1. OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava

Datum sednice: 05.12.2025.

Trajanje sednice: 00:00:01–01:14:50 (oko 1 sat i 15 minuta)

Tema / naziv tačke dnevnog reda: razmatranje i davanje saglasnosti na više finansijskih planova za 2026. (Komisija za hartije od vrednosti; Agencija za energetiku; Državna revizorska institucija; Fiskalni savet; Komisija za kontrolu državne pomoći), uz saglasnost na Statut Komisije za hartije od vrednosti i razmatranje treće izmene finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2025.

Predsedavajući: Veroljub Arsić

Broj prisutnih poslanika: na početku je konstatovano 11 članova/zamenika (kvorum)

; u jednom kasnijem glasanju pominje se ukupno 12 prisutnih („od dvanaeste“)

Učesnici van poslanika: predstavnici Komisije za hartije od vrednosti, Agencije za energetiku, Državne revizorske institucije, Fiskalnog saveta i Komisije za kontrolu državne pomoći (nabrojani na početku sednice).

Ko je koliko govorio (procena prema 95 reči = 1 minut; bez „pauza/mikrofon“):

Poslanici vladajuće većine: oko 31%

Poslanici opozicije: oko 12%

Članovi/gosti (nezavisna tela i institucije): oko 56%

Ukratko sa sednice: Odbor je uglavnom vodio stručnu raspravu o finansijskim planovima nezavisnih tela i agencija, uz nekoliko spornih pitanja o troškovima održavanja novih prostorija Komisije za hartije od vrednosti (procene „oko 20.000 evra mesečno“) i o budžetskim ograničenjima Fiskalnog saveta (smanjenja i izostanak odgovora Ministarstva finansija)

. Većina predloga je usvojena glasanjem; sednica je završena nakon odlučivanja o tačkama 6 i 7

---

2. STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Veroljub Arsić (predsednik Odbora, vladajuća većina)
Vodio sednicu kroz proceduru (utvrđivanje dnevnog reda, objedinjavanje pretresa, glasanja i formulacije predloga odluka) i usmeravao raspravu na finansijske planove

. U polemici oko navoda o „poklanjanju“ imovine/poslovima, pozivao je na oprez u ocenama i ulazio u kratku razmenu sa poslanikom Nikezićem

Dušan Nikezić (SSP, opozicija)
Postavljao pitanja i iznosio kritike o visini i strukturi pojedinih troškova (posebno održavanje prostora Komisije za hartije od vrednosti) i tražio dodatna objašnjenja o odnosu sa Direkcijom za imovinu.

U delu o Fiskalnom savetu insistirao je na posledicama smanjenja budžeta i izostanku odgovora Ministarstva finansija, uz poziv da Odbor reaguje.

Na tačkama o Komisiji za kontrolu državne pomoći otvorio je pitanja o pojedinim korisnicima državne pomoći i logici odobravanja.

Risto Kostov (PUPS, vladajuća većina)
U delu o Fiskalnom savetu fokusirao se na praktično pitanje da li budžetska smanjenja mogu uticati na kvalitet rada Saveta.

Vojislav Vujić (Jedinstvena Srbija, vladajuća većina)
Otvorio pitanje visine stavke „održavanje unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora“ (oko 20.000 evra mesečno), tražeći pojašnjenje šta sve ulazi u te troškove.

Marko Janković (gost, predsednik Komisije za hartije od vrednosti)
Obrazlagao finansijski plan i planove jačanja kapaciteta Komisije (uključujući projekciju rasta broja zaposlenih). Na pitanja o troškovima prostora objašnjavao je da se ne radi samo o čišćenju, već o širem skupu troškova rada i da će Direkcija za imovinu ugovarati održavanje, dok Komisija refundira troškove.

Blagoje Paunović (gost, predsednik Fiskalnog saveta)
Ukazao je da je plan za 2026. u okviru odobrenih limita i da je manji u odnosu na prethodnu godinu, uz naglasak na smanjenju rashoda i problem kadrovskog jačanja (navodi da godinu dana nema odgovora na zahtev za promenu kadrovskog plana). Odgovarajući na pitanja, naglašavao je važnost kadrova i dugog procesa obuke.

Dejan Popović (gost, predsednik Saveta Agencije za energetiku RS)
Predstavio finansijski plan Agencije i pozvao poslanike na pitanja, bez vidljive polemike u transkriptu u delu koji je dostavljen.

Ivica Gavrilović (gost, predsednik Saveta Državne revizorske institucije)
Obrazlagao finansijski plan DRI (strukturu rashoda i razloge za nabavku/obnovu opreme).

Luka Milošević (gost, član Saveta Komisije za kontrolu državne pomoći)
Predstavio treću izmenu finansijskog plana za 2025. i plan za 2026, navodeći ukupne iznose i strukturu rashoda, uz zahtev Odboru da da saglasnost. Na pitanja poslanika Nikezića odgovarao je u okviru uloge Komisije i predmetnih troškova/planova (u transkriptu je vidljiv fokus na objašnjenju i odbijanju da ulazi u teme van finansijskog plana).

---

3. ZAKLJUČAK SEDNICE

Usvojen je predlog da se dnevni red dopuni tačkama 6 i 7 (Komisija za kontrolu državne pomoći) i potom je dnevni red utvrđen.

Usvojeni su zapisnici sa 35–38. sednice Odbora.

Odbor je glasanjima dao saglasnosti/potvrdio predloge odluka o finansijskim planovima (uključujući DRI i Fiskalni savet jednoglasno u delu koji je vidljiv u transkriptu), kao i o tačkama 6 i 7 većinom glasova

U raspravi učestvuju:
- Veroljub Arsić, predsednik Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina
- Dušan Nikezić, član Odbora, Stranka slobode i pravde, opozicija
- Risto Kostov, zamenik člana Odbora, PUPS - solidarnost i pravda, vladajuća većina
- Vojislav Vujić, član Odbora, Dragan Marković Palma - Jedinstvena Srbija, vladajuća većina
- Blagoje Paunović, gost, predsednik Fiskalnog saveta
- Luka Milošević, gost, član Saveta Komisije za kontrolu državne pomoći
- Dejan Popović, gost, predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije
- Ivica Gavrilović, gost, predsednik Saveta Državne revizorske institucije
- Marko Janković, gost, predsednik Komisije za hartije od vrednosti

00:00:01 - Veroljub Arsić: Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram trideset devetu sednicu Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Sednici prisustvuje jedanaest članova ili zamenika članova odbora, te konstatujem da postoji kvorum potreban za rad i odlučivanje. Današnjoj sednici pored članova i zamenika članova odbora, prisustvovaće predstavnici po sledećem redosledu: predstavnici Komisije za hartije od vrednosti, gospodin Marko Janković, predsednik; Biljana Govska, rukovodilac Službe za finansijsko poslovanje; Juriš Popović, direktor Sektora. Zatim predstavnici Agencije za energetiku Republike Srbije: Dejan Popović, predsednik Saveta; Dejana Stefanović Kostić, čl-an saveta; Nebojša Petrović, član saveta; Milan Danilović, član saveta. Zatim predstavnici Državne revizorske institucije: Ivica Gavrilović, predsednik Saveta; Nevenka Bojanić, član Saveta; Ljiljana Dimitrijević, član Saveta; Maja Lakićević, sekretar institucije; Jelena Obradović, načelnik Službe.

00:00:56 - Veroljub Arsić: Zatim predstavnici Fiskalnog saveta: Blagoje Paunović, predsednik. Zatim, predst-eh, predstavnici Komisije za kontrolu državne pomoći: Luka Milošević, član Saveta; Lena Knežević, viši savetnik za finansijske poslove. Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda. Dobili ste predlog dnevnog reda za današnju sednicu. Kako je u međuvremenu od momenta sazivanja sednice odbora Komisija za kontrolu državne pomoći dostala predlog treće izmene Finansijskog plana za 2025.

00:01:25 - Veroljub Arsić: godinu i predlog Finansijskog plana za 2026. godinu, podneo sam predlog da se dnevni red dopuni sa ove dve tačke dnevnog reda, i to: tačka šest: Davanje saglasnosti na Predlog treće izmene Finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći koje je podnela Komisija za kontrolu državne pomoći trećeg decembra 2025. godine; i tačka sedma: Davanje saglasnosti na Predlog finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2026. godinu, koji je podnela Komisija za kontrolu državne pomoći trećeg decembra 2025. godine.

00:01:54 - Veroljub Arsić: Molim vas da se izjasnimo o ovom predlogu. Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset, protiv nema, uzdržan jedan, te konstatujem da je odbor većinom glasova usvojio ovaj predlog. Da li još ima predloga za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda? Ako ne, molim da se izjasnimo o predloženom dnevnom redu u celini.

00:02:34 - Veroljub Arsić: Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset, protiv nema, uzdržan jedan, te konstatujem da je odbor većinom glasova utvrdio dnevni red. Primili ste predlog za spajanje rasprave i kako smo dnevni red dopunili sa još dve tačke, p-eh, predlažem da obavimo dva zajedička i jedinstvena pretresa, i to prvi o tačkama dnevnog reda od jedan do pet, i drugi o tačkama šest i sedam, s tim što ćemo se izjašnjavati o svakoj tački pojedinačno. Stavljam na glasanje ovaj predlog. Zaključujem glasanje.

00:03:16 - Veroljub Arsić: Za je glasalo deset, protiv jedan, te konstatujem da je odbor većinom glasova prihvatio predlog. Predlažem da pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu usvojimo zapisnik sa trideset pete, trideset šeste, trideset sedme i trideset osme sednice odbora. Dobili ste predloge zapisnika. Da li ima primedbi na predloge zapisnika? Ako nema, molim da se izjasnimo o zapisniku sa trideset pete sednice odbora.

00:03:47 - Veroljub Arsić: Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset, protiv nema, uzdržan jedan, te konstatujem da je odbor većinom glasova usvojio zapisnik sa trideset pete sednice odbora. Molim da se izjasnimo o zapisniku sa trideset šeste sednice odbora. Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset, protiv nema, uzdržan jedan, te konstatujem da je odbor većinom glasova usvojio zapisnik sa trideset šeste sednice odbora.

00:04:20 - Veroljub Arsić: Molim da se izjasnimo o zapisniku sa trideset sedme sednice odbora. Zaključujem glasanje. Za je glasalo deset, protiv nema, uzdržan jedan, te konstatujem da je odbor većinom glasova usvojio zapisnik sa trideset sedme sednice odbora. Molim da se izjasnimo o zapisniku sa trideset osme sednice odbora. Zaključujem glasanje.

00:04:57 - Veroljub Arsić: Za je glasalo deset, protiv nema, uzdržan jedan, te konstatujem da je odbor većinom glasova usvojio zapisnik sa trideset osme sednice odbora. Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu. Prvi zajednički jedinstveni pretres o tačkama od prve do pete, utvrđivanje Predloga odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2026. godinu, davanje saglasnosti na Statut Komisije za hartije od vrednosti. Članom tristotine pedeset i stav šest Zakona o tržištu kapitala utvrđeno je da Finansijski plan za narednu godinu Komisija donosi do 30.

00:05:29 - Veroljub Arsić: novembra tekuće godine i dostavlja ga Narodnoj skupštini na saglasnost. Saglasno navedenim odredbama Zakona o tržištu kapitala, Komisija za hartije od vrednosti dostavlja Narodnoj skupštini Finansijski plan za 2026. godinu. U članu tristo četrdeset trećem Zakona o tržištu kapitala utvrđeno je da Komisija donosi statut koji je dostavljen nadležnom odboru Narodne skupštine na saglasnost. S tim u vezi, Komisija treći novembra dvije 2025.

00:05:53 - Veroljub Arsić: godine dostavila Narodnoj skupštini Statut na saglasnost. Molim predstavnika Komisije za hartije od vrednosti da uzme reč. Izvolite gospodine.

00:06:05 - Marko Janković: Uvaženi predsedniče Odbora. Dame i gospodo narodni poslanici, još jednom mi je čast da vam se obratim ispred Komisije za hartije od vrednosti i da obrazložim naš predlog finansijskog plana za 2026. godinu. Taj predlog finansijskog plana smo izradili uzimajući u obzir finansijske pokazatelje iz 2024. i 2025.

00:06:27 - Marko Janković: godine i na osnovu analiza, kako prihoda tako i obaveza, usvojili smo finansijski plan za 2026. godinu. Tim finansijskim planom predviđeni su prihodi Komisije za hartije od vrednosti od dvesta šezdeset jedan milion dinara. Predviđeni su prihodi od naknada po tarifniku od nekih dvesta četrdeset jedan milion i ostali prihodi od nekih dvadeset zarez pet miliona. Dakle, kada pogledamo ukupne planirane prihode Komisije, oni su za nekih trinaest zarez dvadeset devet posto veći od prihoda koje smo planirali u 2000 i dvedeset i petoj godini.

00:07:10 - Marko Janković: Ono što Komisija sada već redovno radi jeste da usklađuje svoj Pravilnik o tarifi svake godine, tako da su eh, tarife u tom pravilniku uvećane za nekih četiri zarez šest posto, usklađivanjem sa indeksom potrošačkih cena u Republici Srbiji, prema podacima republičkog organa koji je nadležan za poslove statistike. Ono što mogu da kažem jeste da očekujemo da će kretanja na tržištu kapitala i sve ono što imamo planirano u narednom periodu dovesti do ostvarivanja tih planiranih prihoda. Ti prihodi bi trebalo da pokriju ukupne planirane tekuće rashode Komisije za hartije od vrednosti. Taj dominantan deo prihoda Komisija ostv-ostvaruje u svom sektoru za hartije od vrednosti i registar javnih društava i to su pre svega naknade po osnovu odobrenja objavljivanja ponuda za preuzimanje akcionarskih društava i odobrenja jedinstvenog prospekta dužničkih hartija od vrednosti. Eh, ono što mogu da kažem jeste da ti prihodi, istorijski gledano, nisu predvidivi i Komisija je u prethodnom periodu intenzivno radila na tome da eh, uskladi strukturu svog pravilnika o tarifi, odnosno strukturu svojih prihoda, tako da oni budu što više predvidivi u narednim godinama.

00:08:32 - Marko Janković: Kada gledamo prihode po nekim drugim tarifnim stavovima, oni su projektovani na osnovu, eh, kao što rekoh, podataka iz prethodnih godina, pre svega na osnovu broja obveznika plaćanja određenih tarifnih stavova ili na osnovu prosečnog broja zahteva u toku prethodnih godina. Eh, kada gledamo eh, te ostale prihode koji su planirani na nivou od dvadeset zarez pet miliona dinara, oni se najvećim delom odnose na prihode eh, po osnovu Zakona o reviziji, Zakona o tržištu kapitala i Zakona o digitalnoj imovini, odnosno od usklađivanja vrednosti potraživanja koje Komisija ima. Kad gledamo projektovane rashode, eh, praktično eh, u projektovanju rashoda za 2026. godinu pošli smo eh, ne samo od prethodnih godina, nego i od realizacije rashoda Komisije u toku 2025. godine i projekcije tih rashoda do kraja tekuće godine.

00:09:31 - Marko Janković: I eh, ono što mogu da, da kažem jeste da su ti ukupni planirani rashodi na nivou od dvesta pedeset i devet zarez sedam miliona dinara za nekih dvanaest zarez pedeset i osam posto viši od rashoda koji su planirani u 2025. godini. Kada gledate strukturu ukupnih rashoda Komisije, najznačajniji eh, iznos čine svakako troškovi bruto zarada i naknada zarada u iznosu od nekih sto četrdeset i pet zarez devet miliona dinara, troškovi doprinosa na teret poslodavca u iznosu od dvadeset dva zarez jedan milion, milion dinara te troškovi neproizvodnih usluga u iznosu od trideset sedam zarez šest miliona dinara.

00:10:17 - Marko Janković: Eh, kada gledamo te projektovane troškove zarada, mogu slobodno da kažem- (kašalj) Da smo i nakon našeg prethodnog razgovora na Odboru za finansije izvršili sve neophodne analize eh, kada je jačanje svih administrativnih kapaciteta Komisije u pitanju, dakle kako kadrovskih, tako i tehničkih. Eh, uzeli smo u obzir i nove obaveze koje Komisija preuzima u toku sledeće godine, pre svega eh, donetim Zakonom o faktoringu, odnosno sagledali smo sve potrebe za jačanje trenutnih sektora Komisije za hartije od vrednosti. I ono što smo projektovali jeste da broj zaposlenih povećamo sa trenutno četrdeset i jednog zaposlenog na četrdeset i sedam zaposlenih u toku 2026. godine. Eh, ono što mogu da kažem jeste da je u našoj sistematizaciji sistematizovano četrdeset i tri radna mesta i nekih pedeset i devet izvršilaca.

00:11:12 - Marko Janković: Eh, svi podaci o zaradama unutar same Komisije se redovno dostavljaju u registar zaposlenih i objavljuju se u informatoru o radu Komisije, a sve zarade zaposlenih se isplaćuju u potpunosti u skladu sa Zakonom o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru. Kada gledamo neke ostale troškove koji su projektovani, troškovi službenih putovanja zaposlenih u zemlji i inostranstvu su planirani u ukupnom iznosu od nekih četiri miliona dinara i pre svega služe da pokriju neke osnovne troškove kada je, pre svega edukacija zaposlenih u inostranstvu u pitanju, odnosno eh, posete drugim komisijama, odnosno eh, posete konferencijama IOSCA. Kada gledate troškove reprezentacije, oni su eh, planirani na nekom nivou od jedan zarez osam miliona dinara. To je za nekih osamdeset tri zarez dvadeset četiri posto manje nego eh, plan od zono-, u odnosu na ono što je planirano za 2025. godinu, dok su svi ostali tekući rashodi planirani na nivou koji će obezbediti neometano odvijanje procesa rada ovaj, u Komisiji.

00:12:20 - Marko Janković: Dakle-Ono što je takođe planirano jeste da se planirani višak prihoda nad rashodima u iznosu od dva zarez dva miliona dinara koristi za formiranje sredstava rezerve. Dozvolite mi da iskoristim priliku da kažem par reči i o onome što smo uradili u toku 2025. Dakle, do tridesetog novembra ove godine, dakle komisija ostvarila ukupne prihode na nivou od sto sedamdeset pet zarez četiri miliona dinara. Ukupni rashodi su na nivou od sto trideset i pet zarez devet miliona dinara. Erm, ono što mogu da kažem je da prema podacima na kraju novembra, finansijski plan u domenu prihoda je realizovan na nivou od sedamdeset pet posto planiranih prihoda, dok kada gledate ukupne rashode, ukupni rashodi su realizovani na nivou od pedeset osam posto ukupno planiranih rashoda.

00:13:16 - Marko Janković: Kada pogledate strukturu prihoda same komisije, dakle Sektor za hartije od vrednosti i registar javnih društava je ostvario nekih osamdeset miliona dinara prihoda. To je neka realizacija od šezdeset i šest zarez dva posto plana. Sektor za učesnike na tržištu pedeset dva, dva zarez tri miliona dinara ili devedeset dva posto plana, sektor za neposredni nadzor, nekih šezdeset posto prihoda, odnosno ovaj, šezdeset posto u odnosu na plan. I kada gledate sektor za pravne poslove, nekih jedanaest zarez sedam posto u odnosu na plan. Kada gledamo sektor za poslove kontrole kvaliteta revizije sto zarez pet posto planiranih prihoda.

00:14:04 - Marko Janković: Dakle, kao što sam rekao, ukupno sedamdeset i četiri zarez šezdeset četiri posto planiranih prihoda. Ono što takođe treba naglasiti jeste da Komisija u ovom trenutku ima dvadeset zarez dva miliona dinara (pauza) nenaplaćenih potraživanja. I ono što mogu da kažem jeste da ćemo vrlo intenzivno raditi na tome da te prihode realizujemo u narednom periodu. Kada pogledamo trenutno raspoloživa sredstva same komisije, dakle komisija u ovom trenutku na tekućim računima ima nekih osamdeset i pet zarez pet miliona dinara i ta sredstva u potpunosti omogućavaju odvijanje normalnih poslovnih aktivnosti same komisije. Erm, da li da kažem nešto i o statutu?

00:14:56 - Marko Janković: Ovaj, što se statuta tiče, dakle, nekoliko aj kažemo bitnih stvari je uticalo na, na izmenu samog statuta ovaj komisije. Pre svega, to je jedna potreba da se tekst statuta inovira u kontekstu svih promena koje su se desile od trenutka donošenja prethodnog statuta do danas. Pre svega mislim na nove nadležnosti koje Komisija za hartije od vrednosti ima, ali i našu želju da dugoročno kreiramo jedan novi, aj kažemo i vizuelni identitet komisije, a u isto vreme ovaj se desilo i preseljenje same komisije ovaj te bi po tim formalnim osnovama promenjeno samo sedište Komisije za hartije od vrednosti. Takođe, promenama je obuhvaćeno više od polovine članova prethodnog statuta, te je iz tog razloga izrađen potpuno novi tekst statuta Komisije za hartije od vrednosti. Takođe, u potpunosti smo tekst statuta uskladili sa Zakonom o tržištu kapitala, ali i svim drugim zakonima koje Komisija za hartije od vrednosti primenjuje.

00:16:01 - Marko Janković: Dakle, tu pre svega mislim na Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, Zakon o otvorenim investicionim fondujima s javnom ponudom, Zakon o alternativnim investicionim fondovima, Zakon o digitalnoj imovini, Zakon o robnim berzama, Zakon o reviziji, Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i konačno nedavno usvojeni Zakon o faktoringu. Praktično, novim predlogom statuta smo postigli da će rad Komisije biti u potpunosti usklađen sa svim tim aktima. Takođe, uradili smo na tome da se preciznije uredi unutrašnja organizacija same komisije, da se jasnije podele odgovornosti kako predsednika, tako članova i sekretara, naravno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima. I ono što mogu da kažem jeste da je glavni cilj bio da se efikasnost rada, odnosno da se interne procedure koje će uslediti ovaj kao ajde da kažemo dopuna samog teksta statuta inoviraju i da obezbede kažem što efikasniji rad same komisije. Takođe, kao što sam rekao, promenjena je adresa ovaj komisije, odnosno sedište.

00:17:10 - Marko Janković: Uveli smo novi amblem, uveli smo i jasno definisali kako će izgledati Memorandum komisije za hartije od vrednosti, kako će izgledati pečat i kako će izgledati kvalifikovani elektronski pečat. Budući da je naša ideja da u nekom trenutku u potpunosti pređemo na elektronsku komunikaciju sa svim našim obveznicima. Erm, takođe, erm, ono što mogu da kažem jeste da nas u narednom periodu očekuje dosta rada na izradi svih, dakle naknadnih akata koji se naslanjaju na sam statut, dakle ne samo podzakonskih, nego i internih akata i svakako će to ovaj biti urađeno u roku koji je predviđen novim statutom, što je dvanes meseci od trenutka donošenja novog statuta. Hvala.

00:18:03 - Veroljub Arsić: (zvuk stola) Zahvaljujem. Da li neko nešto ima da (pauza) pita ili zatraži neku informaciju od predsednika Komisije? (pauza) Izvolite kolega Nikezić.

00:18:21 - Dušan Nikezić: Hvala. Samo jedno tehničko pitanje. Pretpostavljam da ste se već preselili?Da li, da li je troškove opremanja prostora preuzela komisija ili je to radila Direkcija za-za imovinu, pošto prostor je bio samo stubovi i-i-i i open space, koliko sam mogao da vidim. Samo toliko.

00:18:44 - Veroljub Arsić: Tražite ponovo reč?

00:18:47 - Marko Janković: Dobro. Sve je ovaj vezano za opremanje prostora je radila Direkcija za imovinu. Ovaj, ono što je obaveza komisije jeste da praktično preuzme dodeljeni prostor i da ovaj, pokrije sve troškove održavanja tog prostora u narednom periodu za vreme njegovog korišćenja.

00:19:17 - Veroljub Arsić: Da li još neko ima neko pitanje? Ako nema, ja bih se zahvalio gospodinu. I molim da, sada je sledeća ta, sledeća, potvrđivanje predstavnik Agencije za energetiku služba pozove ovu. Kolega Vujović vi isto tražiliš.

00:19:50 - Veroljub Arsić: Mislim, ja sam se ovdje prijavio- Nisam video, ja se izvinjavam, ali nisam video. Izvolite.

00:19:55 - Vojislav Vujić: Pa da, mislim, pošto sam pogledao finansijski plan, a sad pratim šta je kolega pitao. Stavka jedna, pokušavam sada ovde da je nađem, ali mi ne ide, piše održavanje unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora. To je oko dvadeset hiljada evra mjesečno. Mislim, ja mogu da zamislim kako izgleda taj prostor je to u sklopu tog opremanja ili stvarno samo čišćenje i održavanje prostora.

00:20:17 - Veroljub Arsić: To je samo- Sad morate da zadržite reč. Izvolite.

00:20:21 - Marko Janković: Dakle, pričamo o eh, ne samo čišćenju i održavanju samog prostora, nego praktično svim troškovima koji su vezani za da kažemo proces rada u tom prostoru. Dakle, pričamo o-o praktično svemu od da kažemo nekog potrošnog materijala koji komisija koristi, i ono što mogu da kažem jeste da ovaj, je to planirano na nekoj gornjoj granici onoga što mi očekujemo. Ono što će se desiti u narednim danima jeste potpisivanje jednog sporazuma između Komisije i Direkcije za imovinu koji još uvek nije, nije potpisan.

00:21:01 - Dušan Nikezić: Znači Direkcija za imovinu. Evo ???

00:21:06 - Veroljub Arsić: Još nešto?

00:21:09 - Vojislav Vujić: Ne, mislim samo da nisu jasno napisali zato što postoji druga stavka koja se tiče troškova, baš piše održavanje unutrašnjeg dela prostora dvadeset dva miliona spoljašnjost glasa. Oni sad, ali.

00:21:22 - Veroljub Arsić: Šta, ponovo nešto da pojasnite? Izvolite.

00:21:25 - Marko Janković: Opet kažem, to je gornji nivo troškova koji mi očekujemo. Dakle, dok ne dobijemo finalnu verziju tog teksta sporazuma sa Direkcijom za imovinu, ovaj ne znamo precizno. Tako je, tako je. To je predviđeno ovaj, u kontekstu kažem pre svega ovaj nekih naših očekivanja. Ovaj i kažem opet, videćemo kada dobijemo konačni tekst sporazuma koji će biti tačan nivo tih troškova.

00:21:53 - Marko Janković: Ovaj, sledeći put svakako kada budemo pred odborom mogu da podelim sa vama tu finalnu informaciju.

00:22:03 - Veroljub Arsić: Kolega Nikezić, izvolite.

00:22:05 - Dušan Nikezić: Pa samo bih dodatno razjašnjenje. Nije mi jasno kakve veze ima Direkcija za imovinu. Da li vi kroz ovo plaćate neki zakup Direkciji za imovinu ili se to zaista odnosi samo na troškove koliko imate kvadrata i čisto mislim, cifra je baš značajna. Kolega dobro ukazao.I zašto ima veze sa direkcijom sporazum sa njima.

00:22:31 - Veroljub Arsić: Izvolite.

00:22:33 - Marko Janković: Praktično sve što je vezano za taj prostor, uključujući i održavanje, će za sve korisnike tog prostora sprovoditi Direkcija za imovinu, tako da u tom smislu ugovarač sa Komisijom za hartije od vrednosti će biti Direkcija za imovinu. I opet kažem, ono što je eh, da kažemo intencija koja je ovaj, nama saopštena jeste da praktično sve obaveze kažem kada je angažman što ljudi koji će se baviti tim održavanjem, što materijala praktično biti izvorno ovaj, ugovorene od strane Direkcije za imovinu, a mi ćemo kažem, samo refundirati praktično te troškove ka samoj Direkciji. Komisija ima nekih hiljadu, oko hiljadu kvadrata prostora koji neposredno koristi i imamo nekih tristo pedeset kvadrata zajedničkih prostorija koje delimo sa ostalim institucijama tržišta kapitala. Dakle, pričam o ovoj beogradskoj berzi i Centralnom registru hartija od vrednosti.

00:23:47 - Veroljub Arsić: Izvolite kolega Nikezić.

00:23:50 - Dušan Nikezić: Znači izađe da je, su troškovi održavanja praktično dvadeset evra po kvadratu mesečno. Mislim, generalno za te pare možete da nađete vrhunski prostor, da ga da ga iznajmite sve sa uključenim troškovima održavanja. Stvarno mi nije jasno zašto je, zašto je, mislim možda i postoje neke specifičnosti ovaj samog, samog prostora neke fontane unutra koje treba održavati nešto, nešto posebno. Heliodrom. Ne znam šta je to što, što diže ovu cenu na dvadeset evra po, po, po kvadratu samo za održavanje.

00:24:37 - Veroljub Arsić: Hvala. Izvolite.

00:24:45 - Marko Janković: Dozvolite samo, ovaj dakle prostor nema heliodrom, nema fontane, ali prosto ovaj svim institucijama srpskog tržišta kapitala pruža jednu jedinstvenu mogućnost da se u isto vreme nađu na-na-na istom mestu, što evo za ovo kratko vreme ovaj, od kako sve institucije funkcionišu ovaj u tom prostoru, ja bih rekao, značajno povećalo efikasnost rada svih nas i ovaj opet kažem, eh, eh naša projekcija planiranih troškova se zasniva pre svega na nekim našim očekivanjima, sa jednom dozom, kažem sigurnosne rezerve da ne prekoračimo ono što predviđamo samim finansijskim planom, a opet kažem sa članovima odbora, čim dobijemo neku konačnu verziju samog sporazuma možemo podeliti preciznu informaciju.

00:25:42 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem. Vidim da je ovo stvorilo određenu neku dozu rezervisanosti kod članova odbora. Prvo sačekamo ugovor, a ja bi hteo da napomenem, ovde je reč o odnosu od dva državna organa. Tako da i to raščistimo, jer je uvek bolje praviti obligacije između dva državna organa, nego između državnog organa i nek-nekog drugog fizičkog ili pravnog lica koje nije u sistemu države. Izvolite, kolega Nikizić.

00:26:16 - Dušan Nikezić: Ja bih se potpuno slagasio sa vama je, a zašto ovo unosi jednu, jednu dozu rezerve je zato što je državni organ Direkcija za imovinu napravila neverovatno štetan posao za Republiku Srbiju prilikom pribavljanja ovog prostora. Znači republi-republička direkcija je poklonila ploču i zemljište na kojoj se, su izgrađeni objekti privatnom fizičkom licu, koje je tu z-izgradilo te zgrade koje su koštale manje od hiljadu evra za kvadrat, i onda prodalo direkciji za tri hiljade šest sto evra po kvadratu. I zato upravo zbog toga, zbog tako jednog štetnog posla koji je državni organ imao, smatramo da uvek kada je taj državni organ u pitanju treba sve, sve proveriti, jer ne postoji nijedan razlog zašto bi se uvećavali toliko troškovi državnog organa, kao što je Komisija za hartije od vrednosti, koja posle naplaćuje neke naknade drugim učesnicima na tržištu, a te naknade, verujem, imaju veze sa troškovima Komisije za hartije od vrednosti. Pa ako su ti troškovi neuporedivo vići-viši, onda će i naknade komisije za hartije od vrednosti prema subjektima na tržištu biti veće. I upravo zbog toga, 'nači nije svejedno koliko koji državni organ naplaćuje i međusobno, jer na kraju to opet završi na tržištu i opet neki učesnici na tržištu to plate.

00:27:48 - Dušan Nikezić: Tako da iz tog razloga mislim da je, da mislim da je to još jedan od razloga zašto mi uopšte ovde raspravljamo o finansijskim planovima. Ne možemo samo da, da kažemo, pošto se radi o državnim organima, to je sve okej, naplaćujte koliko hoćete, propišite naknade kolike hoćete učesnicima na tržištu, jer ste vi državni organ. Jednostavno, mislim da o vakvim stvarima treba da razgovaramo. Hvala.

00:28:15 - Veroljub Arsić: Izvolite.

00:28:18 - Marko Janković: Ako mogu samo sa aspekta hajde da kažemo zaštite interesa tržišnih učesnika ovaj da se osvrnem na, na, na ovu primedbu. Dakle, mi se zaista trudimo i to je pokazalo naše ponašanje u poslednjim godinama, dakle eh, nije došlo do povećanja nijedne eh, naknade koju komisija sama naplaćuje, osim kažem, u ovom domenu rasta cena na, na malo i zaista smo se trudili da u jednom dobrom broju naših tarifnih stavova prilagodimo naknade koje komisija naplaćuje željenom povećanju obima ovaj tržišne aktivnosti. Pre svega tu mislim na naknade koje, recimo, komisija naplaćuje ovaj kada je emisija korporativnih obveznica u pitanju ili, eh recimo, uvođenje nekih limita na određene naše naknade ovaj, recimo, u segmentu samih ponuda ovaj za preuzimanje ili emisija novih finansijskih instrumenata. Pričamo pre svega o akcijama. Dakle, ono što smo se mi potrudili da uradimo jeste da tom jednom malo drugačijom strukturom našeg pravilnika o tarifi prosto eh, omogućimo tržišnim učesnicima da tarifa nikada ne bude taj faktor koji će ih odvratiti od učešća na srpskom tržištu kapitala i mislim da je to ovaj i prepoznato, budući da smo mi radili jednu analizu u saradnji sa Svetskom bankom našeg ovaj tarifnika, u poređenju sa praktično kompletnim regionom.

00:29:52 - Marko Janković: Dakle, pričamo i o zemljama Evropske unije poput Mađarske, Rumunije, ovaj Bugarske, Slovenije, Hrvatske, ovaj i praktično zaključak i same analize Svetske banke jeste da smo, recimo, n-najjeftinija nadležnost, odnosno jurisdikcija, ajde tako da se izrazim, u ovom delu Evrope kada pričamo, recimo, o emisiji korporativnih obveznica.

00:30:15 - Dušan Nikezić: I kažem opet, to se nije desilo ovaj slučajno. Mi smo to svesno uradili, dakle žrtvovali smo jedan deo ovaj naših prihoda sa željom da podstaknemo neku novu aktivnost na tržištu i svakako ćemo i u nekom daljem funkcionisanju ovaj komisije pokušati da eh.

00:30:35 - Marko Janković: Eh, pronađemo način da one aktivnije segmente samog tržišta ovaj iskoristimo da praktično subvencionišu rad komisije, odnosno one segment tržišta gde bi želeli da vidimo više aktivnosti. I kažem ovaj, mislim da će i u toku 2026. biti dosta prostora da se nešto uradi u pogledu visine određenih tarifnih stavova. I kažem mi vrlo intenzivno i aktivno pratimo sve što se na tržištu dešava i kažem, aktivno ćemo prilagođavati i u budućnosti te naše tarifne stavove da ovaj osiguramo, da prosto nivo naknada koje mi naplaćujemo ne bude- aj kažemo nešto što će odvraćati tržišne učesnike od korišćenja mogućnosti koje im srpsko tržište kapitala pruža.

00:31:31 - Veroljub Arsić: (odmor) Ja bih ipak zamolio da ne dajete tako lako ocene oko toga da li je nešto poklonjeno ili nije.

00:31:40 - Dušan Nikezić: Formalno poklonjeno.

00:31:40 - Veroljub Arsić: A sad je formalno.

00:31:44 - Dušan Nikezić: Znači ipak nije, a nije suštinski dobro- Suštinski i formalno je dakle poklonjeno. Da to ima radnje, ali treće osobe. Ne znate za taj posao?

00:31:53 - Veroljub Arsić: Ne znamo za taj posao, zaista.

00:32:00 - Dušan Nikezić: To tako vi to vidite kako pišu vaše novine NIN i vreme, a- Mi smo zahtev razglazali.

00:32:03 - Veroljub Arsić: To pošto nisu čak znali ni da izračunaju koliko jedan hektar ima kvadratnih metara, tako da nešto ne pridajemo od tog trenutka njima. Neko, neki veliki znači. Da li ima još neko pitanje? Ako nema, ja bih sad ovaj da nastavimo sa Agencijom za energetiku Republike Srbije za 2026. godinu.

00:32:29 - Veroljub Arsić: (odmor) Dobar dan. Izvolite. (pauza od devet minuta, čuje se u pozadini) Prelazimo na drugu tačku utvrđivanja Predloga odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2026. godinu. Članom šezdeset prvi Zakona o energetici propisano je da Agencija za energetiku Republike Srbije donosi finansijski plan kojim se utvrđuju ukupni prihodi i rashodi Agencije koji su neophodni za obavljanje zakonom propisanih obaveza Agencije, kao i da Agencija predlog finansijskog plana za narednu godinu dostavlja Narodnoj skupštini na saglasnost.

00:33:51 - Veroljub Arsić: U skladu sa navedenim, Agencija je dana trideset prvog oktobra uputila Narodnoj skupštini Finansijski plan za 2026. godinu. I molim predstavnika Agencije da uzme reč, izvolite gospodine Popoviću.

00:34:05 - Dejan Popović: Hvala. Uvaženi predsednice i uvaženi članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Pred vama je opet eh, Finansijski plan Agencije za energetiku za de-hiljade dvadeset šestu godinu. Plan je, kao što vidite usklad-urađen u skladu sa zakonom i ustaljenim, ustaljenom sadržinom i obimom. Kao što znate, Agencija za energet-energetiku osnovana je pre dvadeset godina kao nezavisno regulatorno telo.

00:34:38 - Dejan Popović: Kao takva, ne sme da bude direktnih koristi budžetskih sredstava. U istoriji agencije, ovo je dvadesetogodišnja, ni jedan dinar nije prenešen na račun Agencije iz budžeta, republičkog budžeta Republike Srbije. (kašlje) Agencija za svoj rad odgovorna samo Skupštini zbog same nezavisnosti i znači mi finansijski plan, kako je rekao predsednik, dostavljamo do kraja oktobra, usvajamo na savetu Agencije i dostavljamo do kraja oktobra na saglasnost Narodne skupštine Republike Srbije. Ovaj finansijski plan urađen je, kao što sam rekao, koji i pod dosadašnjim obimom. U prvom delu da o tome vedar ne prepričavam ko-kompletno obim poslova koji mi radimo.

00:35:28 - Dejan Popović: I predviđena sredstva, prihodi, kao što vidite, najvećim delom su prihodi od regulatorne naknade, jednim malim delom imamo prihode od licenci, negde do pet posto, i ovi prihodi od refundacija i donacija, to uglavnom mi donacije nemamo, to je sve refundacija, sem kada smo imali od IPA fonda taj pre dve godine. To je praktično bila donacija. Znači, a refundacije dobijamo zato što naši zaposleni učestvuju u svim mogućim radnim telima NSZ zajednice i kod putovanja mi plaćamo te troškove, oni refundiraju troškove za zaposlene. Troškovi se kreću u tom obimu koji, kao što znate, Agencija ne sme da bude profitabilna. Nije registrovana kao profitna organizacija i Agencija razliku u prihodima i rashodima naredne godine po našem zakonu bi trebala da prenosi u narednu godinu i da opet definiše svoje troškove.

00:36:32 - Dejan Popović: Međutim, po zakonu ovome ipak mi deo sredstava pedeset posto uplaćujemo od te razlike u republičkom budžetu. Kao što vidite u finansijskim rashodima.Najveći deo, naravno, jer mi i nemamo neke druge velike troškove. Najveći deo nosi zarade zaposlenih i u ovom delu bih naglasio da Agencija trenutno ima četrdeset sedam zaposlenih. Imamo odobrenje skupštine za prijem još pet u toku ove godine, to što je trenutno u proceduri. Za narednu godinu planiramo da zaposlimo još dodatnih šest, jer Agencija, kao što vidite pre neki dan ste baš imali ovde u skupštinskoj raspravi, usvojili ste i zakon o gasu.

00:37:16 - Dejan Popović: Bile su izmene Zakona o Agenciji, izmene Zakona o obnovljivim izvorima i zbog implementacije svih tih evropskih uredbi ovaj Agencija dobija sve veći delokrug rada. Samim tim mi sa postojećim brojem zaposlenih ne možemo da, da odgovorimo. Utvrđene su potpuno nove prinadležnosti, tako da za narednu godinu planiramo zapošljavanje još šest zaposlenih. Ono što je činjenica mi, pošto očigledno je rast zarada u drugim sektorima je solidan i mi sada sve teže možemo iskusne zaposlene da, da dobijemo. Evo, sad smo imali konkurs i za dva sa iskustvom pravnika sa većim iskustvom nismo mogli da dobijemo, koji imaju ljudi koji su se javili, niko nije zadovoljavao uslov.

00:38:04 - Dejan Popović: Tako da mi smo morali da planiramo da u narednoj godini, mislim da su tako i druga tela, osnovni parametri su da povećanje vrednosnog koeficijenta osnovne zarade za deset posto i uz uvećanje sve ovoga, to je ta stavka koja je najveća u troškovima. Sledeća stavka koja je velika po troškovima, to je samo još zakup poslovnog prostora. Znate da smo više puta i uz pomoć Skupštine pokušavali da nađemo negde jeftiniji zakup. Dobro, to je malo urodilo da smo i dobili od postojećeg zakupca neke popuste. Međutim, sad je problem što sa ovim većim, gore zaposlenim ove godine ćemo imati morati da, da iznajmimo još nešto malo prostora jer nemamo mesta da smestimo.

00:38:47 - Dejan Popović: Sve drugo je po meni toliko malo da nije za neku veću raspravu. Mi planiramo. I mislim da ćemo ostvariti ono kako smo do sada. Mislim da za ovaj uvodni deo, ko ima još neka pitanja, mi smo tu spremni da odgovorimo na svako.

00:39:25 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem da li neko želi neko pitanje da postavi? Dobro, ništa. Ja se zahvaljujem predstavnicima Agencije. Hvala i vama. Prelazimo na treću tačku. Davanje saglasnosti na Predlog finansijskog plana Državne revizorske institucije za dvijehiljadu dvadeset i šestu godinu i projekcijama za dvijehiljadu dvadeset sedmu i dvijehiljadu dvadeset osmu godinu.

00:39:46 - Veroljub Arsić: Članom četrnaest Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji propisano je da Savet Državne revizorske institucije donosi Finansijski plan institucije. Istim zakonom u članu pedeset prvom utvrđene obaveze Saveta da predlog finansijskog plana i institucija dostaje nadležnom radnom telu Narodne skupštine na saglasnost. U skladu sa utvrđenim obavezom, predsednik Saveta podneo je Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Predlog finansijskog plana Državne revizorske institucije za dvijehiljadu dvadeset i šestu godinu sa projekcijama za dvijehiljadu dvadeset sedmu i dvijehiljadu dvadeset i osmu godinu radi davanja saglasnosti. Molim predstavnika Državne revizorske institucije, predstavnike sad će samo da uđu i da nam predstave svoje finansijske planove. Dobar dan, izvolite.

00:41:10 - Veroljub Arsić: Molim predstavnika Državne revizorske institucije da uzme reč i obrazloži nam finansijske planove Revizorske institucije dvijehiljadu dvadeset i šestu i projekcijama za dvijehiljadu dvadeset sedmu i dvijehiljadu dvadeset osmu godinu. Izvolite, možete se pripremiti, imate vremena.

00:41:33 - Ivica Gavrilović: Poštovani predstavniče Odbora, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, ahm zadovoljstvo mi je da ispred Državne revizorske institucije predstavim predlog našeg finansijskog plana. Predlog našeg finansijskog plana us-usklađen je sa Zakonom o budžetu. Planirano je milijardu i trista četrdeset četiri miliona sedamsto deset hiljada dinara, od čega se najviše odnosi na tekuće rashode, devedeset osam posto, a dva posto se odnosi na izdatke za nefinansijsku imovinu. Kod tekućih rashoda najveći iznos sredstava se odnosi na plate, za, na rashode za zaposlene, što je negde oko devedeset četiri posto, a na plate i doprinose je devedeset dva posto. Kod plata iznos je povećan za pet zarez jedan posto zbog planiranog povećanja koje je u Zakonu o budžetu od plate za januar za dvijehiljadu dvadeset šestu godinu.

00:42:32 - Ivica Gavrilović: Što se tiče ovih izdataka, najveći iznos nam se odnosi na nabavku računarske opreme koja je duži period bila zastarela, starosti preko šest sedam godina, tako da je došlo vreme za zanavljanje opreme.

00:42:45 - Ivica Gavrilović: Eh, to je neki sed, planirana nabavka sedamdeset računara. Tu je još ovih drugih štampača multifunkcionanih uređaja ups-eva. Eh, imamo i određeni iznos vezan za antivirusni softver, za softver za bekapovanje. Eh, značajan deo iznosa sredstava odnose nam se i na stalne troškove, od kojih su najveće komunalne usluge, to su vodovod, deratizacija, kao i fiksni telefoni, mobilni internet. Uuu, eh, predlog finansijskog plana usklađen je sa nacrtom kadrovskog plana za dvije hiljade dvadeset i šestu godinu, gdje je planirano da imamo nekih trista šezdeset šest zaposlenih, ali ćemo sada u postupku, nakon što je donet novi zakon budžeta, izraditi kr, izraditi kadrovske planove za dvije hiljade dvadeset i šestu godinu.

00:43:39 - Ivica Gavrilović: Što se tiče pro-projekcija za dvadeset sedmu i dvadeset osmu godinu, eh, to su, oni su planirani u skladu sa planiranim razvojem institucije. Ukupno planirani rashodi izdaci za dvadeset sedmu godinu nose milijardu četristo šezdeset devet miliona šezdeset sedam hiljada, i one su, i to uvećanje je uglavnom usvojeno povećanje broja zaposlenih u skladu sa nacrtom kadrovskog eh, plana i u skladu sa pravilnikom o našoj unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji. Eh, takva je ista situacija i za dve hiljade dvadeset osmu godinu, kada su ukupno planirani rashodi izdaci oko milijardu petsto jedanaest, milijardu petsto jedanaest, dvjesto pedsto jedanaest miliona dvestu osamdeset devet hiljada dinara, što je također prouzrokovano planiranim povećanjem zaposlenih kada smo planirali negdje da bude trista devedeset devet zaposlenih. Trenutno je sistematizovano četristo trideset jedan zaposlenih. Na današnji dan nas je trista dvaadeset tri- Trista dvaadeset tri.

00:44:40 - Ivica Gavrilović: Do kraja godine očekujemo prijem oko mislim osam zaposlenih, da se završe ove konkurse za mlađe savetnike, imamo jedno preuzimanje i onda će biti na trista trideset jedan i to je neki broj oko trista trideset gde smo mi već nekoliko godina. Imali smo prirodan odtolik penzionisanja, imali smo odtolik određenih kolega koji su, jedan otišao u inostranstvo, neki su otišli u neke druge institucije tako da uglavnom smo oko tog broja, a povećavamo broj revizorskih proizvoda, s tim što nam je to usvojeno i sa povećanjem broja zaposlenih. U predlogu finansijskog plana eh, dali smo i ove, dali smo i indikatore za programske aktivnosti koji su na isti način formirani kao i prethodnih godina. To bi bilo ukratko sad ako ima pitanja, tu sam.

00:45:40 - Veroljub Arsić: (pauza od četiri sekunde) Zahvaljujem da li netko ima neko pitanje ili? Kostur Risto izvolite.

00:45:51 - Risto Kostov: (pauza od četiri sekunde) Poštovani predsedavajući, uvaženi gosti, dame i gospodo kolege narodni poslanici. Eh, u ime PUPS a Partije ujedinjenih penzionera poljoprivrednih i proletera Srbije želim, eh, nemam p-primedbe na, eh na ovaj predlog plana, finansijskog plana Državne revizorske institucije za dvije hiljade dvadeset i šeste godine. Samo vas molim da razjasnite za mene jednu nedoumicu o projekciji rashoda za dvije hiljade dvadeset sedmu o toj projekciji razvoja ustvari je reč i u dvije hiljade dvadeset osmo godinu. Vi ste i sami rekli da će dvije hiljade dvadeset sedme godine da je planirano u skladu sa Pravilnikom o unutrašnjoj sistematizaciji organizaciji i sistematizaciji radnih mesta prijam dvanaest, dvanaest izvršilaca u dvije hiljade dvadeset sedmoj godini, i za to je podnet zahtev za dodatnih dvesta dvadeset sedam miliona trista pedeset jedna hiljada dinara. One tamo godine dvije, dve, eh dvije hiljade dvadeset osme godine je planirano dvadeset, prijem dvadeset jednog i-izvršioca, čime će institucije Državna revizorska institucija imati ukupno trista kako ste vi rekli trista devedeset devet zaposlenih.

00:47:21 - Risto Kostov: I za to ste podneli zahtev na iznos nominalno od dvesta šezdeset devet miliona petsto sedamdeset tri hiljade. Kad ovaj prvi iznos od dvesta dvadeset sedam miliona trista pedeset jedan podelite sa dvanaest zaposlenih, dobijate osamnaest miliona devetsto četrdeset šest, a kada ovaj za dvije hiljade dvadeset osmu godinu podelite, dobijate mnogo manje po zaposlenom dvanest miliona osamsto trideset šest hiljada, pa vas pitam o čemu je reč? Šta je uticalo na ovu razliku ne tako malu? Hvala.

00:47:57 - Veroljub Arsić: (pauza od pet sekundi) Je l ima neko još neko pitanje da postavi? Predsednik Saveta odgovori ako... (pauza) Izvolite.

00:48:06 - Ivica Gavrilović: Ja?

00:48:06 - Veroljub Arsić: Izvolite.

00:48:08 - Ivica Gavrilović: Ja?

00:48:12 - Veroljub Arsić: Sačekajte, sačekajte nešto, evo sad već.

00:48:14 - Ivica Gavrilović: Dobro. Eh, gospodine Kostov hvala na pitanju, samo da pojasnim. Eh, pomenuo sam na početku da mi sada treba da primimo nekih osam devet zaposlenih. Sada, ako budemo mogli za preuzimanje. Mi smo dobili saglasnost na dvadeset jedan zaposlenih, ali taj prijem mora biti u skladu sa odobrenim finansijskim sredstvima, tako da mi trenutno nećemo moći da primimo godinu dvadeset jedan zaposlenih, već biće prijem, biće prijem manji.

00:48:38 - Ivica Gavrilović: I taj prijem će biti sada u decembru i to, to će opteretiti onaj budžet za dvadeset šestu godinu. Za dvadeset šestu, tako da u taj iznos što smo mi tražili dodatni za dvadeset sedmu ulazi i ovih ovih zaposlenih što ćemo ih primiti sada u decembru, tako da... I ulazeće i novi kadrovski plan, tako da bez obzira na kadrovski plan mi moramo voditi računa o odobren sredstvima u budžetu da ne bismo imali prevelika nedostajuća sredstva za rashode zaposlenih.

00:48:46 - Veroljub Arsić: E hvala. Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč?

00:49:21 - Veroljub Arsić: Ako se niko ne javlja, ja se zahvaljujem predstavnicima Državne revizorske institucije i molim da službu vode predstavnike Fiskalnog saveta.

00:50:13 - Dušan Nikezić: (žamor u sali) Dobar dan gospodine.

00:50:16 - Veroljub Arsić: Hvala. Možemo da počnemo članom devedeset dva č stav drugi zakon o budžetskom sistemu propisano je da se sredstva za rad Fiskalnog saveta obezbeđuju u budžetu Republike Srbije i utvrđuje obaveze članova Fiskalnog saveta da predlog finansijskog plana Fiskalnog saveta dostave nadležnom odboru, a Narodne skupštine na saglasnost. Fiskalni savet je dana 13. novembra 2025. Godine podneo Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja ovih sredstava kao nadležnom radnom telu Narodne skupštine, predlog finansijskog plana za 2026.

00:50:55 - Veroljub Arsić: Godinu radi razmatranja i davanja saglasnosti, pa ja molim predstavnika Fiskalnog saveta da uzme reč i obrazloži finansijski plan. Izvolite, sve je u redu samo...

00:51:06 - Blagoje Paunović: Hvala lepo. Poštovani predsedniče i članovi Odbora. Ja ću srazmerno veličini našeg budžeta i kratko govoriti, dakle samo par napomena. Aa, naš finansijski plan za 2026. Godinu u skladu sa limitima koji su nam odobreni je nešto više od šezdeset i osam miliona dinara, odnosno nekih petsto sedamdeset sedam hiljada evra.

00:51:38 - Blagoje Paunović: U skladu, dakle, sa odobrenim limitima aa, naš plan je u odnosu na inicijalni plan iz prethodne godine 2025. Godine manji za nekih petsto šezdeset i četiri hiljade dinara. I u svim značajnijim stavkama, naravno da se beleži smanjenje u odnosu na prošlu godinu. Ako steču, stiče se utisak barem po planu Fiskalnog saveta, da nije bilo inflacije u ovoj godini i da se ona ne očekuje u sledećoj godini. Najveće promene, a to znači najveća smanjenja su na poziciji plata dodaci, naknade zaposlenima, dakle zarade, i to smanjenje je veće od ukupnog smanjenja našeg budžeta.

00:52:27 - Blagoje Paunović: Znači da je došlo do nekih povećanja na nekim pozicijama za šesto trideset i sedam hiljada dinara. Takođe, kad govorimo, dakle, dakle, ovo smanjenje, naravno, ne uvažava onu činjenicu da će doći i da se očekuje, naravno i nenajavljeno povećanje zarada u sektoru, što nadamo se da će biti pol origo. Dakle, očigledno da prema ovom finansijskom planu naša očekivanja i naše želje i ono za šta smo dobili ranije i uvek podršku ovoga Odbora, to je da kadrovski se malo, malo ojačamo, da zaposlimo neke mlađe ljude na nekim pozicijama i slično, da od toga nema ništa. A eto, istice okolnosti, sutra će biti godinu dana kako smo uputili zahtev Ministarstvu finansija da nam odobri promenu kadrovskog plana i evo godinu dana će biti sutra kako nemamo nikakav odgovor, dakle, očigledno da mi tu nećemo moći barem za ovu sledeću godinu da nešto sve kadrovski pojačamo. Aa, znači evo prosto, kad već govorimo o kadrovima, a kadrovi su i najveća vrednost i jedini kapital kojim raspolaže Fiskalni savet.

00:53:42 - Blagoje Paunović: Da spomenem da smanjenje, imamo smanjenje na poziciji materijali za obrazovanje i usavršavanje zaposlenih, to je negde smanjenje oko pedeset posto. Očigledno mi nećemo moći da obnovimo časopise, pretplate na časopise koje do sada imamo, ali srećom smanjenje na uslugama za obrazovanje je manje svega dvadeset pet posto, tako da, aa, to je otprilike ono što je možda i najvažnije. Imamo smanjenje i na stalnim troškovima, to je simboličan iznos, što je sve u skladu naravno i sa našim budžetom i iznosi devedeset devet hiljada i... Dakle, to su neke najvažnije promene u jednom relativno malom budžetu. Hvala vam lepo.

00:54:28 - Blagoje Paunović: Naravno, stojim vam na raspolaganju za sva pitanja.

00:54:35 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem da li neko želi nešto da pita u vezi finansijskog plana. Kolega Nikezić, izvolite.

00:54:42 - Dušan Nikezić: Hvala. Samo sam hteo da postavim pitanje zbog čega ste smanjili?Rashode za obrazovanje. Da li je to zato što ste imali nedovoljno sredstava na raspolaganju ili je to neka, neka vaša odluka i da li imate neko obrazloženje Ministarstva finansija, zašto nema već godinu dana odgovora na vaš zahtev za promenu kadrovskog plana? Hvala.

00:55:07 - Veroljub Arsić: (rockala glasova u pozadini) Morate prvo da zatražite reč, izvolite. Sad vi, izvolite.

00:55:13 - Blagoje Paunović: Hvala. Izvinite. Ah, d-nekoliko puta smo urgirali da ga da dobijemo mišljenje, dakle, bilo pozitivno bilo negativno, nismo dobili nikakvo obrazovan-jažn-jaženje. Što se tiče ovih, ah, onih izdataka za obrazovanje zaposlenih, oni su se prošle godine nužno morali da smanjuju. Kao što znate, došlo je do nekoliko zahteva od Ministarstva da se za sve budžetske korisnike smanjuju sredstva, a da ta smanjenja ne budu na pozicijama koji su povezani sa zaradama zaposlenih.

00:55:48 - Blagoje Paunović: Pa pošto je kod nas odnos između te dve kategorije rashoda vrlo, ah, nepovoljan u po, odnosno vrlo značajan deo sredstava odlazi na zarade, mi nismo imali mnogo prostora na drugim pozicijama, pa smo, između ostalog, i ove pozicije smanjivali. Ali, čak i u odnosu na, dakle, eh, ovaj početni inicijalni plan, prosto nismo dobili sredstva. Ne znam, nemam nikakvog obrazloženja zašto nismo dobili ta sredstva. Nešto ćemo uspeti. Pokušali smo da neka sredstva koje su nam ostala krajem godine, da vratimo u budžet, da bismo mogli, jer nismo mogli između aproprijacije da povećamo ta, hteli smo da iskoristimo ta sredstva, ali su ona promutana.

00:56:33 - Blagoje Paunović: Jednostavno, otišla su u budžet, a i nam nikada, ali nam se nisu vratila, tako da smo jednostavno ostali bez tih sredstava.

00:56:41 - Dušan Nikezić: O kom iznosu se radi? Izvinite.

00:56:43 - Blagoje Paunović: Molim?

00:56:43 - Dušan Nikezić: O kom iznosu se radi?

00:56:45 - Blagoje Paunović: Koja su to- Nisu to, kod nas nisu to veliki iznosi uopšte pošto je naš budžet jako mali. Evo sad ću vam reći us, a da, jer nisam zatražio da imam reč. Izvinjavam se.

00:56:54 - Veroljub Arsić: Nisam prekidao.

00:56:55 - Blagoje Paunović: Hvala puno. Usluge obrazovanja i usavršavanja zaposlenih, oni su se smanjili za sto hiljada dinara, i sada su tristo, ako bile su četiri stotine, a od materijal za obrazovanje i usavršavanje zaposlenih, dakle, tu su uglavnom te pretplate za časopise, onaj dva, dvesta pedeset hiljada, nešto malo je bio ispod pet stotina hiljada, četristo osamdeset, četristo devedeset hiljada. Dakle, oko pedeset posto je smanjenje. Dakle, to su mala sredstva u apsolutnom smislu. Veća za nas u bitku od značaja, ali sve to u granicama limita koje smo dobili.

00:57:35 - Blagoje Paunović: Dakle, to je ono što pretpostavljam da je za vas najrelevantnije.

00:57:40 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem. Kolega Nikezić, izvolite.

00:57:44 - Dušan Nikezić: Znači vi zbog ograničenja koje vam je dato Ministarstvo financija, dalo Ministarstvo finansija, niste mogli da dobijete trista pedeset hiljada dinara za obrazovanje. I to je, taj iznos je problematičan za Ministarstvo finansija i ne mogu godinu dana da vam odgovore na zahtev za kadrovski plan i to je odnos Ministarstva finansija prema Fiskalnom savetu. Ja sam zaista šokiran i ja se nadam da će i Odbor za finansije da, da uputi zahtev Ministarstvu finansija da vam odgovori u što kraćem roku na vaš zahtev za promenu kadrovskog plana, ali i da vam obezbedi neophodna sredstva za obrazovanje zaposlenih, jer mislim da ne postoji nijedan razlog zašto biste smanjivali za tristo pedeset hiljada dinara te rashode koji su, po meni, izuzetno značajni za vaš rad. Hvala.

00:58:46 - Veroljub Arsić: (klik) Kontaktiraćemo svakako Ministarstvo finansija. Reč ima Kostov Risto, izvolite.

00:58:55 - Risto Kostov: Uvažene gospodine Pavunoviću, i pored ovih smanjenja o kojima ste govorili, vi izgledate prilično optimistički. Eh, moje pitanje je da li će ta smanjenja bitno uticati na kvalitet rada Fiskalnog saveta.

00:59:14 - Blagoje Paunović: Mogu li samo da dođem do reči?

00:59:15 - Veroljub Arsić: Molim vas.

00:59:16 - Blagoje Paunović: Kako sam se uopšte- Pa ja se nadam da suštinski, dakle, mi imamo zaista jako dobre, dakle, kadrove, izuzetno kadrove. Dakle, naravno, uvek treba voditi računa o jednoj razvojnoj perspektivi. Dakle, vreme koje je potrebno da bi se jedan mlad čovek, koji čak, A oni koji su ulazili u Fiskalni savet uvijek su bili zaista najbolji studenti svojih generacija, ali ipak, to vreme potrebno da bi se oni obučili uvereno očigleda. Radi se o nekoliko godina jer se radi o krajnje, vrlo, vrlo specifičnom poslu. Dakle, prosto treba da razmišljamo malo i o budućnosti.

00:59:53 - Blagoje Paunović: Hvala lepo. Hvala.

00:59:56 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem se zahvaljujem predstavniku Fiskalnog saveta, a mi ćemo sada da prelazimo na odlučivanje. Pa o prvoj tački Odbor u formi predloga odluke predloži Narodnoj skupštini da na osnovu člana osam stav prvi Zakona o Narodnoj skupštini da saglasnost na Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2026. godinu. Molim da se izjasnimo.

01:00:37 - Dušan Nikezić: (pauza od devet sekundi) Ne vidim samog lista za glasanje. Da li možemo da ponovimo glasanje?

01:00:41 - Veroljub Arsić: Ponovićemo glasanje, nije nikakav problem, samo polako.Evo ponovo. Zaključujem glasanje. (pauza) Za je glasao deset, protiv dvoje od dvanaeste, konstatujem da je Odbor većinom glasova utvrdio predlog odluke. Predstavnik predlagača po ovoj tački dnevnog reda na sednici Narodne skupštine biće predsednik Odbora. Predlažem da Odbor u cilju obezbeđenja daljih nesmetanih uslova za rad Komisije za hartije od vrednosti da saglasnost na Statut Komisije za hartije od vrednosti.

01:01:35 - Veroljub Arsić: Molim da se izjasnimo. (pauza do dvadeset sekundi) Zaključujem glasanje. Za je glasalo jedanaest, protiv jedan, te konstatujem da je Odbor većinom glasova odlučio da da saglasnost na Statut Komisije za hartije od vrednosti. Dalje predlažem da Odbor u formi predloga odluke predloži Narodnoj skupštini da na osnovu člana osam stav prvi Zakona o Narodnoj skupštini da saglasnost na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2006, dvadeset i šestu godinu. Molim da se izjasnimo.

01:02:26 - Veroljub Arsić: (pauza do tri sekunde) Zaključujem glasanje. Za je glasalo jedanaest, protiv nema, uzdržanih jedan, te konstatujem da je Odbor većinom glasova utvrdio predlog odluke. Predstavnik predlagača po ovoj tački dnevnog reda na sednici Narodne skupštine biće predsednik Odbora. Dalje, predlažem da u cilju obezbeđenja uslova za rad Državne revizorske institucije u 2026. godini Odbor da saglasnost na Predlog finansijskog plana Državne revizorske institucije za 2026.

01:02:55 - Veroljub Arsić: godinu sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu. Molim da se izjasnimo. (pauza do tri sekunde) Zaključujem glasanje.

01:03:14 - Veroljub Arsić: Za je glasalo dvanaest od dvanaest, te konstatujem da je Odbor jednoglasno doneo odluku o davanju saglasnosti na predlog finansijskog plana Državne revizorske institucije za 2026. godine sa projekcijama za 2027. i 2028. I predlažem da Odbor u cilju obezbeđenja uslova za rad Fiskalnog saveta u 2026. godini da saglasnost na Predlog finansijskog plana Fiskalnog saveta za 2026.

01:03:40 - Veroljub Arsić: godinu. Molim da se izjasnimo. (pauza do tri sekunde) Zaključujem glasanje. Za je glasalo dvanaest od dvanaeste. Konstatujem da je Odbor jednoglasno odlučio da da saglasnost na Predlog finansijskog plana Fiskalnog saveta za 2026.

01:04:00 - Veroljub Arsić: godinu. A sada prelazimo na drugi zajednički jedinstveni pretres o tačkama šeste i sedme, davanja saglasnosti na Predlog treće izmene finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2025. godinu, davanja saglasnosti na Predlog finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2026. godinu. Članom devetnaest Zakona o kontroli državne pomoći propisano je da se sredstva za rad Komisije za kontrolu državne pomoći obezvređuju u budžetu Republike Srbije u okviru posebnog budžetskog razdela iz drugih izvora, kao i da Savet komisije utvrđuje Predlog finansijskog plana Komisije i dostavlja ga odboru Narodne skupštine nadležnom za poslove finansija na saglasnost.

01:04:35 - Veroljub Arsić: U skladu sa zakonom, Komisija je trećeg decembra 2025. godine Odboru dostavila Predlog treće izmene finansijskog plana za 2025. godinu i Predlog finansijskog plana za 2026. godinu, te molim predstavnika Komisije za kontrolu državne pomoći da uzme reč i obrazloži nam finansijske planove. Izvolite.

01:04:54 - Luka Milošević: Dobar dan svima. Poštovani predsedniče Odbora i članovi Odbora, poštovani narodni poslanici. Evo meni je danas zapala čast i dužnost da pred ovim Odborom branim Predlog treće izmene Finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2025. godinu i Predlog finansijskog plana Komisije za kontrolu državnu-državne pomoći za 2026. godinu.

01:05:16 - Luka Milošević: Eh, što se tiče Predloga treće izmene Finansijskog plana za 2025. godinu, eh, komisiji su bila neophodna sredstva eh, na poziciji stalni troškovi i u tom smislu je Vlada Republike Srbije iz tekuće budžetske rezerve, rezerve svojim rešenjem od devetog oktobra opredelila sredstva Komisije u iznosu od milion i petsto pedeset hiljada dinara. Eh, dok isto tako za potrebe plata i pripadajućih doprinosa, eh, Vlada iz tekuće budžetske rezerve rešenjem od dvadeset sedmog novembra eh, opredela sredstva Komisije u ukupnom iznosu od pet miliona i osamsto hiljada dinara, odnosno na poziciji četristo jedanaest plate pe-iznosa od pet miliona dinara i za doprinose iznosa od osamsto hiljada dinara. I u tom smislu, eh, da kažem po-po-nakon ovih izmena, budžet Komisije do kraja ove godine iznosi sto deset miliona i pedeset tri hiljade dinara. Mogu li odmah da pređem na-na Predlog za dvadeset šestu, jer- Eh, što se tiče Predloga finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2026.

01:06:20 - Veroljub Arsić: godinu, eh, Komisija je da kažem, prema svojim ono potrebama za neophodno funkcionisanje opet ekonomski odgovorno i racionalno planirala troškove za narednu godinu. Konkretno, u četiri grupe su podeljeni rashodi. Eh, imamo rashode za zaposlene koji su predviđeni u iznosu od devedeset četiri miliona i sedamsto osamdeset šest hiljada dinara. Zatim eh, rashode za korišćenje usluga i roba u iznosu od dvadeset pet miliona sto devedeset devet hiljada dinara, eh, rashode, ostale rashode u iznosu od sto jednu hiljadu dinara i izdatke za nefinansijsku imovinu u iznosu od tri i po miliona dinara.

01:06:57 - Luka Milošević: I u tom smislu, ehm-Eh, ukupno planirani budžet Komisije za sledeću godinu je sto dvadeset tri miliona petsto osamdeset šest hiljada dinara. On je usklađen sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu. Sve stavke su obrazložene u samom finansijskom planu koji poslanici imaju pred sobom. Eh, u skladu sa članom devete zakona o kontroli državne pomoći, molim narodne poslanike da odluče i daju saglasnost na, na predloge.

01:07:22 - Luka Milošević: Predlog treće izmene finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2025. godinu i predlog finansijskog plana za 2026. godinu. Hvala vam.

01:07:33 - Veroljub Arsić: (zvuk mikrofona) Zahvaljujem. Da li se neko javlja za reč?

01:07:39 - Veroljub Arsić: (pauza od četiri sekunde) Izvolite kolega Nikizić.

01:07:42 - Dušan Nikezić: Hvala vam. Slično kao što smo imali... Samo na kojoj ste adresi, izvinite prvo da vas pitam.

01:07:46 - Luka Milošević: Na adresi Ivana Lukovica tri.

01:07:49 - Dušan Nikezić: Je l' to Prokop?

01:07:50 - Luka Milošević: Eh, jeste.

01:07:51 - Dušan Nikezić: Dobro. Znači, eh, i vi imate ovu stavku na koju je kolega ukazao kod Komisije za hartije od vrednosti. Troškovi održavanja unutrašnjeg i spoljnog prostora koji su negde na nivou od dvadeset hiljada evra mesečno. Da li znate zašto se, zašto je toliki, toliki iznos predviđen za ove troškove održavanja i na šta se oni odnose. Takođe, pretpostavljam da su i, eh, sve subvencije privredi za 2026.

01:08:24 - Dušan Nikezić: godinu prošle kroz proceduru kontrole državne pomoći, pa bih voleo da mi objasnite zašto ste odobrili pomoć „Milenijum timu" i eh, kompaniji Davora Macure, imajući u vidu da se radi o dve firme koje imaju ukupan prihod od preko šesto miliona evra, znači tri puta više od ukupne državne pomoći kroz subvencije koje ide, koje idu celoj, celoj privredi. Zašto ste smatrali da je baš njima potrebna pomoć, imajući u vidu njihove poslovne performanse i da imaju desetine miliona evra, evra dobiti? Za koje namene su, su oni tražili, za šta nemaju, nemaju dovoljno, dovoljno sredstava iz svojih izvora za finansiranje, pa je neophodno da se sredstvima građana Srbije njima pomogne u 2026. godini. Čisto da razumem ko je, koji je bio osnov zašto ste smatrali da je neophodno da se njima pomogne iz sredstava građana, a imajući u vidu da su to dve od najbogatijih kompanija koje već imaju ogromne poslove, poslove sa državom.

01:09:45 - Dušan Nikezić: Eto toliko, hvala.

01:09:48 - Veroljub Arsić: (zvuk mikrofona) Da li se još neko javlja za reč?

01:09:59 - Veroljub Arsić: Čekaj, samo... Ja bih voleo da vidim te pozicije o kojima kolega Nikizić priča. Ali pre nego što počne da priča o pozicijama samo da ga obavestim, pošto izgleda mi da nije, da spada u grupu neobaveštenih. Komisija za kontrolu državne pomoći ne odlučuje o dodeli pomoći. Apsolutno ne.

01:10:31 - Dušan Nikezić: (pauza od četiri sekunde) Znači on tamo...

01:10:31 - Veroljub Arsić: Ne. Znači, čak i ne potvrđuje. Komisija za kontrolu državne pomoći ima jednu ulogu koja nam je bila potrebna 2011. godine, kada je Boris Tadić potpisao, recimo, ugovor sa Geoksu, na osnovu koga je stvorena obaveza Republike Srbije da, ovaj, obezbedi sredstva za rad, sub-državnu subvenciju za Geoks, što je dovelo do zatvaranja privatnih kompanija koje su radile u istoj delatnosti. (pauza od četiri sekunde) Komisija je, tada nije postojala i narušeno je načelo konkurencije zato što je Geoks, zahvaljujući državnim subvencijama zatvorio domaće privredno društvo.

01:11:17 - Veroljub Arsić: Njihova uloga jeste da ta načela oko, ne budu narušena i da onaj ko je primalac državne subvencije ne ugrožava konkurenciju na istoj teritoriji, u istoj delatnosti. Sada, ako vi želite da odgovorite, izvolite.

01:11:36 - Luka Milošević: Ja bih samo želeo da odgovorim što se tiče, eh, pretpostavljam da je narodni poslanik mislio na stalne troškove. Stalni troškovi su jednako planirani kao i u ovoj godini, kao znači u predlogu finansijskog plana.

01:11:47 - Dušan Nikezić: (zvuk mikrofona) Izvolite. Zanemarite, ja sam pogrešno video stavku. Izvinjavam se, a ovde bih voleo da mi odgovorite na ovo, na ovo drugo pitanje, imajući u vidu da će svakako biti narušena, narušena konkurencija. Čak i ovo, ovo tumačenje, eh, predsednika Odbora će svakako biti narušena konkurencija ako vi dajete pomoć- potvrđujete pomoć, pomoć države za „Milenijum tim" i za, za Davora Macuru, koji svakako već imaju dovoljno sopstvenih sredstava za te namene. Ne vidim zašto bi se baš njima pomoglo, a ne hiljadama drugih domaćih preduzeća koja svakako imaju priliku.

01:12:33 - Luka Milošević: Ja jedno jedino što mogu da kažem povodom toga je da Komisija ne odlučuje ko će dobiti državnu pomoć, nego Komisija ocenjuje drž, da li je državna pomoć u skladu sa pravilima za dodelu državne pomoći koje su negde u evropskim propisima predviđeni, pa koje mi ovde kroz uredbe prenosimo u naš pravni sistem, tako da nije na Komisiji da odluči kome će pomoć biti data, a kome neće biti data. Ali što se tiče eh, samih predmeta, bilo bi nezahvalno sad kad nemam pred sobom, i pri tom imajući u vidu da je ovdje tema finansijski plan Komisije, da neozbiljno bi od mene bilo da govorim o samim predmetima kad ih nemam pred sobom i kad nije tema sama, znači, vezano za, za predmete, nego za finansijski plan Komisije.

01:13:21 - Veroljub Arsić: (žamor u sali) Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč? (pauza pet sec) Ako se niko ne javlja za reč, zaključujem raspravu i predlažem da Odbor u cilju obezbeđenja daljih nesmetanih uslova za rad Komisije za kontrolu državne pomoći u 2025. godini da saglasnost na treću izmenu Finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2025. godinu.

01:13:50 - Veroljub Arsić: Molim da se izjasnimo. (pauza do sedam sec) Zaključujem glasanje: za je glasalo jedanaest, protiv nema, uzdržan jedan, te konstatujem da je Odbor većinom glasova doneo odluku o davanju saglasnosti na treću izmenu Finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2025. godinu. E, i predlažem da Odbor u cilju obezbeđivanja uslova za rad Komisije za kontrolu državne pomoći u 2026. godini da saglasnost na predmet Finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2026.

01:14:26 - Veroljub Arsić: godinu. Molim da se izjasnimo. (pauza do devet sec) Zaključujem glasanje. Za je glasalo jedanaest, protiv nema, uzdržan jedan, te konstatujem da je Odbor većinom glasova doneo odluku o davanju saglasnosti na predlog Finansijskog plana Komisije za kontrolu državne pomoći za 2026. godinu.

01:14:50 - Veroljub Arsić: Ovim smo iscrpili dnevni red sednice. Zahvaljujem se svima na današnjem radu i zaključujem sednicu Odbora.

Snimak sednice