja ništa protiv, neka dođu, ali neka ispune uslove koji naši fakulteti moraju da ispune.

01:07:57 - Slađana Radisavljević: Da li možete zamisliti da će neki, neka država u okruženju ili u Evropskoj uniji, na kraju dozvoliti nekom našem univerzitetu, odnosno fakultetu da os-otvori svoje odeljenje tamo negde. Me-mislim da neće, dok ne ispuni uslove koji važe u toj zemlji, a mi olako otvaramo to. Kad sam rekla, ne znam čemu žur-čemu žurimo? Imamo šest meseci, dajmo bolje šest meseci, godinu dana, pa da uradimo nešto što valja i da traje, nego ajmo sad nešto da donesemo i nema veze. Kakve su posledice?

01:08:29 - Slađana Radisavljević: Eh, nisam ja, eh da kažem protiv. Neće niko od tih stranih fakulteta doći ovde iz velike i prevelike ljubavi prema Srbiji, doći i ostati, pre svega ostati. Meni je pitanje ostati mnogo veće nego doći. Oni će doći ako imaju interesa ljudi. Ajde da se ne lažemo.

01:08:47 - Slađana Radisavljević: Onog trenutka kad ne budu imali interesa, oni će se pokupiti i otići. Znači, ja mislim da samo zakon zastanimo, promislimo i donesemo jedan kvalitetan zakon od koji će definisati sve od početka do kraja. Nek to traje šest meseci, nek to traje godinu dana, ali da imamo kvalitetno rešenje. Nisam protiv stranih fakulteta- Niko nije protiv stranih, ali isti uslovi kao za naše. I kad sam pomen-pominjala materijalne troškove, da vam kažem, nisam mislila da ćete vi plaćati materijalne troškove tim fakultetima, nego sam u onom smislu, ako nemamo para za naše fakultete da im uredno podmirujemo materijalne troškove, e nećemo onda imati ni za strance.

01:09:25 - Slađana Radisavljević: Hvala.

01:09:26 - Marko Atlagić: Hvala. Albijanić, profesor doktor miroljubiv.

01:09:30 - Miloljub Albijanić: Vremena, pošto nisam član Odbora.

01:09:33 - Marko Atlagić: E, pa onda na kraju.

01:09:35 - Miloljub Albijanić: Šta?

01:09:37 - Miloljub Albijanić: (govore iz publike) Ne, zamenik ja jesam, ali koleginica je, koleginica je prisutna- Javljam se. Sad govorim kao narodni poslanik. A koliko imam vremena predsedniče?

01:09:50 - Miloljub Albijanić: Dobro. E, ovako. A uvaženi, uvažena ministarka, poštovani narodni poslanici. Govoriću iz jednog malo drugačijeg ugla. Ja sam profesor univerziteta, redovni profesor i smatram da ovo nije stvar političkog prepucavanja.

01:10:20 - Miloljub Albijanić: Bojim se ako koristimo neke druge argumente da neće na dobro da izađe. Reći ću vam ovako. Znate, mi smo potpisnik Bolonjske deklaracije i nalazimo se u proceduri bolonjskog procesa, sa čim se ja nešto naročito ne slažem, ali moram da primenjujem kao nastavnik. Vidite da li smo valjano uradili evaluaciju primene bolonjskog procesa. Ja ću otvoreno da vam kažem da je na različitim fakultetima i univerzitetima različita situacija.

01:11:07 - Miloljub Albijanić: Dakle, pojedini fakulteti koji su vodeći u Republici Srbiji sa smanjenim intenzitetom primenjuju odredbe Bolonjske deklaracije i imaju svoje autonomno delovanje i pokušavaju da povećaju kvalitet obrazovnog procesa. Drugi fakulteti potpuno primenjuju odredbe bolonjskog procesa. Sve u svemu, bolonjski proces hoće da svi budemo negde usrednjeni, a ja sam protiv takvog načina razvoja visokog obrazovanja. Ja smatram da najbolji u najbolje treba ulagati najviše, da tako samo možemo povući sistem naviše, nikako drugačije. Nikako da najbolji, da se spuštaju na neki osrednji bolonjski nivo.

01:12:06 - Miloljub Albijanić: Verujte mi, mnogi najbolji univerziteti nisu u bolonjskom procesu. Jesmo se, jesmo li se zapitali zašto? Nismo. Jesmo li se zapitali da li su profesori na univerzitetima u Srbiji postali poeni? Da li su studenti postali poeni?

01:12:23 - Miloljub Albijanić: Da li vidimo ljude u obrazovnom procesu? Da li smo pedagozi? Kaže, uloga pedagoga je da uoči neka naročita svojstva kod nekog učenika ili studenta i da pokuša da mu pomogne da ostvari neke, da da se samo ostvari, da bude u pravom smislu očovečen i da i da i da ostvari svoje želje, ambicije da bude najbolji u tome što, što mu dobro ide. Nisam ja siguran da smo mi više pedagozi. Mi samo sabiramo poene i dajemo ocene i oni nas ocenjuju poenima i mi smo za njih broj, oni su za nas broj i nije to dobro.

01:13:09 - Miloljub Albijanić: To nije dobar put. Ja želim uvek u obrazovnom procesu da vidim čoveka. Dakle, imate knjigu Lismana i sve, eh stvari. To je austrijski profesor kolega koji je napisao i razobličio sve manjkavosti bolonjskog procesa. Druga stvar javna rasprava, dakle vi znate dobro da je Konus, da je Konus protiv ovog zakona.Eh, rektor Univerziteta u Beogradu je napisao pismo protiv, da moli, zapravo noli nas članove Odbora i sve druge poslanike, da se ovo nekako odloži.

01:13:52 - Miloljub Albijanić: Vidite javna rasprava o kojoj je bilo reči. Ja verujem da je tačno to, uvažena ministarko, da javn rasprava nije obavezna. To jest zato što su male izmene. Ja bih ja da sam na-na nekom važnom mestu, ja bih s njima razgovarao pre donošenja ovog zakona, nezavisno od... Zato što nekako osećam potrebu da sa najvažnijim činiocima koji su vodeći u obrazovanju u Srbiji mora da se razgovara.

01:14:26 - Miloljub Albijanić: Strategiju obrazovanja ne može da donese jedan čovek, jedno ministarstvo. Strategija uopšte obrazovanja donošena je sa mnoštvom ljudi sa različitih univerziteta. Znate, univerzitet počiva na nekoliko bitnih tačaka koje je definisao, definisao još Humboldt. Ajde da pođemo od toga. To je zajednica studenata i profesora.

01:14:57 - Miloljub Albijanić: To je jedinstvo nastave istraživanja. Tu je i ministarka nauke i vrlo lepo je zato što istraživanje u najvećoj meri počiva na našim univerzitetima. Verujte mi. Nezavisno od instituta i njihovog značaja i svega ostalog, istraživanje bazično nalazi se na univerzitetima u Srbiji. I treće je sloboda i autonomija univerziteta.

01:15:22 - Miloljub Albijanić: Na izvestan način je ugrožena sloboda i autonomija univerziteta i zato se oni oglašavaju. Zato se oglašava KONUS. Zato se oglašava rektor Univerziteta u Beogradu. Osećaju se zbog nečega ugroženim. Ja bih voleo da vi izađete ispred njih, da razgovarate s njima i da vidimo zašto se oni osećaju ugroženi.

01:15:46 - Miloljub Albijanić: Neka kažu ljudi, da čujemo argumentaciju, jer ovo visoko obrazovanje je najvažnije pitanje. Ja imam ideju. Imam ideju da je bolje uložiti u Beogradski ili neki drugi univerzitet u Srbiji ili neku zajednicu univerziteta i doneti Beogradu petsto studenata doktorskih studija različitih, različitih oblasti i da privučemo čak i predavače i da platimo iz regiona da dolaze, ali i da privučemo i studente iz regiona i da mi budemo vodeća snaga u ovom, u ovom, u ovom, u ovom kraju, u ovom regionu, da mi zapravo podižemo kvalitet našeg obrazovnog sistema, a ne da činimo usluge nekim univerzitetima koji mogu, čak koji dođu biti i možda i pomalo sumnjivi, jer ne možemo mi njih procenjivati ako već imaju akreditaciju u svojoj zemlji. Kako mi procenjujemo njihov kvalitet? Posebno što će...

01:16:51 - Miloljub Albijanić: Ovde reč je o konkurenciji. Da li je to suštinski konkurencija? Ne. Konkurencija je ono što ljudi imaju pod jednakim uslovima da se međusobno takmiče i da vidimo ko je bolji i kvalitetniji, ko daje bolje usluge i tako dalje. Ovde, pod različitim uslovima mi imamo konkurenciju.

01:17:17 - Miloljub Albijanić: Konkurencija je pod jednakim uslovima. Ovo nije konkurencija. Ovo je drugačiji vid ulaska u našu zemlju i tako dalje. Ja se slažem da ja znam, i vi ste bili verovatno na Elektrotehničkom fakultetu na dodeli najboljih nagrad-nagrada najboljim studentima kad tamo pri kraju godine tih najboljih studenata nema. Oni su već upisali doktorske studije na nekim prestižnim univerzitetima sveta.

01:17:48 - Miloljub Albijanić: Toga ima poprilično. Moramo da nađemo način i da razgovaramo o tome kako ćemo da finansiramo dobre studente koji odlaze na različite vrste studija u inostranstvo, a da zauzvrat se vrate u našu zemlju. I u onoj ideji o petsto doktoranata, petsto doktora nauka novih da vidimo kako njih da uključimo da podižemo naš obrazovni sistem u celini. Ovo su neke ideje. Ja molim da se razmisli.

01:18:21 - Miloljub Albijanić: Ja nemam uticaja da li će ovo da se odloži ili ne. Ja samo pokušavam da istaknem značaj da su se oglasili KONUS i rektor Univerziteta u Beogradu, a ja verujem da vladajućoj većini i bilo kome politički nije potrebno da za neprijatelje ima sve univerzitete u Srbiji, a posebno Univerzitet u Beogradu. Hvala.

01:18:47 - Marko Atlagić: Hvala. Jakovljević doktor Ana, izvolite.

01:18:52 - Ana Jakovljević: Zahvaljujem. Ja moram da se saglasim sa mojim opozicionim kolegama i delom sa gospodinom Albijanićem vezano za ovaj predlog zakona, odnosno za ovu dopunu, jer ona predstavlja apsolutno nerazumevanje sistema visokog obrazovanja i sistema unapređenja kvaliteta u ovoj zemlji. To vam govorim kao neko ko je 2005. godine radio u Ministarstvu prosvete, kada je ceo sistem unapređenja kvaliteta postavljan. Zatim sam bila direktor Centra za obezbeđivanje kvaliteta na Univerzitetu u Beogradu, generalni sekretar konferencije Univerziteta Srbije i sekretar Nacionalnog akreditacionog tela.

01:19:29 - Ana Jakovljević: Podsetiću Vas, jedino telo nadležno za akreditaciju i unapređenje kvaliteta u ovoj zemlji je Nacionalno akreditaciono telo, koje je 2020. godine izbačeno iz Evropske agencije za unapređenje kvaliteta ENQA.I umesto tada da je ministarstvo pažljivo pročitala taj izveštaj- Zašto smo izbačeni? Zato što ne ispunjavamo uslove u skladu sa evropskim standardima i smernicama, da smo tad seli, da je Ministarstvo selo izanaliziralo i predložilo zakon koji bismo unapredili naš sistem akreditacije, ne bili smo postali punopravni član evropskog prostora visokog obrazovanja, mi dobijamo nakaradne izmene ovakvog sistema. Prvo sa dualnim obrazovanjem koje je prije, erm, ovo katastrofalno primijenjeno, a sada imamo pred nama ovo dovođenje takozvano inostranih univerziteta gde će studenti studirati u predstavništvima. Znači mi s jedne strane nismo sposobni da k-kvalitet kontrolišemo nad našim univerzitetima, a ovde ćemo na majke mi da kontrolišemo strane univerzitete koji će u predstavništvima da organizuju, erm, svoja predavanja.

01:20:38 - Ana Jakovljević: Ono što, erm, moram da kažem da i sada u postojećem sistemu postoji način da inostrani univerziteti budu deo u našoj zemlji. Postoje zajednički studijski programi koje možemo naši univerziteti da razvijaju one studijske programe koje je gospodin predsedavajući rekao da nemamo, pa neki od naših univerziteta može lepo da ostvari saradnju i da razvije studijski program gde će studenti moći da dobiju, da malo provedu vreme jer već i postoje studentska mobilnost gde studenti provode malo na jednom univerzitetu, malo na drugom univerzitetu. Podsetiću Vas takođe da postoje u Evropi mreže evropskih univerziteta i jedino je Univerzitet u Beogradu član jedne od tih mreža koje se zove Circle U. U okviru te mreže su Arkus Univerzitet, Univerzitet iz Osla iz Danske, zatim berlinski Humbolt, King's University iz Londona, Katolički univerzitet iz Luvena u Ber-i Univerzitet u Parizu. Šta je ideja?

01:21:32 - Ana Jakovljević: Studenti koji studiraju na takvim univerzitetima dobijaju mogućnost da provedu vreme na svim tim prestižnim evropskim univerzitetima. I ja vas molim da prestanete sa separujućim tonom da pričate da je odlazak u inostranstvo nešto loše. Ja sam master studije završila u Americi. Doktorat sam radila na tri evropska univerziteta i vratila sam se u Srbiju. To iskustvo mi je život promenilo.

01:21:55 - Ana Jakovljević: Naučila sam nekoliko jezika, stekla prijatelje od Australije do Amerike. Moje kompetence su se povećale enormno i to nisu loše stvari. Ono što je ovde problem i što vi treba da odgovorite na pitanje, kako vratiti te ljude u zemlju? Unaprediti uslove života u ovoj zemlji da svi požele da se vrate, a ne da ovakvim nakaradnim rešenjima devastirate dodatno sistem akreditacije. Znači, pod hitnoj nam je potreban zakon koji će unaprediti i promeniti sistem akreditacije kako bi naši univerziteti postali konkurentniji i bolji, naši studijski programi postali bolji da možemo da postanemo deo evropskih mreža univerziteta.

01:22:37 - Ana Jakovljević: Jer ono što se i priča u Evropskoj uniji, ako dovoljno pratite, je da će se ubuduće finansiranje obrazovanja najverovatnije ići preko tih evropskih mreža univerziteta kojih mi nismo deo osim Univerziteta u Beogradu. Znači, buni se akademska zajednica, KONUS se buni. Najstariji univerzitet, erm, u ovoj zemlji se buni i jedino što odavde može ovde možemo da uradimo i jedino što je pristojno i u skladu sa interesima ove države je da ovaj predlog se povuče iz zakonske procedure.

01:23:06 - Marko Atlagić: Hvala. Pošto više nema prijavljenih za diskusiju, zaključujem raspravu i prelazimo na odlučivanje o ovom Predlogu zakona u načelu. Stavljam na glasanje Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju u načelu koji je podnela Vlada. Molim vas da se izjasnite.

01:23:51 - Marko Atlagić: Nije glasali su, molim vas, nismo st- Jeste. Pa nije glasala?

01:24:32 - Marko Atlagić: Ponovićemo glasanje.

01:24:54 - Ana Jakovljević: Stavljam na glasanje Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju u načelu koji je podnela Vlada. Molim vas da se izjasnite pristupite glasanju.

01:25:13 - Marko Atlagić: Zaključujem glasan-glasanje (kašalj) i konstatujem da je Odbor odlučio većinom glasova da predloži Narodnoj skupštini da pri-prihvati Predlog zakona o dopuni Zakona o visokom obrazovanju koji je podnela Vlada u načelu. Izvestilac Odbora na sjednici Narodne skupštine biće predsednik Odbora. Druga tačka dnevnog reda razmatranje informacije o radu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija za period jul-septembar 2024. godine. Molim doktor Jelenu Begović, ministarku nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, da Odbor ukratko informiše o radu Ministarstva za period jul-septembar 2024.

01:25:50 - Marko Atlagić: godine. Izvolite da reč ministarki Jeleni Begović.

01:26:08 - Jelena Begović: Evo posle ove kratke pauze treći izveštaj za 2024. godinu, koji je bio takođe obeležen sa dosta naučne diplomatije. Ja ću da izdvojim neke, neke bitne događaje koje mislim da, ovaj da su vredni da ih pomenemo u ovom izveštaju. U New Yorku smo imali na marginama generalne sednice Ujedinjenih na-na ovaj Ujedinjenih Nacija veliki prime-prijem Srbija Beyond Future Srbija, znači u budućnosti u organizaciji stalne misije Republike Srbije pri Ujedinjenim Nacijama sa predsednikom Republike gospodinom Vučićem, gde smo predstavili inovacioni ekosistem Srbije u funkciji dostizanja ciljeva održivog razvoja, pri-prikazali smo i projekat BIO4 kampusa, kao i izložbu Expo 2027 u funkciji inovacionog ekosistema Srbije. Takođe, u okviru zvanične posete Nemačkoj na poziv Centra za inovacije kompanije Merck sa BIO4 timom smo prikazali ponovo prezentaciju o BIO4 kampusu, u BIO4 kampusu, gde moram da kažem da sam bila stvarno ponosna jer je sedam Nobelovaca sedelo u toj, toj sali i ovaj nakon toga bilo je ogromno interesovanje za to šta Srbija radi na polju nauke i inovacija.

01:27:38 - Jelena Begović: Imali smo zvaničnu posetu Kanadi i u Otavi je potpisan Memorandum o razumevanju između Naučnog tehnološkog parka Beograda Instituta Samuel iz Kanade, al smo, uhm, posetili i uspostavili dobru konekciju sa Venture Labom, jednim od vodećih inovacionih centara u Kanadi i kao posledica već ove, uhm, ove posete i Institut Samuela i Venture Labs su došli u Beograd i sada nastavljamo vrlo konkretnu saradnju, pre svega kao podršku start ap ekosistemu S-Srbije zato što je u Severnoj Americi i Kanada mislim najbolje ustvari mesto za to prvo sletanje pod znacima navoda naših start apa, kako bi mogli da krenu i u osvajanje tržišta Sjedinjenih Američkih Država. Takođe, u okviru ministarskog sastanka o istraživanju i inovacijama u Skoplju u okviru platforme Zapadnog Balkana predstavili smo Srbiju, sve uspehe koje smo ostvarili u naučnom inovacionom ekosistemu. Imali smo jako dobar sastanak sa ministrom kulture i inovacija Republike Mađarske gospodinom Balazsom Hankom sa kojim smo, eto uspeli u nešto manje od dva meseca da definišemo jedan jako dobar sporazum između dve zemlje, gde otvaramo sada vrata za strateške projekte koje će finansirati dve zemlje, znači strateške naučne inovacione projekte i time otvaramo još jednu mogućnost da se finansiraju naši naučni inovacioni projekti u Srbiji u saradnji sa institucijama iz Mađarske. Što se tiče infrastrukture, nakon otvaranja Regionalnog centra u ovom periodu smo, uhm, prisustvovali polaganju kamena temeljca za izgradnju nove zgrade Naučno tehnološkog parka u Čačku i ovo takođe predstavlja sledeći korak u razvoju naučno tehnoloških parkova koji se zaista, koji sjajno rade i koji su puni naših start apa i kompanija i očigledno postoji još velika potreba za izgradnjom novih prostora, pa nakon Niša, evo krenuli smo i u izgradnju novih kapaciteta naučno tehničkog parka u Čačku. Takođe bili smo domaćini sastanka sa predstavnicima naučne zajednice na kome je prisustvovao i predsednik Republike gospodin Vučić, a tema nam je bila održiva Srbija i stavljanje nekako u jedan kontekst naučne zajednice pitanje životne sredine, gde smo i gde je naučna zajednica predložila da se krene u izgradnju centralnog portala koji će učiniti transparentnijim sve procese kada je u pitanju, kada su u pitanju projekti koji mogu potencijalno da ugroze životnu sredinu, ali i šire kada je u pitanju ekologija koja je dosta kompleksna tema kako bi i građanima i svima zainteresovanim stranama omogućili pristup podacima, makar ono što nauka može, ali želeli smo i da spojimo druga ministarstva, tako da imamo jedno centralizovano mesto za deljenje podataka koji naravno, imaju i veliki uticaj na održ, na ovaj dostizanje ciljeva održivog razvoja i mislim da će ova platforma zaista unaprediti na neki način komunikaciju svih državnih institucija, naučnih instituta, fakulteta kada su u pitanju teme koje se odnose na zaštitu životne sredine.

01:31:22 - Jelena Begović: U ovom periodu smo finalizovali i novi Pravilnik o sticanju istraživačkih naučnih za-ovaj zvanja koje je u međuvremenu usvojen. Ono što je jako lepa vest objavljena u tom periodu jeste da je Globalni indeks inovacija koji priprema Globalna organizacija za intelektualnu svojinu WIPO u svom izveštaju Srbiju pozicionirala na pedeset drugo mesto od sto trideset devet zemalja kada su u pitanju inovacije, što znači da smo skočili za jedno mesto i mislim da to jeste uspeh i mislim da treba da ovaj težimo tome da budemo u prvih pedeset zemalja, što za zemlju ovakve veličine ekonomije zaista predstavlja jednu, jedan značajan rezultat. Takođe evropska lista inovacija European Scoreboard, koji se takođe bavi inovacionim ekosistemom u Evropskoj uniji i odabranim zemljama van Evropske unije u koju uključuju i Srbiju ocenjuje Srbiju kao drugu od trideset devet zemalja kada se govori o brzini napretka, tako da možemo i na osnovu tih nezavisnih indikatora koji se prate videti da zaista Srbija kada su u pitanju inovacije, ali se tu, naravno boduje i ovaj obrazovni sistem i naučna aktivnost zaista napreduje, uhm-Ovaj vrlo zapaženo. Eh, samo kao primer u proteklih deset meseci inovacioni inkubatori koje smo otvorili posebnim progl-programom prošle godine u naš, na našim fakultetima i na našim institutima održali su preko trista tridesetak aktivnosti sa preko četiri hiljade četristu učesnika, što u odnosu na naš eh, naučni eh i obrazovno visokoobrazovni ekosistem zaista predstavlja vrlo značajan eh, deo. Veliki broj timova eh mladih ljudi prošli su različite obuke i stekli nova znanja, pre svega iz oblasti eh, te-tehnološkog transfera i inovacija.

01:33:22 - Jelena Begović: Takođe, u ovom periodu je Fond za mlade talente eh, zatvorio eh svoju eh svoj poziv za dodelu nagrada srednjoškolcima učenicima, znači srednjih škola, za postignute uspehe na priznatim takmičenjima u zemlji i inostranstvu. I ove godine smo imali zaista rekordan broj eh dobitnika hiljadu šesto devet dobitnika i ukupna eh novčana sredstva koja su za to odvajana su bila skoro šesdeset miliona dinara. Raspon nagrade je bio između dvadeset i dvesta hiljada dinara u zavisnosti od takmičenja i od pozicije. I ovo govori da za eh, da negde na neki način naši talenti, mladi talenti u srednjoj školi, a to su deca koja rano počinju s takmičenjem i u osnovnoj školi imaju dosta dobru podršku ili se ta podrška ovaj poboljšala zato što zaista imamo značajan rast broja mladih, talentovanih i izuzetno uspešnih eh, uspešnih srednjoškolaca. Nastavljena je realizacija aktov, ovaj aktivnosti koje su vezane za eh sprovođenje sporazuma između Evropske unije i Republike Srbije, učešćem Republike Srbije u programima Horizont Evropa.

01:34:38 - Jelena Begović: U tom periodu već smo došli do tri stotine potpisanih ugovora, odnosno tri stotine projekata koji će biti podržani iz ove, eh iz ovog eh okvirnog programa sa ukupnim potpisanim budžetom od sto šest koma dva miliona evra. I tu pokazuje naša naučna zajednica, ali i inovacioni privatni sektor eh da se, da smo zaista u rangu eh sada u ovoj oblasti u rangu evropskih zemalja. Što se tiče Fonda za inovacionu delatnost, eh program eh Pametni početak je zatvor-otvoren tako da krajem decembra čekamo rezultate i on je namenjen neformalnim timovima koji su u najrazvijenim fazama, najranijim fazama razvoja inovativnih ideja, što znači ovaj pametni početak ustvari omogućava da vi otvorite svoj prvi eh startap i za ovaj program je odvojeno dvesta trideset miliona dinara. Eh, takođe Fond za inovacionu delatnost je o-otvorio jedan novi javni poziv sa ciljem da podrži osnivanje fondova preduzetničkog kapitala, takozvanog VC kapitala koji ulaže u startape u iznosu do pet miliona evra za investiranje eh u startape sa visokim potencijalom. I eh podnete su tri prijave, u fazi su evaluacije.

01:36:03 - Jelena Begović: I na kraju Centar za promociju nauke, koji je izuzetno aktivan eh, dvadeset sedmom septembra je eh održao, odnosno organizovao održavanje petnaeste, eh petnaeste Evropske noći istraživača koje se u istom danu eh slavi i obeležava u četristo gradova u dvadeset tri evropske zemlje. Eh preko sedamdeset hiljada posetilaca je u gradovima širom Srbije bilo uključe, eh bilo uključeno u ove aktivnosti. Takođe, što se tiče naučne zajednice, znači preko hiljadu istraživača, što uopšte nije mali broj znači naši istraživači i naši profesori eh su vrlo motivisani da prenose svoja znanja iz nauke eh građanima. Tema je bila pažnja nauka na putu. Ovo je samo ukratko ono što smo radili.

01:36:50 - Jelena Begović: Videli ste u izveštaju mnogo detaljnije, ali sam htela da naglasim neke, neke bitne događaje aktivnosti.

01:36:56 - Marko Atlagić: Zahvaljujem se ministar. Ko se javlja za reč? Dozvolite da kažem nekolike rečenice. Eh, onda s-se javio profesor Đorđe Pavićević. Samo nekolike rečenice da u ovom kvartalnom razdoblju, kako ste čuli, imali smo intenzivnu naučnu diplomatiju našeg ministarstva.

01:37:27 - Marko Atlagić: U tu svrhu održano je nekoliko sastanaka sa nekoliko ambasada i ministarstava inostranih poslova. Pored ostalog, u Njujorku, Organizaciji stalne misije Republike Srbije pri Ujedinjenim nacijama predstavljeni su planovi Republike Srbije da (kašalj) za dostizanje održivog razvoja projekta Bio četiri kampus, te dala je ministarka informaciju na tom skupu o izložbi Expo dvadeset sedam. To je jako bitno za i promociju Republike Srbije, a i naše nauke. Isto tako održana je prezentacija Bio četiri kampusa u Nemačkoj. Reću vam zašto ovo sve govorim na kraju.

01:38:10 - Marko Atlagić: U Kanadi prisustvovala potpisivanju Memoranduma o razumevanju između eh naučno tehnološkog par-parka Beograd i Instituta Samuel iz Kanade. Ministarstvo je prisustvovalo egipatsko srpskom poslovnom forumu koji je u ova tri eh u ovom kvartalu održan. Hvala vam, gospođo ministarko Begović, što ste afirmisali ova, pored ostalog, posebno ova tri meseca, ugled Republike Srbije i srpske nauke u svetu i otvorili nove perspektive za međunarodnu naučnu saradnju naše zemlje.Naše Ministarstvo je sudjelovalo, kako vidite, i nedavno na web samitu u Lisabonu, jednoj od najvećih strateških tehnoloških konferencija predstavnici startap ekosistema Evrope. Tu je sudjelovalo preko šezdeset naših startapa i ostvarili su o-odličan utisak. Ja ovom prilikom, zašto ovo govorim?

01:39:11 - Marko Atlagić: Osuđujem neargumentovane, doizvoljne i krajnje tendencionalne zlonamerne napade na ministarku Begović od strane dva narodna poslanika Borka Stefanovića i Zdravka Ponoša na posebnoj sjednici Narodne skupštine. Baš vezano za ova, ovaj kvartal. Činjenica da ti napadi dolaze u vrijeme intenzivne diplomatske naučne aktivnosti vezano za BIO četiri kampus i Expo dvadeset sedam imaju za cilj urušavanje ugleda naše zemlje i srpske nauke, kao i osporavanje realizacije Expo dvadeset i sedam. Možda poštovani članovi Odbora i ne treba da nas čudi ta neargumentovani, ti napadi od Zdravka Ponoša. Je li čoveka koji je kao načelnik Generalštaba sveo Vojsku Srbije na, uništio je i sveo je na vatrogasno društvo i koji je isporučivao časne srpske oficire Haškom tribular, tribunalu, toj najvećoj pravnoj, političkoj i moralnoj nakazi u svetu.

01:40:12 - Marko Atlagić: Da li se neko javlja za riječ? Đorđe Pavićević? Izvolite.

01:40:21 - Đorđe Pavićević: Pa da, mislim teško je govoriti posle ovog sad inspirativnog govora, ali ja bi prosto nekoliko stvari ovde rekao bi. Biću vrlo kratak, znači, ne prosto, imao bih svašta da kažem, ali meni se činilo ranije da je ovo ovaj forum ovde mnogo bolja prilika da racionalno raspravljamo o nekim stvarima i bez onih pritisaka koji postoje u plenumu, a koji nam se sad ovde vraćaju u tom smislu, ali prosto, prethodna rasprava o ovom zakonu pokazuje da su neki interesi važniji od onoga što bi bili neki interesi eh, društva u Srbiji i u tom pogledu. Što se tiče mog izveštaja, ja bih, kažem, opet imao i nekoliko pohvala. Jedna je znači da mi sad sa ovim pregledom aktivnosti koje ima, recimo, ministarka vidimo šta se stvarno radi na neki način. Eh, znači, ne samo oni formalno urađeno je ovo, urađeno je ono, ali u tom pregledu aktivnosti, recimo, eh, čini mi se da postoji malo dis, malo, malo veći disbalans između ovog eh, tri dela, ajde kažem posla Ministarstva nauke, tehnologije i inovacija, eh, da je ovaj deo tehnološko inovativni mnogo više zastupljen u tom pogledu od onog što je naučni, a posebno unutar naučnog, ja sam našao samo jedno mesto, recimo, gde se pominju eh, društvene, to jest ovom, ovim aktivnostima.

01:42:10 - Đorđe Pavićević: Možda grešim, ali svakako je nije lako više toga pronaći unutar, unutar eh, izveštaja. Znači prosto, na neki način, čini mi se da opet dolazi do još većeg disbalansa ako to povežemo sa raspravom o prethodnom zakonu i ako u stvari znamo da na neki način će eh, donošenje takvog zakona, što se nadam se neće dogoditi, najviše pogoditi fakultete društvenih nauka i jer takve programe je najlakše uvesti prosto. Da li Vlada ima nekakvu strategiju u tom pogledu? Na koji način će se sve to razvijati? Pretpostavljam da će biti u nekoj opštoj strategiji, ali na ovom dnevnom nivou funkcionisanja ili ćemo opet čekati nekakvu viziju, recimo, koju imaju neki naši genijalni političari koji će nam onda usmeriti i obrazovanje, a sad i nauku.

01:43:19 - Đorđe Pavićević: Prosto, završili smo s obrazovanjem pa da pređemo sa nauku i onda ćemo se svi baviti, eh svi baviti takvim stvarima, jer koliko vidim i na svim tim događajima kojima ste prisustvovali i govorili, u stvari to nisu bili, to jest veliki broj njih nije bio striktno naučni u tom pogledu, nego je bilo i ovo i kulturne i ove diplomatije sa Goujonom i veliki broj puta je tu bio i predsednik i tako dalje. I plašim se da se opet sva ta stvar razvija i odlučuje na nekom političkom nivou koji možda nije uvek najbolji za nauku, a koliko ja znam taj rat, to jest taj ne rat, ali sukob ili nauke i politike postoji već koliko hiljadu i nešto godina, makar. Eh, od Magne Carte Universitas, tako da ovde je definitivno izgubljen na strani politike. Hvala.

01:44:33 - Marko Atlagić: Doktor Lutovac, pa onda ćete vi.

01:44:36 - Zoran Lutovac: Pa vrlo kratko. Eh, nadovezao bih se na ovo što kaže profesor Pavićević. Mislim da je uočljivo i da Ministarstvo nauke pridaje eh.

01:44:51 - Miloljub Albijanić: Eh, veliki značaj, eh tehnološkim naukama, tehnološkom razvoju i informatičkom društvu, što je u redu, što je sasvim u redu s obzirom da živimo u takvom vremenu. Međutim, eh, ne može biti zdravog društva, ne može biti eh dobrog društva bez fundamentalnih društvenih nauka. Mislim da su zapostavljene i mislim da je pogrešno bacati društvene nauke u eh, na tržište, jer ako bacite društvene nauke na tržište, dobićete ili kvazi nauku ili nešto na granici kvazi nauke. Dobićete nešto što je popularno, dobićete nešto za eh za čime tržište žudi, a nije uvek tržište to što prepoznaje. Birajući između Sokrata ili nekog eh geopolitičara koji eh lepo priča, eh uvek će se naći neko ko će podržati eh tog geopolitičara koji eh može lepo da priča.

01:45:57 - Miloljub Albijanić: Znači, potrebno je ulagati u fundamentalne društvene nauke, jer je to interes društva, a to znači ne samo na nivou fakulteta univerziteta, nego i mnogo ranije u osnovnim i srednjim školama, razvijati eh građane, a ne podanike, razvijati kreativno mišljenje, a ne reprodukciju, i mislim da je važno da u tom smislu eh Ministarstvo nauke da s, da se orijentiše u tom pravcu. Ne insistirati nužno ka tržištu. Naprotiv, Ministarstvo, eh bi trebalo da gaji da neguje društvene nauke koje eh stvaraju jedno uređeno dobro društvo koje brine o zajednici u celini. Mislim da su, da je to pravac u kojem bi trebalo kretati. Postoje nauke koje mogu da idu na tržište, ali mislim da kad su društvene nauke fundamentalne društvene nauke u pitanju da bi tu trebalo imati poseban senzibilitet.

01:47:02 - Miloljub Albijanić: Hvala.

01:47:03 - Marko Atlagić: Hvala. Još gospodin Arbijanić pa ministarka. Arbijanić Izvolite.

01:47:07 - Miloljub Albijanić: Zahvaljujem. Uvažena ministarka, poštovane kolege narodni poslanici, pa nije ni Sokrat baš u svemu u pravu kolega Ludoša. Znate kad bi ga dubinski razmišljali, čitajte malo Kier Kegora i videćete da on ima neke zamerke i na Sokrata. Posebno za ironični stav recimo, ali uzmimo ovako. Uvažena ministarko, ja zaista želim da se pridružim onim ljudima koji uvažavaju vaš rad i eh skloni su da vas pohvale za vašu energiju i za aktivizam koji pokazujete za dobrobit nauke u Republici Srbiji.

01:47:51 - Miloljub Albijanić: To je prva konstatacija koju želim da izgovorim i zaista vidi se da odskačete od ostalih i da, da zaista radite svoj posao. Da li sam ja u svemu saglasan ili ne? Ili da l nešto može bolje? Mislim da može. Posebno može u formi sada pošto je izabran direktor Fonda.

01:48:13 - Miloljub Albijanić: Mislim da i savet i ostali ljudi koji su se našli tu nekim ranijim vremenom nekim čudom da ne bi sad ja otvarao temu kako, mislim da se može urediti sistem na jedan bolji način i da se na neki način teorijska i praktična istraživanja dovedu u neku, neki balans, jer eh treba uvažavati i teorijska istraživanja. Pa recimo, pošto pripadam oblasti matematike i na matematičkom i drugim fakultetima, jer oni neće možda doneti korist odmah i sada, ali dugoročno posmatrano mi nikada ne znamo kad će nešto biti primenjeno. Tako je informatika nastala dva tri veka se krčkalo dok nije zaista računarstvo postalo najveća primenjena nauka, a nastala je iz teorijske. S druge strane, da se nadovežem na neko moje prethodno, prethodnu diskusiju, ja bih želeo ovde da kandidujem jedan predlog koji je možda eh dugo on zri u srpskom društvu. Eh to radi se o sledećem da je Ministarstvo prosvete i Ministarstvo nauke ovako kako su organizacioni podeljeni, Ministarstvo prosvete je jedan veliki balast u jednom pogledu zato što od predškolskog osnovnog srednjeg do visokog obrazovanja, a eh prirodna celina bi bila da jedno ministarstvo bude u organizacionom smislu.

01:49:52 - Miloljub Albijanić: Ministarstvo za visoko obrazovanje i nauku. To je ono što u,u na tragu onome što sam rekao malopre, da se na našim fakultetima zaista izučava i sprovodi istraživanja i bazična nauka što bi na neki način unapredilo i visoko obrazovanje i nauku. Kad vi njih izdvojite, jer mi imamo jako ukupno slabo izdvajanje za eh obrazovanje u Srbiji, mislim da bi time dali jedno strateško opredeljenje da hoćemo više da ulažemo u visoko obrazovanje i nauku i time podižemo ceo sistem u celini. Dozvolite mi da vam uptim izvinjenje, ja moram da idem na Administrativni odbor što ne mogu da ostanem do kraja ove sednice.

01:50:43 - Marko Atlagić: Hvala vam. Pošto nema više prijavljenih za diskusijama, a ministarka je.

01:50:56 - Jelena Begović: I percipirate u izveštajima između nauke, nauke i... Opa, nije kolega tu?

01:51:07 - Jelena Begović: Nije mi došao- Pa on je to tako, samo- Da.

01:51:08 - Đorđe Pavićević: Zamolila sam ga, ali on je prioritet ovog sada.

01:51:09 - Jelena Begović: Ovaj ništa, ja ću samo kratko, pošto je postavljeno pitanje, a ovaj uživo je. Eh, nije to disbalans. Mi što se tiče nauke, publikacija jako dobro stojimo kao zemlja, zaista. Evo sad ovo poslednji ovaj, izveštaj što sam vam ovaj, iznela. Eh, u odnosu na veličinu ekonomije i kvalitet i broj publikacija, mi smo trinaesti na svetu.

01:51:30 - Jelena Begović: Znači, taj deo nam je dobar. Ono što nam nije dobro, nisu nam brojevi, nisu nam indikatori dobri i ono u čemu smo slabiji jeste taj transfer tehnologije. Imamo ideje, imamo kvalitetnu nauku, ali je mali proizvod, mali broj usluga koji izlaze iz toga. I zato jeste me, nama kao ministarstvu, što kažete? Eh, malo smo mi tržište.

01:51:54 - Jelena Begović: Zato je ovaj, eh dodatno. Zato je ova internacionalizacija strašno bitna, da te male kompanije spremimo da more, one moraju da izađu na eh, makar regionalno, evropsko i svetsko tržište, ako će dobiti neko ozbiljnije finansiranje i povećati šansu da uspeju. Zato jeste, su, u izveštajima se vidi najveći broj aktivnosti što se tiče tehnološkog transfera, jer jednostavno ovaj deo što se tiče nauke, tu smo dobri. Tu sada radimo na finesama da idemo na kvalitet, da se smanji kvantitet, ali to su nekako i naši najbolji fakulteti, instituti sami dubinski osetili i ja sad kad gledam rezultate, evo posljednje dve godine zaista su veliki koraci što se tiče baš kvaliteta publikacija. Eh, samo da vidim.

01:52:46 - Jelena Begović: Da, što se tiče društvenih nauka, ja moram da priznam, mogu za humanističke nauke da kažem da je zaista većinu njih jako teško gurnuti na tržište, jer to nije njihova, njihova. Međutim, jedan deo društvenih nauka eh, je itekako neophodan društvu da bude na tržištu pod znacima navoda. Različite studije koje su neophodne državi, privatnom sektoru, analize eh, iskustva koje dolaze iz društvenih nauka, ja mislim da to treba da rade fakulteti i naši instituti, a ne, recimo, neke lokalne firme koje možda imaju stručnjake, a možda i nemaju stručnjake. U tom kontekstu dobar deo društvenih nauka i imamo jako dobre primere, koji se snašao i jedan deo finansiranja. Oni su finansirani od strane Ministarstva za nauku, ali jedan deo finansiranja dodatnog apsolutno mogu da obezbede na, na ovaj, na tržištu.

01:53:47 - Jelena Begović: Evo gledajte primere Fraunhofer Instituta i tako dalje. Pa i mi smo kod država, je l' tako? Ovaj, i naše mnoge kompanije njih plaćaju za analize. Ja smatram da mi i dalje imamo stručnjake koji samo malo iz zone komfora, koji izađu, malo krenu ka tržištu, itekako mogu da doprinesu na najkvalitetniji način razvoju svojih usluga, svoje konsultantske usluge da pruže. I evo, mi ćemo sad kroz ovu novu platformu koju pripremamo za otvorenu istraživačku infrastrukturu ne samo da omogućimo pristup privatnom sektoru i naučnim institucijama opreme, već konsultantskih timova koji mogu jednostavno da pruže te usluge svakome kome treba, a da ne idu ljudi u inostranstvo ili angažuju privatne firme za to.

01:54:32 - Jelena Begović: I onda će u toj, toj nekoj kompeticiji sigurna sam da se izgrade itekako jake institucije i jaki konsultantski timovi koji mogu da rade i na tržištu. Eh, bavili smo se dosta društvenim nauk, naukama kada je u pitanju Pravilnik o zvanjima, kada smo se bavili novim sistemom plata. Zaista smo imali, eh i tu je moj, moj državni sekretar Vukašin Grozdić zaista odigrao veliku ulogu. Sedeli su mesecima da uzmemo u obzir specifičnosti i a-aposolutno smo svesni i specifičnosti društvenih, a posebno specifičnosti humanističkih nauka. Što se tiče, eh što se tiče Fonda za, za ovaj Fonda za nauku, da ja očekujem da ćemo sad u sledećem periodu imati potpuno nove, dinamičnije i drugačije programe koji će ciljano biti ovaj, za određene oblasti, uključujući i humaniste i društvenjake.

01:55:33 - Jelena Begović: Ali moram da kažem, društvene nauke nekako u ovom sada dobu su itekako dobijaju na eh, potencijalu i ovaj, neophodni su za razvoj, na kraju krajeva i ovih drugih prirodnih i tehni-tehničkih, tehnoloških nauka, tako da ih ja ne bi više tako snažno razdvajala, jer itekako imaju šta da kažu. Što se tiče toga kako ministarstvo izgleda ovaj, to, to se ovaj, donu-donosi Zakonom o ministarstvima, tako da ja tu ne mogu da ovaj, ne mogu da utičem.

01:56:06 - Ana Jakovljević: Hvala.

01:56:06 - Jelena Begović: Evo.

Snimak sednice