Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 5. marta 2018. godine, razmotrio u načelu više predloga zakona koji su predloženi za dnevni red Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2018. godini. Predloge zakona o strancima, o azilu i privremenoj zaštiti, o graničnoj kontroli, o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, o nacionalnom DNK registru i o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima obrazložili su predstavnici predlagača, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Milica Ćatić i saradnici. Predlog zakona o strancima donosi se radi otklanjanja nedostataka uočenih u primeni važećeg Zakona koji je donet 2008. godine. Njime se ova oblast usklađuje sa standardima EU, posebno legalne i iregularne migracije, istakla je Milica Ćatić. Zora Vulić iz Odeljenja za strance Ministarstva unutrašnjih poslova navela je da je ovaj predlog zakona usklađen sa više direktiva EU koje su inkorporirane u domaće zakonodavstvo, kao i da je usklađen sa dodatnim evropskim direktivama. Posebnu novinu predstavlja odbijanje ulaska u zemlju, odnosno, stranac više neće biti odbijen izjavom, već će mu biti uručen pisani akt kojim se ulazak odbija. Takođe, novina je i korpus prava koja se odnose na vize, rešenja o vraćanju, odobravanje novih vrsta boravka, kao i uvođenje BIA kao aktera u postupku provera po podnetim zahtevima za vize, boravak ili stalno nastanjenje stranaca, navela je Vulić. Predlog zakona o azilu i privremenoj zaštiti obrazložila je detaljnije Emilija Joksić, šef Kancelarije za azil istakavši da je važeći zakon donet 2007. godine, da je ovaj predlog usklađen sa više EU direktiva, kao i da je ovo usklađivanje samo prva faza, dok će druga faza uslediti dve godine pred prijem Srbije u EU i odnosi se na usklađivanje sa Dablinskim ugovorom. U ovom predlogu zakona jasno su definisani pojmovi, poboljšana je efikasnost postupka, otklonjene su pravne praznine koje onemogućavaju zloupotrebu traženja azila, pažljivo je definisan postupak saslušanja tražilaca azila i definisana prava i obaveze tražilaca azila i lica kojima je azil odobren. Predlog zakona o graničnoj kontroli obrazložio je Zoran Vasković, pomoćnik načelnika Uprave granične policije koji je naveo da je važeći zakon u dobroj meri usklađen sa direktivama EU, mada se sada javlja potreba za usklađivanjem sa Uredbom 399 iz 2016. godine i Akcionim planom za Poglavlje 24. Ovim predlogom zakona uvode se nadzor i obezbeđenje granice, ali i granične provere i analize rizika. Vasković je naveo da se Predlogom zakona uvode dve linije kontrole i gazdovanje graničnim prelazima i uređuje se prelazak granice maloletnih lica. Sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Milica Ćatić iznela je da se najveći deo Predloga zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova odnosi na sve evidencije koje vodi Ministarstvo, a koje sadrže lične podatke. Ovaj predlog zakona treba da obezbedi svakom pojedincu zaštitu podataka o ličnosti radi nesmetanog ostvarivanja prava na privatnost i ostalih prava i sloboda. Predlog zakona o nacionalnom DNK registru obrazložio je Marko Milivojević, šef Kriminalističko-tehničkog centra Uprave kriminalističke policije. On je naveo da ovaj predlog zakona predviđa uspostavljanje registra, odnosno baze podataka, radi rasvetljavanja krivičnih dela, vođenja krivičnog postupka, utvrđivanja identiteta nestalih i drugo. Takođe, usklađen je i sa Zakonom o krivičnom postupku i sa Zakonom o policiji, a omogućiće identifikaciju izvršilaca krivičnih dela, kao i utvrđivanje identiteta. Vladan Nikolić, pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije obrazložio je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je naveo da je Predlog zakona usklađen sa pet direktiva i jednom odlukom EU. Takođe, Predlog predviđa mere za bezbednost ljudskog života i pravnu sigurnost, sa ciljem da se na rigorozan način utiče na svest građana i na saobraćajnu kulturu na putevima Srbije. Članovi Odbora prihvatili su nakon rasprave sve predloge zakona u načelu. Takođe, članovi Odbora razmotrili su i Predlog za održavanje javnog slušanja o radnom tekstu amandmana na Ustav Republike Srbije, koji su podnele Nataša Vučković i Gordana Čomić. Nakon rasprave članovi Odbora nisu prihvatili podneti predlog. U nastavku sednice odlučeno je da će na Konferenciji „Korišćenje IPARD fonda EU“, koja će u saradnji sa Evropskim parlamentom biti organizovana u Narodnoj skupštini 13. aprila 2018. godine, učestvovati Mladen Grujić i Dragan Šormaz. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Dubravka Filipovski, Hadži Milorad Stošić, Dušica Stojković, Gordana Čomić, Krsto Janjušević, mr Aleksandra Jerkov, Zvonimir Đokić, Mladen Grujić, Nataša Vučković, Vesna Marković, Aleksandar Stevanović, Dragan Šormaz, dr Muamer Bačevac i Milimir Vujadinović.

Na sednici održanoj 2. marta 2018. godine, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su Predlog Zaštitnika građana za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u Stručnoj službi Zaštitnika građana u 2018. godini. Predlog Zaštitnika građana za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u Stručnoj službi Zaštitnika građana u 2018. godini obrazložila je predstavnica Zaštitnika građana, istakavši da je, Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi, predviđeno 106 zaposlenih, te se obratila Odboru zahtevom da se za 2018. godinu utvrdi isti broj zaposlenih. Članovi Odbora su, većinom glasova, doneli Odluku da je maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u Stručnoj službi Zaštitnika građana u 2018. godini, 106 zaposlenih. U nastavku rada, Odbor je razmotrio i dao pozitivno mišljenje narodnom poslaniku Vladimiru Đukanoviću za vršenje druge javne funkcije. Takođe, razmotreni su i pozitivno ocenjeni zahtevi Snežane Bađić Stamenov, sudije Osnovnog suda u Negotinu i Dragane Lekić Jović, sudije Prekršajnog suda u Negotinu za obavljanje drugih poslova. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Dragana Barišić, Stefana Miladinović, Branimir Jovanović, dr Darko Laketić, Veroljub Matić, mr Aleksandra Jerkov, Marko Zeljug, Petar Petrović, Branka Stamenković i Aleksandar Marković. Sednici je prisustvovao i narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Na 28. sednici, održanoj 27. februara, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim - najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razgovarali su o mini siranama kao šansi za dodatnu vrednost malim poljoprivrednim proizvođačima u marginalnim područjima. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da je glavni razlog za razgovor o formiranju mini sirana u marginalnim područjima kao šansi za dodatnu vrednost malim poljoprivrednim proizvođačima veliki potencijal u proizvođačkoj delatnosti, ali u malim prerađivačkim kapacitetima. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je decembra 2017. godine Pravilnik za male proizvođače, koji daje mogućnost malim proizvođačima da svoje proizvode mogu da plasiraju na celoj teritoriji Srbije, a čime je pokazana spremnost da se mali proizvođači podrže, istakao je Miletić. On je kao glavnu temu rasprave izneo mogućnost udruživanja malih proizvođača, koji nedeljno proizvode oko 200 litara mleka, kako bi svoj proizvod plasirali u mini siranu ili mini mlekaru, koja bi dalje preradom stvarala proizvode koji si sa oznakom zaštićenog geografskog porekla mogli biti plasirani na tržište. To bi, prema njegovim rečima, omogućilo malim proizvođačima da ostvare i prava na premiju za mleko, ali i da se njihov proizvod preradi i tako plasira dalje. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Senad Mahmutović istakao je opredeljenost Ministarstva da u partnerskom odnosu sa Pododborom da doprinos razvoju poljoprivrede u marginalnim područjima. On je podsetio da je u ovim krajevima razvijena primarna stočarska proizvodnja, ali ne i prerađivačka industrija, posebno u preradi mleka i mesa. Takođe, iz ovih oblasti došlo je veoma malo zahteva za podsticajna sredstva za preradu koja daje Ministarstvo, istakao je Mahmutović. To će, prema njegovoj oceni, biti problem i kod povlačenja sredstava iz IPARD fondova. Ljiljana Ivanjac iz Uprave za veterinu upoznala je članove Pododbora sa odredbama Pravilnika koji razlikuje proizvođača od malog subjekta. Proizvođači su mala gazdinstva koja proizvode male količine mleka (200 litara nedeljno) i koji ne mogu, zbog bezbednosti i transporta, da proizvode za šire tržište, već samo za svoje potrebe, dok je mali subjekt u stvari mlekara sa proizvodnjom do 5.000 litara mleka i ispunjava uslove za proizvodnju, preradu i plasman proizvoda uz poštovanje svih bezbednosnih aspekta. U raspravi, u kojoj su učestvovali članovi Pododbora, predstavnici Ministarstva i Bratislav Pešić, profesor Visoke poljoprivredne strukovne škole u Prokuplju, bilo je reči o saradnji sa lokalnim samoupravama koje mogu da obezbede infrastrukturu za potencijalne investicije i da rade na terenu sa malim proizvođačima, kako bi bili u mogućnosti da konkurišu za podsticajna sredstva. Takođe, bilo je reči o potrebi formiranja mape regionalne rasprostranjenosti malih proizvođača na teritoriji Srbije, potrebi da se Pododbor informiše o sprovođenju mera podsticaja i njihovim efektima, radu sa stanovništvom radi povećanja odziva na konkursima za podsticaje, kao i animiranju mladih da ostanu na selu i da se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Takođe, razgovaralo se i o potrebi umrežavanja malih proizvođača, kvalitetu mleka i otvaranju nacionalne laboratorije, a sve u svetlu pripreme proizvođača za poštovanje standarda pri ulasku zemlje u EU. Više o geografskom poreklu proizvoda članovima Pododbora govorio je Branislav Raketić iz Sektora za poljoprivrednu politiku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Nakon rasprave, članovi Pododbora su zaključili da bi bilo dobro da Uprava za veterinu iznađe mogućnost za udruživanje malih proizvođača i formiranje mini mlekara ili sirana, kako bi oni koji proizvode malo, ipak mogli da plasiraju svoje proizvode i van svog gazdinstva. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi Nada Lazić, Mladen Lukić i Žarko Bogatinović.

Na sednici Odbora za spoljne poslove članovi Odbora usvojili su četiri inicijative za posete, konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija, usvojili dva izveštaja o realizovanim posetama i konstatovali ostale realizovane kontakte. Sednici je predsedavao predednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora prof. dr Ljubiša Stojmirović, Dragan Šormaz, Jovan Palalić, Milisav Petronijević, Nikola Savić, Vera Jovanović, Dubravka Filipovoski, mr Aleksandra Jerkov i Ljiljana Malušić.

Na sednici od 20. februara, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava doneli su Odluku o pokretanju postupka za utvrđivanje predloga za izbor četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić obavestila je članove Odbora da je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, 6. februara 2018. godine, obavestila Odbor da je četvoro članova Komisije kojima će 1. aprila 2018. godine isteći mandat. U skladu sa tim Odbor je doneo Odluku o pokretanju postupka za utvrđivanje predloga za izbor četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kojom se sprovodi javni konkurs, nakon kojeg će Odbor dostaviti predlog Narodnoj skupštini za izbor četiri člana Komisije. Tekst javnog konkursa je sastavni deo Odluke, a rok za dostavljanje prijava kandidata je 30 dana od dana objavljivanja javnog konkursa. U nastavku sednice, Odbor je doneo Odluku o obrazovanju Radne grupe za sprovođenje postupka za izbor četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Radnu grupu čine predsedavajući Veroljub Arsić i članovi Goran Ćirić, dr Milorad Mijatović, Milan Lapčević i Goran Kovačević. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momo Čolaković, Sonja Vlahović, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Goran Kovačević, Olivera Pešić, Vojislav Vujić, Veroljub Arsić, Zoltan Pek, prof. dr Vladimir Marinković, Zoran Krasić, Milorad Mirčić i Milan Lapčević.

Na sednici održanoj 20. februara 2018. godine, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmatrali su plan IPARD javnih poziva u 2018. godini, plan podrške poljoprivrednicima kroz nacionalne mere, informacijama o zabrani izvoza voća i povrća sa posebnim osvrtom na izvoz u Rusku Federaciju i sticanje uslova za aktiviranje odredbi Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji. Pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Zoran Janjatović informisao je članove Odbora o akcionom planu IPARD programa, naglasivši da se javni poziv za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava - kupovinu nove mehanizacije i opreme, raspisan 25. decembra 2017. godine i javni poziv za kupovinu novih traktora, raspisan 4. januara 2018. godine, zatvaraju 26. februara tekuće godine. Janjatović je objasnio značaj saradnje Ministarstva sa Privrednom komorom Srbije po pitanju mere 3 IPARD programa, istakavši da se kroz nacionalne mere objedinjuju i poljoprivrednici koji nisu korisnici IPARD programa, a da, na terenu, poljoprivredne stručne službe istovremeno pružaju podršku kroz informisanje i razne obuke. Radivoj Nadlački, predstavnik Ministarstva, istakao je da se u cilju poboljšanja mera direktnog plaćanja uvode pojedine mere (gornji limit), a Bojan Živković iz Uprave za agrarna plaćanja je izneo podatke da je, po dosadašnjim javnim pozivima, po meri 1, podneto 62 zahteva za kupovinu novih traktora i 21 zahtev za kupovinu nove mehanizacije i opreme. U nastavku sednice, učesnici su izneli svoja iskustva, probleme i sugestije. Odbor je zaključio da, u vezi sa IPARD javnim pozivima u 2018. godini, sredstva treba da budu iskorišćena u maksimalno dozvoljenom iznosu, a da se, u vezi sa planom podrške poljoprivrednicima, kroz nacionalne mere ispoštuju zaostale, prenete obaveze iz 2017. godine. Drugu tačku dnevnog reda obrazložio je Nebojša Milosavljević iz Uprave za zaštitu bilja ističući da je u toku intenzivna saradnja na dnevnom nivou, sa ciljem definisanja i rešavanja problema koji su nastali pošto je Ruska Federacija privremeno obustavila uvoz krušaka iz Srbije. Po tom pitanju, Odbor je zaključio da su neophodne konsultacije sa institucijama Republike Srbije nadležnim za kontrolu reeksporta voća i povrća iz zemalja Evropske unije na tržište Rusije, a u cilju povećanja kontrole i sprečavanja moguće zabrane izvoza voća i povrća proizvedenih u Srbiji na tržište Ruske Federacije. U nastavku sednice, Odbor je zaključio i da su u narednom periodu potrebne konsultacije u vezi sa eventualnim postojanjem problema na tržištu u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji (čl. 32 i 41). Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Veroljub Matić, Jasmina Obradović, Radovan Jančić, Milija Miletić, Marjana Maraš, Tijana Davidovac, prof. dr Miladin Ševarlić, Vladimir Đurić, Žarko Bogatinović, Miroslav Aleksić, Mladen Lukić, Arpad Fremond i Olena Papuga.

Na sednici od 13. februara, članovima Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova predstavljen je Izveštaj Republike Srbije u okviru trećeg ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda i dobijene preporuke. Pre predstavljanja Izveštaja, Odboru se obratila Karla Herši (Karla Hershey), stalna koordinatorka Kancelarije UN u Srbiji, koja je izrazila zadovoljstvo nastavkom sprovođenja Univerzalnog periodičnog pregleda (UPP) na nacionalnom nivou. Ona je istakla da je ovo najvažniji mehanizam za unapređenje ljudskih prava, kako zbog svoje univerzalnosti, tako i zbog činjenice da se sprovodi na nacionalnim nivoima i ukoliko su sve institucije u društvu posvećenje njegovoj primeni, onda on može imati punu primenu na terenu. Herši je izrazila zadovoljstvo što se UPP u Srbiji sprovodi u saradnji sa svim relevantnim institucijama, posebno Parlamentom, u čemu će imati punu podršku Kancelarije UN. Zamenik šefa Misije OEBS u Srbiji Džozef Melot (Joseph Mellott), istakao je u obraćanju članovima Odbora da je ovaj Izveštaj rezultat dijaloga o stanju ljudskih prava. Misija je svesna značaja procesa izveštavanja, ali i koraka koje je potrebno učiniti kako bi se pratilo izvršenje preporuka koje su Srbiji uputile zemlje članice UN, naveo je Melot. On je dodao da Misija daje punu podršku ovom procesu kako bi bio funkcionalan i pozdravio saradnju Saveta za praćenje primene preporuka mehanizama UN za ljudska prava Vlade Republike Srbije sa nezavisnim institucijama i civilnim sektorom. Melot je pozvao sve činioce u društvu da nastave rad na unapređenju ljudskih prava, a Misija OEBS ostaje opredeljena da zajedno sa Kancelarijom UN pruži punu podršku Srbiju na tom polju. Suzana Paunović, predsednica Saveta za praćenje primene preporuka mehanizama UN za ljudska prava Vlade Republike Srbije i šefica delegacije Srbije za treći ciklus Univerzalnog periodičnog pregleda, upoznala je Odbor sa tokom rasprave o Izveštaju Republike Srbije pred Savetom za ljudska prava UN, koji je predstavljen u Ženevi 24. januara ove godine, i dobijenim preporukama. Suzana Paunović je istakla da je proces izrade Izveštaja bio inkluzivan i da su, pored državnih organa, u njemu učestvovali i nezavisni državni organi i organizacije civilnog društva. Paunović je navela da je Savet izradio plan za praćenje primene dobijenih preporuka, a da je u planu da se, u saradnji sa Kancelarijom UN u Beogradu, izrade indikatori ispunjenosti preporuka. Ona je ukazala i da se nastoji da se te preporuke povežu sa Ciljevima održivog razvoja. Članovima Odbora su se obratili i Zaštitnik građana Zoran Pašalić i direktorka organizacije Beogradski centar za ljudska prava Sonja Tošković, koji su govorili o učešću nezavisnih državnih organa i organizacija civilnog društva u izradi izveštaja. Zaključujući sednicu, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović je podsetio na Rezoluciju koju je usvojio Savet za ljudska prava UN 23. juna 2017. godine o doprinosu parlamenata u radu Saveta za ljudska prava i njegovom Univerzalnom periodičnom pregledu. Tom Rezolucijom se države članice ohrabruju da promovišu uključenost parlamenata u svim fazama procesa izveštavanja u okviru UPP, naglasio je Omerović.Unapređenje saradnje parlamenata, državnih organa i organizacija civilnog društva važno je za promociju i zaštitu ljudskih prava, istakao je on i posebno naglasio da će Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova nastaviti da prati stanje u pogledu implementacije preporuka koje smo dobili. Sednica je održana u saradnji sa Savetom za praćenje pripreme preporuka mehanizama UN za ljudska prava Vlade Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nikola Jolović, Nataša St. Jovanović, Milanka Jevtović Vukojičić, Ljibuška Lakatoš, Ljiljana Malušić, Olivera Ognjanović, Marjana Maraš, Olena Papuga, Vesna Ivković i Elvira Kovač i narodni poslanik Boško Obradović.

Na sednici od 12. februara, koja je održana van sedišta, u Skupštini opštine Svrljig, članovi Odbora razmotrili su jedinu tačku dnevnog reda: dualno obrazovanje - „praktično“ za svakog. Na sednici je rečeno da je glavni izazov sa kojim se susreću male opštine pad nataliteta, a koji za posledicu ima zatvaranje školiskih i obrazovanih ustanova, nedostatak stručnog osoblja za rad u firmama i zatvaranje fabrika. Cilj lokalnih samouprava je da se Zakon o dualnom obrazovanju praktično primeni i da se roditelji i deca upoznaju sa koristima koje je ovaj zakon doneo. Na sednici, članovi Odbora su, zajedno sa predstavnicima lokalne samouprave, direktorima obrazovnih ustanova i privrednicima, razgovarali o izazovima sa kojima se susreću. Direktorka srednje škole u Svrljigu govorila je o uvođenju novih obrazovnih profila koji bi privukli učenike da ostanu da se školuju u Svrljigu i da se odmah nakon završetka školovanja obezbede radna mesta u lokalnim privrednim kompanijama. Govorilo se i o stipendijama koje bi se davale istaknutim učenicima za podsticaj dualnom školovanju. Kroz dualno obrazovanje učenici će postići praktična znanja neophodna za rad u struci i teoretska znanja neophodna za dalje željeno usavršavanje u poslu, rečeno je na sednici. Sednici je predsedavao zamenik predsednika Odbora prof. dr Ljubiša Stojmirović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Miletić Mihajlović, Đorđe Kosanić, Milan Knežević i narodni poslanik Milija Miletić. Odbor je ovu sednicu održao van sedišta Narodne skupštine, u Svrljigu, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine”.

Odbor za evropske integracije je na 32. sednici, održanoj 8. februara 2018. godine, koja je na osnovu člana 255. Poslovnika Narodne skupštine bila zatvorena za javnost, razmotrio je i dao pozitivno mišljenje na predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za poglavlja 18 „Statistika”.

Na sednici održanoj 7. februara, članovi Odbora za spoljne poslove usvojili su šest inicijativa za posete, konstatovali devet redovnih aktivnosti stalnih delegacija, usvojili više izveštaja o realizovanim posetama i konstatovali ostale realizovane kontakte. Takođe, članovi Odbora konstatovali su promene u sastavu PGP sa Tunisom, Gruzijom i UAE. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dragan Šormaz, Jovan Palalić, Dubravka Filipovski, Milisav Petronijević, Nataša Mihailović Vacić, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Nikola Savić, dr Sanda Rašković Ivić, Marija Obradović, Maja Mačužić, Jelena Vujić Obradović i dr Milorad Mijatović. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović.

Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, na 20. sednici, održanoj 7. februara 2018. godine, koja je na osnovu člana 255. Poslovnika Narodne skupštine bila zatvorena za javnost, razmotrio je i dao pozitivno mišljenje na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Pregovaračko poglavlje 18 -„Statistika“. Sednici je predsedavao Muamer Zukorlić, predsednik Odbora.

Na sednici Pododbora, održanoj 6. februara, članovi su, zajedno sa državnim sekretarom Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Željkom Radoševićem i njegovim saradnicima, razgovarali o aflatoksinima kao potencijalnoj opasnosti za hranu životinja i sirovo mleko. Budući da je potpuno odstranjivanje aflatoksina u hrani nemoguće, prevencija se vrši u vidu kontrole prehrambenih proizvoda za ljude i životinje, rečeno je na sednici Pododbora. Predsednik Pododbora Milija Miletić naveo je da je Pravilnikom, koji je donesen 31. avgusta 2017. godine, uvedena mera da se po litri mleka može nalaziti 0,25 odsto mikrograma aflatoksina, kako bi se pomoglo i unapredilo plasiranje i prodaja mleka proizvođačima mleka. Državni sekretar naveo je da se konstantni monitoring vrši zajedno sa poljoprivrednim stručnim službama, kao i da je Pravilnik iz 2017. donet kao odgovor rada na terenu i da će na snazi biti do 30. novembra 2018. godine, kada će se doneti novi pravilnik kojim će se najverovatnije smanjiti gornja granica dozvoljene koncentracije aflatoksina u mleku, kako bi se zaštitili potrošači, ali i kako bi se dostigao standard zemalja Evropske unije. Emina Milkara, v.d. Uprave za veterinu, navela je da je širom Srbije održan niz radionica koje su imale za cilj edukaciju poljoprivrednika o nastanku mikoorganizama i posledicama koje imaju po zdravlje, kako ljudi tako i životinja. Dodala je i da se poljoprivrednicima do sada dodelilo 16 tona zeolita, prirodnog prečišćivača zemlje, i da je 80 odsto ispitanog kukuruza bilo ispravno za konzumiranje. Direktorka je navela podatke o koncentraciji aflatoksina u mleku iz decembra prethodne i januara ove godine, koji su pokazali da je devet odsto ispitanog mleka sadržalo aflatoksine u većoj meri od dozvoljene, 32,5 odsto mleka je bilo u vrednosti između srpskog i evropskog standarda, a 58,5 odsto ispitanog mleka sadržalo je količinu manju od 0,05 odsto po litri, što je gornja dozvoljena granica u zemljama Evropske unije. Sednici je prisustvovao i direktor Uprave za zaštitu biljaka Nenad Milojević koji je istakao, da su preventivne mere uglavnom obeležile rad Uprave prethodne godine. Direktor je napomenuo da se prethodne godine vršio monitoring na 290 parcela u Srbiji, a da su rezultati monitoringa doveli do rezultata da rani hibridi sadrže manju količinu aflatoksina od kasnih hibrida, odnosno vrste kukuruza koja sazreva kasnije. Milojević je takođe naveo da se u monitoringu pokazalo da kukuruz koji se sa polja skuplja kombajnom, sadrži veću količinu toksina od kukuruza koji se sakuplja u klipu. Nakon diskusije sagovornici su usvojili zaključak kojim se preporučuje da poljoprivredne savetodavne i stručne službe provode više vremena na terenu, kao i da se poljoprivrednicima daju dalje preporuke u vezi prevencije i suzbijanja mikoorganizama. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su i članovi Žarko Bogatinović, Mladen Lukić i Dalibor Radičević.

Na sednici od 2. februara, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja dali su pozitivno mišljenje za obavljanje drugog posla narodnoj poslanici Dragani Kostić. Takođe, članovi Odbora dali su pozitivno mišljenje za obavljanje druge javne funkcije narodnim poslanicima Žarku Mićinu i Nenadu Konstantinoviću, kao i članu Republičke izborne komisije Marku Daniloviću. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momo Čolaković, dr sci. med. Darko Laketić, Aleksandar Marković, Veroljub Matić, dr Dragana Barišić, Branimir Jovanović, Milorad Mirčić, Goran Ćirić, Vojislav Vujić, Goran Nikolić, Marko Zeljug i Branka Stamenković, kao i Boško Obradović, narodni poslanik koji nije član Odbora.

Na sednici održanoj 30. januara 2018. godine, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za četvrti kvartal 2017. godine. Informaciju je predstavio Velimir Stanojević, državni sekretar u Ministarstvu, da su u četvrtom kvartalu 2017. godine usvojene četiri uredbe i 12 pravilnika, među kojima su i Pravilnik o kvalitetu sirovog mleka i Pravilnik o malim količinama primarnih proizvoda. Po pitanju međunarodne saradnje i procesa pristupa Evropskoj uniji, Stanojević je istakao da je Vlada Srbije usvojila pregovaračku poziciju za Poglavlje 13 (sektor ribarstva) i da je dokument predat Evropskoj komisiji, kao i da je dostavljen drugi deo Nacrta akcionog plana za Poglavlje 11. Takođe je istakao da je završena eksterna revizija za sprovođenje IPARD programa, implementiran je projekat rejonizacije voćarske proizvodnje, kao i da je sa radom započela laboratorija za ispitivanje i kontrolu kvaliteta mleka, čiji je prevashodni cilj utvrđivanje kvaliteta kod primarnih proizvođača i unapređenje proizvodnje mleka u Srbiji. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za četvrti kvartal 2017. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Veroljub Matić, Radovan Jančić, Ognjen Pantović, Mladen Lukić, Žarko Bogatinović, Nada Lazić, Marjana Maraš, Arpad Fremond, Vladimir Đurić, Milija Miletić, Tijana Davidovac, Milorad Mirčić i Miroslav Aleksić

Na sednici Odbora, održanoj 25. januara, članovi Odbora razmotrili su Izveštaj o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. aprila do 30. juna 2017. godine i za period od 1. jula 2017. godine do 30. septembra 2017. godine. Izveštaje o radu Ministarstva narodnim poslanicima obrazložila je državna sekretarka Tatjana Matić sa saradnicima. Matić je navela da je Sektor za elektronske komunikacije i poštanski saobraćaj u pomenutom periodu bio usmeren na zakonodavne aktivnosti, odnosno na izradu Zakona o elektronskim komunikacijama i izrada Zakona o širokopojasnoj komunikacionoj infrastrukturi. Ministarstvo je pripremilo i strategiju razvoja mreža nove generacije do 2023. godine, koja će postaviti glavne ciljeve i pravce uspešnog razvoja širokopojasnih mreža i servisa u Republici Srbiji. Ulaganje u ovu oblast uticaće na rast bruto društvenog proizvoda, konkurentnosti svih sektora privrede i unapređenje kvaliteta života građana. Nakon zajedničkog pretresa prve i druge tačke dnevnog reda sednice Odbor je, većinom glasova, usvojio Izveštaj o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. aprila do 30. juna 2017. godine i Izveštaj o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. jula 2017. godine do 30. septembra 2017. godine. U nastavku sednice Narodna skupština razmotrila je predstavke građana na predlog radne grupe Odbora. Odbor je prihvatio predlog Radne grupe za razmatranje predstavki, koji se odnosi na sedam pristiglih podnesaka i uputio ih na dalje postupanje. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Stefana Miladinović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Ivana Nikolić, Radoslav Cokić, dr Vladimir Orlić, Dragan Jovanović, Ivana Stojiljković, Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Goran Kovačević, dr Dragan Vesović i Snežana B. Petrović.

Na sednici održanoj 24. januara 2018. godine, članovi Odbora za zdravlje i porodicu razmatrali su Izveštaj o radu Zdravstvenog saveta Srbije za 2016. godinu. Na početku sednice, akademik prof. dr Dragan Micić, predsednik Zdravstvenog saveta Srbije predstavio je Izveštaj o radu Zdravstvenog saveta Srbije za 2016. godinu. Micić je istakao da je Zdravstveni savet Srbije, tokom 2016. godine, usvojio Poslovnik o radu Zdravstvenog saveta Srbije, kao i da su formirane dve radne grupe: Radna grupa za razmatranje programa razvoja sistema zdravstvene zaštite i Radna grupa za kontinuiranu edukaciju, ali i da su održane brojne konsultacije i sastanci, kako sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije i komorama zdravstvenih radnika, tako i sa zdravstvenim radnicima i saradnicima u Srbiji, u vezi sa kontinuiranom edukacijom. Takođe je istakao da je Radna grupa za razmatranje programa razvoja sistema zdravstvene zaštite sačinila spisak relevantnih međunarodnih dokumenata koji, uporedo sa dokumentima Republike Srbije, predstavljaju polazni okvir za unapređenje sistema zdravstvene zaštite, kao i da te aktivnosti predstavljaju deo plana rada Zdravstvenog saveta Srbije za 2017. godinu, ali i da će, nakon izvršene analize situacije u vezi sa zdravstvenim stanjem stanovnika i sistema zdravstvene zaštite, Radna grupa definisati dokument koji predstavlja okvir za razvoj zdravstvenog sistema. Meho Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja istakao je da će Ministarstvo nastojati da doprinese poboljšanju kvaliteta rada u svim segmentima zdravstva. U nastavku sednice, dr sci. med. Darko Laketić, predsednik Odbora zaključio je da je potrebno obezbediti uslove za nesmetano obavljanje nadležnosti Saveta, kao i da intenzivnija zajednička saradnja doprinosi kvalitetu zdravstvene zaštite. Na kraju sednice, Odbor je prihvatio Izveštaj o radu Zdravstvenog saveta Srbije za 2016. godinu. Sednici je predsedavao predsednik dr sci. med. Darko Laketić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Radoslav Jović, dr Muamer Bačevac, prim. dr Milovan Krivokapić, Vladimir Đurić, dr Svetlana Nikolić Pavlović, prof. dr Dušan Milisavljević, dr Danica Bukvić, dr Dragana Barišić, dr Desanka Repac, Dragan Vesović, dr Ljubica Mrdaković Todorović i Danijela Stojadinović.