Na sednici održanoj 15. marta 2017. godine, Odbor je razmatrao probleme vezane za nenaplaćene obaveze za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje poljoprivrednika, pitanje akciza za gorivo u poljoprivrednoj proizvodnji i taksi na električna brojila u poljoprivrednom gazdinstvu, aktuelna pitanja iz oblasti veterine, kao i funkcionisanje zaštite od grada. Na početku sednice, kojoj je prisustvovao veliki broj poljoprivrednih proizvođača iz okoline Vladimiraca, predsednik opštine Vladimirci Milorad Milenković predstavio je opštinu Vladimirci kao teritoriju sa velikim poljoprivrednim potencijalom na kojoj uspevaju skoro sve poljoprivredne kulture. Posebno je istakao potrebu za investicionim projektima u opštini, s obzirom na nedostatak prerađivačkih kapaciteta. Pomoćnik predsednika opštine Vladimir Milošević, istakao je da bi otvaranje jednog pogona za preradu voća i povrća ili mesne industrije bilo od velikog značaja za Vladimirce. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Velimir Stanojević istakao je, govoreći o nenaplaćenim obavezama za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje poljoprivrednika, da je potrebno doneti izmene postojećeg zakona, kojima bi se otpisale kamate i deo glavnice nenaplaćenih obaveza za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje poljoprivrednika i koje bi omogućile da se budući iznos obaveza određuje srazmerno ekonomskoj snazi malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava. U raspravi o akcizama na gorivo u poljoprivrednoj proizvodnji i taksi na električna brojila u poljoprivrednom gazdinstvu istaknuto je da je bi trebalo omogućiti poljoprivrednicima povraćaj akcize na gorivo, a s obzirom da im je, kao velikim potrošačima goriva, ukinut regres na dizel. Državni sekretar Stanojević najavio je i donošenje odluke o uvođenju sistema subvencionisanja za poljoprivrednike, u skladu sa vrstom proizvodnje i po principu platnih kartica. Takođe, u raspravi je dat predlog da poljoprivredna gazdinstva koja se ne koriste, kao i ona koja nemaju funkciju stanovanja, ne plaćaju taksu za finansiranje javnog medijskog servisa. Načelnik Odeljenja za zdravstvenu zaštitu i zaštitu dobrobiti životinja Uprave za veterinu Budimir Plavšić govorio je o aktuelnim pitanjima iz oblasti veterine. On je istakao da je u proteklom periodu unapređena zdravstvena zaštita životinja i da se u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine vodi računa o bezbednosti hrane za životinje, njihovoj redovnoj vakcinaciji, kao i o ravnomernoj zastupljenosti veterinarskih stanica na terenu, ali i mogućnostima za oporavak postojećih. U raspravi o funkcionisanju zaštite od grada istaknuto je da će Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine dogovoreno formirati radnu grupu za unapređenje sistema za odbranu od grada i realizovati pilot projekat za proizvodnju 30 lansera proizvođača „Trajal Kruševac“. Po obavljenoj raspravi o svim tačkama dnevnog reda sednice, članovi Odbora usvojili su više zaključaka. Odbor je ovu sednicu održao van sedišta Narodne skupštine, u Vladimircima, uz podršku UNDP-a i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), kroz projekat „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine Republike Srbije“. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Zvonimir Đokić, Veroljub Matić, Tijana Davidovac, Žarko Bogatinović, Milija Miletić, Marko Gavrilović, Radovan Jančić, Dragan Jovanović, Zoltan Pek, Marjana Maraš, dr Ljubinko Rakonjac, Miroslav Aleksić, mr Marko Milenković i prof. dr Miladin Ševarlić.

Odbor za spoljne poslove održao je danas, 14. marta 2017. godine 16. sednicu koja je, na zahtev jedne trećine članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Odbor je obavio razgovor sa novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Demokratskoj Narodnoj Republici Alžir Aleksandrom Jankovićem, pre odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je obavio načelni pretres tri Predloga zakona: Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o statusu i funkcijama Međunarodne komisije za nestala lica, Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Gvatemale o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša i Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Tajland o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. Odbor je usvojio jednu inicijativu za posetu i izveštaj o realizovanim posetama i konstatovao zabeleške o realizovanim kontaktima. Na sednici Odbora konstituisane su tri nove Poslaničke grupe prijateljstva: sa Austrijom, Marokom i Sirijom. Sednici je predsedavao prof. dr Žarko Obradović, predsednik Odbora za spoljne poslove.

Danas je održana Četvrta sednica Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji. Sednici su prisustvovali predstavnici RTS-a i Tanjuga, Milivoje Mihajlović, direktor Radio Beograda i Branka Đukić, direktorka Tanjuga. Predstavnici ovih medijskih kuća su pozvani na sednicu radi prikupljanja podataka i dokaza o počinjenim zločinima na Kosovu i Metohiji, kojima eventualno raspolažu RTS i Tanjug. Na sednici su usaglašeni dalji koraci na prikupljanju ovih podataka i dokaza. Sednici je predsedavao Milovan Drecun, predsedavajući Radne grupe.

Na sednici održanoj 3. marta 2017. godine, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su i većinom glasova dali pozitivno mišljenje narodnom poslaniku Novici Tončevu za vršenje druge javne funkcije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandar Marković, dr Darko Laketić, dr Vesna Rakonjac, Katarina Rakić, Dušica Stojković, Aleksandra Đurović, Đorđe Milićević, Milorad Mirčić, Branka Stamenković, Momo Čolaković i Vojislav Vujić.

Na sednici održanoj 1. marta 2017. godine, Odbor je većinom glasova usvojio Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o učešću u Srednjoevropskom programu univerzitetske razmene („CEEPUS III”), kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i ostalih članica Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi o sedištu Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi. Sednici je prisustvovao i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Muamer Zukorlić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Fatmir Hasani, Ratko Jankov, Olena Papuga, Nataša St. Jovanović, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Miletić Mihajlović, prof. dr Žarko Obradović, dr Predrag Jelenković i dr Žarko Korać.

Na sednici održanoj 1. marta 2017. godine, razmatran je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Katar o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja, koji je podela Vlada. Predstavnica Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Jasmina Roskić izvestila je članove Odbora da se radi o Sporazumu koji je potpisan 7. novembra 2011. godine u Dohi, a da će se njegovom ratifikacijom stvoriti pravni okvir i osnov za obezbeđivanje dodatnog privlačenja investicija u zemljama potpisnicama Sporazuma, čime će se investiciona saradnja između Republike Srbije i Države Katar značajno unaprediti. Roskić je istakla da ovaj Sporazum garantuje ulagačima nacionalni tretman i tretman najpovlašćenije nacije, kao i punu zaštitu bezbednosti ulaganja. Ujedno, obezbeđuje i primenu pravičnog i nediskriminatornog tretmana, kao i nadoknadu koju investitori mogu da pretrpe u slučaju rata, oružanih nemira, protesta i slično. Roskić je posebno istakla i da se Sporazumom garantuje ulagačima da u odnosu na njihovo ulaganje neće biti izvršena eksproprijacija, niti bilo koja slična mera, osim u slučajevima propisanih zakonom, kao i da će biti praćena adekvatnom naknadom, koja će pored tržišne vrednosti eksproprisanog ulaganja obuhvatiti i pripadajuću kamatu. Dodala je i da Sporazum garantuje i pravo ulagača da, u slučaju spora sa državom domaćinom, ima pravo na pravnu zaštitu kod međunarodnog arbitražnog suda, u skladu sa osnovnim principima međunarodnog prava u ovoj oblasti. Na kraju, Roskić je obavestila članove Odbora da je postupak ratifikacije Sporazuma u Državi Katar završen, te se još samo čeka usvajanje u Narodnoj skupštini, kako bi se krenulo sa primenom. Članovi Odbora su većinom glasova prihvatili Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Katar o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Aleksandra Tomić, Stanislava Janošević, Studenka Kovačević, Milimir Vujadinović, Zoran Bojanić, Ivan Manojlović, Snežana Paunović, Branislav Mihajlović, Veroljub Stevanović i mr Ivan Kostić.

Na sednici od 1. marta, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su Obaveštenje Poslaničke grupe Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) o razlogu prestanka mandata narodnom poslaniku Konstantinu Arsenoviću. Članovi Odbora jednoglasno su odlučili da upute Narodnoj skupštini Izveštaj u kom se ističe da je nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 8. Zakona o izboru narodnih poslanika, odnosno, da narodnom poslaniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran nastupanjem smrti, te se predlaže da Narodna skupština konstatuje prestanak mandata narodnom poslaniku Konstantinu Arsenoviću. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momo Čolaković, Branimir Jovanović, Dušica Stojković, dr sci. med. Darko Laketić, Aleksandar Marković, Aleksandra Đurović, dr Vesna Rakonjac, Katarina Rakić, Đorđe Milićević, Vojislav Vujić i Branka Stamenković.

Na sednici održanoj 28. februara 2017. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo utvrdili su Predlog odluke o prestanku funkcije Zaštitnika građana i podneli ga Narodnoj skupštini sa predlogom da se, u skladu sa članom 167. Poslovnika, donese po hitnom postupku. U nastavku sednice, članovi Odbora ocenili su da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o Evropskom šumarskom institutu, Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima, Predlog zakona o potvrđivanju Doha Amandmana na Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o učešću u Srednjoevropskom programu univerzitetske razmene (''CEEPUS III''), Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i ostalih članica Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi o sedištu Sekretarijata Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske o saradnji u borbi protiv organizovanog i drugih vidova kriminala, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti bezbednosti, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o policijskoj saradnji, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Češke o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja, nauke, omladine i sporta, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi rekom Tisom, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Katar o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Rumunije o socijalnoj sigurnosti, koje je sve podnela Vlada. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Bojan Torbica, Srbislav Filipović, Vesna Marković, Krsto Janjušević, Aleksandra Majkić, Petar Petrović, Jelena Žarić Kovačević, Vesna Nikolić Vukajlović, Miroljub Stanković, Gordana Čomić, Dejan Šulkić i Bajro Gegić.

Na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, održanoj 28. februara, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o Evropskom šumarskom institutu i Predlog zakona o potvrđivanju Doha Amandmana na Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime, koje je podnela Vlada. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o Evropskom šumarskom institutu, članovima Odbora obrazložio je Saša Stamatović, direktor Uprave za šume, iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Razlog za donošenje ovog zakona jeste ratifikovanje Konvencije kako bi Republika Srbija postala punopravni član Evropskog šumarskog instituta, sa kojim je sporazum o pristupanju potpisala još 2003. godine. Evropski šumarski institut je 2004. godine, postao sveevropska institucija, utemeljena na osnovu Konvencije, a do 2013. godine Konvenciju je ratifikovalo 25 evropskih zemalja, koje su ujedno postale i članice Instituta. Na sednici je rečeno da se izvršavanjem Konvencije o Evropskom šumarskom institutu ne stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju, te da za izvršenje nije potrebno izdvojiti sredstva iz budžeta Republike Srbije. Nakon obrazloženja članovi Odbora su odlučili da predlože Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona, a izvestilac Odbora na sednici Narodne skupštine biće predsednik Odbora za zaštitu životne sredine. Predlog zakona o potvrđivanju Doha Amandmana na Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime, obrazložila je Danijela Božanić, šef Odseka za klimatske promene iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Na sednici je obrazloženo da je osnovni cilj Doha Amandmana potvrđivanje drugog obavezujućeg perioda Kjoto Protokola u trajanju od 1. januara 2013. do 31. decembra 2020. godine, kojim bi se nastavila borba protiv klimatskih promena na međunarodnom i globalnom nivou. Doha Amandman sadrži i nove obaveze smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, a koje se odnose na zemlje aneksa I Kjoto Protokola, kojim su kvantifikovane obaveze smanjivanja emisije gasova za 38 industrijski razvijenih zemalja. Zemljama u razvoju, među kojima se nalazi u Republika Srbija, Kjoto protokolom nisu uvedene kvantifikovane obaveze smanjenja emisije gasova. Izvršavanjem zakona o potvrđivanju Doha Amandmana na Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime, ne stvaraju se finansijske obaveze za Republiku Srbiju. Nakon obrazloženja, Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Doha Amandmana na Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime, a za izvestioca Odbora na sednici Narodne skupštine izabran je predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, dr Branislav Blažić. U nastavku sednice predsednik Odbora Branislav Blažić, članovima je obrazložio Informaciju o sastanku predsednika Odbora sa predstavnicima Odbora Skupštine AP Vojvodina za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine. Članovi Odbora usaglasili su se sa predlogom predsednika da se jedna od sledećih sednica održi u Novom Sadu, na kojoj bi se razmenila iskustva dvaju odbora i dogovaralo o zajedničkom delovanju u oblasti zaštite životne sredine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Branislav Blažić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ivan Karić, Ivana Nikolić, Radoslav Cokić, Nenad Milić, mr Goran Čabradi, Dejan Nikolić, Borka Grubor, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Ivana Stojiljković, Borisav Kovačević, Jasmina Karanac, Vladimir Petković i Sonja Vlahović. Sednici su prisustvovali i predstavnici nevladinih organizacija na „Zelenoj stolici“, mehanizmu kroz koji deluju civilna društva.

Na sednici održanoj 28. februara, Odbor je razmatrao aktuelnu situaciju u poljoprivredi pred predstojeću setvu - planovi realizacije podsticaja. Sednici Odbora prisustvovali su državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Velimir Stanojević, pomoćnik ministra za ruralni razvoj Zoran Janjatović i direktor Uprave za agrarna plaćanja Žarko Radat. Stanojević je istakao da se u narednim danima očekuje usvajanje pet novih pravilnika kojima će se uvesti nove podsticajne mere ili dopuniti postojeće. Stanojević je dodao i to da su u toku isplate sredstava za tov, priplodnu stoku, premija za mleko, a što je najvažnije, od 1. marta krenuće se sa isplaćivanjem premija koje se odnose na primarnu biljnu proizvodnju. Zoran Janjatović, predstavio je pravilnik o podsticajima za izgradnju silosa, hladnjača i drugih objekata za skladištenje namenjenih sektoru proizvodnje i prerade žitarica, voća i povrća, kao i za izgradnju farmi za preradu svih vrsta mleka. Kako je istakao, jedan od pravilnika odnosiće se na podsticaje za nabavku mehanizacije, u vidu traktora za voćarsko -vinogradarsku proizvodnju. Janjatović je dodao da će, kao još jedna od novih mera podsticaja, biti donet pravilnik koji se odnosi na podršku mladim poljoprivrednim proizvođačima za otvaranje sopstvenih poljoprivrednih gazdinstava. Predsednik Odbora Marijan Rističević istakao je da su mere podsticaja koje se predviđaju za ovu godinu veoma važne za razvoj poljoprivrede u Srbiji, međutim, naglasio je potrebu detaljnijeg izveštavanja o situaciji u poljoprivredi pred predstojeću setvu. Ujedno, istakao je potrebu što skorijeg usvajanja najavljenih pravilnika i izrazio nadu da će u maksimalnoj meri pravilnici biti u funkciji predstojeće setve. Članovi Odbora složili su se sa predsednikom u smislu potrebe za podrobnijim informisanjem o tački dnevnog reda, ali i izrazili nadu da će predstavljeni pravilnici odgovoriti potrebama, kako najnerazvijenijih područja u Srbiji, tako i zaštiti životne sredine. Imajući u vidu predstojeću setvu, Odbor je preporučio Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine da što hitnije donese pravilnike koji se odnose na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Marko Gavrilović, Žarko Bogatinović, Nada Lazić, Radovan Jančić, prof. dr Miladin Ševarlić, dr Ljubinko Rakonjac, Milija Miletić, Goran Ješić, Zvonimir Đokić, Tijana Davidovac i mr Marko Milenković.

Na sednici održanoj 28. februara, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi rekom Tisom. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi rekom Tisom obrazložio je Veljko Kovačević, v.d. pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Kovačević je tom prilikom istakao da će ovim sporazumom reka Tisa biti otvorena za plovidbu brodova bez obzira na to pod čijom zastavom plove, za razliku od Sporazuma iz 1955. godine, kada su plovili brodovi samo pod srpskom i mađarskom zastavom. Takođe, naveo je da se ovim sporazumom reka Tisa uključuje u Transevropsku mrežu vodnih puteva, što predstavlja dobru osnovu za razvoj bilateralne saradnje i dobrosusedskih odnosa. Reka Tisa imaće režim reke Dunav, odnosno Tisom će ploviti, ne samo brodovi sa zastavom Evropske unije, već brodovi svih država, istakao je Kovačević. Članovi Odbora su većinom glasova prihvatili Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi rekom Tisom. U nastavku sednice članovi Odbora prihvatili su predlog Radne grupe za postupanje po svim predstavkama upućenih Odboru. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dalibor Radičević, Jovica Jevtić, Zoran Milekić, dr Vladimir Orlić, Ognjen Pantović, Ivana Stojiljković, Ivan Karić, Jovo Ostojić, Balša Božović, Snežana B. Petrović, Dragan Vesović, Dragan Jovanović i Jasmina Karanac.

Na sednici održanoj 27. februara 2017. godine razmatran je Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima, koji je podnela Vlada. Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja doc. dr Ferenc Vicko istakao je važnost ovog predloga zakona, koji proizilazi iz Okvirne konvencije o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije. Za proces implementacije Protokola potrebna je kontrola lanaca snabdevanja duvanskim proizvodima na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou, što je efikasan način za borbu protiv nezakonite trgovine duvanskim proizvodima, istakao je Vicko. Predstavnik Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji dr Aleksandar Bojović podržao je napore Srbije da ratifikuje Protokol o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima, ističući da nezakonito tržište vodi ka povećanoj dostupnosti, a samim tim i većoj upotrebi duvanskih proizvoda, što predstavlja i ozbiljan problem za javno zdravlje. Članovi Odbora su većinom glasova prihvatili Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr sci. med. Darko Laketić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Branislav Blažić, prof. dr Milan Knežević, dr Dragana Barišić, dr Ljubica Mrdaković Todorović, dr Svetlana Nikolić Pavlović, dr Desanka Repac, Danijela Stojadinović, dr Danica Bukvić, Branka Stamenković, Gordana Čomić, dr Muamer Bačevac, Dragan Vesović, dr Milovan Krivokapić i dr Žarko Korać.

Odbor za spoljne poslove održao je danas, 27. februara 2017. godine 15. sednicu koja je, na zahtev jedne trećine članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Odbor je obavio razgovor sa novoimenovanim ambasadorom Republike pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju i drugim međunarodnim organizacijama u Beču, Roksandom Ninčić, pre odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je razmotrio u načelu Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Češke o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja, nauke, omladine i sporta. Odbor je usvojio jednu inicijativu za posetu i izveštaj o realizovanim posetama i konstatovao zabeleške o realizovanim kontaktima. Sednicom je predsedavao prof. dr Žarko Obradović, predsednik Odbora za spoljne poslove.

Na sednici Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije od 23. februara, članovi Pododbora razmotrili su značaj zadrugarstva za najnerazvijenija područja. Milija Miletić, predsednik Pododbora, istakao je da su zadruge značajne ne samo za nerazvijena područja u Republici Srbiji, već šansa za razvoj svih područja u zemlji koja se bave poljoprivredom. Istaknuto je da je Zakonom o zadrugama iz 2015. godine, unapređen zakonski okvir i da je njime smanjen broj lica koji može da oformi zadrugu, kao i da je zadrugama, statusom pravnog lica, omogućena bolja saradnja sa drugim pravnim licima i učešće u raznim projektima i programima. Zadrugarskim udruženjima suzbila bi se siva ekonomija, a pospešio budžet lokalne samouprave i Republike Srbije, naveo je Miletić. Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, istakao je da ove godine Savez obeležava 123 godine postojanja, a na teritoriji Republike Srbije postoji oko 2500 zadruga, od kojih se oko 2000 uskladilo sa Zakonom o zadrugama. Mihailović je dodao i da donetim zakonom nisu obuhvaćene štedno-kreditne zadruge, ali da se nada da će se podzakonskim aktima ovaj problem rešiti. Što se tiče zemljoradničkih zadruga finansijski izveštaji su pokazali da su prihodi u 2015. godini, naspram 2014. godine, smanjeni za 10 odsto, ali smanjeni su i rashodi i broj zaposlenih. Od ukupnih prihoda u poljoprivredi, ostvarenih u 2015. godini, od preko 68 milijardi dinara, procentualno najveći prihod ostvaren je u AP Vojvodina, i iznosio je 72 odsto od pomenutog, a preostalih 28 odsto ostvareno je u centralnoj Srbiji. Istraživanje je pokazalo i da su zadruge koje su specijalizovale svoje oblasti delovanja, ostvarile bolje prihode. Ono što se pokazalo kao dugogodišnji problem jeste i pitanje zadružne svojine. Takozvanom društvenom svojinom, koja u praksi i dalje postoji, zadruge ne mogu da učestvuju na konkursima za obrtna sredstva i dr. a procedure za pretvaranje društvene svojine u javnu, privatnu ili zadružnu svojinu, vremenski dugo traju. Velimir Stanojević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, naveo je da se, poučen iskustvom sa terena, šansa za opstanak privrede u marginalnim i najnerazvijenijim područjima Republike Srbije nalazi u osnivanju zadruga i strukovnih udruženja poljoprivrednika. Takođe je naveo da se pored velikog broja registrovanih poljoprivrednih gazdinstava javlja i veliki broj zemljoradničkih zadruga koje konkurišu za subvencije i podsticaje za razvoj poljoprivrede. Sednici je predsedavao, predsednik Pododbora, a prisustvovali su i članovi Dalibor Radičević i mr Marko Milenković.

Na sednici održanoj 23. februara, Odbor je razmatrao pitanje aktuelnog stanja u zbrinjavanju tražilaca azila – migranata. Sednici su prisustvovali Nenad Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Milanka Milošević, predstavnica Kancelarije za azil pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ljubomir Miladinović, predstavnik Crvenog krsta Srbije, Miloš Janković, zamenik Zaštitnika građana, Džon Endru Jang, predstavnik Visokog komesarijata UN za izbeglice u Beogradu (UNHCR) i Mišel Sen Lot, šef kancelarije UNICEF, kao i predstavnici civilnog društva. Predsednica Odbora dr Vesna Rakonjac obavestila je prisutne na početku sednice da je 20. i 21. februara održana sednica Odbora van sedišta u Subotici, na kojoj je bilo reči o aktuelnoj situaciji po pitanju migrantske krize u Srbiji. Kako je istakla, članovi Odbora obišli su Prihvatni centar za migrante u Subotici i tom prilikom konstatovali da su smeštajni kapaciteti oko 200 mesta, sa tri obroka dnevno i da su uslovi boravka zadovoljavajući. Što se bezbednosne situacije tiče, Rakonjac je dodala da nije bilo incidenata u kojima su učestvovali migranti, kao i da postoje timovi ljudi koji su zaduženi za pružanje psihološke pomoći smeštenim licima. Ono na šta je skrenula pažnju su deca migranti bez pratnje, u smislu spajanja sa porodicom i obrazovanja. Državni sekretar Nenad Ivanišević istakao je da trenutno u Republici Srbiji boravi između 6 i 8 hiljada migranata. Dodao je da su preduzete mere i po pitanju dislociranja grupa migranata sa područja oko Železničke stanice u Beogradu, te da je otvoren novi prihvatni centar u Obrenovcu, u kome boravi 600 migranata. Ivanišević je najavio i potpisivanje sporazuma sa Evropskom unijom, kojim će Unija obezbediti Srbiji 6 miliona evra za sprovođenje postupka dobrovoljnog povratka lica u zemlje porekla, pri čemu je već njih 70 iz prihvatnog centra u Preševu izrazilo nameru o tome. Ivanišević je posebno naglasio da Republika Srbija apsolutno poštuje sva međunarodno zagarantovana prava migranata koji borave u Srbiji i da je Srbija jedina zemlja koja nije primenjivala silu prema ovim licima. Milanka Milošević iz Kancelarije za azil iznela je podatak da je u periodu od 1. januara, zaključno sa 22. februarom ove godine, od 1359 migranta njih 999 izrazilo nameru da zatraži azil u Srbiji, dok je svega 69 lica zaista i podnelo zahtev. Obavestila je prisutne da je Kancelarija izvršila profilisanje lica iz prihvatnih centara i centara za azil o zainteresovanosti da uđu u postupak za dobijanje azila. Kako je rekla, 99 odsto tih lica nema nameru da ostane trajno u Srbiji. Milošević je dodala da su predstavnici Kancelarije obišli i centar za azil u Sjenici i da je uz podršku prevodilaca UNHCR podneto 30 zahteva za azil. Što se tiče povećanja kapaciteta same Kancelarije, u toku je postupak za upošljavanje 14 inspektora koji će voditi sam postupak azila. Na kraju je dodala i da je Nacrt zakon o azilu i privremenoj zaštiti završen, da je usvojen i od strane Evropske komisije i da je spreman za skupštinsku proceduru. Miloš Janković, zamenik Zaštitnika građana naglasio je da je saradnja ovog nezavisnog državnog organa i svih relevantnih državnih institucija značajno unapređena po ovom pitanju. Pohvalio je to što je Srbija jedna od retkih zemalja koja migrante ne lišava slobode, ali i ukazao na potrebu povećanja bezbednosti migranata unutar samih prihvatnih centara. Džon Endru Jang iz UNHCR-a je rekao da je impresioniran načinom postupanja Srbije prema migrantima. Ukazao je na pitanje integracije lica koja će ostati u Srbiji i dodao da će UNHCR nastaviti da pruža podršku Srbiji po svim pitanjima. Mišel Sen Lot, direktor UNICEF-a istakao je da je od izuzetnog značaja obrazovanje dece migranata kojih ima oko 2000, školskog uzrasta. Naglasio je da zahvaljujući naporima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje je usvojilo model inkluzije ove dece u školski sistem Srbije, 50-oro dece migranata počelo je da pohađa škole u Beogradu. Što se tiče socijalne zaštite, Sen Lot je pohvalio Ministarstvo zdravlja koje je omogućilo pet poseta patronažnih sestara majkama i novorođenčadima, kao i pravo na vakcinaciju dece, u skladu sa kalendarom imunizacije u Republici Srbiji. Ljubomir Miladinović, ispred Crvenog krsta Srbije, između ostalog je istakao da u okviru Crvenog krsta Srbije funkcioniše „Služba za traženje“ kroz koju se omogućava migrantima pronalaženje i komunikacija sa članovima porodice i prijateljima. Miladinović je istakao da je bilo 49 slučaja pronalaženja u Srbiji, dok su 24 slučaja bila prekogranična. Predstavnici civilnog društava ukazali su na dobru saradnju sa državnim institucijama i relevantnim međunarodnim organizacijama u cilju rešavanja migrantske krize u Srbiji. Sonja Tošković iz Beogradskog centra za ljudska prava istakla je potrebu detaljnije identifikacije pravnog statusa svih lica koja borave na teritoriji Republike Srbije i dodala da će u tom smislu Centar i u 2017. godini nastaviti da pruža besplatnu pravnu pomoć ovim licima, dok je Donka Banović iz udruženja „Pomoć deci“ dodala da bi u narednom periodu trebalo raditi na obuci prosvetnih radnika kako bi na najadekvatniji način bila sprovedena integracija dece migranata u društvo. Na kraju sednice, članovi i učesnici su se složili u oceni da su redovni sastanci i izveštaji na mesečnom nivou dobra praksa koja će se i u narednom periodu nastaviti istom dinamikom. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Dragan Savkić, Prim. dr Branimir Rančić, Gorica Gajić, dr Svetlana Nikolić Pavlović, Jelena Vujić Obradović, Bojan Torbica, Milena Bićanin, Prim. dr Vlado Babić, Milena Ćorilić i narodni poslanik Srbislav Filipović.

Na sednici održanoj 22. februara, članovi Odbora razmatrali su liste kandidata za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije koju je podneo predsednik Republike, predlog Vrhovnog kasacionog suda za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca, Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Nišu i Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku. Sednici su ispred predstavnika predlagača prisustvovali Jasmina Mitrović Marić, savetnik predsednika Republike, Janko Lazarević, zamenik predsednika Vrhovnog kasacionog suda i Sandra Ulezić i Stanislav Đukić, sudije Državnog veća tužilaca. U okviru prve tačke dnevnog reda, članovi Odbora razmatrali su predlog predsednika Republike Srbije da između kandidata dr Nenada Tešića i Marka Blagojevića Narodna skupština, u plenumu, izabere jednog za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. U uvodnom obrazloženju, Jasmina Mitrović Marić je istakla da se radi o dvojici kandidata koji etički i profesionalno mogu, na najadekvatniji način, da obavljaju dužnost na koju se biraju. U nastavku sednice, Odbor je predložio Narodnoj skupštini da izabere Slobodana Gazivodu za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, koga su, kao zajedničkog kandidata, predložili sudije Vrhovnog kasacionog suda. Takođe, Odbor je usvojio i listu kandidata za zamenike javnog tužioca koju je podnelo Državno veće tužilaca. U uvodnom izlaganju, Sandra Ulezić je naglasila da je ovo prvi konkurs koji se sprovodi po novom Pravilniku za predlaganje sudija Državnog veća tužilaca, na osnovu ispita koje propisuje Veće. Od ukupno 133 kandidata, kako je izjavila Ulezić, sedamnaestoro je ispunilo kriterijume, sa maksimalnim brojem bodova. Takođe, Ulezić je naglasila da su prvenstvo imali kandidati sa najdužim stažom sudije saradnika i kandidati koji su uspešno završili Pravosudnu akademiju. Predloženi kandidati su: Saša Minić, Mirjana Stajkovac, Jelena Stevančević, Aleksandra Vujičić, Miljan Dedić, Marija Stojilković, Milan Živković, Dejan Milenković, Vuković Nikola, Stanislava Kolarski, Dragana Mojsin, Boris Majlat, Milan Mićić, Ana Marija Vulić, Aleksandar Protić, Snežana Mitić i Sonja Trajković. U okviru četvrte i pete tačke dnevnog reda, Odbor je utvrdio da su, usled navršenja radnog veka, prestale funkcije Edvardu Jerinu, javnom tužiocu u Apelacionom javnom tužilaštvu u Nišu i Danilu Vujičiću, javnom tužiocu u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku. Sednici Odbora je predsedavao predsednik Petar Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Slaviša Bulatović, Neđo Jovanović, Mihajlo Jokić, Đorđe Komlenski, Aleksandar Martinović, Žarko Mićin, Nenad Milić, Miletić Mihajlović, Jovan Palalić, Biljana Pantić Pilja, Balint Pastor, Sreto Perić, Katarina Rakić i narodni poslanik dr Vladimir Orlić.