Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održao je 5. aprila sednicu van sedišta Narodne skupštine, u Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici, na kojoj je predstavljen Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Grada Sremske Mitrovice za 2018. godinu. Sednici su, pored članova Odbora, prisustvovali i zamenik gradonačelnice Sremske Mitrovice Petar Samardžić sa saradnicima, predsednik Saveta Državne revizorske institucije (DRI) dr Duško Pejović sa saradnicima, kao i predstavnici civilnog sektora – Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić i Ruralni centar „Sova“ Gospava Kalaba. Otvarajući sednicu, predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić istakla je da se na ovaj način ispunjavaju obaveze Odbora predviđene Vladinim Programom reforme upravljanja javnim finansijama – da Odbor razmatra izveštaje DRI pojedinačnih korisnika javnih sredstava. Zamenik gradonačelnice Sremske Mitrovice Petar Samardžić naveo je da Grad Sremska Mitrovica godinama unazad ima uspešnu saradnju i partnerski odnos sa DRI. Preporuke i mere koje daje DRI doprinose dobrom poslovanju i uspešnom radu lokalnih samouprava, naveo je on. Samardžić je istakao i da održavanje ovakvih sednica Odbora izvan sedišta Narodne skupštine podiže svest građana o značaju kontrolne uloge Parlamenta i parlamentarnog nadzora nad trošenjem javnih sredstava. Predstavljajući Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Grada Sremske Mitrovice za 2018. godinu, dr Duško Pejović je istakao da je DRI izrazila Mišljenje sa rezervom, kao i da je dato 20 preporuka, od kojih je 14 u prvoj kategoriji, što znači da se nepravilnosti mogu otkloniti u roku od 90 dana. Pejović je posebno naglasio da je preporučeno da se uspostavi funcija interne revizije i da će se time smanjiti rizik za greške. Grad Sremska Mitrovica predstavlja primer dobre prakse u postrevizionom postupku, naveo je Pejović, ukazujući da Postrevizioni izveštaj pokazuje da je već ispunjeno 18 od 20 datih preporuka, a da su dve preostal u toku ispunjavanja. Predsednik Saveta DRI je prisutnima predstavio nalaze i za tri preduzeća nad kojima je izvršena revizija. U nastavku, održana je sednica Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama DRI, na kojoj su razmotreni sektorski izveštaji Državne revizorske institucije – Sektor broj 1 i Sektor broj 3, za 2020. godinu, koji se odnose na budžet i zdravstvo. Izveštaje su podneli vrhovni državni revizori Danimir Vulinović i Snežana Trnjaković. Nakon razmatranja, Odbor je na predlog Pododbora prihvatio navedene sektorske izveštaje, kao i to da se predlozi zaključaka povodom razmatranja tih izveštaja utvrde na nekoj od narednih sednica Odbora. Na nastavljenoj sednici Odbora, predstavljeni su izveštaji o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Efektivnost podsticaja u stočarstvu“ i „Podsticaji merama ruralnog razvoja“. Tom delu sednice prisustvovao je i predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Marijan Rističević. Stojanka Milovanović, vrhovni državni revizor predstavila je prisutnima navedene izveštaje. Navela je ciljeve i subjekte revizije, ključne poruke, kao i zaključke, nalaze i preporuke DRI. Tokom duže rasprave, koja je usledila, narodni poslanici su naglasili važnost ovih izveštaja o reviziji svrsishodnosti, navodeći da oni daju korisne infomacije o kvalitetu podsticaja, o tome da li su ti podsticaji ispunili svoje ciljeve, kao i o tome da je neophodno meriti efekte podsticaja u stočarstvo i ruralni razvoj, kako bi oni bili dalje unapređeni. Članovi Odbora su na sednici doneli i Odluku o održavanju javnog slušanja na temu: Predstavljanje Predloga zakona o elektronskom fakturisanju, u ponedeljak, 12. aprila 2021. godine, sa početkom u 11 časova, u maloj sali Doma Narodne skupštine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Veroljub Arsić, Zoran Bojanić, Olivera Pešić, Sonja Vlahović, Goran Kovačević, dr Boban Birmančević, Bratimir Vasiljević, Ana Čarapić, Uglješa Marković, Vojislav Vujić i dr Milorad Mijatović. Sednice odbora van sedišta Narodne skupštine održavaju se uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine.

Članovi Odbora za evropske integracije su na sednici, održanoj 1. aprila 2021. godine, razmotrili Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Savezne Republike Nemačke (jul – decembar 2020. godine), koji je obrazložila ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović. Ona je navela da je Srbija pridavala veliki značaj nemačkom predsedavanju, imajući u vidu poznati stav Nemačke prema politici proširenja, ali da su zbog vanrednih okolnosti, izazvanih pandemijom korona virusom, promenjeni prioriteti, kako EU, tako i njenih država članica. Tokom nemačkog predsedavanja nije otvoreno nijedno pregovaračko poglavlje, navela je Joksimović, i dodala da to nije posledica zastoja Srbije u reformskim procesima, već da su uzroci brojni i višeslojni. Joksimović je istakla i da je u navedenom periodu došlo do kreiranja nove metodologije pregovora, da su sada svih 36 pregovaračkih poglavlja grupisani u šest klastera. Kroz klastere se definišu i zajedničke politike EU i meri koliko zemlje kandidati učestvuju u njima, navela je ona. Novom metodologijom je unapređen i format Međuvladine konferencije, ukazala je ministarka Joksimović. Ona je istakla i da su Odbor za evropske integracije i Narodna skupština dobili pojačanu odgovornost u novoj metodologiji pregovora. Nakon rasprave, članovi Odbora usvojili su Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Savezne Republike Nemačke i predložili Narodnoj skupštini da ga razmotri i prihvati. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Samira Ćosović, Dubravka Filipovski, Ana Miljanić, Viktor Jevtović, Vesna Ranković, Zagorka Aleksić, Dijana Radović, Predrag Rajić, Milan Radin, Nemanja Joksimović, Vesna Marković, Ana Pešić i Dušica Stojković.

Na sednici, održanoj 1. aprila 2021. godine, članovi Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku doneli su Odluku o održavanju javnog slušanja o predlozima zakona iz oblasti energetike, u petak, 9. aprila 2021. godine, sa početkom u 12.00 časova. Tema javnog slušanja je predstavljanje četiri predloga zakona iz oblasti energetike koje je podnela Vlada - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, Predlog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, Predlog zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Na taj način će narodni poslanici i svi drugi akteri na koje se zakoni iz ove oblasti odnose, biti bolje informisani o novim predloženim zakonskim rešenjima, naveo je predsednik Odbora Veroljub Arsić. Članovi Odbora su na sednici utvrdili i spisak gostiju koji će biti pozvani da prisustvuju javnom slušanju. Sednici je predsedavao je predsednik Odbora Veroljub Arsić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Jasmina Karanac, Snežana Petrović, Vesna Stambolić, Tihomir Petković, Mina Kitanović, Gojko Palalić, Uglješa Marković, Ana Beloica, Miloš Banđur, Adrijana Pupovac, Ivana Popović i Nevena Đurić.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održanoj 1. aprila 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su, u pojedinostima, Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, koji je podnela Vlada. Na Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, podneta su dva amandmana, i to: amandman na naziv Predloga zakona sa ispravkom, koji je podneo narodni poslanik Đorđe Todorović, koji je predstavnik predlagača prihvatio na samoj sednici. Takođe, narodni poslanik Đorđe Todorović je podneo i amandman na član 3. Predloga zakona, koji su članovi Odbora jednoglasno prihvatili. Tokom sednice, Odbor je podneo i četiri odborska amandmana koja su predstavnik predlagača i članovi Odbora jednoglasno usvojili. Sednici je prisustvovao potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i predstavnici predlagača iz Republičkog zavoda za statistiku. Sednici je predsedavala dr Aleksandra Tomić, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Snežana Petrović, Zoltan Pek, Bratimir Vasiljević, Goran Kovačević, Marina Mirković, prof. dr Vladimir Marinković, Nikola Jolović, Milenko Subić, Olivera Pešić i dr Boban Birmančević.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo održanoj 1. aprila 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su, u pojedinostima, Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, koji je podnela Vlada. Na Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine podneto su dva amandmana. Odbor je ocenio da su oba amandmana u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Tokom sednice, Odbor je razmotrio i četiri amandmana koje je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i ocenio da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Željko Tomić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Arpad Fremond, Toma Fila, Marija Jevđić, Jovan Palalić i Violeta Ocokoljić.

Na sednici održanoj 1. aprila, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije - područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, razgovarali su o predstojećim zadacima i planiranim aktivnostima u narednom periodu. Milija Miletić je podsetio da je Pododbor kojim on predsedava u prošlom sazivu zasedao 38 puta a teme tih sednica su bile fokusirane na unapređenje kvaliteta života ljudi u malim, nerazvijenim područjima, brdsko - planinskim i životu na selu. Cilj ovog Pododbora, koji je formiran u okviru Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je da sasluša i razgovara sa ljudima u nerazvijenim područjima kako bi se njihovi problemi čuli i rešavali. Članovi Pododbora su razgovarali o budućim aktivnostima koje će biti usmerene na sve oblasti poljoprivrede u nerazvijenim područjima i izrazili nadu da će sastancima prisustvovati i predsednici nadležnih ministarstava i relevantnih institucija. Sednicom je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Pododbora: Olja Petrović i Velibor Stanojlović.

Na sednici, održanoj 30. marta 2021. godine, članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmotrili su Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama, koji su podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić, Bojan Torbica, u načelu i pojedinostima. Narodni poslanik Đorđe Komlenski, jedan od predstavnika predlagača, objasnio je da je razlog za donošenje ovog zakona proistekao iz potrebe da se sudijama prekršajnih sudova unapredi rad i izjednači položaj sa sudijama opšte i posebne nadležnosti. Finansijska sredstva potrebna za primenu ovog zakona izdvojiće se iz Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, u iznosu od 378.689.400,00 dinara. Na ovaj Predlog zakona podneto je tri amandmana, od strane Vlade, a Odbor je glasao o Predlogu zakona u načelu i pojedinostima i predložio Narodnoj skupštini da usvoji ovaj Predlog zakona. U nastavku sednice, Odbor je glasao za utvrđivanje Predloga odluke o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, a Komisiju će činiti narodni poslanici: Jelena Žarić Kovačević, član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Dejan Kesar, zamenik člana Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Dubravka Kralj, zamenik člana Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, dr Muamer Bačevac, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Danijela Vujičić, član Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Vladimir Đukanović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Sanja Lakić, Daniel Đivanović, Vesna Krišanović, Toma Fila, Đorđe Komlenski, Velibor Milojičić, Đorđe Dabić, Nenad Baroš, Nebojša Pavlović i Jelena Žarić Kovačević.

Na sednici, održane 29. marta, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, koji je podnela Vlada, u načelu. Članovi Odbora ocenili su da je pomenuti Predlog zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. U nastavku sednice Odbor je ocenio da su Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, koji je podnela Vlada, u načelu i Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama, koji su podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica, u načelu, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor je razmotrio i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, koji je podnela Vlada, u načelu, kao i Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja, koji je podnela Vlada, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Takođe, Odbor je odgovorio Ustavnom sudu povodom podnete inicijative, za ocenu ustavnosti odredaba člana 5. tačka 5 i člana 7. 141. i 150. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su i sledeći članovi i zemanici članova Odbora: Nevena Veinović, Željko Tomić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Đuro Perić, Dubravka Kralj, Arpad Fremond, Dijana Radović, Milenko Jovanov i Violeta Ocokoljić.

Odbor za Kosovo i Metohiju je na Četvrtoj sednici održanoj 29. marta tekuće godine razmotrio informacije Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji na Kosovu i Metohiji sa aspekta održavanja kompleksa multinacionalnih vojnih vežbi pod nazivom „Branilac Evrope 21“, koje organizuje kopnena komanda evropske komande oružanih snaga SAD. Dostavljene informacije nosile su odgovarajući stepen tajnosti, zbog čega je sednica Odbora bila zatvorena za javnost. S obzirom da će jedna od tih vežbi „Trenutni odgovor 21“ biti održana na teritoriji AP KiM uz učešće multinacionalnih snaga i pripadnika tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ (KBS), Odbor je analizirao posledice po bezbednost srpskog naroda na KiM. Odbor za KiM upozorava da korišćenje teritorije AP KiM za izvođenje multinacionalnih vojnih vežbi nije u skladu sa mandatom Rezolucije 1244 SB UN čime se narušava statusno neutralna pozicija KFOR-a. Najavljeno angažovanje „KBS“ u vežbi „Trenutni odgovor 21“ predstavlja prekoračenje aktuelnog mandata ovih snaga, koji je ograničen na civilnu zaštitu i reagovanje u vanrednim situacijama i brutalnu militarizaciju i legalizaciju „KBS“ kao tzv. Vojske Kosova. Vežbom „Trenutni odgovor 21“ grubo se narušava teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije. Odbor ocenjuje da vežba „Trenutni odgovor 21“ predstavlja pretnju i pritisak na Republiku Srbiju pred nastavak pregovora sa privremenim institucijama samouprave u Prištini. Odbor za KiM ocenjuje da je apsolutno neprihvatljivo da se „Kosovu“ daje kapacitet domaćina multinacionalnih vojnih vežbi i vojnim snagama, čije angažovanje nije u skladu sa Rezolucijom 1244. Učešće „KBS“ će dodatno destabilizovati, zastrašiti i ugroziti opstanak srpskog naroda na KiM. Odbor podseća da su u skladu sa mandatom poverenim od UN, međunarodne bezbednosne snage KFOR jedina legitimna vojna formacija na KiM, te je s toga neprihvatljivo da se planirana vežba na bilo koji način zloupotrebljava od strane PIS u Prištini, kao mehanizam za izgradnju kapaciteta tzv. Vojske Kosova i dostizanje operativnih sposobnosti ovih snaga za angažovanje u međunarodnim operacijama. Za Srbiju, bezbednost i opstanak srpskog naroda na KiM, neprihvatljiv je proces militarizacije postojećih bezbednosnih struktura u Prištini kroz jednostrani proces transformacije „KBS“ u Vojsku Kosova. Odbor traži od Ujedinjenih nacija da se poštuje Rezolucija 1244 i spreči održavanje planirane vežbe „Trenutni odgovor 21“ na teritoriji AP KiM i učešće pripadnika „KBS“ Odbor pruža punu podršku Ministarstvu spoljnih poslova i Ministarstvu odbrane na preduzetim aktivnostima da se spreči održavanje vežbe „Trenutni odgovor 21“ na AP KiM i učešće pripadnika „KBS“. U radu sednice učestvovali su predstavnici Ministarstva odbrane, Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za KiM i Kancelrije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa PIS u Prištini. Sednici je predsedavao predsednik Odbora mr Milovan Drecun, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Milica Obradović, Danijela Vujičić, Miloš Terzić, Nenad Mitrović, Tamara Pilipović, Aleksandar Mirković, Rajko Kapelan, Slaviša Bulatović, Ljubomir Marić, Srbislav Filipović, Snežana Paunović, Đorđe Kosanić i Danijela Veljović.

Na sednici Odbora, održanoj 29. marta, razmotreni su položaj i perspektive Srba u Republici Sloveniji i Rumuniji, u kontekstu podrške Republike Srbije i uticaja na položaj srpske zajednice u regionu. Predsednik Odbora Milimir Vujadinović istakao je da srpski narod nikada nije bio jedinstveniji oko osnovnih nacionalnih pitanja i da je dokaz tome prisustvo gostiju na današnjoj sednici, ali i prisustvo srpskih vlasti na svakom mestu gde žive Srbi. „Jedino jaka Srbija kakvu danas stvara vlast na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem može biti od pomoći Srbima u regionu“, naglasio je Vujadinović. Vladimir Kokanović predsednik Saveza Srba u Sloveniji govorio je o položaju Srba u Sloveniju. On je naglasio da je Savez osnovan sa ciljem da stvari jedinstvo svih Srba koji žive u toj zemlji i u tome su, kako je istakao, imali veliku pomoć matice. Kokanović je naglasio da još od XV veka, kada su Srbi naselili Belu Krajinu, nisu imali veću podršku i bolju saradnju sa maticom, nego danas. On je rekao da je da je Savez pokrenuo i realizovao niz projekata, od kojih je najznačajniji uvođenje dopunske nastave na srpskom jeziku u svim školama Slovenije, za koju se prijavilo 1500 učenika. Značajna inicijativa koju je Savez pokrenuo odnosi se na popis stanovništva u Sloveniji. Kokanović je objasnio da se prema popisu iz 2002. godine, 40 hiljada stanovnika izjasnilo kao pripadnici srpske nacionalne manjine, da bi 2011. godine popis bio čisto statistički, bez mogućnosti izjašnjavanja o veroispovesti i pripadnosti nacionalnim manjinama. Zbog toga je Savez u decembru prošle godine podneo inicijativu Vladi Republike Slovenije za izmenu te regulative i formiranje registra verske i nacionalne pripadnosti. Međutim i ako je rok za odgovor bio 15 dana, do današnjeg dana nije stigao, rekao je Kokanović. O položaju Srba u Rumuniji govorio je Ognjan Krstić predsednik Saveza Srba u Rumuniji i poslanik u Parlamentu Rumunije. On je istakao da je položaj srpske nacionalne manjine u toj zemlji izuzetno dobar, ali i da pored toga u Rumuniji živi sve manje Srba, te da ih je prema poslednjem popisu stanovništva bilo svega 18 ipo hiljada. „Uživamo svo poštovanje od strane rumunskih vlasti, jer su u nama prepoznali partnera koji je uvek za dijalog“, rekao je Krstić naglasivši da svaka manjina ima i svog predstavnika u Parlamentu, što im omogućava da budu i političi aktivni i uključeni u procese odlučivanja. Komentarišući saradnju sa maticom Krstić je naglasio da su u prošlosti imali često utisak da u Rumuniju članovi Diplomatsko konzularnog predstavništva dolaze „kao po kazni“, dok je danas situacija potpuno drugačija i da Srbiju u Rumuniji predstavljaju ljudi na koje su ponosni i sa kojima imaju izuzetnu saradnju. Predsednik odbora je izneo svoj lični stav da imenovanja jesu bila „po kazni“ jer su bila oličenje politike koja je vođena prema našim sunarodnicima u regionu, gde cilj nije bio jedinstvo već nešto sasvim suprotno. Predsednik Odbora osvrnuo se na informaciju da Slovenija ne priznaje PCR testove iz Srbije, te uputio apel vlastima u Sloveniji da preispitaju tu odluku i postupe u interesu i naroda Srbije i naroda Slovenije. „Apelujem na naše slovenačke prijatelje, na vlasti u Sloveniji, da još jednom razmotre tu odluku. Srbija je danas lider u borbi protiv pandemije, to govori i činjenica da se danas mnogo građana iz regiona i nekih zemalja Evropske unije vakciniše u Srbiji. Ako je lider u tome, ne vidim ni jedan razlog da Slovenija ne uvažava ono što je dokument zdravstvenog sistema Republike Srbije“, zaključio je Vujadinović. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milimir Vujadinović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Milan Ilić, Miodrag Linta, Aleksandar Marković, Radovan Tvrdišić, Hadži Milorad Stošić, Justina Pupin Košćal, Aleksandar Čotrić, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Goran Milić, Stefan Srbljanović, Mladen Bošković i Janko Langura.

Na sednici održanoj, 25. marta 2021. godine, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, koji je podnela Vlada, u načelu. Članovima Odbora Predlog zakona obrazložila je Snežana Lakčević, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku, koja je objasnila da je Zakonom o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine definisano da se popisivanje sprovodi od 1. do 30. aprila 2021. godine. Međutim, globalna kriza izazvana pandemijom COVID-19 prouzrokovala je klimu neizvesnosti u kojoj nije moguće sprovesti kvalitetan i bezbedan popis u planiranom terminu. Naime, da bi popis mogao da bude sproveden u aprilu 2021, potrebno je realizovati niz aktivnosti koje zahtevaju direktan kontakt, kako zaposlenih u Republičkom zavodu za statistiku sa neposrednim učesnicima u popisu, tako i direktan kontakt instruktora i popisivača sa građanima. Sledeće aktivnosti su prepoznate kao najrizičnije: selekcija kandidata za obuku, obuka oko 20.000 kandidata za instruktore, popisivače i popisivanje, odnosno terensko prikupljanje podataka metodom intervjua u aprilu 2021. godine. Imajući u vidu navedene aktivnosti i rokove za njihovu realizaciju, ali i neizvesnu epidemiološku situaciju i opasnost od širenja zarazne bolesti tokom sprovođenja popisnih radnji, nakon konsultacija sa nadležnim zdravstvenim organima i opsežne analize različitih scenarija i procene rizika, zaključeno je da je period 1 – 31. oktobra 2021. povoljniji za terensko prikupljanje podataka od perioda 1 – 30. aprila 2021. godine, te da je neophodno da se popisivanje, odnosno terenska realizacija popisa odloži za šest meseci i da se preduzmu dodatne aktivnosti za realizaciju popisa u novim okolnostima, kako bi se smanjio rizik od zaražavanja neposrednih učesnika popisa i stanovništva. Nakon obrazloženja, Odbor je glasao o Predlogu zakona i odlučio da predloži Narodnoj skupštini da ga prihvati, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Zoltan Pek, Svetlana Milijić, dr Milorad Mijatović, Velibor Milojičić, Marina Mirković, Sonja Vlahović, Nikola Vojinović, Ana Čarapić, Duško Tarbuk, Milenka Subić i Olivera Pešić.

Članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije održali su 25. marta 2021. godine sednicu na kojoj su razmotrili Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, koji je podnela Vlada. Nakon što je državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Enes Buhić obrazložio navedeni Predlog zakona, članovi Odbora su ga jednoglasno prihvatili. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Snežana Petrović, Goran Pekarski, Dejan Kesar, Nikola Vojinović, Nikola Kožović, Maja Grbić, Veroljub Matić, Nataša Jovanović, Adrijana Pupovac, Milutin Mrkonjić, Ivana Nikolić i Milan Urošević.

Na sednici Odbra za kulturu i informisanje, održanoj 25. marta 2021. godine, razmotreni su u načelu, Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja i Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, koje je podnela Vlada. U ime predlagača sednici su prisustvovali predstavnici ministarstva kulture i informisanja. Odbor je jednoglasno prihvatio Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja i Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, koje je podnela Vlada. Sednici je predsedavala predsedniaca Odbora Sandra Božić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vuk Mirčetić, Rozalija Ekres, Nataša Mihailović-Vacić, Jelica Sretenović, prof. dr Marko Atlagić, Snežana Paunović, Milica Obradović, Aleksandar Čotrić, Aleksandar Jovanović, mr Jadranka Jovanović, Miloš Terzić, Nebojša Bakarec i Ljubomir Marić.

Odbor za spoljne poslove Narodne skupštine održao je 25. marta 2021. godine 14. sednicu. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović. Odbor je obavio razgovor sa novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Republici Azerbejdžan Draganom Vladisavljevićem. Odbor je konstatovao redovne aktivnosti stalnih delegacija i zabeleške o realizovanim parlamentarnim kontaktima. Odbor je konstatovao promene u sastavu Poslaničkih grupa prijateljstva sa: Austrijom, Bahreinom, Danskom, Francuskom, Švedskom, Italijom i Egiptom. Za predsednika PGP sa Mađarskom izabran je narodni poslanik Predrag Rajić, a za predsednika PGP sa Bocvanom narodni poslanik Ivan Ribać.

Pododbor za praćenje epidemiološke situacije zbog prisustva zarazne bolesti COVID-19, održao je 24. marta 2021. godine sednicu, na kojoj je bilo reči o karakteristikama vakcina dostupnih u Srbiji i o dosadašnjim iskustvima. Predsednica Pododbora dr Dragana Barišić istakla je, otvarajući sednicu, da je imunizacija stanovništva posebno bitna mera u zaštiti stanovnika od zaraznih bolesti. Epidemiolozi Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ dr Vladan Šaponjić i Dragana Plavša predstavili su najvažnije karakteristike vakcina koje su u upotrebi u Srbiji, kao i dosadašnje rezultate imunizacije. Dr Šaponjić je naveo da imunizacija predstavlja veliki poduhvat za zdravstveni sistem Srbije, ali i za celokupno društvo. Vakcina protiv zarazne bolesti COVID-19 je obezbeđena krajem 2020. godine, i to prvo Fajzer, čija je prva doza data 24. decembra 2020. godine, a onda su sukcesivno uvođene i nove vakcine. Danas u Srbiji imamo u upotrebi četiri vakcine - Fajzer, Sputnjik „V“, Sinofarm i Astra-Zeneka naglasio je dr Šaponjić, ističući da je to za ponos i pohvalu. On je članovima Pododbora detaljno predstavio karakteristike sve četiri vakcine. Više od 400 timova ljudi svakog dana sprovodi imunizaciju, u 232 ustanove zdravstvene zaštite, a formirano je i više od 30 vanrednih vakcinalnih punktova, ukazao je dr Vladan Šaponjić i naveo da je do sada u Srbiji dato više od 2 miliona doza vakcine, a da je preko 860.000 ljudi primilo obe doze. Imunizacija je ravnomerno distribuirana, a najveći procenat vakcinisanih obuhvata kategoriju stanovništva iznad 65 godina starosti. To je u skladu sa utvrđenim prioritetima vakcinacije, kako bi se umanjila stopa smrtnosti stanovništva, koji pripadaju ovoj najstarijoj kategoriji. Sada se prelazi i na imunizaciju mlađih kategorija stanovništva, kako bi se smanjila transmisija virusa, naglasio je dr Šaponjić. Sednici su prisustvovali članovi Pododbora prof. dr Aleksandra Pavlović Marković, Rajka Matović i Sofija Maksimović, kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu dr sci. med. Darko Laketić. Oni su se u razgovoru sa epidemoilozima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, dodatno informisali i dobili mišljenje o restriktivnim merama Kriznog štaba koje se uvode uporedo sa procesom imunizacije, o vakcinisanju stanovništva koje ima alergiju na penicilin, o povezanosti i kontroli d-dimera u krvi kod građana koji su primili Astra-Zeneka vakcinu, o vakcinaciji trudnica, kao i o formiranju antitela i zaštite od ovog virusa nakon vakcinacije. Dr sci. med. Laketić se interesovao i za podatke o procentu vakcinisanih koji su prethodno preležali infekciju COVID-19, navodeći da je to veoma bitno zbog sticanja kolektivnog imuniteta. Učesnici razgovora su se složili da se pogrešno stiče utisak da se jedan deo stanovništva zaražava nakon primanja vakcine. Reč je o tome da dolazi do opuštanja u ponašanju nakon primanja vakcine i do zaražavanja, pre nego što je imunitet stigao da se razvije, te da je neophodno i nakon vakcinacije nositi masku i održavati socijalnu distancu. Zaključujući sednicu, predsednica Pododbora dr Dragana Barišić je pozvala građane da se odazovu vakcinaciji i odaberu vakcinu koju žele da prime, jer samo tako možemo da se izborimo sa ovom pandemijom. Potrebno je da nauka i zdrav razum pobede skeptike i teoretičare zavere, koji unose zabunu neproverenim informacijama, navela je dr Barišić.

Na sednici Odbora, održanoj 24. marta, razmotren je Predlog izveštaja Odbora za kontrolu službi bezbednosti o izvršenom nadzoru nad radom službi bezbednosti za 2020. godinu. Predsednik Odbora Igor Bečić je istakao da Predlog izveštaja obuhvata Jedanaesti i Dvanaesti saziv Narodne skupštine. On je naglasio da je izveštajni period bio veoma izazovan imajući u vidu da su u tom periodu održani parlamentarni izbori, ali smo se suočili i sa vanrednim stanjem uzrokovanim virusom korona, tokom kojeg su službe bezbednosti imale veoma aktivnu ulogu. Odbor je jednoglasno usvojio Predlog izveštaja Odbora za kontrolu službi bezbednosti o izvršenom nadzoru nad radom službi bezbednosti za 2020. godinu. Sednici je predsedavao predsednik odbora Igor Bečić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Vladan Zagrađanin, Goran Pekarski, Borisav Kovačević, Milimir Vujadinović, Jasmina Obradović, Jelena Mijatović i Aleksandar Marković.