UČESTVUJU U RASPRAVI:

Uglješa Marković, predsednik Odbora, IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS), vladajuća većina

Matej Zakonjšek, direktor Stalnog sekretarijata Transportne zajednice

 

TRANSKRIPT:

00:00:00 - Uglješa Marković: Koleginice i kolege, otvaram 11. sednicu odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije. Konstatujem da imamo kvorum za rad i odlučivanje, sednici prisustvuje 12 članova, odnosno zamenika članova odbora. U današnjoj sednici iz transportne zajednice prisustvuju Matej Zakonjišek, direktor Stalnog sekretarijata transportne zajednice, Tatjana Jovanović-Tiglić, šefica odeljenja zadužena za pripremu i finansiranje projekata, i Martina Hakal, referent za društvene i ekonomska pitanja.

 

00:00:37 - Uglješa Marković: U svoje i vaše ime pozdravljam sve prisutne i prelazimo na rad po predloženom dnevnom redu. Za dnevni red sam za današnju sedmicu predložio jednu tačku, to je predstavljanje rada transportne zajednice i aktivnosti u narodnom periodu. Stavljam na glasanje predloženi dnevni red, molim da se izjasnimo. Zaključujem glasanje i konstatujem da je odbor jednoglasno utvrdio predloženi dnevni red. Podsećam vas na odredbu člana 75 poslovnika kojim je određeno vreme za diskusiju.

 

00:01:13 - Uglješa Marković: Prelazimo na prvu tačku dnevnog reda, to jeste predstavljanje rada transportne zajednice i aktivnosti u navedenom periodu. Iskoristio bih priliku da vas podsetim da je ovaj odbor 2017. godine razmotrio predlog zakona o potvrđivanju ugovora o osnivanju transportne zajednice, da je 2019. godine razmotrio predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i transportne zajednice o sedištu Stalnog sekretarijata transportne zajednice i odlučio da predloži Narodnoj skupštini da ih prihvati.

 

00:01:44 - Uglješa Marković: Sedište Stalnog sekretarijata transportne zajednice otvoreno je u Beogradu polovinom septembra 2019. godine i predstavlja prvu međunarodnu instituciju Republike Srbije. Transportna zajednica predstavlja međunarodnu organizaciju osnovanu sa ciljem razvoja saobraćajne mreže između Evropske unije i zemalja Jugoistočne Evrope. Sada bih zamolio direktora Stalnog sekretarijata Transportne zajednice da uzme reč gospodina Mateja Zakonšaka.

 

00:02:20 - Matej Zakonjšek: Poštovani predsedniče, meni je u čast i zadovoljstvo da mogu danas da prisustvujem na ovoj sednici ovog odbora i da, kako je bilo rečeno, predstavim rad Rantmošne zajednice u narodnom periodu.

 

00:02:35 - Matej Zakonjšek: I ja sam sada pripremio neku kratku prezentaciju za vas, to nam je sve u...

 

00:02:38 - Matej Zakonjšek: A meni bi bilo zaista zadovoljstvo ako bi bilo nekih pitanja i da imamo neku raspravu. Ako je moguće, ja ću nastaviti na engleskom jeziku, imam, naše transportne zajednice je ovako, tako da ako je moguće da nastavim na engleskom jeziku. Kao što je rečeno ranije, veliko mi je zadovoljstvo što sam ovde danas sa vama, što mogu da predstavim rad transportne zajednice i da, kao što je ranije rečeno, za početak kažem da smo mi međunarodna organizacija, da sada imamo preko 36 članica, 27 država članica Evropske unije koje predstavlja Evropska komisija, i šest regionalnih partnera sa Zapadnog Balkana, a od pre dve godine imamo još tri posmatrača, Ukrajina, Gruzija i Moldavija. Naš rad se zasniva na ugovoru transportne zajednice koji ima jedini cilj i koji je potpisan u Trstu 2017.

 

00:03:39 - Matej Zakonjšek: Godine. Ima samo jedan cilj, a to je da se dovrši integracija transportnih tržišta Zapadnog Balkana u... Evroskunu. I šta se to znači? To znači da je način na koji se saobraćaj organizuje i način na koji se saobraćaj funkcioniše treba da bude isti u Sloveniji, Švedskoj, Srbiji, Severnoj Makedoniji ili bilo gde drugo.

 

00:04:07 - Matej Zakonjšek: To znači da se primenjuju isti standardi i da se primenjuju isti prioriteti. Suština rada i suština samog ugovora transportnoj zajednici. Kako mi ostvarujemo ovu transportnu integraciju, saobraćajnu integraciju? Mi radimo dve paralelne, da kažem, koloseka. S jedne strane pomažemo regionalnim partnerima ovde u regionu da transportno ispoštuju svo zakondavstvo Evropske zajednice kada je reč o transportu, o saobraćaju, a s druge strane pomažemo u sprovođenju projekata.

 

00:04:42 - Matej Zakonjšek: povezivanja unutareg regiona i povezivanja regiona sa Evropskom unijom i to je u suštini moja prezentacija danas. Ono što smo za vas danas pripremili jeste jedna gomila izveštaja koji su najnoviji izveštaji koji se bave onim šta se dešavalo 2024. godine i to će biti, da kažem, osnova moje prezentacije danas. Kao što sam ranije pomenuo, prvi stup našeg rada jeste da pomažemo regionu da transponuje i sprovodi zakonodavstvo EU koje se odnosi na saobraćaj i transport. Ono što vidite ovde su različiti oblici transporta i ovo je jedan opšti napredak koji možete videti kada je reč o...

 

00:05:33 - Matej Zakonjšek: Primeni zakonodavstva Evropske unije u različitim oblicima saobraćaja, uključujući i nabavke, sve ovo je deo zakonodavstva Evropske unije. Da napomenem da skoro jedna četvrtina celog zakonodavstva Evropske unije se odnosi na saobraćaj. Skoro jedna četvrtina zbog prekogranične prirode transporta i zato je velika količina zakonodavstva koji mora da se transponuje i da se sprovede. I u tome je tu vaša uloga jako važna jer vi dobijete zakone ispred sebe, glasate o njima i tu želimo da vidimo da sve ovo znači i putni i drumski, vodni, vazdušni saobraćaj, da se bavite time i transponovanjem tog zakona. Kada je reč o regionalnim partnerima sa zapadnog Balkana, ovo je ono što je...

 

00:06:29 - Matej Zakonjšek: Trenutno nivo dokog su šest regionalnih partnera transponovali zakonodavstvo EU u svoje zakonodavstvo. Ako se fokusiramo konkretno na Srbiju, ono što možemo videti u Srbiji jeste da je ona lider u regionu kada je reč o nivou broja zakonodavstva koji je transponovan, ona je od svih šest partnera najnaprednija kada je reč o količini transponovanog zakonodavstva, međutim još dosta toga ima da se uradi. Posebno ono što je u crvenom, dakle 90% zakonodavstva još uvek treba da se transponuje i 34% je delimično transponovano, znači neki akti su transponovani, neki nisu. S druge strane slajda možete da vidite konkretni oblik saobraćaja i ovo je u skladu sa planovima transportne zajednice. Žuta knjiga ispred vas je izveštaj o napretku, da vidimo gde se region nalazi i kako napreduje na godišnjem nivou.

 

00:07:38 - Matej Zakonjšek: Ovo je za 2024. godinu, ima posebne poglede koje se odnose na Srbiju, ali za nas da bismo organizovali rad, jako je važno da vidimo kada i koji deo zakonodavstva treba da se transponuje, a u tome nam pomažu akcioni planovi. Ovo su novi akcioni planovi za period 2025. do 2027. godine, gde se svi ovi oblici saobraćaja, govori se koji oblici saobraćaja...

 

00:08:13 - Matej Zakonjšek: Zakonodavstvo iz tih oblasti treba da se transponuje. Na ministarskom savetu u Briselu u decembru je određen sastav ministarskog saveta i oni su odredili prioritete za ceo region, uključujući i za Srbiju, za naredni period. Dodao bih da Evropska komisija ima jedan novi program plana rasta i sve svoje delovanje, kada kažem saobraćaj, su uključeni i u plan rasta. Dakle, prioriteti koji treba da budu u ovom periodu 25. i 27.

 

00:08:56 - Matej Zakonjšek: Godine, videćete da se svaka vrsta saobraćaja deli po kvartalima, dakle kvartali za svaku godinu i ovo pratimo kada radimo izveštaje o napadu. Dakle, vidimo u kojoj oblasti je ostvaren napredak, u kojoj nije, a u skladu sa akcijonim planovima za svaku zemlju i region. Srbija je, na primer, ostvarila napredak kada je reč o izradi zakona o bezbednosti železničkog saobraćaja za period 24. do 26. kada je reč o drumskoj bezbednosti, Srbija...

 

00:09:36 - Matej Zakonjšek: Prikuplja podatke o bezbednosti drumskog saobraćaja po istoj metodologiji kao EU. Zatim, postoji jedna zajednička kontrola drumskog saobraćaja sa Mađarskom, postoji memorandum o saradnji sa Mađarskom za tzv. zelene trake. Sve se to pominje u ovom izveštaju, ali svakako još... puno toga treba da se uradi, kao što se vidi na ovim slajdovima, konkretno usvajanje zakona o bezbednosti železničkog saobraćaja, zatim sertifikati za bezbednost drumskih vozila i transponovanje direktiva vezano za drumsku bezbednost.

 

00:10:27 - Matej Zakonjšek: Dakle, sve što je pomenuto u onome šta treba da se uradi u narodnom periodu, nalazi se upravo u ovim akcionim planovima. Mi ne pratimo samo šta region treba da uradi, već i pomažemo svima, uključujući i Srbiju, sa različitim stručnim tehničkim pomoćima. Obezbeđujemo obuke, kako bismo obezbedili da pomognemo regionu i Srbiji kroz obuke, kroz konkretne radionice i sl. I ponovo, ovo je nešto što radimo aktivno i Srbija je aktivni učesnik u svim obukama i projektima za unapređenje kapaciteta. Ovo su samo neke od aktivnosti koje smo sproveli.

 

00:11:14 - Matej Zakonjšek: Vidite slike sa tih aktivnosti. Ako se okrenemo drugom, da kažem, stupu. Prvi stup je zakonodavstvo, drugi stup su projekti. Ti projekti koji se sprovode u regionu zasnovani su konkretno na glavnim evropskim saobraćajnim koridorima koji se sada šire na Zapadni Balkan i na Srbiju. Ono što je glavno urađeno 24.

 

00:11:45 - Matej Zakonjšek: Godine, jeste da je prvi put imamo evropske koridore koji uključuju celokupan region Zapadnog Balkana i to je takozvani Zapadno-balkanski istočno-mediteranski koridor. Vidite, to je ovaj braon koridor koji počinje od Austrije preko Salzburga, ide kroz Sloveniju, Hrvatsku, zatim ima prugu sa Trstom i Ljubljanom i kroz Hrvatsku. Hrvatsku, dolazi do Srbije, povezuje ceo zapadni Balkan, dalje nastavlja se na Grčku, Kipar, a drugi deonic ide ka Sofiji i Istanbulu. I to je srce mreže u regionu i na zapadnom Balkanu. Ako pogledamo neke segmente ove mreže, onaj segment deonica koja...

 

00:12:41 - Matej Zakonjšek: Ono na šta treba posebno obratiti pažnju su železnički saobraćaj. Ono što je izazov i u EU i u regionu jeste da se u poslednjim decenijama nije dovoljno ulagalo u železnicu. Imali smo mreže, sećamo se u Jugoslaviji, da smo imali veliku železničku mrežu, ali zbog izostanka održavanja i zbog izostanka modernizacije, kvalitet železničke mreže je opadao poslednjih nekoliko godina. I vozovi, kvalitet vozova je slabiji i zbog toga ta železnička mreža više nije kompatibilna, nije konkurentna i zbog toga ceo Zapadni Balkan, kao i u EU, imamo samo jednu međunarodnu putničku konekciju na glavnoj liniji, a to je Bar-Beograd i ona je, ta pruga, izgrađena 1976. ili 1986. godine.

 

00:13:39 - Matej Zakonjšek: Danas treba, tada je trebalo... Preko 5 sati, danas preko 11 sati i tu moramo da ubrzamo prugu i sve putničke veze, Ljubljana-Zagreb, Beograd-Sarajevo, preko železnice, zatim Solun, Beograd-Solun, Skoplje, sve su te linije ukinute i upravo zbog toga moramo obratiti pažnju na modernizaciju i na rehabilitaciju železničkih pruga. To je ključno i za putnički i za... teretni saobraćaj. Da se vratim na jednu liniju, naime, obećanje ili potencijal ovog koridora jeste da kada bismo imali modern železnički koridor koji nas povezuje od luke u Grčkoj, luka je u Jadranu i nastavlja se odatle moderne pruge i saobraćajni prelazi.

 

00:14:39 - Matej Zakonjšek: Time bismo dobili najkraće konekcije i veze ne samo na zapadnom Balkanu, već i između istočne i centralne Evrope i najkraću konekciju između srednjeg istoka Azije i Evrope, jer brodovi idu preko Suezkog kanala, dolaze do luka u ovom delu i onda bi odatle za dva dana železnicom mogli... teret i putnici da se prevoze u ostale delove Evrope. To bi nam donelo prednosti kada bismo imali ovu železničku povezanost, ovakvu povezanost. Da se vratim na svoju prezentaciju. Ovde imamo nekoliko železničkih projekata za Zapadni Balkan u poslednjih pet godina, konkretno kako u regionu, tako i u EU.

 

00:15:29 - Matej Zakonjšek: Železnički saobraćaj je vrhunski prioritet, imamo zato brojne projekte i takođe to možemo videti i kroz količinu novca koji se ulaže u železničke projekte, kako u EU, tako i u ovom regionu, ono što mi činimo. Hvala Martina. Jeste da procenjujemo kvalitet mreže, a kvalitet mreže prema standardima evropske transportne mreže, standardi su deo našeg ugovora o transportnoj zajednici, vi možete videti kakav je kvalitet mreže, koji su indikatori, šta treba unaprediti, sve se to nalazi u našem akcionom planu. Trenutno Srbija sprovodi 60... 266 projekata vezano za glavnu mrežu, a 237 km pruge se obnavlja kroz razne projekte, neću da ih sad nabrajam, vi ih dobro poznajete.

 

00:16:31 - Matej Zakonjšek: Ovo je verovatno najvažniji slajd kada je reč o železnici, a to su uslovi infrastrukture. Ono što vidite u crvenoj boji jeste... To označava da su uslovi jako loši, a zelenom bojom su označene pruge koje su u dobrom stanju. Ostalo su pruge u nečemu između. Dakle, ukoliko želimo modernu vezu, moramo ovo obnoviti i tako ćemo dobiti moderne...

 

00:17:08 - Matej Zakonjšek: Modernu prugu koja povezuje Srbiju sa ostatkom Zapadnog bloka i Evropskom unijom, kada je reč o elektrifikaciji, bolja je situacija, 67% mreže u Srbiji je elektrifikovano. Najnovija je ona deonica ka Dimitrovgradu, kada je reč o putnoj mreži. Tu imamo i takođe veliku mrežu u okviru regiona, ali ponovo vidite kvalitet putne mreže, vidite koliko je gde ulaženo. Tu je bolja situacija, posebno kada kažem o glavnim koridorima, koridor 10 koji povezuje sever sa zapadom, skoro sve je sada zeleno, što znači da je...

 

00:18:00 - Matej Zakonjšek: Da je situacija dobra ili jako dobra, ili imamo autoput od Grčke do Mađarske kroz granice preko Srbije i zatim dalje prema Hrvatskoj i Mađarskoj. Dakle, mnogi projekti se trenutno sprovode u Srbiji. Jedan od glavnih izazova sa kojima se suočavamo kako u Srbiji, tako i u regionu, jeste održavanje i obezbeđivanje dovoljno novca za održavanje. Ključu koliko želimo da se infrastruktura, putna infrastruktura unapređuje. Putni projekti se ovde, drumski projekti se ovde takođe pominju, ne želim da ih nabrajam, vi ste jako dobro upoznati sa njima.

 

00:18:39 - Matej Zakonjšek: Ovo su glavni projekti koji se sprovode. Kada je reč o unutrašnjim vodnim ili plovnim putevima, ovo je specifična situacija u Srbiji. Tu je transponovano skoro celo zakonodavstvo koje se odnosi na unutrašnje vodne puteve, uključujući one koje se odnose na Đerdap 1 i 2, i kada je reč o modernizaciji, vezano za sportove na vodnim putevima, i unapređene situacije u odnosu na Drugi svetski rat. Kada je reč o aerodromima, ovo su glavni aerodromi u regionu, i kod istog, glavni na sveobuhvatnoj mapi EU.

 

00:19:23 - Matej Zakonjšek: Kada je reč o aerodromu, imamo dva velika izazova. To je da nijedan od aerodroma nije povezan sa železnicom. Po planu, prvi koji će biti povezan sa železnicom, železničkom infrastrukturom, je onaj aerodrom u Albaniji, u Tirani, zatim onaj u Beogradu. Ali dosta tu posla treba da se uradi. Na kraju bih rekao da kada gledamo saobraćajne projekte, moram da kažem da kada bi naši vozovi, avioni, automobili i kamioni, kada se zastoje na granici, to su ti uski vratovi i vreme čekanja na...

 

00:20:12 - Matej Zakonjšek: Granični prelazi su previše dugi, vi to znate iz ličnog iskustva verovatno, iako to možete čuti od logističkih kompanija, i zato smo počeli sa projektom zelene trake, gde možemo, sa njima ćemo moći da... Smanjimo vreme čekanja i mi smo Green Lanes, te zelene trake proširili ne samo na Zapadni Balkan već i ka Evropskoj uniji. Vidite kako to funkcioniše između Mađarske i Srbije. Ono što je crveno je nešto što mora još da se unapredi. Dakle, imamo prelaze između Srbije, Hrvatske, Srbije, Bugarske, Srbije, Rumunije.

 

00:21:05 - Matej Zakonjšek: Grčke, ove žute su u dobroj situaciji, manje je vreme čekanja, na ovim crvenim tačkama je veće vreme čekanja, ali nismo sedeli mirno, mi smo uzeli 11 najprometnijih graničnih prelaza, dakle kroz koje prolazi najveći, ili gde se najviše čeka i kroz ima najveći protok saobraćaja i ono što smo na njima uradili jeste da smo na svim 11 graničnih... prelaza, mnoga njih se nalaze u Srbiji, Raška, Horgoš, Batrovci, Holotina, Gradina, Stamora, Moravița, Lati. Svi oni se nalaze na listi naših prioriteta. Imamo konkretne planove za unapređenje od infrastrukture do IT-a, do ljudskih resursa, kako bismo smanjili vreme čekanja na granicama i Evropska unija odredila konkretna sredstva da finansira sve to. Dakle, to su planovi.

 

00:22:06 - Matej Zakonjšek: Poslednji izveštaj jeste zapravo skup svih projekata koji će se provoditi u narednih pet godina u regionu, bez obzira da li se finansiraju, da li je obezbeđeno ovo ili bez finansiranja ili ne. Ovo je jedan sveobuhvatan pregled onoga šta će se raditi u regionu i uopšte pregled našeg rada. Hvala vam puno i na kraju želim da kažem, a predsednik odbora je to već pomenuo, mi smo ponosni što imamo sedište ovde u Srbiji, mi smo prva međunarodna organizacija koja ima svoje sedište ovde, nalazimo se u Beogradu i više ste nego dobrodošli da dođete da nas posetite. Hvala puno.

 

00:22:54 - Uglješa Marković: Hvala i vama. Otvaram raspravu, da li se neko javlja za reč. Kolega Janković, izvolite. Evo njega sam.

 

00:23:16 - 4: Dobro dan, nisam moj predstavnik. Uvek ste spremni da pozdravim direktora sa saradnicima, ostale kolege i da izrazim veliko zadovoljstvo što ste upravo i vi inicirali današnji sastanak, da vam predstavite izveštaj o radu transportne zajednice i da vidimo koji su to planovi naše... Vaši planovi za Srbiju, ali i zemlje koje su u okruženju, nama jako interesantne. Drago mi je da čujem da je Srbija lider na prostoru Zapadnog Balkana, u mnogim oblastima i u delu koji se odnosi na primenu zakona i onih svih stvari koje su vezane za Evropsku uniju, a značajni su za integraciju Srbije kao države u čitavo područje Evrope, ali i u posebnom segmentu saobraćaja.

 

00:24:06 - 4: Mi ovde imamo zadovoljstvo da kao narodni poslanici u prethodnom periodu usvojimo značajan broj zakona koji se odnose na usklađivanje našeg zakonodavstva vezano i u oblasti železničkog saobraćaja, avio saobraćaja, drumskog saobraćaja, vodnog saobraćaja itd. Ako se išta bude pamtio ovaj period u poslednjih deset godina koliko je stranka kojoj ja pripadam postojala, kako je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, predsednik vlade i predsednik Srbije, jeste vreme gde je jako puno urađeno na polju infrastrukture, saobraćajne infrastrukture. Pre toga je Srbija bila, da kažemo narodskim rečnikom, gladna novih puteva i saobraćajnica, obzirom da je pošao jedan težak ekonomski period, gde nismo bili u mogućnosti da ulažemo u našu putnu infrastrukturu i nismo bili toliko zbog određenih političkih okolnosti.

 

00:24:59 - 4: Da bi imali mogućnost da se povezujemo sa ostatkom kako zemalja okruženja i Evrope. No, međutim, u periodu koji je za nama, sami ste svesni koliko je urađeno i to je dobro za našu zemlju. To se pokazalo i kod dovođenja novih investicija i dolazaka većeg broja turista itd. Ovim svim pojedinostima ne želim da posebno trošim vreme, naravno vi to pratite i gledate i to je vrlo značajno. Radili smo dosta i po pitanju Otvorenog Balkana, upravo na inicijativu predsednika Vučića.

 

00:25:34 - 4: Danas građani Republike Srbije u okruženju mogu da putuju sa ličnim kartama i svakako to omogućava jedan konformni odlazak u nekom poslovnom, privatnom ili turističkom smislu, što je povećalo broj dolazaka privrednika, ali i ostalih ljudi na prostor Republike Srbije i obrv. Pre neki dan smo imali situaciju da smo sa Severnom Akademijom otvorili integrisani granični prelaz. Popresnik Dačić, popresnik vlade, je prisustvovao tom činu i zaista nam je veliko zadovoljstvo da možemo i na tom delu da kažemo da smo stavili neki određeni pomak. Danas građani Republike Srbije u okruženju sa tagom na automobilu mogu bez većeg problema da putuju čitavim regionom, što dodatno obrzava sam protok saobraćaja ljudi itd.

 

00:26:29 - 4: Ono što je moje pitanje jeste upućeno vama kako vi gledate na činjenicu da određene zemlje koje su u okviru transportne zajednice ili koje su članice Evropske unije nisu regulisale određena pitanja a vezano je za povezivanje Republike Srbije sa njima. Daću konkretno dva primera. Republika Hrvatska, članica Evropske unije, nije strateški proglasila železnički koridor Zagreb-Beograd kao koridor od velikog prioriteta. Država Republika Srbija ima interes da putni pravac Beograd, moj grad, Sremska Mitrovica, Šid razvija, da to takođe bude brza pruga, jer je to, da kažemo, preko Zagreba, Ljubljane i Beča, zaista dobar koridor u privrednom, ekonomskom, turističkom i svakom drugom smislu.

 

00:27:13 - 4: Koliko ta zajednica može da, da kažemo, utiče na vlasti u Hrvatskoj, da... promene tu svoju odluku i da prepoznaju značaj tog koridora. I drugo je, odnosi se na putnu infrastrukturu. Republika Srbija ubrzo završava koridor, jedan autoput od Kuzmina prema Sremskoj Rači i finansirala je most na levoj Savi prema Bijeljini i budućem koridoru koji ide preko Brčko distrikta i prema Banja Luci. Međutim, vlasti u BiH nikako da ne nađu neku... neku zajedničku, da kažemo, tačku da kroz projektnu tehničku dokumentaciju, kroz čitav taj projekat prepoznaju ovaj strateški projekat i stalno imaju određene zastoje.

 

00:27:59 - 4: Tako da, sa naše strane, mislim da je urađeno puno toga. Želimo da se povežemo sa svim zemljama u okruženju iz više razloga, ali čini mi se da u političkim okolnostima u ovom trenutku nekako mislim da imamo... manje razumevanja nego što mi smatramo da treba da bude sa druge strane i mislim da tu transportna zajednica treba da ima svoje veće uticaje kako bi se te barijere, a koje su uglavnom političke prirode i koje su opterećene dešavanjima iz 90-ih i nekih drugih godina sa ovih prostora, usporavale razvoj saobraćaja, samim tim i privrednu aktivnost, a samim tim i bolji, da kažemo, ekonomski položaj svih zemalja ovde u okruženju. Toliko, hvala.

 

00:28:45 - Uglješa Marković: Zahvaljujem kolega. Kolega Branislav Sifović. Zahvaljujem predsedniče. Ja imam samo jedno pitanje. Da li negde u vašim planovima, da li imate vi neke sugestije ka državi i ka drugim zemljama u okruženju vezano za otvaranje novih graničnih prelaza?

 

00:29:06 - Uglješa Marković: Konkretno Srbija, Bugarska. Znam da su napravljene radne grupe, međudržavne radne grupe koje se time bave. Ja sam čak bio u jednom pošto... Tamo se razviju neka dva buduća nova pružna prelaza, jedan je na teritoriji opštine Knjaževac, drugi je neposredno blizu Gradine. Pa čisto me zanima da li ste vi uključeni tu, da li imate neke sugestije i kako vi vidite na to, s obzirom da je taj granični prelaz baš Srbija-Bugarska onako poprilično krcat, jako dugo se čeka i u letnjoj sezoni ljudi koji poslom idu, baš onako za glave tu sa turistima i mislim da bi ti alternativni prelazi, manji alternativni prelazi.

 

00:29:44 - Uglješa Marković: Bili su jako važni, pa me čisto zanima kako vi gledate na to i da li imate neke informacije u kom se pravcu tu ide. Zahvaljujem. Hvala vama, kolega. Sledeći pozvani je kolega Stanojević, izvolite.

 

00:30:11 - Matej Zakonjšek: Tako da, ja sam neko ko je... Za taj put Beograd bar pola svog života ostavio. Sad, nažalost, kada krenete na leto, stignete u proleće. Nažalost. A to je toliko ključno.

 

00:30:26 - Matej Zakonjšek: Ja mislim da je to jedna od najvažnijih, ne samo za ljude koji putuju, nego i za privredu. Jer ne možete da vozite kontejnerima, ne možete da vozite vagonima. Znači, to je onako vrlo, vrlo rizično. I nekoliko puta sam po nekoliko sati bio u tunelima. Pa ne možete da izađete ni napred i tako da, to je, mene interesuje baš ta relacija Beograd-Bar, pošto znam da su Rusi odradili jedan dobar deo puta prema severu i ta deonica koju su oni uradili ona je potpuno zadovoljavajuća i to može da bude samo san da se nastavi dalje prema Užicu, Priboju, a da ne govorim prema Crnoj Gori.

 

00:31:08 - Matej Zakonjšek: Mada vidim da Crnogorci nešto nisu baš mnogo zainteresovani kako i mi da se to dobro naprave ti putevi, ta komunikacija. Iako i mi nosimo tamo i novac da letujemo kod njih i tako dalje, trebalo bi da su više zainteresovani. I ti granični prelazi, to sam primetio da što se tiče privrede, kamioni i tako dalje, čini mi se da tu ima čak i više političkih nekih problema nego infrastrukturnih. Jer negde dođu, negde na smenu i jednostavno neće da puste srpske kamione i onda se to više tiče, kažem, politike nego same infrastrukture. Svakako odlični su ovaj projekat i daj Bože da se ostvari nešto od toga.

 

00:31:50 - Matej Zakonjšek: Hvala vam puno.

 

00:31:52 - Uglješa Marković: Hvala vam kolega. Da li još neko želi reći? Ako nema prijemnika, gospodine Zakosek, pa ćemo da vidimo nakon toga da li možda ima još neko pitanje. Izvolite.

 

00:32:09 - Matej Zakonjšek: Hvala. Very good questions.

 

00:32:12 - Matej Zakonjšek: Hvala najlepše. To su odlična pitanja. Dopustite mi da... pokušam da vam dam što detaljniji odgovor, podjednako detaljan kao što su bila samo vaša pitanja. Kada je reč konkretno o tome da transportna zajednica okuplja region ovde i naravno Evropsku uniju, sve je to povezano.

 

00:32:33 - Matej Zakonjšek: I zato mislim da kad je reč o mreži, naša logika je uvek prekogranična. Uvek u tome kako možemo da se postaramo, naravno dobro je da imamo 60 km tu, 20 km tamo, ali ima smisla jedino ukoliko postoje koridori koji funkcionalno funkcionišu kako treba između velikih gradova, između luka, aerodroma itd. I na tome je upravo fokus. Tako da imamo tesnu saradnju sa našim kolegama iz Hrvatske i dobro je... Što sada sa transportnom zajednicom čiji je Srbija član, kako Srbija, tako i Hrvatska, kao i svi drugi, i svi se vode istim zakonodavstvom.

 

00:33:20 - Matej Zakonjšek: Zakonodavstvo u slučaju železnice i železničke linije na koridoru 10, to je TEN-T mreža, transevropska transportna mreža, koja se u uredbi o toj mreži ne sadrži samo mape koje ste već videli na slajdovima, već podrazumeva i mape, standarde i datume. Mape ste videli na slajdovima, standarde imate u izveštaju, ali datumi za završetak takođe su precizirani. I ovi glavni koridori treba da budu završeni do 2030. godine.

 

00:33:53 - Matej Zakonjšek: To je rok prema uredbi EU kojom treba svi i sada da se vode. I zato smo u tesnoj saradnji sa kolegama iz Hrvatske i tu je zaista jedan od njihovih prioriteta, prioritetnih koridora. Naravno, oni takođe rade i na drugim delovima mreža u Hrvatskoj, ali već postoje planovi koji su u toku za modernizaciju tog koridora. Mislim da je to u interesu, kao što smo rekli, ne samo u interesu Srbije ili Hrvatske, već je to u interesu celokupne Evrope, ja bih rekao, ne regiona, samo regiona, naravno to je važno za region Srbije, Hrvatsku, Sloveniju, već je to u interesu i u širom smislu ako želimo da imamo taj potencijal najkraćih veza.

 

00:34:37 - Matej Zakonjšek: U železničkom smislu taj koridor 10 je zaista jedan od ključnih koridora po tom pitanju. Kada govorimo o BiH, naš glavni sagovornik je gospodin ministar Forto koji je ministar iz BiH. Znam da železnice sada zaista jesu u njihovom fokusu i sa njihove strane ćete videti da oni zaista marljivo rade na tome da se postaraju da mogu da modernizuju železnicu u BiH. I to je jedan od ključnih elemenata. Kada reč o otvaranju novih graničnih prelaza, rekao bih sledeće.

 

00:35:15 - Matej Zakonjšek: Smatram da prvi prioritet treba da bude modernizacija postojeće mreže. Tu granični prelazi su složeni zato što oni okupljaju toliko različitih organa, vlasti iz jedne zemlje i to mora dobro da se koordinira sa policijom, fitosanitarnom inspekcijom, sa carinom i sa saobraćajem. I sve to treba da bude jednako koordinisano sa druge strane granice. Tako da mislim da sa ovim planom...

 

00:35:48 - Matej Zakonjšek: 10 najprometnijih građanskih prelaza koje imamo, to podrazumeva unapređenje svim tim segmentima, taj naš plan će zaista pomoći da se unapredi, da se skrati vreme čekanja, jer mislim da je ključni problem kamioni, vreme čekanja za kamione. U sezoni, naravno na leto sa kolima takođe imamo zagušenja, ali ono što je očigledno jesu veliki... redovi i čekanje za kamione i to je u našem fokusu i mi smo u kontaktu sa našim kolegama iz Bugarske kako bismo se potrudili da vidimo kako možemo da pomognemo po tom pitanju. Dopustimo da kažemo o Baru i Beogradu u toj liniji. Tu bih rekao još jednom da jedan od ključnih elemenata za luku Bar jeste savremena železnička veza i to treba da bude sastavni deo razmišljanja o tome.

 

00:36:44 - Matej Zakonjšek: Kako možemo da imamo mrežu. Jedino ako imamo mrežu koja povezuje luke sa aerodromima, sa železnicom, sa drumovima u okviru jednog sistema, onda ćemo imati taj efekat koji donosi mrežu u transportu. Kada kažem, bar u Beogradu, modernizacija te železničke linije je nešto što je prioritet kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori. Mister Vukićević iz Crne Gore. Znam da tesno sarađuju sa konkretno evropskim finansijskim institucijama, sa Evropskom investicijom, Bajkom i sa EBRD-om i ne postoje samo planovi, već je u toku rad na deonicama te železničke linije koje se modernizuju.

 

00:37:29 - Matej Zakonjšek: Ali vi verovatno bolje znate od mene koliko je složena ta železnička linija koja je jedinstvena po tom pitanju kako je na nivou regiona, tako i u svetu, ja bih rekao, koliko mostova, tunela podrazumeva. Tako da mislim konkretno sa crnogorske strane kada idete u tom pravcu dok se ne modernizuje cela železnička linija po standardima koje bi omogućili veće brzine i sve drugo, mislim da puno posla još uvek treba da se obavi u tom smislu i to nas čeka, ali svakako mislim da je to nešto što je pri vrhu naše agende, takođe kao prioritet. Hvala.

 

00:38:12 - Uglješa Marković: Još neko se prijavljuje za reč? Ako nema prijavljenih više, ja bih na samom kraju iskoristio priliku, pa neću da onda za reč tamo sam ne znam šta je to da kaže. Šalim se, izvolite kolega Kondić, nije mi bilo ovde u sistemu, izvolite. Poštovanje gospodine predsedniče, poštovane kolege i poštovani gosti, želeo bih da iskoristim priliku da našeg gosta pitam. Dolazim iz opštine Odžaci, tamo se nalazi granični prelaz Bogojevo, tamo se sad i pravi Luka Bogojevo, inače most povezuje Srbiju sa Evropskom unijom, postoji putni, putnički most i postoji železnički, prenećiš.

 

00:39:07 - Matej Zakonjšek: Željnički most.

 

00:39:10 - Uglješa Marković: Nepunih pola godine je ukinut prevoz sa većom tonažom od 7 ili 7,5 tona iz razloga što je most uništen ili polako već dolaze do neke rekonstrukcije. Moje pitanje je da li planirate da u tom smeru nešto uradite, ali bi to bilo od velikog značaja za nas kao malo opšteno ujedno i kao Zapadno-bački okrug i kao državu. Hvala. Hvala kolega i izvinjavam se, stvarno sad što vam ostala nije bilo sistemno, pa ok. Da li još neko želi reći, pa da dozvolimo gospodinu Zakončiću da odgovori.

 

00:39:49 - Uglješa Marković: Izvolite.

 

00:39:51 - Matej Zakonjšek: Hvala. Dakle, odluka konkretno o tome koji granični prelazi će biti korišćeni za šta i... Ta odluka se može zasnivati na to da li su povezani sa glavnim koridorima, zatim na osnovu toga kakve su karakteristike infrastrukture, u smislu šta je moguće, šta nije, tonaže, koje su težine dozvoljene i sl. Sve te odluke su u ovom slučaju na Srbiji i zavise od... preko graničnih sporazuma.

 

00:40:31 - Matej Zakonjšek: Dakle, to je nešto što... Naš glavni fokus su glavni koridori, ali što više sama mreža bude funkcionalnija, to će se otvarati više prilika da se prave i alternativni putevi. Dakle, naš fokus je na glavnim koridorima, ali, na primer, u BiH smo na koridoru 8 tokom poplava imali. Prošle godine u Bosni koridor 8 je... Voda je odnela deo koridora, zbog toga je jako važno da imamo i tzv. planove za održavanje i otpornost i jako je važno da imamo različite delove mreže koji će moći da prevoze i putnike i teret.

 

00:41:25 - Matej Zakonjšek: Dakle, mi prioritete smo dali ministru Safroniviću i vladi, i organima koji rade na granicama, ali mi svakako smatramo da su svi ti sporedni pravci deo mreže i deo otpornosti, unapređenja otpornosti mreže.

 

00:41:44 - Uglješa Marković: Ako nema više prijavljenih, iskoristujem priliku da negde završavamo ovu sednicu. Prvo, mislim da je veoma korisno bilo i hvala vama, i ako niste obavezni, što ste prosto izrazili želju da dođete na sednicu odbora, da nam izložite vaš plan rada i mislim da je bilo korisno i nama kao narodnim poslanicima da čujemo šta su to pre svega planovi u nekom narednom periodu. Isto tako mislim da je korisno da ovo postane možda neka praksa i u budućnosti jer mislim da i vi možete da dobijete neposrednu informaciju i od nas kao predstavnika građanki i građana. Šta su to ne samo za velike projekte koji su značajni za državu, već šta je to što, kao što ste imali prilike da čujete i za naše građane, šta bi njima značilo i šta je to što u nekom svakodnevnom životu bi možda olakšalo život između samih država u smislu njihovih građana, ali imamo zaista neke granične prelaze koje...

 

00:42:52 - Uglješa Marković: Po jedini naši su građani, odnosno građanke i građani prelaze neretko po dva, tri puta u toku dana, jer takva je situacija, takva je na primer i u Zapadnoj Srbiji, na Tromeđiji, tako da te stvari treba videti na koji način bi se između ostalog moglo lakšati. Mislim da ne treba biti veliki vizionar i reći da i te kako je značajno i važno povezivanje, kako u drumskoj, vazdušnoj ili železničkoj saobraćaju, mislim da država Srbija... Zaista je i svi smo svedoci u poslednjih 12-13 godina mnogo toga uradila. To je mnogo važno i zbog specifičnosti uopšte ovog prostora kada pričamo o Zapadnom Balkanu. Mislim da jeste upravo to ubrzanje protoka roba, ljudi pa i usluga je mnogo važno za naš razvoj, razvoj celokupnog ovog prostora i država Srbija jeste zaista jedan motor u tom smislu Zapadnog Balkana i pokazuje i takvu inicijativu.

 

00:43:49 - Uglješa Marković: To jeste važno i zbog ostanka i u budućnosti naših naroda, ne samo srpskog naroda, nego generalno naroda na ovim prostorima, i mislim da je veoma važno za perspektivu koja se otvara svime time. Tako da, naše zadovoljstvo je što ste danas bili ovde i zaista, u svoje ime i ime kolega, želim da izrazim mogućnost da ovo može da postane jedna praksa. Mislim da je veoma u dvosmernom smislu značajna i za vas, ali i za nas, da možemo da se informišemo na vreme o onome što se radi u ovom momentu. U redu, to znamo, ali jeste koji su pravci i u kom smislu se strateški razmišlja i za naredne periode, i kao zakonodavni organ vlasti, takođe i kao mehanizam kontrole same vlade Republike Srbije. Svojim, uz ime svojih koleginica i kolega, hvala vama, hvala vašim saradnicima i nadam se da se uskoro vidimo i da, po znacima navoda, iskoristićemo priliku, da ne kažem zlopotrebićemo, da dođemo i do vas, do Beograda, i da se tamo vidimo.

 

00:44:54 - Uglješa Marković: Naravno, izvolite. Izvolite. A, še jednom zaključujem današnju sjednicu, zahvaljujem se svima na radu.

 

00:45:01 - Matej Zakonjšek: Izvinite. Hvala puno na ovim rečima, na samom kraju bih želeo svima da se zahvalim, zato što ovo mnogo znači i meni, i svima nama, i dve stvari bih želeo da napomenem. Zaista bih voleo da ovo postane praksa, da ćemo se jednogodišnje sastaviti, da ćemo mi doći predstaviti vam napredak koji je ostvario i region i Srbija u datu konkretnu godinu. I naredni sastanak ministarski. Ministarskog saveta će biti naredne godine i onda ćemo imati izveštaj na osnovu koga ćemo moći da vidimo napredak ostvaren u periodu između 2024.

 

00:45:48 - Matej Zakonjšek: i 2025. godine. Drago mi je što ste pomenuli ovakvu inicijativu i voleo bih da budem deo nje. Još jedna stvar koju želim da napomenem jeste da je jako važno za vas da imate na umu da ste vi deo transportne zajednice, da to nije nešto što pripada samo Evropskoj uniji, već je Srbija takođe potpisala sporazum sa Evropskom zajednicom i vi ste sad član te zajednice. Dakle, što više nas slobodno koristite, ukoliko imate bilo kakve pitanja, ideje ili želite nešto da nam ukažete, mi zavisimo od vas i želimo. Voleo bih da vidim Srbiju koja je 100% u skladu sa sporazumom o transportnoj zajednici, što znači da je rešeno pitanje saobraćaja u svakom pogledu, ali to jeste naš cilj i zato je dobro da nastavimo sa ovakvom praksom. Hvala vam.

 

Snimak sednice