Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su, na sednici od 19. marta, razmotrili Predlog zakona o finansiranju Autonomne pokrajine Vojvodine i Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o Vojvodini, koje su podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga i Nada Lazić. Predlog zakona predstavila je predstavnik predlagača, narodna poslanica Nada Lazić, koja je istakla da se razlozi za donošenje Predloga zakona o finansiranju Autonomne pokrajine Vojvodine ogledaju u realizaciji člana 184. Ustava Republike Srbije, što je ujedno i ustavni osnov za donošenje Predloga zakona. Ovim članom utvrđeno je da APV ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti, da se vrste i visina izvornih prihoda određuju zakonom, da se zakonom određuje učešće autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije i da budžet APV iznosi najmanje sedam odsto u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine budžeta APV koristi za finansiranje kapitalnih prihoda. Ona je istakla posebno probleme u vezi sa finansiranjem APV, a koji su pre svega proistekli iz Zakona o budžetskom sistemu koji je donet 2013.godine i podsetila da je prošlo 10 godina od obaveze da država donese ovakav zakon. Nakon rasprave, članovi Odbora ocenili su da je Predlog zakona o finansiranju Autonomne pokrajine Vojvodine u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Predstavnik predlagača, narodna poslanica Nada Lazić predstavila je i Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o Vojvodini istakavši osnovne razloge donošenja, nakon čega je Odbor ocenio da Predlog rezolucije nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milena Ćorilić, Jelena Žarić Kovačević, Vesna Marković, Aleksandra Majkić, Neđo Jovanović, Bojan Torbica, Bajro Gegić, Vojislav Vujić, Aleksandar Marković, Krsto Janjušević i dr Balint Pastor.

Na sednici održanoj 18. marta, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja su razmotrili predloge odluka za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme za 2019. godinu u službama sledećih nezavisnih državnih organa, organizacija i tela: Regulatornom telu za elektronske medije, Agenciji za borbu protiv korupcije, Državnoj revizorskoj instituciji, Agenciji za energetiku Republike Srbije i Narodnoj skupštini Republike Srbije. Članovi Odbora razmotrili su pravilnike o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u službama Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Narodne skupštine i Zaštitnika građana. Odbor je, razmatrajući podneti predlog Regulatornog tela za elektronske medije isti prihvatio i odlučio da maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u kalendarskoj 2019. godini iznosi 83 izvršioca. Članovi Odbora razmotrili su i prihvatili predlog Agencije za borbu protiv korupcije da maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u Stručnoj službi Agencije u kalendarskoj 2019. godini iznosi 157 zaposlenih, kako je predviđeno Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Agencije za borbu protiv korupcije. Razmotren je i prihvaćen predlog Državne revizorske institucije da maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u Instituciji u kalendarskoj 2019. godini iznosi 426 zaposlenih. Odbor je, razmatrajući podneti predlog Agencije za energetiku Republike Srbije, isti prihvatio i odlučio da maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u kalendarskoj 2019. godini iznosi 51. U nastavku sednice, članovi Odbora doneli su Odluku kojom je data saglasnost na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti od 8. marta 2019. godine, koji je doneo zamenik Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Članovi Odbora doneli su i Odluku o davanju saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Službi Narodne skupštine na koji je Odbor dao saglasnost na sednici održanoj 21. maja 2018. godine. Izmena je izvršena u pogledu obrazovanja novog Odseka za organizaciju i realizaciju međunarodnih parlamentarnih aktivnosti pri Odeljenju za poslove protokola kao i obrazovanja Odseka za pravne poslove u Sektoru za opšte poslove. Takođe, Odbor je prihvatio podneti predlog Narodne skupštine da maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u Službi Narodne skupštine, u kalendarskoj 2019. godini, iznosi 510. Odbor je, nakon obavljene rasprave, utvrdio i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Zaštitnika građana i odlučio da ga uputi Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Članovi Odbora razmotrili su obaveštenje predsednika Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnom poslaniku Bošku Obradoviću na 11. sednici Odbora za Kosovo i Metohiju, te doneli Odluku da se narodnom poslaniku izrekne opomena, odnosno, da se kazni novčanom kaznom od 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u novčanom iznosu od 7.673,26 dinara. Razmotren je zahtev i dato pozitivno mišljenje Jeleni Žarić Kovačević da, uz vršenje funkcije narodnog poslanika, može da vrši i funkciju predsednika Opštinske izborne komisije Gradske opštine Niška Banja. Na kraju sednice članovi Odbora utvrdili su spisak nalepnica za parkiranje A-I i A-II Sednici su prisustvovali i svoje predloge obrazložili predstavnici predlagača. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dušica Stojković, Stefana Miladinović, Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Milorad Mirčić, Veroljub Matić, Petar Petrović, Aleksandar Marković, dr Dragana Barišić, Jelena Mijatović i dr Darko Laketić.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 18. marta, razmotrio u načelu Predlog zakona o finansiranju Autonomne pokrajine Vojvodine, koji su podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga i Nada Lazić. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić navela je da je Vlada Srbije razmotrila predloženi zakon i dostavila Mišljenje Narodnoj skupštini, u kome se navodi da Predlog zakona o finansiranju Autonomne pokrajine Vojvodine ne prihvata u načelu. Predlagači zakona, narodne poslanice Nada Lazić i Olena Papuga su, obrazlažući Predlog zakona članovima Odbora, istakle da su u Ustavu date polazne osnove za finansiranje AP Vojvodine, koje zakonom treba da budu precizirane. Ukazale su i da je rok za donošenje tog zakona, propisan Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava RS, istekao 31. decembra 2008. godine i da za posledicu ima neadekvatno finansiranje AP Vojvodine i produbljivanje neslaganja po tom pitanju između organa na državnom i pokrajinskom nivou. Zakonom o budžetskom sistemu i zakonom o budžetu, koji se donose za svaku kalendarsku godinu, određuje se iznos budžeta za AP Vojvodinu, što ima za posledicu nepredvidljivost i neadekvatnost finansiranja pokrajinskog budžeta, naglasile su Lazić i Papuga i zaključile da je neophodno da se finansiranje AP Vojvodine uredi sistemski, celovito i konzistentno. Tokom rasprave, članovi Odbora izneli su svoja mišljenja o Predlogu zakona i debatovali su sa predlagačima. Zaključujući raspravu, predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić istakla je da je bitno da se o temi finansiranja AP Vojvodine debatuje u Parlamentu, ali da, ako bi predloženi zakon bio usvojen, ne bi bio primenljiv ili bi bili suspendovani svi drugi zakoni kojima se uređuju finansije i budžetski sistem Republike Srbije. Nakon rasprave, članovi Odbora odlučili su da ne prihvate u načelu Predlog zakona o finansiranju Autonomne pokrajine Vojvodine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Sonja Vlahović, Momo Čolaković, Milorad Mirčić, Zoran Despotović, Zoran Bojanić, dr Milorad Mijatović, Veroljub Arsić, Olivera Pešić, Goran Kovačević, Zoltan Pek i Vojislav Vujić.

Na sednici održanoj 14. marta, članovi Odbora za spoljne poslove usvojili su četiri inicijative za posete, konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija, usvojili izveštaje o realizovanim posetama i konstatovali realizovane parlamentarne i ostale realizovane kontakte. Članovi Odbora formirali su poslaničke grupe prijateljstva sa Republikom Burundi, Republikom Ruandom i Demokratskom Republikom Kongo, za čije predsednike je izabran Dragomir Karić. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Jovan Palalić, Nikola Savić, Marija Obradović, dr Milorad Mijatović, Dragan Šormaz, Maja Mačužić Puzić, Tijana Davidovac, Dubravka Filipovski i Ljiljana Malušić.

Na sednici Odbora, održanoj 14. marta, razmatrane su informacije o radu Ministarstva unutrašnjih poslova za periode od jula do septembra i od oktobra do decembra 2018. godine, kao i izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova o stanju bezbednosti u Republici Srbiji za period od jula do decembra 2018. godine. Informacije o radu i izveštaj o stanju bezbednosti u Republici Srbiji, za navedene periode, članovima Obora obrazložio je ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović. Ministar je istakao da je ukupan kriminal smanjen za 8,2 odsto, a pozitivni rezultati beleže se i na otkrivanju krivičnih dela u vezi sa drogom. Ostvarena je i uspešna međunarodna saradnja, pa su tako, u saradnji sa policijom Republike Austrije, otkrivene dve laboratorije u okolini Beča i tom prilikom uhapšeno je pet državljana Republike Srbije. U septembru je realizovana prva zaplena „Božije droge“, koja je transportovana iz Kolumbije. Govoreći o organizovanoj trgovini i krijumčarenju ljudima, podneto je 14 krivičnih prijava, protiv 22 lica zbog 16 krivičnih dela trgovine ljudima i 51 krivična prijava protiv 43 lica zbog 54 krivična dela krijumčarenja ljudi. U izveštajnom periodu od oktobra do decembra 2018. godine zabeležen je 17 odsto manji broj krivičnih dela nasilje u porodici, čemu je, prema mišljenju ministra, doprinelo usvajanje i primena novog zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Predsednica Odbora Marija Obradović, komentarišući navedene podatke, osvrnula se na način izveštavanja medija o pojedinim slučajevima nasilja u porodici i naglasila da senzacionalistički pristup izveštavanju može uneti neosnovan strah kod građana da je nasilje u porastu, a istina je da je prijavljeno čak 1000 slučajeva nasilja u porodici manje nego u istom periodu 2017. godine. Predstavljajući izveštaje o radu svog ministarstva Stefanović je izdvojio i podatak da je broj dela protiv imovine smanjen za 8,8 odsto, pogotovo dela teške krađe i razbojništva. Tokom 2018. godine očuvan je javni red i mir i pored velikog broja manifestacija i javnih okupljanja građana. Na teritoriji AP Kosovo i Metohija tokom izveštajnih perioda nije bilo terorističkih napada i provokacija, dok se stanje bezbednosti ocenjuje kao relativno stabilno. Govoreći o bezbednosti u saobraćaju ministar je istakao da je broj saobraćajnih nezgoda manji za 4,8 odsto u odnosu na poslednji kvartal 2017. godine. Odbor je, jednoglasno prihvatio informacije o radu Ministarstva unutrašnjih poslova za periode od jula do septembra i od oktobra do decembra 2018. godine, kao i izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova o stanju bezbednosti u Republici Srbiji za period od jula do decembra 2018. godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Stefana Miladinović, Božidar Delić, Milovan Drecun, Aleksandar Marković, Sandra Božić, Borisav Kovačević, prof. dr Zoran Dragišić, Dubravka Filipovski, mr Igor Bečić i Jasmina Obradović

Na sednici Odbora, održanoj 12. marta, razmotreni su, u pojedinostima, Predlog zakona o ugostiteljstvu i Predlog zakona o turizmu. Na Predlog zakona o ugostiteljstvu podneto je 34 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili osam. Vlada i Odbor prihvatili su 13 od 57 podnetih amandmana na Predlog zakona o turizmu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Aleksandra Tomić, Studenka Kovačević, Zoran Bojanić, prof. dr Vladimir Marinković, Milimir Vujadinović, Vojislav Vujić, Snežana R. Petrović, Snežana Paunović i Ana Čarapić.

Na sednici Odbora, održanoj 12. marta 2019. godine, članovi Odbora za evropske integracije odredili su dva člana Odbora, i to Dušicu Stojković i Elviru Kovač, za učešće na Međuparlamentarnoj konferenciji o budućnosti EU, koja se u okviru parlamentarne dimenzije rumunskog predsedavanja Savetu EU održava 1. i 2. aprila 2019. godine, u Bukureštu, Republika Rumunija. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Hadži Milorad Stošić, Vera Jovanović, Gordana Čomić, Vesna Marković, Dragan Šormaz, Olivera Pešić, Zvonimir Đokić i Dubravka Filipovski.

Na sednici Odbora, održanoj 11. marta, razmotreni su amandmani na Predlog zakona o Centralnom registru stanovništva, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravlju bilja, Predlog zakona o ugostiteljstvu i Predlog zakona o turizmu, koje je podnela Vlada. Na Predlog zakona o Centralnom registru stanovništva podneto je 13 amandmana. Odbor je ocenio da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta,podneto je ukupno 12 amandmana, za koje je Odbor utvrdio da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, podneto je 22 amandmana, a Odbor je ocenio da su svi predloženi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja,podneto je devet amandmana. Članovi Odbora ocenili su da su svi podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravlju bilja, podneto je osam amandmana. Odbor je ocenio da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o ugostiteljstvu, podneto je 34 amandmana, a Odbor je ocenio da su svi predloženi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o turizmu, podneto je 57 amandmana. Odbor je ocenio da su svi predloženi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Krsto Janjušević, Jelena Žarić Kovačević, Aleksandra Majkić, Gordana Čomić, Vesna Marković, Srbislav Filipović, Bajro Gegić, dr Balint Pastor, Vojislav Vujić i Milena Ćorilić.

Članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu su na sednici, održanoj 11. marta, razmotrili u pojedinostima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravlju bilja. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta, podneto je 12 amandmana, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Narodni poslanici podneli su 18 amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, a Vlada i Odbor prihvatili su četiri. Predsednik Odbora je podsetio prisutne da su na prethodnoj sednici podneta četiri odborska amandmana na ovaj predlog zakona, koje je ovlašćeni predstavnik Vlade na sednici Odbora prihvatio. Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan od devet amandmana podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja i nijedan od osam amandmana podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravlju bilja. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Mladen Lukić, Žarko Bogatinović, Nada Lazić, Veroljub Matić, Milorad Mirčić, Radovan Jančić, prof. dr Miladin Ševarlić, dr Ljubinko Rakonjac, Milija Miletić, Ognjen Pantović, Tijana Davidovac, Zvonimir Đokić i Zoltan Pek.

Na sednici održanoj 11. marta, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmotrio je amandmane na Predlog zakona o Centralnom registru stanovništva. Na pomenuti predlog zakona podneto je ukupno 13 amandamana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan. U nastavku sednice, članovi Odbora su, većinom glasova, doneli Odluku o prestanku funkcije javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu Avramu Antonijeviću, kome funkcija prestaje dana 6. oktobra 2019. godine, zbog navršenja radnog veka. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Aleksandar Martinović, doc. dr Mihailo Jokić, Neđo Jovanović, Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, Miletić Mihajlović, Srbislav Filipović, Đorđe Komlenski, dr Balint Pastor i Marko Parezanović.

Na sednici Odbora, održanoj 7. marta, razmotren je Izveštaja o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar–decembar 2018. godine. Izveštaj o radu Kancelarije, članovima Odbora, obrazložio je zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev, istakavši da je u izveštajnom periodu Kancelarija redovno pružala pravnu pomoć licima sa boravištem na AP Kosovo i Metohija i interno raseljenim licima, kao i licima srpske i nealbanske nacionalnosti protiv kojih se vode postupci kod Privremenih institucija samouprave Kosova i Metohije. Nastavljeno je sa pružanjem pomoći Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pa je za povraćaj imovine SPC na teritoriji Kosova i Metohije i prikupljanje dokumentacije o imovini, isplaćeno 1.600.000.000,00 dinara. Kozarev je istakao da je, u skladu sa opredeljenim sredstvima u budžetu Republike Srbije, izvršena isplata zarada i naknada zarada zaposlenima za 29 lokalnih samouprava na teritoriji Kosova i Metohije u iznosu 3.113.664.436,06 dinara. Govoreći o Programu raspodele i korišćenja podsticajnih sredstava za razvoj poljoprivrede na teritoriji Kosovo i Metohija , Kozarev je naveo da su obezbeđena sredstva u ukupnom iznosu od 50.618.000,00. „Nakon posete predsednika Republike Srbije Lapljem Selu 20. januara, determinisana je potreba za dugoročnijim i snažnijim ulaganjima Republike Srbije u razvoj poljoprivrede na teritoriji Kosova i Metohije, te su obezbeđena dodatna finansijska sredstva iz tekuće budžetske rezerve za razvoj poljoprivrede u ukupnom iznosu od 200 miliona dinara“, rekao je Kozarev. Tokom izveštajnog perioda nastavljeno je ulaganje u projekte privrednog razvoja, razvoja infrastrukture i izgradnje stambenih i objekata obrazovnih institucija. U cilju podrške održivom povratku i opstanku na teritoriji Kosova i Metohije, realizovana je izgradnja i rekonstrukcije 48 kuća, a prioritet investiranja je izgradnja povratničkog naselja Sunčana dolina. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar–decembar 2018. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milovan Drecun, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandar Marković, Sonja Vlahović, Snežana Paunović, Mirko Krlić, Miodrag Linta, Jelena Mijatović, Aleksandar Čotrić, Zvonimir Stević, Hadži Milorad Stošić, Filip Stojanović, Nemanja Šarović i Gordana Čomić.

Na sednici Odbora, održanoj 5. marta, razmotreni su Predlog zakona o potvrđivanju Ustava Međunarodne organizacije za civilnu zaštitu, koji je podnela Vlada i inicijativa za održavanje sastanka sa Odborom za odbranu, javni red i nacionalnu bezbednost Predstavničkog doma Parlamenta Rumunije. Predlog zakona o potvrđivanju Ustava Međunarodne organizacije za civilnu zaštitu članovima Odbora obrazložio je pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Zoran Lazarov. U nastavku rada Odbor je prihvatio inicijativu za održavanje sastanka sa Odborom za odbranu, javni red i nacionalnu bezbednost Predstavničkog doma Parlamenta Rumunije, uz predlog da sastanak bude održan u Beogradu, u septembru tekuće godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Stefana Miladinović, Krsto Janjušević, Milovan Drecun, Aleksandar Marković, Sandra Božić, Borisav Kovačević, prof. dr Zoran Dragišić i Dubravka Filipovski.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 5. marta 2019. godine, razmotrio u načelu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravlju bilja, Predlog zakona o ugostiteljstvu i Predlog zakona o turizmu. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane predstavila je Tamara Bošković, ispred Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koja je navela da se ovim predlogom vrši usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom, bolje definišu pojmovi i nadležnosti, a novim članom uvodi se taksa za službene kontrole, koja će biti jedinstvena za sve subjekte. Takođe, Predlogom zakona jasnije se određuju kompetencije nacionalnih referentnih laboratorija. Predstavnica Uprave za zaštitu bilja predstavila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja istakavši da je osnovni zakon donet još 2009. godine i delimično je usklađen sa direktivama i uredbama EU. Razlog za izmene se ogleda u delu koji se odnosi na registraciju sredstava za zaštitu bilja i u propisanoj kontroli uređaja za primenu sredstava za zaštitu bilja i primenu pesticida. Takođe, uspostavlja se sistem službenih i referentnih laboratorija i usklađuje postupak registracije i evaluacije, kao i sistem obuke svih koji imaju kontakte sa sredstvima za zaštitu bilja. Jelena Janković iz Uprave za zaštitu bilja obrazložila je članovima Odbora Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravlju bilja, koji neće uticati na stepen usklađenosti sa direktivama EU, jer se vrše suštinske izmene radi poboljšanja rada na ispunjavanju ciljeva zakona i otklanjanju nedostataka koji su uočeni u njegovoj primeni, a pre svega to se odnosi na organizaciju poslova, bolju implementaciju međunarodnih standarda i donošenje bitnih fitosanitarnih mera. Predloge zakona o ugostiteljstvu i o turizmu predstavio je državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija dr Miroslav Knežević koji je istakao da se razlozi za donošenje dva potpuno nova zakona ogledaju u činjenici da su ove delatnosti do sada bile regulisane jednim zakonom, ali i imajući u vidu dosadašnju razvijenost ugostiteljstva i turizma u zemlji. Postojali su i zahtevi za usklađivanjem sa Zakonom o opštem upravnom postupku i sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, kao i sa Strategijom razvoja turizma do 2020. godine, istakao je Knežević. Predlogom zakona o ugostiteljstvu omogućiće se suzbijanje sive ekonomije i regulisati rad onih subjekata koji se bave tzv. izdavanjem stana na dan, jer je kreirano rešenje kojim oni više neće morati da posluju preko posrednika, već će sami moći da prijavljuju svoje goste, takođe, plaćaće paušalni porez, a uvodi se i centralni informacioni sistem ili e-turista. Od ovog predloga zakona očekuju se pozitivni efekti u odnosu na seoski turizam, naveo je Knežević. Potreba za donošenjem zakona o turizmu proistekla je iz ostvarenih rezultata turizma u zemlji. Njime se vrši usklađivanje i koordinacija programa rada nacionalnih, regionalnih i lokalnih turističkih organizacija, a posebno se vodilo računa o zaštiti prava putnika i vrši usklađivanje sa direktivom EU iz 2015. godine koja se odnosi na paket aranžmane. Novim zakonom agencije će biti u obavezi da pored garancije putovanja daju i depozit, a uvodi se i kategorizacija agencija, istakao je Knežević. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su, u načelu, sve predloge zakona. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Elvira Kovač, Zvonimir Đokić, Vesna Marković, Vera Jovanović, Olivera Pešić, Gordana Čomić, Dušica Stojković, Milorad Hadži Stošić, Žarko Mićin i Dragan Šormaz.

Na sednici održanoj 4. marta 2019. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su više predloga zakona koji se nalaze na dnevnom redu Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2019. godini i to: Predlog zakona o Centralnom registru stanovništva, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravlju bilja, Predlog zakona o ugostiteljstvu, Predlog zakona o turizmu, Predlog zakona o potvrđivanju Ustava Međunarodne organizacije za civilnu zaštitu i Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o ratifikaciji Sporazuma između Saveznog izvršnog veća Skupštine Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Malezije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak, sa Protokolom. Članovi Odbora su, većinom glasova, utvrdili da su svi predlozi zakona dnevnog reda 97. sednice Odbora, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović, Aleksandra Majkić, Gordana Čomić, Vesna Marković, Srbislav Filipović, Bajro Gegić, dr Balint Pastor i Milena Ćorilić.

Na sednici Odbora, održanoj 4. marta, razmotren je Predlog zakona o Centralnom registru stanovništva, koji je podnela Vlada, u načelu. Članovi Odbora jednoglasno su prihvatili Predlog zakona o Centralnom registru stanovništva. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Neđo Jovanović, Jovan Palalić, Stanija Kompirović, Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, Đorđe Komlenski, dr Balint Pastor i Marko Parezanović.

Na sednici, održanoj 4. marta, članovi Odbora razmotrili su više predloga zakona koji se nalaze na dnevnom redu Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini. Članovi Odbora vodili su objedinjenu raspravu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravlju bilja, koje je podnela Vlada. Članovima Odbora predloge zakona obrazložio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović. Ministar je istakao da su svi predlozi zakona prošli javnu raspravu i da su upućeni u skupštinsku proceduru u novembru mesecu, prošle godine. O Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, Nedimović je istakao da će Ministarstvo ove godine posebnu pažnju posvetiti ovom pitanju, s obzirom na otpočinjanje pregovara o poglavlju 12, koje se odnosi na bezbednost hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politiku, ali da to nije osnovni, niti jedini razlog za donošenje izmena i dopuna ovog Predloga zakona. Ovim zakonom jasno se definiše podela nadležnosti između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva zdravlja u pogledu kontrole robe koja se nalazi u maloprodajnim objektima, rečeno je na sednici. Ministar je istakao i da se ovim Predlogom zakona Direkciji za nacionalne referente laboratorije obezbeđuje referentnost, kako bi bila jedna vrsta kontrolnog mehanizma za sve ostale akreditovane laboratorije za kontrolu hrane. Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja, na sednici je rečeno da će se Predlogom zakona pre svega regulisati problemi registracije preparata za zaštitu bilja, a takođe je najavljeno uvođenje instituta za zaštitu bilja. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravlju bilja, definišu se svi subjekti u oblasti zdravlja bilja koji čine fitosanitarni sistem Republike Srbije. U cilju što uspešnije realizacije zadataka u oblasti zdravlja bilja bliže se definišu subjekti u oblasti zdravlja bilja, obaveze i odgovornosti navedenih subjekata, kao i uslovi i način ustupanja poslova, istakao je ministar. Nakon diskusije članovi Odbora usvojili su sva četiri predloga zakona, a na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, članovi Odbora podneli su i svoja četiri amandmana. Na sednici članovi Odbora razmotrili su mogućnosti brže isplate podsticaja Uprave za agrarna plaćanja. Predsednik Odbora je istakao da je bio u Vladi Republike Srbije, s obzirom da je Odbor razmatrao odluku da se podsticaji brže isplaćuju, da novca za podsticaje ima dovoljno i da bi Vlada mogla da odobri određeni stručni kadar za rad u Upravi, koji bi obradio veliki broj pristiglih zahteva. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Marjana Maraš, Mladen Lukić, Olena Papuga, Žarko Bogatinović, Veroljub Matić, Milorad Mirčić, Radovan Jančić, prof. dr Miladin Ševarlić, Milija Miletić, Ognjen Pantović, Zvonimir Đokić, Tijana Davidovac i Arpad Fremond.