Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo održanoj 1. februara 2022. godine, članovi Odbora razmotrili su, u načelu, više predloga zakona, koji su uvršteni na dnevni red Šesnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i to: 1. Predlog zakona o izboru predsednika Republike; 2. Predlog zakona o izboru narodnih poslanika; 3. Predlog zakonao lokalnim izborima; 4. Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti; 5. Predlog zakona o izmeni Zakona o sprečavanju korupcije; 6. Predlog zakona o dopuni Zakona o vanparničnom postupku; 7. Predlog zakona o socijalnom preduzetništvu; 8. Predlog zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika; 9. Predlog zakona o izmeni Zakona o predmetima opšte upotrebe; 10. Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji; 11. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa ad Beograd, Raiffaisen banka ad Beograd, Komercijalne banke ad Beograd, Sberbank Srbija ad Beograd, OTP banka Srbija akcionarsko društvo Novi Sad i Nova Ljubljanska banka dd Ljubljana po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas” Novi Sad; 12 Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Međunarodne investicione banke; 13. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu koji se odnosi na neobezbeđeni zajam u iznosu do 400.000.000 evra uz osiguranje od strane Multilateralne agencije za garantovanje investicija u cilju finansiranja određenih građevinskih usluga od strane Bechtel Enka UK Limited, koji posluje u Srbiji preko Bechtel Enka UKLimited Ogranak Beograd za potrebe privrednog društva „Koridori Srbije“ d.o.o. Beograd u vezi sa izgradnjom infrastrukturnog koridora autoputa E-761 deonice Pojate – Preljina (Moravski koridor) između Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija kao Zajmoprimca i J.P.MORGAN AG kao Agentom i JPMORGAN CHASE BANK, N.A, LONDON BRANCH kao Prvobitnim mandatnim vodećim aranžerom i Credit Agricole Corporate and Investment Bank, Raiffeisen Bank International AG i Santander Bank N.A. kao Mandatnim vodećim aranžerima i Caixa Bank, S.A. i UBS Switzerland AG kao Vodećim aranžerima i Banco Santander, S.A., CaixaBank, S.A., Credit Agricole Corporate and Investment Bank,JPMorgan Chase Bank, N.A., London Branch, Raiffeisen Bank International AG i UBS Switzerland AG kao Prvobitnim zajmodavcima; 14. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, BNP PARIBAS SA i UNICREDIT ANK AG, kao Aranžera, UNICREDIT BANK AG, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV I BNP PARIBAS SA kao Prvobitnih zajmodavaca, UNICREDIT BANK AG, KAO AGENTA I BNP PARIBAS SA, kao ESA Agenta; 15. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Program za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji – faza II), između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj; 16. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu Program čvrstog otpada u Srbiji, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj; 17. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu br. CRS 1022 01 A između Francuske agencije za razvoj, kao Zajmodavca i Republike Srbije, kao Zajmoprimca za realizaciju Programa čvrstog otpada uSrbiji; 18. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima 2) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj; 19. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu od 203.400.928 evra između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, aranžiran od strane BANK OF CHINA SRBIJA AD BEOGRAD kao Ovlašćenog glavnog aranžera sa BANK OF CHINA LIMITED HUNGARIAN BRANCH u svojstvu Agenta i BANK OF CHINA LIMITED HUNGARIAN BRANCH, kao Prvobitnim zajmodavcem; 20. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat izgradnje brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma („Fruškogorski koridor”) između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija, kao Zajmoprimca i kineske Export-Import banke, kao Zajmodavca; 21. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog Sporazuma o zajmu LD 2106 (2021) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam - Centar za obuku za dualno obrazovanje; 22. Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Broj 1/2021 Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije o izmeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, zamenom njegovog Protokola 3 o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom“ i metodama administrativne saradnje i 23. Predlog za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 10. stav 1. Zakona o interoperabilnosti železničkog sistema. Članovi Odbora su većinom glasova ocenili da su svi predlozi zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Željko Tomić, Ilija Matejić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Milenko Jovanov, Marko Mladenović, Luka Kebara, dr Uglješa Mrdić, Dubravka Kralj i Toma Fila.

Članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, održali su sednicu posvećenu obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta. Predsednik Odbora dr Muamer Bačevac je podsetio da je na današnji dan oslobođen koncentracioni logor Aušvic, koji je simbol Holokausta, u kome je ubijeno šest miliona Jevreja u nacističkoj kampanji da se istrebi jevrejska populacija u Evropi. U cilju trajnog pamćenja, naš zadatak je da obeležavamo ovaj dan kao pomen na žrtve, a naša je civilizacijska dužnost u budućnosti da stalno i gromoglasno osuđujemo zločince i njihova zverstva, ocenio je Bačevac. Na sednici Odbora govorio je predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić. „Sećajući se velikog oslobađanja koncentracionog logora Aušvic od strane Crvene armije, ceo svet danas simbolično odaje poštu svim žrtvama Holokausta, najvećeg pogroma savremenog doba. Obeležavamo ovaj dan u znak počasti svim žrtvama nacizma i fašizma, a u isto vreme potvrđujemo našu obavezu i naše večno opredeljenje da se tako nešto nikada ne ponovi“, naglasio je Dačić. „Veoma je važno da svakog 27. januara govorimo o Holokaustu i njegovim žrtvama, zato što nažalost, i posle 77 godina, žrtve Holokausta i mi koji se klanjamo njihovim senima, doživljavamo osporavanja, relativizovanja, čak i otvoreno negiranje ovih nezapamćenih zločina u ljudskoj istoriji. Kao civilizacija dopustili smo da neznanje i zla namera dobiju prostor da prekrajaju istoriju i da ne priznaju žrtve jednog vremena u kojem je istrebljenje celih naroda bila misija bolesnih umova“, rekao je Dačić. Predsednik Narodne skupštine je takođe naglasio da smo ovde svi zbog toga da ponovimo da jesmo civilizacija i da se sa najvećim pijetetom sećamo žrtava i Aušvica i Jasenovca, ali i Kragujevca i Banjice i Sajmišta. Na kraju je istakao da je to naša obaveza, ne samo 27. januara, već i svakog drugog dana i svake godine, dok god se čuje i jedan jedini glas koji pravda najveće zločine ikad počinjene. Prisutnima se obratila ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić, koja je tom prilikom govorila o Holokaustu kao industriji smrti, čiji je proizvod bio milioni mrtvih tokom Drugog svetskog rata, a operacija se vodila kao zakonita. „Dosta dugo godina posle Drugog svetskog rata, svet nije pričao o koncentracionim logorima, kao ni o patnjama Jevreja, Roma i Srba, ni drugih koji su gonjeni širom rajhovske Evrope i ubijani na najstrašnije moguće načine“ istakla je Čomić. Dodala je da se, zahvaljujući aktivizmu jevrejske zajednice i razumu ljudi, omogućilo da se tematizuje i učini vidljivim tema Holokausta. Učešće na sednici su uzeli mr Zoran Pašalić, Zaštitnik građana, Brankica Janković, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Mina Pašajlić, predsednica Verske komisije Jevrejske opštine Beograd, general-major Vidosav Kovačević, predsednik Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova i prof. dr Dragoljub Acković, predsednik Pododbora za pitanja Roma. Mr Zoran Pašalić je takođe govorio o žrtvama Holokausta, o šest miliona stradalih Jevreja, od toga milion ubijenih u logoru, kao i o stradanju Roma i Srba. „Svrha svih aktivnosti, koje svi mi obavljamo je da se na svaki način borimo protiv zaborava, protiv antisemitizma i svakog drugog vida relativizacije zločina iz Drugog svetskog rata“. Zaštitnik građana je predložio da se u Republici Srbiji izgrade i urede dve institucije, od kojih bi jedna bila muzej žrtava Holokausta, a druga kuća nacionalnih manjina Republike Srbije, naveo je Pašalić. Brankica Janković je istakla da je Holokaust jedan od najtragičnijih događaja u istoriji i dodala da svima nama to treba da bude opomena i svakodnevno podsećanje kakve katastrofalne posledice u istoriji je prouzrokovala diskriminacija, netrpeljivost i mržnja prema drugom i drugačijem. Mina Pašajlić je istakla da su na ovaj dan 27. januara 1945. godine, jedinice Crvene armije oslobodile najveći logor smrti Aušvic-Birkenau u Poljskoj. Podsetila je da je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koja je usvojena 1. novembra 2005. godine, 27. januar proglašen za Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Istakla je da prošlost ne sme da se zaboravi, kao i da ne smemo da dopustimo da se ovakvi zločini ponovo dogode. Pašajlić je dodala da jevrejska zajednica u Srbiji ima obavezu da edukuje svoje članove, kao i šire građanstvo, o istoriji i posledicama Holokausta. Vidosav Kovačević je ukazao da Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova Srbije, decenijama sa ponosom čuva i neguje kulturu sećanja na oslobodilačku i antifašističku prošlost, kao i kulturu sećanja na ogromna stradanja srpskog, romskog i jevrejskog naroda. Prof. dr Dragoljub Acković je istakao da se danas sećamo 56 miliona izgubljenih duša u toku Drugog svetskog rata. U to vreme stradalo je oko šest miliona Jevreja i oko 1,5 miliona Roma. Predstavljena je publikacija „Antologija Samudaripen e Romengo“ i „Romi izbegli sa Kosova i Metohije početkom III milenijuma“, a braća Teofilovići su izveli numeru „Đelem, Đelem“. Nakon uvodnih izlaganja, usledila je diskusija. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Bačevac, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: prof. dr Dragoljub Acković, Sandra Joković, Vesna Nedović, Viktor Jevtović, Stefan Srbljanović, Dijana Radović, Nina Pavićević i Zoltan Pek. Sednici je prisustvovala i narodna poslanica Smilja Tišma.

Na sednici Odbora održanoj 27. januara 2022. godine, razmotren je Izveštaj o radu Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji. Predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju i predsednik Radne grupe Milovan Drecun zahvalio se Radnoj grupi na nesebičnom radu i trudu uloženom na sačinjavanju jedinstvene baze podataka koja će doprineti otkrivanju pune istine o počinjenim zločinima OVK na prostoru AP KiM u periodu od 1998. do 2000. godine i koja će omogućiti mnoštvo dokaza za dalje istrage i procesuiranje počinioca i odgovornih za zločine terorističke OVK. U nastavku sednice, Drecun je predstavio Izveštaj radne grupe u kojem se navodi, da je polazeći od činjenice, da je u periodu od 1998. do 2000. godine nestalo ili ubijeno preko 2.500 civila, da je oko 250.000 srpskog i nealbanskog stanovništva primorano da napusti svoja vekovna ognjišta i teritoriju AP KiM, da se radi o teškim, izuzetno brutalnim zločinima, neophodno krivično gonjenje zločinaca i njihovo procesuiranje, kako bi se zadovoljila pravda prema žrtvama, a počinioci i naredbodavci zločina kaznili. Dokumentacija koju je Radna grupa do sada prikupila i objedinila je veoma obimna. Radi se o preko 7.000 dokumenata za 3.540 događaja u sedam operativnih zona. Sva dokumentacija koju je Radna grupa uspela da prikupi o objedini u jedinstvenu bazu podataka se čuva u posebno obezbeđenim prostorijama van sedišta Narodne skupštine. Da bi Radna grupa uspešno obavila postavljeni cilj od posebne važnosti je bila saradnja sa predstavnicima: Tužilaštva za ratne zločine, Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno Službe za otkrivanje ratnih zločina, Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije. Veoma bitno je istaći da su stručnu pomoć bezrezervno pružili predstavnici državnih organa, organizacija i tela koji poseduju potrebna znanja i dokumentaciju, pri čemu su izuzetan doprinos dali predstavnici Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije, navodi se u Izveštaju. Služba za otkrivanje ratnih zločina i Komisija za nestala lica takođe su priključile svoju bazu podataka. Radna grupa smatra da bi trebalo formirati posebno državno telo koje će nastaviti da prikuplja informacije, dokaze i činjenice o zločinima koji su počinjeni na prostoru Kosova i Metohije, od početka izvođenja terorističkih akcija OVK, u vidu dokumentacionog centra, koji može biti pridodat nekom od državnih organa ili samostalno formiran. Zadatak koji Radna grupa navodi u Izveštaju je izrada publikacija o zločinima terorističke OVK i etničkom čišćenju koje je sprovodila OVK, a koje PIS u Prištini nastavljaju. Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije Veljko Odalović je u nastavku sednice održao prezentaciju zatvorenih predmeta i dokumenata o izvršenim zločinima na prostoru Kosova i Metohije, koje poseduje Vlada Republike Srbije. Odbor je jednoglasno usvojio Izveštaj Radne grupe. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milovan Drecun, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Nebojša Bakarec, Milica Obradović, Nenad Mitrović, Danijela Vujičić, Miloš Terzić, Rajko Kapelan, Slaviša Bulatović, Ljubomir Marić, Srbislav Filipović, Đorđe Kosanić, Zvonimir Stević, Danijela Veljović i Ilija Životić.

Odbor za evropske integracije je na sednici održanoj 26. januara 2022. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje 28 - „Zaštita potrošača i zaštita zdravlja“ uz preporuku da se u pravno-tehničkoj redakciji u tekst Predloga pregovaračke pozicije uvrsti i novi Zakon o zaštiti potrošača, koji je Narodna skupština usvojila na sednici 9. septembra 2021. godine, a koji je stupio na snagu 20. decembra 2021. godine („Sl. glasnik RS“ broj 88/21).

Na sednici Odbora za spoljne poslove, održanoj 24. januara 2022. godine, članovi Odbora, u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, obavili su razgovor sa novoimenovanim ambasadorima Republike Srbije u Republici Koreji Nemanjom Grbićem, Kraljevini Belgiji Aleksandrom Tasićem i Komonveltu Australiji Radetom Stefanovićem. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović.

Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, na sednici održanoj 21. januara 2021. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio je i dao pozitivno mišljenje na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Pregovaračko poglavlje 28 „Zaštita potrošača i zaštita zdravlja“.

Odbor za zdravlje i porodicu, na sednici održanoj 20. januara 2022. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio je i dao pozitivno mišljenje na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za poglavlje 28 – Zaštita potrošača i zaštita zdravlja. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr sci. med. Darko Laketić.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, koja je bila zatvorena za javnost, održanoj 13. januara 2022. godine, članovi Odbora za spoljne poslove, u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, obavili su razgovor sa novoimenovanim ambasadorima Republike Srbije u Republici Belorusiji Milanom Miloševićem i Republici Argentini Zoranom Vujićem. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović.

Na sednici Odbora, održanoj 11. januara, razmotren je, u načelu, Predlog zakona o Privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina kojim se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, koji je podnela Vlada. Sednici je, u ime Ministarstva finansija, prisustvovao savetnik tog ministarstva Vladimir Pejčić. Odbor je ocenio da je Predlog zakona o Privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina kojim se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, koji je podnela Vlada, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Marija Jevđić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Nevena Veinović, Olja Petrović, Đorđe Todorović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Adam Šukalo, dr Uglješa Mrdić, Dubravka Kralj, Toma Fila i Gojko Palalić.

Na sednici Odbora, održanoj 11. januara, razmotren je, u načelu, Predlog zakona o Privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložila je državna sekretarka Ministarstva finansija Slavica Savičić. Odbor je jednoglasno prihvatio Predlog zakona o Privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, koji je podnela Vlada. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Ana Čarapić, Zoltan Pek, Bratimir Vasiljević, doc. dr Mihailo Jokić, Duško Tarbuk, dr Milorad Mijatović, Zoran Bojanić, Velibor Milojičić, Sonja Vlahović, Viktor Jevtović i dr Boban Birmančević.

Na sednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, održanoj 29. decembra, članovi Odbora razmatrali su predlog Vlade Republike Srbije za davanje saglasnosti za privremenu primenu Sporazuma između Vlade Republike Severne Makedonije i Saveta ministara Republike Albanije, Saveta ministara Bosne i Hercegovine, Vlade Crne Gore, Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o aranžmanima zemlje domaćina u vezi sa statusom Stalne organizacije Balkanskih vojnomedicinskih snaga i njenog osoblja, koji je obrazložio predstavnik Ministarstva odbrane pukovnik Nebojša Svjetlica. Članovi Odbora su većinom glasova dali saglasnost Vladi Republike Srbije na privremenu primenu Sporazuma između Vlade Republike Severne Makedonije i Saveta ministara Republike Albanije, Saveta ministara Bosne i Hercegovine, Vlade Crne Gore, Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o aranžmanima zemlje domaćina u vezi sa statusom Stalne organizacije Balkanskih vojnomedicinskih snaga i njenog osoblja. Sednici je predsedavao zamenik predsednika Odbora mr Đorđe Kosanić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandar Mirković, Vladan Zagrađanin, dr Uglješa Mrdić, Ivan Ribać, Srbislav Filipović, Duško Tarbuk, Milovan Drecun, Justina Pupin Košćal i Dragan Marković.

Na sednici, koja je održana 29. decembra 2021. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, u pojedinostima. Na Predlog zakona podnet je amandman na član 3. koji je podneo Odbor za rad, socijalna pitanja i društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenio je da je podneti amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Željko Tomić, Dijana Radović, Ilija Matejić, Olja Petrović, Luka Kebara, dr Uglješa Mrdić, Marija Jevđić i Jovan Palalić.

Odbor za prava deteta održao je 29. decembra 2021. godine sednicu na kojoj je razmotren Izveštaj o radu Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije, koji je podnelo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Informacija o radu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju za period od jula do septembra 2021. godine. Državna sekretarka u Ministarstvu za demografiju i brigu o porodici Milka Milovanović Minić obrazložila je članovima Odbora navedeni Izveštaj i Informaciju, koje su članovi Odbora prihvatili. Sednici je predsedavao predsednik Narodne skupštine i Odbora za prava deteta Ivica Dačić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ljiljana Malušić, Jelena Obradović, Vesna Stambolić, Nataša Ivanović, Dubravka Filipovski, Dragana Branković Minčić, Sandra Joković, Milijana Sakić, dr Vesna Ivković, dr Ilija Životić, Hadži Milorad Stošić i Danijela Veljović.

Na sednici Odbora, održanoj 29. decembra, razmotren su amandmani na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Na pomenuti Predlog zakona podneta su dva amandmana. Odbor i ministar za brigu o porodici i demografiju Radomir Dmitrović, u ime predlagača zakona, prihvatili su amandman na član 1, dok amandman na član 3. nije prihvaćen. Odbora je podneo jedan svoj amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Ministar je u ime Vlade, prihvatio predloženi odborski amandman. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Radovan Arežina, Josip Broz, Vesna Knežević, Branimir Spasić, prof. dr Dragoljub Acković, Vesna Krišanov, Hadži Milorad Stošić i Milosav Milojević.

Na sednici Odbora, održanoj 29. decembra, razmotren je predlog za organizovanje javnog slušanja na temu: „Veštačka inteligencija i čovek u novom digitalnom dobu“. O detaljima planiranog javnog slušanja članove Odbora informisala je članica Odbora i predsednica Pododbora za informatičko društvo i digitalizaciju, Marina Raguš. Odbor je usvojio predlog da peto javno slušanje na temu: „Veštačka inteligencija i čovek u novom digitalnom dobu“ bude održano, u hibridnom modu, 18. ili 19. januara 2022. godine, u Domu Narodne skupštine sa početkom u 10.00 časova. Sednici je predsedavao zamenik predsednika Odbor prof. dr Marko Atlagić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Vesna Stjepanović, Jelena Obradović, Milica Dačić, Marina Raguš, Samira Ćosović, Nandor Kiš, Milijana Sakić, Dunja Simonović Bratić, Bratislav Jugović, prof. dr Ljubiša Stojmirović i Nevena Đurić.

Na sednici Odbora, održanoj 28. decembra, razmotreni su zahtevi Branibora Jovičića, zamenika člana Republičke izborne komisije i Sandre Božić, narodne poslanice, za davanje pozitivnog mišljenja za obavljanje druge javne funkcije. Odbor je jednoglasno dao pozitivno mišljenje na predloge koje su podneli Branibor Jovičić i Sandra Božić. Sednici je predsedavao predsednik Odbora, dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Darko Laketić, Luka Kebara, dr Nina Pavićević, Branimir Spasić, Miroslav Kondić, Viktor Jevtović, Marina Raguš, Branimir Jovanović, Adam Šukalo, Violeta Ocokoljić, Nebojša Bakarec i Ivana Nikolić.