8. sednica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku
UČESTVUJU U RASPRAVI:
Snežana Paunović, predsednica Odbora, IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije, vladajuć većina
Dragan Ugričić, pomoćnik ministra u Ministarstvu privrede
Jelica Trninić Šišović, načelnik odeljenja u Sektoru za privredna društva i privredne registre – Ministarstvo privrede
Olivera Jocić, Pomoćnik ministra za multilateralnu saradnju i spoljnotrgovinsku politiku - Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine
Dragan Stanojević, član Odbora, MI - GLAS IZ NARODA, opozicija.
Željko Veselinović, član Odbora, POKRET SLOGA - DA SE STRUKA PITA, opozicija
Stanislava Janošević, članica Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina
00:00:01 - Snežana Paunović: Poštovane kolege. Otvaram osmu sednicu Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku. Konstatujem da sednici prisustvuje deset članova Odbora. Ovaj broj će se svakako uvećati u toku je Odbor za finansije i da u skladu sa članom osamdeset Poslovnika Narodne skupštine postoji kvorum potreban za rad i odlučivanje. Pozdravljam sve prisutne goste.
00:00:24 - Snežana Paunović: Sednici prisustvuju ispred Ministarstva privrede Dragan Ugličić, pomoćnik ministra Jelica Trinić Šišović, načelnik odeljenja u sektoru za privredna društva. Sandra, Sandra Dasić nije, je l' tako? Ispred Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine Olivera Jocić, pomoćnik ministra za Multi-multilateralu Jasmina Roksić, načelnik- Nije ni ona tu. Dobro. Zahvaljujem se predstavnicima ministarstava što su se odazvali pozivu na sednicu Odbora i prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda.
00:00:55 - Snežana Paunović: Dnevni red je u predloženom sazivu. Da li neko želi reč povodom predloženog dnevnog reda? (klik) Ukoliko ne, stavljam na glasanje predloženi dnevni red u celini. Molim vas da se izjasnimo. (klik) Zaključujem glasanje.
00:01:21 - Snežana Paunović: I konstatujem da je Odbor, erm, većinom glasova, odnosno većinom glasova, devet je glasalo za, protiv nije bilo, uzdržanih nije bilo, nije glasao jedan narodni poslanik, usvojio sledeći dnevni red. Tačka jedan: Razmatranje Predloga zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika koji je podnela Vlada u načelu; Razmatranje Predloga zakona o izmeni Zakona o pravu na bilatera-, erm, besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, koji je podnela Vlada u načelu; Razmatranje Predloga zakona o izmenama zakona o privrednim društvima, koji je podnela Vlada u načelu; Razmatranje Predloga zakona o izmeni Zakona o privatizaciji, koji je podnela Vlada Republike Srbije u načelu; Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju sveobuhvatnog Sporazuma o ekonomskom partnerstvu između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je podnela Vlada Republike Srbije, i Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipta, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Pre nego što pređemo na rad prema utvrđenom dnevnom redu, molim vas da se izjasnimo o zapisniku sa sedme sednice Odbora koji vam je dostavljen. Da li neko želi reč vezano za zapisnik? (klik) Ukoliko ne, stavljam na glasanje.
00:02:36 - Snežana Paunović: Molim vas da se izjasnimo. (klik) Zaključujem glasanje i konstatujem da je Odbor većinom glasova, devet za, uzdržanih nije bilo, protiv nije bilo, jedan poslanik nije glasao, usvojio zapisnik sa prethodne sednice. Predlažem da objedinimo raspravu o tačkama jedan, dva, tri, četiri, pet i šest utvrđenog dnevnog reda, a izjašnjavaćemo se o svakoj tački pojedinačno. Stavljam na glasanje ovakav predlog. Molim vas da se izjasnimo.
00:03:12 - Snežana Paunović: (klik) Zaključujem glasanje i konstatujem. Za je glasalo osam, protiv nije bio niko, uzdržanih nije bilo, nije glasala dva narodna poslanika. Zahvaljujem se i prelazimo na rad prema utvrđenom dnevnom redu. Dostavljeni su vam predlozi zakona. Molim predstavnike Ministarstva privrede da obrazlože predloge zakona iz nadležnosti Ministarstva privrede.
00:03:38 - Snežana Paunović: Prijavite se, ja vas molim. (klik) Izvolite.
00:03:47 - Snežana Paunović: Hoćete vi prvi?
00:03:49 - Dragan Ugričić: Mogu ja? Dobar dan. Erm, želim da pozdravim sve prisutne. Erm, krenuću u Zakon o privatizaciji. Šta je, šta je ideja?
00:04:03 - Dragan Ugričić: Ideja je sledeće. Znači, mi imamo nekoliko preduzeća u postupku privatizacije koji, čiji je vlasnik većinski vlasnik preduzeća društveni kapital. Erm, ta preduzeća, erm, nisu do danas privatizovana, a razlog zašto nisu je taj što postojeći Zakon o privatizaciji kaže da preduzeća sa takvom strukturom kapitala, koja imaju većinski društveni kapital, su morala da se privatizuju 31. decembra 2015. godine, a nakon toga, ukoliko je neuspešna privatizacija, da se na takvim preduzećima pokreće postupak stečaja.
00:04:39 - Snežana Paunović: Mi smo (kašalj) za tih nekoliko preduzeća pisali, naravno, u skladu sa, sa tom zakonskom o-ovaj, normom pisali, erm, erm, privrednim sudovima predlog za pokretanje stečajnog postupka. Međutim, erm, došli smo u situaciju da nismo uspeli da otvorimo postupak stečaja zato što je sud stao na stanovište da je nemoguće otvoriti stečaj nad preduzećima koja nemaju stečajni razlog po Zakonu o stečaju, a da taj stečajni razlog, koji je naveden tada u Zakonu o privatizaciji, nije dovoljan, erm, za otvaranje stečajnog postupka. I, erm, pošto je, khm, Ustav Republike Srbije član osamdeset šest rekao da se društveni kapital, odnosno društvena svojina će se pretvoriti u pri-privatnu svojinu u skladu sa normama koja uređuje Zakon o privatizaciji, mi ćemo s ovim Zakonom o privatizaciji, predložili smo da taj rok za privatizaciju tog društvenog kapitala produžimo do 31.12.2000 vode sedme. Prosto, da pokušamo da privatizujemo ta dva, tri preduzeća koja su nam ostala u nadležnosti i da, uslovno rečeno, ne postoji više društvena svojina kao takva, nego samo privatna svojina, odnosno, aa, erm, državna svojina, što je, što je propisao i Ustav Republike Srbije.
00:05:57 - Dragan Ugričić: Što se tiče, khm, Zakona o pravu na besplatne akcije-Uhm, uhm, mi smo, hm, kada je t-taj zakon donesen, uneta je ta odredba, hm, u ča-član trideset je, uhm, je o-obrazložio da će se vršiti prenos, uhm, kapitala, odnosno da će se deliti akcije građanima za preduzeća koja obavljaju davatnost s dopuštenim interesom ukoliko dođe do privatizacije. Uhm, Zakon o privatizaciji kasnije, iz 2014. godine je rekao da se neće deliti, uhm, besplatne akcije preduzećima koja su u većinskom vlasništvu države, odnosno samo da postoji podela besplatnih akcija za preduzeća koja su u društvenom vlasništvu. Pošto je ta norma ovu prethodnu, koju sam rekao, član trideset, neprimenjiva danas jer je nemoguće podeliti akcije preduzeća koje su u državnom vlasti, uhm, vlasništvu zaposlenima. Mi predlažemo da se ta norma briše, prosto da te dve, da da dva zakona ne bi bila u koliziji i da jednostavno imamo jednu potpunu pravnu sigurnost u smislu propisa.
00:07:05 - Dragan Ugričić: Eto, to su neke dve stvari koje mislim da nisu, uhm, kako bih rekao, uhm, velike intervencije na zakonu, radi se, 'nači za društveni kapital prolongiranje roka da objavimo javni poziv da privatizujemo ta preduzeća i da pokušamo da ih privatizujemo, a sa Zakonom o pravu na besplatne akcije samo da bude jasno tumačenje da nema ovaj, besplatna podela akcija za preduzeća u državnom vlasništvu jer to kreira očekivanja i kod zaposlenih i kod bivših zaposlenih, a to danas, uhm, sadašnji Zakon o privatizaciji ne predviđa. Toliko hvala. Disponibilna za sva pitanja, naravno.
00:07:42 - Snežana Paunović: Hvala vam. Da li još neko od predstavnika Ministarstva privrede želi reč?
00:07:46 - Jelica Trninić Šišović: Prijavu sam dala. Da, evo me.
00:07:51 - Snežana Paunović: Ja sam Jelica Krnjić Šišović, načelnik- Samo malo izvolite gospođo Jelica.
00:07:53 - Jelica Trninić Šišović: Načelnik Odeljenja u Ministarstvu privrede. Pa evo ja bih, šta bih rekla o Predlogu zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Znači, ovaj zakon je donet u cilju sprovođenja sta-strategije za borbu protiv, uhm, pranja novca i finansiranja terorizma i faktički, uhm, kako bi se sprečile zloupotrebe finansijskog i nefinansijskog sektora za svrhe pranja novca, finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje kroz obavezno praćenje stranke od strane nadle-od obveznika, kao i od nadležnih organa. Ovim šta smo, ovim zakonom smo poboljšali znači zakon koji je do sada važio jer smo ovaj, uhm, predvideli, uhm, jer smo predvideli, uhm, određivanje stvarnog vlasnika po svakom od osnova i učitavanja aplaud dokumenata, na osnovu kojih je ovaj, uhm, ovlašćeni zastupnik, uhm, registrovanog subjekta odredio stvarnog vlasnika. Zatim, uhm, šta je još važno reći da se mi sa ov-ovim zakonom usklađujemo sa di-međunarodnim standardima u okviru te pete direktive ovaj, Europske unije, koja se odnosi baš na sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma i koja, između ostalog, kaže da nadzorni, uhm, koja, uhm, nalaže da se obezbede tačni i ažurni podaci u centralnoj evidenciji o stvarnom vlasniku, kako bi svi obveznici po Zakonu o sprečavanju pranja novca imali uvid u-u tu centralnu evidenciju i da se radi na nekim merama kako bi se poboljšali ovaj, uhm, poboljšala ta tačnost podataka, pa između ostalog je predviđeno i da nadzorni organi vrše kontrolu, uhm, registrovanih subjekata i da proveravaju dokumentaciju, na osnovu kojih je stvarni vlasnik evidentiran u centralnu evidenciju stvarnih vlasnika.
00:09:55 - Jelica Trninić Šišović: On je, između ostalog, uhm, i donet zbog ove, zbog tih izmena kojima se, ovaj, s obzirom da smo mi sad u ovoj evaluaciji koju sprovodi Manival, pa kako bi se se faktički poboljšale ove norme i ovaj, za sprečavanje pranja novca. Unose se, uhm, predviđena je još jedna kao mera da ukoliko neki od obveznika utvrdi nesaglasnost između upisanog stvarnog vlasnika u evidenciji i uhm, onih podataka kao što je, recimo, poslovne banke utvrđuju da se predvidi jedno prozorče u kojem će se ubaciti da ta nesaglasnost postoji, pa će u skladu s tim nadzorni organi, uhm, sprovesti određenu kontrolu kako bi se navedeni podaci ispravili i kako bi ta centralna evidencija sadržala stvarno tačne ovaj, podatke. Predviđeni su i prekršaji za sva lica koja ovaj, znaju da su uneli ne podatke u centralnu evidenciju. Eto, to je ono što ukratko bih rekla znači da bi se, uhm, radi se na tome da bukvalno podaci o ce-o stvarnim vlasnicima i preduzimaju se mere da budu tu tačni ovaj, i da ta dokumenta na sloju koji određuje stvarnog vlasnika budu ovaj, odgovarajuća. Što se tiče, ja mislim da sam ja molila, treća č, uhm, tačka Zakon o privrednim društvima.
00:11:21 - Jelica Trninić Šišović: Što se tiče Zakona o privrednim društvima, izmena ovih zakona, to su norme koje se sve odnose takođe na usklađivanje sa direktivama Evropske unije koje se odnose na ovaj, na direktivu i uredbu o evropskom društvu i o uhm, evropskim uhm, ovim evropskim društvima ovaj, koja vrši spajanje i pripajanje, uhm, kojim se vrši spajanje i pripajanje između evropskih privrednih društava koji su registrirani u Evropskoj uniji i evropskih i naših privrednih društava ovde. Mi smo odložili ovu primenu zakona do 2020, to jest ovih normi koje se odnose na međugranično spajanje i pripajanje jer faktički još uvek nije moguće ovaj, to sve sprovesti dok ne budemo članica Evropske unije jer predviđa bukvalno ovaj, tu međunacionalnu ovaj, spajanje i pripajanje, uhm-Eh, međunacionalnu saradnju u vezi statusnih promena privrednih društava. Ovaj, jedino što su malo norme u ovom smislu malo poboljšane i, i eto, to je bila ta osnovna svrha, ali smo hteli svakako da one budu unete kako bi se naša, naša pravna lica, to jest privredni subjekti upoznali da vide ka-kako bi teklo to spajanje i pripajanje privrednih društava iz Republike Srbije u Evropsku uniju, pa da budu spremni kada mi postanemo članica Evropske unije.
00:12:58 - Snežana Paunović: Hvala vam najlepša. Dajem reč predstavniku Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. Izvolite gospođo Olivera.
00:13:06 - Olivera Jocić: Dobar dan! Pozdravljam sve prisutne. Evo eh, kratko da vas upoznam sa sadržajem eh, ovih, ovih dvaju sporazuma koji su danas na dnevnom redu, a čiji smo predlagač. To je pre svega, eh, krećemo sa sveobuh-sveobuhvatnim sporazumom o ekonomskom partnerstvu između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih emirata. Eh, ista eh, premisa važi i za sporazum sa Egiptom po izbijanju eh, sukoba u istočnoj Evropi, a na zahtev naše privrede, eh, praktično država je počela da traži neka alternativna tržišta za poljoprivredne proizvode, eh, kao što je voće, pre svega, eh, tako da je eh, nekako prirodno izbor pao na ove dve zemlje.
00:13:51 - Olivera Jocić: Emirati su uvozno izvozna zemlja kad je u pitanju hrana. Eh, krenuli smo u pregovore sa njima. Eh, oni su se odvijali bez nekih posebnih problema i u jednoj d-jako dobroj i pozitivnoj prijateljskoj atmosferi. Svi su na kraju dobili ono što su i očekivali. Eh, mi smo dobili pristup velikom i bogatom tržištu, eh, za naše poljoprivredne proizvode, a mi smo takođe i eh, dobili pristup tržištu.
00:14:21 - Olivera Jocić: Oni su ovaj, praktično kod nas počeli da izvoze, odnosno izvoziće u većoj meri nego što je to već slučaj-neke proizvode eh, hemijske industrije. Ja pretpostavljam da ste vi upoznati sa osnovnim eh, rezultatima pregovora u smislu šta, šta je zapravo postignuto. Ovo je prvi sporazum eh, gde smo pregovarali liberalizaciju, odnosno pristup tržištu i roba i usluga, što nije slučaj sa Egiptom. On je eh, eh, ovaj takozvani Sporazum sta-spor-sporazum o slobodnoj trgovini stare generacije, te smo ovde zapravo kao eh, zemlja koja nije članica Svetske trgovinske organizacije, veoma važna u sektoru usluga dobili pristup tržištu usluga onakav kakav ga imaju eh, eh, sve članice Svetske trgovinske organizacije, pa čak i eh, u određenim sektorima su se eh, Emiraćani otvorili i više. Što se tiče eh, liberalizacije trgovine robama, ono što je važno napomenuti je da smo uspeli da zaštitimo najosetljivije proizvode za naše tržište.
00:15:25 - Olivera Jocić: Tu je uvek najveći ovaj eh, eh, pritisak iz sektora poljoprivrede. U ovom slučaju to nije bilo tako razumljivo, tako da smo na kraju eh, izuzeli iz obuhvata liberalizacije otprilike nekih nešto malo manje od pet posto tarifnih linija, i jedni i drugi. I eh, treba napomenuti da eh, su s obzirom na, na to kakva je zemlja u pitanju oni odmah u startu zbog jel kao, kao islamska zemlja izuzeli određene proizvode iz obuhvata liberalizacije, ali one svakako nisu ni zanimljive. To se pre svega odnosi na, na svinjsko meso, prerađevine i-i slične proizvode, tako da to nije ni bio predmet pregovora. Što se tiče rekoh, liberalizacije trgovine uslugama, eh, tu smo ovaj eh, eh, eh praktično dobili eh, pristup tržištu kakav su oni dali Izraelu, poslednjoj zemlji sa kojom su, odnosno pretposljednjoj zemlji sa kojom su potpisali Sporazum o slobodnoj trgovini.
00:16:22 - Olivera Jocić: Eh, poslednja je Koreja sa kojom mi takođe trenutno pregovaramo, ali to će biti predmet nekog narednog ovaj odbora i skupštinskog zasedanja. Eh, to je to. Ono što je važno napomenuti je da mi relativno je skromna trgovinska razmena između Emirata i Republike Srbije, uglavnom je ovaj, imamo suficit u razmeni. Eh, prošle godine, odnosno 2023. godine došlo do izvesnog pada i na jednoj i na drugoj strani pada izvoza i pada uvoza.
00:16:55 - Olivera Jocić: Eh, ove godine pregovaramo, zapravo trgujemo i dalje po MFN, odnosno u tim starim uslovima trgovine. Statistika još nije gotova, ima nekog malog rasta, ali praktično efekti Sporazuma o slobodnoj trgovini ćemo, će biti vidljivi tek na kraju 2025. godine, pa ćemo tada biti u prilici da vam kažemo u kojoj meri su oni pozitivni, a svakako očekujemo pozitivne. Ukoliko eh, nemate ništa protiv, ja bih sada prešla i na sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom. Eh, tu smo imali još ranije izraženo interesovanje, pre svega poljoprivrednih proizvođača, određenih vrsta voća.
00:17:33 - Olivera Jocić: Eh, ovaj, ovi pregovori su trajali nešto malo duže eh, i bilo je malo teže postići ovaj sporazum zato što je trenutak u kome su se oni vodili bio veoma nezgodan za Egipat, koji se suočava sa ozbiljnim eh, unutrašnjim ekonomskim problemima, ali s obzirom na dobre eh, i prijateljske odnose između dve zemlje, dva predsednika i tako dalje, na kraju smo uspeli da isposlujemo eh, dobar sporazum u našu korist. Važno je zato što smo dobili preferencijalni pristup tržištu zemlje koja ima sto dvanaest miliona stanovnika, koja raste i koja je, naravno, u tom smislu potentna kao jedno veliko tržište. Eh, zahtevi su bili da se zaštite naši poljoprivredni proizvodi s obzirom na veličinu ovaj, Egipta koji ima i više ovaj, eh, eh, setvi, žetvi i tako dalje. To smo na kraju takođe uspeli. Pa ako vidite, mi smo uspeli da iz obuhvata liberalizacije eh, eh, izuzmemo praktično veći broj proizvoda 16,5 posto, nego što je to uradio Egipt koji 12,9 posto tarifnih linija izuzeo je iz obuhvata liberalizacije.
00:18:40 - Olivera Jocić: Ali svakako mi njih u tom poljoprivrednom sektoru ne možemo značajno da eh, ugrozimo.Eh, šta je još važno kod Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Egiptom? 'nači, sve zemlje u Evropi imaju sporazum. Evropska unija ima sporazum o asocijaciji sa-- i gde im preferencijalni pristup egipatskom tržištu. EFTA takođe, i mi smo pra-praktično sada jedina zemlja iz regiona koja ima preferencijalni pristup ovom tržištu. Da smo se makar u nekoj meri približili onome što, ovaj, u smislu pristupa tržištu imaju Evropljani, a opet u prednosti u odnosu na zemlje regiona koji ga nemaju.
00:19:18 - Olivera Jocić: I ovaj, sledeća važna stvar je proširivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini na sve zemlje za-- eh, severne Afrike koje su u panevropskoj, eh, ovaj, eh, Paneuromedu, odnosno akumulaciji porekla, gde praktično vi možete da povećavate udeo proizvoda bez porekla i slobodno ga potpuno izvozite po, u ovoj zoni slobodne trgovine, tako da je to neki sled narednih koraka i sa-sa ovim drugim zemljama. Što s-se tiče Emirata, tu bih rekla da smo praktično jedina zemlja iz Evrope koja je potpisala jedan ovakav sporazum, osim članica EFTA-e koje imaju opet potpisan sporazum sa zemljama iz Golfskog zaliva, odnosno svim zemljama iz tog dela, eh, Azije. Kad je u pitanju razmena sa Egiptom, nažalost, već godinama beležimo deficit u, u razmeni. Kažem Sporazum tek kad stupi na snagu, pa kažem kraj 2025. očekujemo pozitivne, pozitivne, ovaj, efekte.
00:20:18 - Olivera Jocić: Eh, ovde smo, šta je kod na-na izvoznoj strani smo najviše izvozili i u jednom i u drugom slučaju naoružanje i vojnu opremu, tako da, ovaj, nadamo se da će se ta, i ta strukture izvoza, odnosno razmene, eh, promeniti kada u punoj meri budemo primenili, kada se bude primenio ovaj Sporazum o slobodnoj trgovini. Mislim da imate detaljne informacije, da ste dobili od predlagača. Ja sam tu, naravno, da odgovorim na sva pitanja koja imate. Hvala. Hvala vama, poštovane kolege.
00:20:53 - Olivera Jocić: Čuli smo predstavnike resornih ministarstava. Otvaram raspravu. Da li se neko javlja za reč? (pauza) Kolega Dragan Stanojević, izvolite.
00:21:08 - Dragan Stanojević: Dobar dan. Dobar dan, poštovane kolege i koleginice. Eh, moje, eh, obraćanje se tiče ove evidencije stvarnih vlasnika. 'nači, po meni je to jedan od najnerazumnijih, eh, zakona, a reći ću vam, evo i zašto. Zato što eh, kada vi registrovate bilo kakvo privredno društvo, vi imate osnivački akt, imate ljude koji su osnivači, imate ko su direktori ili ko su postavljena lica i tako dalje.
00:21:36 - Dragan Stanojević: Imate sve njihove podatke koje, koje dobijate prilikom registracije, naravno, i ovaj, logično je da je ta baza, znači, već nešto što postoji i što vi možete da koristite. Eh, evo zašto ću vam navesti ovaj primer. Lično sam ja platio ceh za, za taj vaš zakon. Eh, pre nekoliko godina sam registrovao jedno privredno društvo, i to advokata unajmio koji je to odradio. Sad da li je on mene obavestio ili nije da je potrebno bilo u roku od, čini mi se, trideset dana da se prijavite ponovo, i ovaj, ili u taj registar, ovaj, stvarnih vlasnika.
00:22:10 - Dragan Stanojević: Naravno, ja to nisam znao, nisam uradio, što kažu ne oslobođa od odgovornosti, ali definitivno to je problem kod mnogih i mojih prijatelja koji su to radili, koji su dolazili iz inostranstva i registrovali ovde firme. I šta se dešava? Dešava se to da vi niste izvršili tu prijavu, jer niste, naravno, znali, a zato što kada dobijete paket od advokata, to je završena priča. Međutim, za taj momenat, eh, malo ko zna i onda šta se dešava? Eh, prošlo je mesec, dva, tri, četiri, pet i dolazi, naravno, eh, sudsko rešenje o tome da, da oni mene pozivaju, da sam ja narušio taj i taj zakon i tako dalje.
00:22:48 - Dragan Stanojević: I naravno, da platite jednu solidnu kaznu. Mislim potpuno onako suluda priča. Idete onda u sud. Pritom šta se dešava? Niko me obavestio nije.
00:22:58 - Dragan Stanojević: Znači, logično je bilo da neko iz ministarstva kaže, niste ispunili obavezu tu i tu, imate k-koordinate, telefone, imate sve mogućnosti, znači imate mejlove, ali najvažnije, naravno, imate telefon, može da se pozove, da se ljudi obaveste, upozore da oni to na vreme urade. Kažem vam, prošlo je, ne znam kol'ko pet-šest meseci, i onda tek iz suda mi stiže sud, sud me našao, a Ministarstvo me nije našlo, ovaj, i naravno, idete na sud, platite kaznu i tako dalje, i onda ulazite u prekršaje. To mi je prva kazna koju sam platio u Srbiji otkad sam se vratio ovde i, kažem, potpuno mi je nelogično kakve ima veze terorizam sa nečim, pazite, pr-eh, realni, odnosno stvarni vlasnici. Oni se prepoznaju kroz dokumentaciju prilikom registracije privrednog društva. Nema tu šta drugo.
00:23:43 - Dragan Stanojević: Sad da li je neko meni dao pare da ja to registrujem, pa vi to ne možete kroz ovu evidenciju, eh, znati svakako, tako da, kažem, eh, prosto mi je to eto, lični jedan primer i bilo mi je iznenađenje da je to bilo potrebno, a opet ne nalazim nikakvu vezu. Eh, kažem, ako već postoje, ovaj, svi podaci svakog čoveka koji je registrovan i imate osnivački akt, zašto postoji potreba da se radi još i dodatno ova registracija? Hvala.
00:24:10 - Snežana Paunović: E, evo sad ću vam ja objasniti, ovaj, pa zato što- Gospođo, moćete da objasnite kad vam ja dam reč. Za sada ćemo da čujemo kolegu Veselinovića samo da vidimo da nema još koje pitanje, pa ćemo onda da odgovorimo na sva postavljena pitanja. Kolega Željko, izvolite.
00:24:23 - Željko Veselinović: E, hvala. Ja moram da kažem da sam ja prijatno iznenađen što čujem da mi u državi još uvek imamo društvenu svojinu. Ja sam mislio da je to još negde pre dvadeset pet godina nestalo, ovaj, tako da, onako, za mene je to jadno iznenađenje i ja sam apsolutno protiv svake privatizacije, ali mislim da bi bilo populistički da se govori da tu sad može nešto da se uradi, 'nači, reindustrijalizacija i ponovo pokretanje fabrika bi bile, bilo idealno rešenje, ali mislim da to nije realno. Ono što mene-Mene brine jedna druga stvar. Kad su već tu da kažem predstavnici Ministarstva privrede je to da mi imamo ogromne najave pojedinih fabrika u poslednje vreme da će zatvarati svoje pogone, da će zatvarati proizvodnju i da će otpuštati radnike.
00:25:05 - Željko Veselinović: Poslednja najava je da će Drexler iz Zrenjanina otpustiti dve hiljade ljudi. Tako da me ne interesuje da li Ministarstvo privrede ili uopšte Vlada radi nešto po tom pitanju da se prevaziđu ti problemi koji su trenutno očigledni. Ja sam svestan da trenutno je tržište takvo da se u Nemačkoj zatvaraju velike automobilijske fabrike i da samim tim mi koji smo na dnu lanca ishrane u toj situaciji gde imamo to motanje kablova najviše stradamo. Ali postoji način da se, recimo, kao u nekim firmama Eh, napravi neki kvalitetan dogovor, a možemo da vidimo i svedoci smo da, recimo, i Benetton je zatvorio fabriku. Svedoci smo da Jura za, otpušta jedan deo ljudi da APTIVA otpušta jedan deo ljudi da Zrenjanin znači bukvalno dve hiljade radnika ostaje bez posla.
00:25:58 - Željko Veselinović: Ja bih samo voleo da mi te ljude ne damo na tacni Linglongu, jer smo svesni šta će se desiti ukoliko oni budu upali u tu mašineriju Linglonga, tako da mene samo interesuje da li ćemo mi i da li Ministarstvo privrede i Vlada Srbije radi nešto na tome da mi u nekom narednom periodu eh, postanemo zemlja koja će se da kažem, eh, prebaciti na neke svoje resurse na domaću proizvodnju i na domaću privredu, umesto da to radimo sa tim stranim kompanijama koje su da kažem, praktično pokazale da su ovde isključivo zbog subvencija. Recimo, taj Drexler je dobio stotine i stotine miliona evra subvencija od države Srbije za po-proteklih sedamnaest godina zapošljavao je ljude koji su radili na minimalcu. Mnogi od njih su postali invalidi, jer je težak posao, pogotovo žene. Posle desetak dvanaest godina te žene nisu više sposobne apsolutno ni za kakav posao. I danas, posle tih nekoliko stotina miliona evra subvencija oni zatvaraju fabriku i ostavljaju dve hiljade ljudi na ulici, od kojih su mnogi, da kažem pod raznim kreditima i raznim problemima.
00:27:08 - Željko Veselinović: I ja mislim da mi kao država moramo da se bavimo i tim nekim konkretnim stvarima i da moramo voditi računa i o tim ljudima. Zato što sam ja siguran da će se u tom nekom narednom periodu takve situacije ponavljati. I kažem opet ne krivim nikog zbog toga. To je zbog toga što je pra-ta da kažem automobilska industrija u ozbiljnom problemu na nivou celog sveta, pre svega u Nemačkoj, ali mislim da mi moramo imati strategiju kao država kako ćemo preduprediti te stvari i kako ćemo pomoći tim ljudima da oni prosto nađu neko rešenje. Jer znate kako, ako radite u jednoj firmi toliki niz godina, veoma je teško naći posao, pogotovo ako ste zdravstveno ograničeni.
00:27:51 - Željko Veselinović: A ja iskren da budem stvarno ne bih voleo da niko od tih ljudi ode u Linglong, što ne bih nikom preporučio s obzirom da, da znam kakvi su uslovi rada i šta se tamo dešava, tako da prosto da ne dužim. Eto, to me samo interesuje. Ne, naravno da ne možete vi dati odgovor u ovom trenutku, ali me interesuje da li u nekom narednom periodu možemo raditi na nekoj strategiji i da li možemo naći neko rešenje, jer verujte mi, nemojte da nas se izne-iznenadi da u narednom periodu dođemo u ozbiljnu situaciju da još desetak ili petnaest tih fabrika pootpušta na desetine hiljada ljudi, što će svakako biti problem. Hvala.
00:28:29 - Snežana Paunović: Hvala kolega Veselinović.
00:28:39 - Željko Veselinović: Hoću probati sada da prepoznam ovaj mikrofon, pa da dam reč prvo vama gospođo Šišović da odgovorite, ne pomoćnik ministra ima prednost- Da, razumem.
00:28:41 - Dragan Ugričić: Da, razumeo sam pitanja. Eh, pitanja su jako dobra i ja ću o-o-p. Ja sam, ne znam da li sam se predstavio, ali predsedavajuća je rekla pomoćnik ministra za privatizaciju stečaj industrijski razvoj. Znači što se tiče društvenog kapitala vrlo je interesantna situacija. Recimo, imali smo jedno preduzeće, ne bih sad da, da, da ih imenujem da govorim nazive preduzeća, ali imali smo jedno preduzeće koje je, recimo, bilo u sudskom sporu od početka 2000 tih i taj s-sudski spor je tek konačno završen.
00:29:13 - Dragan Ugričić: I, a, pravosnažna presuda je da je preduzeće većinski društveni kapital i mi takvo preduzeće prosto moramo da ponudimo u privatizaciji. Mi smo hteli da pokrenemo stečaj, ali sam vam već objasnio sud kaže ne, nije blokiran duže od trideset dana, nema obaveze veće od imovine, ne postoji stečajni razlog po, eh u skladu sa zakonom o stečaju i prosto to preduzeće tako egzistira, postoji. A Ustav ne prepoznaje društveni, društvenu svojinu i zbog toga idemo u u inoviranje zakona da omogućimo privatizaciju takvog jednog preduzeća. Znači, ništa ovde nije. Prosto, život nas je susreo s nekom novom činjenicom i zato radimo intervenciju u zakonu.
00:29:58 - Dragan Ugričić: Nema ništa tu drugo sem toga. Š-ovo što ste rekli, ja ne mogu najpreciznije i najtačnije da vam kažem, a reći ću vam i zašto. Zato što se ja bavim ovim delom koji se tiče privatizacije. Što se tiče ovih kompanija koje ste, koji ste sve naveli i gde postoje nave da može da dođe do smanjenja broja zaposlenih, postoji jedan sektor u ministarstvu koji je u skladu sa ovo, zajedno sa Razvojnom agencijom Srbije mi, eh je i odobravao te subvencije tim privatnim investitorima. I taj sektor zajedno sa državnim sekretarima i zajedno sa ministarkom privrede, eh, oni apsolutno razmatraju sve te inicijative, gledaju šta su ti ljudi dobili i koliko su dali da, odnosno te kompanije, da li su te kompanije i dalje u monitoringu, nisu u monitoringu, da li postoje sredstva obezbeđenja.
00:30:48 - Dragan Ugričić: Prosto, to je jedan situacioni pristup od kompanije do kom-od kompanije i v-Ministarstvo privrede se.Eh, vrlo, vrlo ozbiljno bavi se svim tim, ne mogu da kažem inicijativama, ali da kažemo najavama, a potpuno sam saglasan sa vama d-danas da smo svedoci tih velikih promena i geopolitičkih i gde su lanci snabdevanja poremećeni i tako dalje, da je potrebno ovaj napraviti jednu strategiju da vidimo šta bi to bilo najznačajnije sa aspekta industrije Republike Srbije i kako da osnažimo pre svega domaću industriju. Sad, da li je ona dominantno u državnom vlasništvu ili privatnom, to je sada neka druga tema, al' se smos-mogu da kažem, neka zajednička ocena je da je samosigurno ono što imate kao proizvodnju u sopstvenoj zemlji, da ne zavisite od nekog uvoza ili tako dalje, zato što su ti, i korona i ovi ratovi na Bliskom istoku i u Ukrajini su nam pokazali da prosto je ta, ti poremećaji u snabdevanju su vrlo, kako bih rekao, brzo se dese, teško se prevazilaze i tako dalje. Ako, nadam se da sam bar malo pokušao da, da, da odgovorim. Kažem, nije dominantno moja tema, ali znam da su u Ministarstvu privrede, da se ljudi ozbiljno bave sa svim tim problemima, odnosno tim najavama koje postoje. Hvala.
00:32:11 - Snežana Paunović: Zahvaljujem se, pomoćniku. Ministre, ono što možda kolega Veselinović, vi ste u pravu. Ide nam jedan period malo i lepšeg vremena i-i nadam se vremena koje ćemo moći pametnije da iskoristimo. Moja ideja je svakako da kao odbor resorni zahvaljujući uz pomoć Ministarstva obiđemo jedan procenat tih firmi. Mi na to prosto imamo pravo lakše se upoznati sa uslovima rada i mislim da je to jedna dobra praksa koju ćemo primeniti.
00:32:38 - Snežana Paunović: Nažalost, vremena su toliko turbulentna da čovek ne može baš konstantno da planira najkvalitetnije, ali ubeđena sam da svi članovi Odbora dele stav da, da bi voleli da to vide. Tako da, eto, možda na licu mesta ovaj dobijemo više informacija zasigurno hoćemo i postignemo neki malo bolji efekat. Izvolite, gospođo Šišović, oprostite još jednom.
00:33:01 - Jelica Trninić Šišović: Eh, ja bih sad kolegi ovaj eh objasnila prvo ovo što, što ste rekli i znam da su pojedini imali slične situacije kao vi, ali hoću da vam kažem da je ovaj eh centralna evidencija uspostavljena baš kao što sam vam rekla, eh, u svrhu sprečavanja pranja novca i da bi se uskladila sa direktivama Eh, Evropskog parlamenta, ovaj baš u-u-u ovaj u tom cilju. Ono što što za vaš-vašu konkretnu situaciju š-šta se dešava, centralna evidencija, kako je postavljena, ona povlači pola podataka onih svih onih podataka koji su u-u-u registru. Međutim, ono što, što je drugačije, to je da je eh u centralnoj evidenciji imate ovaj evidentiranje po više osnova. Imate po osnovu prava vlasništva, kao što ste vi, pretpostavljam, ili neko privredno društvo se opredelilo ako je to deo, pa imate udele ili akcionarsko društvo. Ovde se eh evidentira po više od osnov.
00:34:00 - Jelica Trninić Šišović: Drugačiji su uslov za evidentiranje ko je stvarni vlasnik. 'nači imate da je, da je eh recimo stvarni vlasnik onaj ko ima više od dvadeset pet posto udela, odnosno akcija prava glasa. Imate, recimo, situaciju da je eh stvarni vlasnik onaj ko finansira to privredno društvo. Znači, nije samo koji je određen u ovom registru privrednih subjekata da je vlasnik. Imate, recimo, to su bile ove Šarićeve firme koje su, gde su drugi eh vlasnici bili određeni kao vlasnici u registru privrednih subjekata.
00:34:33 - Jelica Trninić Šišović: U stvari, u toj krajnjoj liniji je bio ovaj eh, bio, su bili braća Šarić i kao stvarni vlasnici jer su oni finansirali eh sva ta privredna društva. Imate, recimo, pravo upravljanja tim privrednim društvom, gde, recimo, imate slučaj kad ćerka ovaj osnuje privredno društvo, faktički njen otac upravlja tim privrednim društvom, pa je iz tog razloga i onda je stvarni vlasnik, ne ćerka, odnosno ne ova lica koja su osnovana, nego je stvarni vlasnik, recimo, ovo što sam unapred rekla, sad bezveze spominjem eh gospodina Šarića, da bih vam onako malo plastičnije objasnila i ovamo eh otac. A što se to, te vaše i onda oni, 'nači lice ovlašćeno za zastupanje je u skladu s ovim zakonom obavezno da u roku od petnaest dana ovaj evidentira tog stvarnog vlasništva. Mi smo prepoznali taj problem kod osnivanja, ali mislim da tu vi niste krivi u vašem konkretnom slučaju, nego da je kriv vaš advokat koga ste vi izabrali zato što je advokat i po Zakonu o sprečavanju pranja novca obveznik i on kao takav ima pravo da kontroliše svoju stranku i on dobro poznaje odredbe o stvarnom vlasništvu koje su propisane u Zakonu o sprečavanju pranja novca. I svakako je znao da mora da odredi stvarnog vlasnika, ako ovaj i po Zakonu o sprečavanju pranja novca.
00:35:51 - Jelica Trninić Šišović: Mi smo samo ovde uveli evidenciju da sve to se upiše u taj registar, ali prepoznali smo taj problem da, pa smo onda eh odredili da i osnivač u postupku osnivanja može da odredi ovaj stvarnog vlasnika, pa smo, kad se recimo, osniva privredno društvo, kao što je bio vaš eh slučaj, APR ima ovako jedan link koji vam odmah on šalje i onda vi izlaskom kad već registrujete u registru privrednog subjekta društvo, on vas odmah šalje kad podnosite prijavu za registraciju, taj link vam se direktno šalje na centralnu evidenciju stvarnih vlasnika, da vi već u trenutku osnivanja privrednog društva možete da odredite i stvarnog vlasnika u centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Kada je centralna evidencija formirana 2018. godine, APR, tako smo predvideli, eh i APR je šlao milove svim registrovanim privrednim društvima eh da se usklade eh sa z-zakonom o centralnoj evidenciji, odnosno slao im je informaciju o-Eh, o-naravno iz mejlova onih koji su bili registrovani u registru privrednih subjekata kao mejl adresa i obaveštavao ih je o eh, o tome da je donet novi nacrt zakona i da oni, eto, treba da u skladu sa tim budu upoznati da odrede stvarnog vlasnika. U tom prvom nekom naletu čak i Ministarstvo privrede je jedno mesec dana, ovaj, imalo otvoren taj neki svoj kontak telefon gde su svi privrednici mogli eh, da se obrate i da im mi damo neke potrebne vede-infor-informacije o eh, načinu evidentiranja tog stvarnog vlasnika u centralnoj evidenciji. Ono što je-ja vas razumem, to i moj suprug čak pita kao što ste vi pitali na početku, ali kažem, ovo je centralna evidencija koja sadrži, s jedne strane one podatke koje registrator povlači iz registra privrednih subjekata kao naziv firme, matični broj i sve ostalo, a drugi deo evidencije popunjava taj ovlašćeni zastupnik, zastupnik privrednog društva, odnosno direktor, kako god, ovaj, gde baš u svrhu sprečavanja pranja novca, ukoliko zna da, recimo, eh, to privredno društvo, to jest lice nije, nije ustvari onaj osnivač koji je upisan stvarni vlasnik, nego da se sredstva dobijaju iz inostranstva ili da postoji, recimo, pravno lice koje je vlasnik tog lica, a onda eh, nakon toga to vlasnik, stvarni vlasnik tog pravno neko drugo, pa onda on istražuje do tog krajnjeg stvarnog li-lica, stvarnog vlasnika koji je uvek na kraju fizičko lice.
00:38:37 - Jelica Trninić Šišović: Znači, možete da imate u nizu pet šest pravnih lica, da l' su odavde il' iz inostranstva i vi na kraju u tom nizu morate da nađete ko je stvarni vlasnik faktički onda tog vašeg. Eto, to je mislim n-ne kažem da da ste vi, to je možda bila neka nepoznanica.
00:38:55 - Snežana Paunović: Ne znam koje godine ste baš- E hvala vam na tome. Ćete morati uz kafu vas dvoje koje godine u pitanju.
00:39:00 - Snežana Paunović: (smeh) Hvala vam najlepše.
00:39:08 - Dragan Stanojević: Eh, u sistemu imam i koleginicu Janošević, ali gospodine Stanojeviću, imate repliku ili potpitanje ili- Malo bliže potpitanje.
00:39:10 - Dragan Stanojević: Pazite o čemu se radi. Znači, eh, da bih to plastično previo kako vi kažete. Sad će Šarić meni da da pare i ja ću da vam priva-pri-prijavim u vašu evidenciju da bi on dao pare. Mislim potpuno (smeh) suluda priča. To je nemoguće.
00:39:24 - Dragan Stanojević: Prosto, ne možete znati mislim, a to su, to su sada ingerencije služb-bije, ne znam policije, nekih drugih organa koji bi istraživali to. Mislim Ministarstvo prore-pror-pojop-ovaj privrede da s-da da istražuje sada ko je realni vlasnik i na koji način. A inače ta greška me košta četristo hiljada dinara, a sudija mi je rekao kaže "Nisi prvi, bogami nisi ni u prvoj desetini spiska." Znači, ljudi su se zatvorili posle toga svoja preduzeća nisu počeli ni da rade. Znači, eh 'imate prosto realnost ono šta se, šta se događa i ono što vi zakonom stvarate.
00:39:56 - Dragan Stanojević: Ja zbog Šarića sam morao da platim to. Mislim hoću da kažem- Pa nije, niste vi u vašem slučaju. Taman posle da je to bio vaš slučaj.- Znam, znam nego kažem eh, sama evidencija, pošto sam ja, kažem, dugo godina i u inostranstvu u firmi imao i tako dalje, ali nigde nisam imao jednu takvu banalnu situaciju. Drugo postoje banci organi koji se bave time, koji eh, izučavaju odakle su kakva sredstva i tako dalje. Hoću da kažem jednostavno da me taj zakon baš onako izaziva, ne zbog mene lično zbog nego znam da su mnogi ljudi eh, zbog toga imali problemi.
00:40:24 - Dragan Stanojević: Znači da nije nešto dobro urađeno u njemu. Eh, pošto ja, koji dobro poznajem i zakon i pravo, eh, sam bio u problemu, onda mogu da zavisim ljudi koji nisu u toku kakve su imali probleme. Hvala puno.
00:40:36 - Snežana Paunović: Hvala, kolega Stanojeviću. Ja p-počinjem da se osećam s vama iz ovog vašeg izlaganja. Potpuno mi je jasno, ali ovaj probajte da možda korektivno amandmanski utičite na zakon, valjda ja mislim da ovo rešenje nije loše. Koleginice Janošević, imate reč, izvolite.
00:40:50 - Stanislava Janošević: Hvala najlepše, poštovana predsednice, na prilici da se obratim. Ja bih ukratko se nadovezala na eh, pitanje, odnosno komentar kolege Željka i, i predstavnika, odnosno p-pomoćnika ministarke privrede. Izuzetno poštujem vaše interesovanje kao neko ko je duži niz godina istaknut u radu i prati rad sindikata, ali takođe ću se složiti s vama. Mene to pitanje naravno da brine obzirom da sam iz Zrenjanina. Eh, jedan podatak govori o tome da Draksil Majer radi i privređuje na teritoriji grada Zrenjanina poslednjih sedamnaest godina i u piku svog rada je imao i šest hiljada zaposlenih.
00:41:32 - Stanislava Janošević: Eh, mogu vam reći da eh, nakon njihovog saopštenja da u 2026 se povlači sa tržišta iz Srbije, naravno da svi izražavamo veliko žaljenje, ali s jedne strane bih možda protumačila to tako da se za Srbiju, za Zrenjanin ne može više reći da je isključivo prepoznata jeftina radna snaga, pored toga što automobilska industrija takođe ima poteškoća. Mi nismo više na mapi sveta prepoznati kao jeftina radna snaga. To je drugi faktor takođe koji utiče, a treći, eh, naravno, eh, neophodni su nam novi investitori koji neće doći ukoliko smo mi nestabilni, ukoliko je region nestabilan i ukoliko imamo, naravno, i političkih poteškoća. Sve je to neophodno eh, stabilizovati, eh i svakako da od lokalne samouprave, inače upućena sam da je eh, poslat poziv menadžmentu za razgovor i drugim preduzetnicima u gradu koji imaju problema, odnosno nedostatak radne snage kako bi uposlili ljude koji će, nažalost, eh, 2026. iz Draksil Majera ostati bez posla.
00:42:42 - Stanislava Janošević: Tako da negde nadam se da će doći do kompromisnog rešenja, a koliko tu država može pomoći sem da apeluje, ne znam jer upravo Nebio se spočitava nekada i u budućnosti date su subvencije, dato je ovo, dato je ono. Dakle, najbitnije je da svako ko privređuje na teritoriji ne samo mog grada, već i drugih naravno, pre svega izmiruje sve što je, eh po zakonu i obavezi prema samim zaposlenima, a onda i prema lokalnoj samoupravi, tako da se nadam da će svi zaposleni iz Draksil Majera mm sa srećnim krajem završiti dvadeset i šestu godinu. Hvala.
00:43:21 - Snežana Paunović: Gvoor. Hvala koleginice Janašević, do-- možete samo se prijaviti, kolega Veselinović. Izvolite. E, da.
00:43:32 - Željko Veselinović: Ne, v-- nije replika. Mislim, rekli ste ono što jeste, ja se potpuno slažem sa vama, znači neću da budem demagog koji da pričam da to nije tačno. Sve je to što ste vi, da kažem, naveli činjenica i ja se slažem sa tim. Eh, jedino što, što, mm-- i mislim da je predsednica Odbora malopre rekla jednu vrlo važnu stvar za koju ja nisam znao da mi imamo pravo, a ja bih stvarno sve to podržao da mi kao odbor ili jedna delegacija u nekom narednom periodu obiđe neku od tih firmi. Ja sam imao prilike da obiđem Drex Majer i za to vreme dok sam imao komunikaciju sa menadžmentom, ranije ta komunikacija je bila korektna.
00:44:08 - Željko Veselinović: Ne mogu da kažem da nije, ali, eh, ono što je ključno, znači da, eh, mi tim ljudima, pošto ne vidim sad nekog velikog prostora da će uz Renjaninu moći do-- da doć do toga da sad ljudi mogu da biraju neke poslove, ne znam kakve, verovatno ću ih sve sad terati u Ling Long. A ja smatram da je Ling Long zajedno sa Jurom i sa još nekim firmama sinonim za kršenje svih ljudskih i radničkih prava, kršenje dostojanstva naših građana i tako dalje, i ja bih predložio, ukoliko postoji prostor konkretno, da s obzirom da sad imamo konkretan problem, a to je Drex Majer, koji će verovatno otpustiti dve hiljade ljudi u narednom periodu, ovaj odbor obiđe Ling Long. Znači, za mene bi to bilo onako pun pogodak u smislu da, eto, vidimo kako bi ti, eh naj-- aj da kažem, najpotencijalniji poslodavci mogli, eh da, eh objasne ovom odboru kako u stvari oni funkcionišu, šta funkcioniše i šta bi eventualno uradili za radnike. Mislim, to bi bio moj neki konkretan predlog, da upravo to bude Ling Long, a nakon Ling Longa, Jura, jer ako imamo tu situaciju da je na svetskom tržištu automobilska industrija takva kakva jeste, na šta mi ne možemo da utičemo, budimo realni, onda možemo makar da utičemo na te firme koje zapošljavaju i koji će zapošljavati te ljude da oni makar prema njima imaju jedan humaniji i ljudski odnos. Hvala.
00:45:32 - Snežana Paunović: Hvala kolega Veselinoviću. Šteta je što ne razmišljamo u nekom širem broju, ovako kako se razmišlja i razgovara na Odboru za privredu, jer bi, čini mi se, mnoge probleme rešavali uhod. Ovaj odbor je pokazao jednu zdravu konverzaciju. Ja prihvatam vašu inicijativu i nemam-- mislim, žao mi je ako niste imali podatak da mi imamo pravo kao resorni odbor, naravno, u saradnji sa Ministarstvom privrede, pre svega kroz poslaničke grupe prijateljstava sa zemljama iz kojih dolaze investitori, da organizujemo takve posete. Nemamo baš vaspitnu ulogu u tom delu, ali je za nas važno da vidimo i procese proizvodnje, pa i odnose, pa i sve te navode koje-- o kojima govorite.
00:46:16 - Snežana Paunović: Tako da ćemo iskoristiti svoje pravo i do sada bi ga iskoristili da nemamo uvek neku vanrednu situaciju koja nas, ovaj, eh, zaokupi, a mahom je budalaština ili neko politikanstvo na koje trošimo energiju. Ja u sistemu više nemam nikog prijavljenog. Ostaje moje obećanje, ja ću učiniti sve što je u mojoj moći, zajedno sa ljudima iz Ministarstva, da realizujemo te posete. Ako niko od kolega više ne želi reč, onda zaključujem raspravu i molim vas, prelazimo na odlučivanje. Stavljam na glasanje Predlog zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika u načelu, molim vas da se izjasnimo.
00:46:57 - Snežana Paunović: (pauza od četiri sekunde) Zaključujem glasanje. Konstatujem-- kako? Hoćete da ponovimo, kolega? Ajte da, molim službu da ponovimo glasanje. (pauza od devet sekundi) Dakle, još jednom, molim vas da se izjasnimo.
00:47:32 - Snežana Paunović: Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset, protiv jedan, uzdržanih nije bilo, nisu glasala dva narodna poslanika. Konstatujem da je odbor većinom glasova usvojio Predlog zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika u načelu. Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmeni Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije u načelu, molim vas da se izjasnimo. (pauza od pet sekundi) Zaključujem glasanje.
00:48:04 - Snežana Paunović: Konstatujem. Za je glasalo dvanaest, protiv nije bilo, uzdržanih nije bilo, nije glasao jedan narodni poslanik. Konstatujem da je odbor jednoglasno usvojio predlog zakona. Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama Zakona o privrednim društvima u načelu, molim vas da se izjasnimo. (pauza od pet sekundi) Zaključujem glasanje.
00:48:30 - Snežana Paunović: Za je glasalo jedanaest, protiv niko, uzdržan niko, nije glasalo dva narodna poslanika. Konstatujem da je odbor usvojio predlog zakona. Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmeni Zakona o privatizaciji u načelu, molim vas da se izjasnimo. (pauza od četiri sekunde) Zaključujem glasanje. Za je glasalo jedanaest, protiv niko, uzdržanih nije bilo, dva narodna poslanika nisu glasala.
00:48:55 - Snežana Paunović: Konstatujem da je Predlog zakona u načelu usvojen. Stavljam na glasanje Predlog zakona o potvrđivanju sveobuhvatnog Sporazuma o ekonomskom partnerstvu između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Molim vas da se izjasnimo. (pauza od tri sekunde) Zaključujem glasanje. Konstatujem.
00:49:15 - Snežana Paunović: Za je glasalo jedanaest narodnih poslanika, protiv niko, uzdržanih nije bilo, nije glasala dva narodna poslanika. Konstatujem da je odbor usvojio Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma. I poslednja tačka dnevnog reda, stavljam na glasanje Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipta. Molim vas da se izjasnimo. Zaključujem glasanje.
00:49:44 - Snežana Paunović: Konstatujem da je za glasalo dvanaest narodnih poslanika, protiv niko, uzdržanih nije bilo, nije glasao jedan narodni poslani- poslanik od ukupno trinaest prisutnih, te konstatujem da je i ovaj Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma prihvaćen. Izvestilac Odbora na sednici Narodne skupštine za ove tačke dnevnog reda je predsednik Odbora. Ovim smo iscrpili dnevni red današnje sednice. Zahvaljujem se predstavnicima ministarstava na učešću u radu. Zahvaljujem se kolegama narodnim poslanicima na konstruktivnoj i civilizovanoj raspravi i zaključujem osmu sednicu Odbora.
00:50:18 - Snežana Paunović: Hvala vam.
Snimak sednice
