Kratko ću samo o tome, što reče Kena, pa i Kosta Kecmanović je dete. Jel to znači da ne treba da bude uhapšen? Jel to znači da ne treba da bude tamo gde jeste? Jel to znači da treba neko da lamentira nad tim što i to dete će propustiti školsku godinu, priredbe i ne znam šta?

Dakle, ako neko prekrši zakon, treba da odgovara u skladu sa zakonom, a neka vodi računa svako šta radi. Pri tom, ovde se radi o punoletnoj osobi. Tako da, nema smisla to raditi, iz prostog razloga što sve to što ta deca, kako ih sada branite, rade zato što ih vi na to huškate i podržavate to što rade, umesto da osudite nasilje i kažete im – ne, nasilje nije dobro, vi na njihovo nasilje aplaudirate i onda oni misle da to tako može, jer vi kad gađate jajima, niko to ne osudi, kad maltretirate ljude u Nišu, niko to ne osudi, kada pravite haos na univerzitetu, niko to ne osudi i onda kad oni krenu tako da se ponašaju, krene država da reaguje, e onda vi kažete – pa, pustite ih napolje, znate, to su deca. Da, oni jesu po godinama mladi, ali sa druge strane, vi ste ih zloupotrebili, nahuškali, objasnili da to tako može, pa sada na teži način uče da to tako ne može.

Međutim, ima jedna bitna stvar koju je rekao i mislim da joj treba posvetiti pažnju i mediji bi tu imali važan uticaj, a tiče se toga i spomenuto je bilo kako se mladi ubijaju i ovo i ono.

Mi smo imali jednu priliku pre dve godine, nažalost, upravo kada je taj monstrum pobio one svoje školske drugove ovde u Beogradu, da kao društvo, da kao Skupština razgovaramo o tome šta i kako treba da se promeni u našem društvu, ako je samo naše društvo tema, a ja se bojim da je to malo mnogo, mnogo, širi problem i kako da se ponašamo da se to nikada više ne desi.

Nažalost, ta situacija je zloupotrebljena da se napadne vlast, a ne da se razgovara o ovim temama. Vi sada imate da se slična stvar desi pre neki dan u Austriji. Naravno, niko nije ni pokušao da o toga pravi miting i da optuži Vladu ili bilo koga drugog da je kriv za to, ali hoću da kažem da mi živimo u svetu koji objektivno, vi ste do duše dosta mlađi od mene, ali ja za sebe mogu da tvrdim, pa i ove starije od mene, sve manje razumemo, jer to što se dešava, dešava se tolikom brzinom i menja se tolikom brzinom da je pitanje koliko mi to koji smo rođeni krajem prošlog veka možemo više da ispratimo, a ne možemo da utičemo u tom smislu na našu decu, jer i ne znamo šta je ono sve što mogu da koriste ili im je dostupno preko mobilnih telefona.

(Dobrica Veselinović: Ostarili smo i mi, nema šta.)

Ja kažem da jesmo, da ostarili smo, a kažem i da se stvari toliko brzo menjaju da ne možemo da ih ispratimo, čak ni vi mlađi, a to što se vi sprdate ponovo najbolje govori o vama i daje odgovor i ovom vašem kolegi iz opozicije koliko je moguće ozbiljno voditi bilo kakav razgovor na bilo koju temu, pa čak i na onu zbog koje je ovo društvo pretrpelo ogroman gubitak, nenadoknadiv gubitak i ima ožiljak koji će večno da traje.

Šta je bila kontra priča? Za to su krivi rijaliti koje niko od tih ljudi ne gleda. Gledaju ih bake po selima zimi kada nema šta drugo da se radi. U njima učestvuju ljudi koji služe za mimove i za sprdnju ovim mlađim generacijama. Dakle, ni na koji način to ne utiče. Kriva im je bila Skupština, jer se ovde koriste ne znam koje reči, jer mladi inače, umesto da sede i drndaju telefone, po ceo dan sede i gledaju RTS 2 i Skupštinu i šta ću da kažem ja ili neko drugi od vas. To im je jako važno u životu, pa je Skupština uticala na njihovo ponašanje, pa je kriv, naravno, predsednik, pa je kriv ne znam ko i svi su krivi, samo nije kriva realnost u kojoj živimo.

O toj realnosti smo propustili da govorimo i sada je malo licemerno da posle dve godine kažete – e, pa znate ima problema ovakvih i onakvih. Da, ima ih. I jedan od vaših stranačkih kolega je danas govorio o tome da nam treba dijalog. Evo, ovo je taj dijalog. Ovo je dijalog i ovo je mesto za dijalog i danas treba da vodimo dijalog o tome da li Zakon o Alimentacionom fondu treba da izgleda ovako ili onako, da li Zakon o garantnoj šemi treba da izgleda ovako ili onako. To su teme za dijalog, današnji, ali i to je iskorišćeno da se priča o sasvim drugim stvarima, da se priča o Zaječaru, Kosjeriću, o više ne znam ni ja čemu i da se, naravno, dosoli nečim što nikakve veze sa životom nema.

Prema tome, ako vam je do dijaloga, tu smo. Naravno da smo za svaki dijalog, jer šta je alternativa dijalogu? Verovatno da se bijemo. To ste pokušali, pa ni to nije prošlo. Dakle, ostaje vam samo da razgovaramo, ali ajde da probamo da, uz sve što razumem, zaista, opozicione te neke čarke i potrebu da se vlast prozove, bar na tim nekim važnim temama koje kvalifikujete razgovaramo ozbiljno, bez želje da na bilo koji način optužimo drugu stranu da je ona za nešto odgovorna, iako znamo svi da to nije. Na kraju krajeva, to ste na kraju posle haosa koji ste napravili rekli sami – pa znamo mi da to nije imalo nikakve veze sa vlašću, ali eto bila je prilika da se to iskoristi.

Prema tome, iz svega toga proizašli jedni parlamentarni izbori, jedna pokidana i pocepana stranka, jedna koalicija koja se brzo raspala. Posle toga nastala je jedna nova Vlada, a mi smo kao društvo propustili priliku da se ozbiljno pozabavimo jednom temom, da svi pokažemo odgovornost i povučemo određene poteze koje bi sprečile da se takve stvari ponavljaju. Nadam se da takve prilike nikada više neće biti, ali će prilike za razgovor uvek biti, pa ako dođe do toga i kada shvatite da je vreme za to, na nas bar u tom smislu možete da računate. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Dušan Bajatović.
Izvolite.

Uvažena predsednice, poštovane kolege, nisam imao ideju da diskutujem, ali imam jedno pitanje – a što svi ovi sa moje desne strane ovih dana napadaju baš Ivicu Dačića? Jel vam to neko rekao? Platio? Ne znam ja, sve je moguće, samo pitam.

Prvo ministar Ivica Dačić je ministar unutrašnjih poslova. Ko poznaje organizaciju u MUP-a, on zna da postoji direktor policije, da postoje direkcije, da postoji ono što slabo funkcioniše u srpskom društvu, a zove se pravosudni deo sistema…

(Pavle Grbović: Državni sekretar, recimo.)

Može i državni sekretar, zašto da ne? Šta je sada sporno? Ja te nisam prekidao, slušao sam te vrlo pažljivo. Ne razumem. Šta je tu sporno?

(Pavle Grbović: Doprinosim diskusiji.)

Nemam pitanje za tebe? Ti ovde ideš, gledaš ovaj nesretni NDH1 i Novu SS i onda dođeš u Skupštinu i onda se žališ za medijske zakone, pa gledajte malo i ove luksemburške televizije koje ovde niko nije zabranio. Ako ćete da pevate tu pesmicu, onda čitajte član 27. Poslovnika ove Skupštine. Ja zaista imam iskreno pitanje. Smatram da toliko možemo da razgovaramo.

(Aleksandar Jovanović: Spuštaj loptu, prijatelju.)

Ćuto, ti dižeš ceo dan, pa nema veze, Nova SS, kakve to veze ima.

(Aleksandar Jovanović: Nova SPS.)

A, to kada dođemo mi na vlast.

LJudi, bre, zar vi stvarno smatrate da treba da slušam mog kolegu Pavla Grbovića kome je 12 članova uhapšeno u akciji BIA kako spremaju terorizam i onda je šest pobeglo, a šest je pušteno pod pritiskom ulice na rad nezavisnih organa, jer oni zahtevaju rad sistem. Hajde onda da vidimo o čemu pričamo. Policija koga god privede od vas, vi svi idete da ga oslobodite, ali on je sveta krava i vaš aktivista. A kad zarobe ovu četvoricu iz Novog Sada, nisu iz moje stranke, to je četiri meseca uz priznanje krivice koje je usledilo drugi dan. Jel to onda pravda o kojoj vi govorite? Hoćete li možda da nam crtate kukaste krstove po vratima? Čekajte, ako hoćete dijalog, ako hoćete promenu sistemu, ako hoćete da se medijski zakoni izmene…

Ja sam vas vrlo pažljivo slušao. Ja ne znam čemu kakofonija. Zašto kakofonija? Narod gleda, narod će gledati da li sam pametan ja ili vi, ali to je nebitno. Oni će da sude.

Čekajte, ljudi, šta god se dešava državi, evo, na Pravnom fakultetu u Novom Sadu u zadnjih pet plenuma nema više od 20 ljudi, a imaju 3400 studenata. Sad je Milenko čitao da su sad i profesori protiv studenata, što znači da neće biti studensko-profesorske liste.

LJudi, vi ubijate Srbiji pravo na slobodu sedam meseci. Ja to nikada neću prihvatiti. Prihvatiću da imate kakav god hoćete kritički stav prema vlasti, ali ovo nije realno. Znate, šta u Srbiji nije najrealnije? Voleo bih da pogledate zadnja istraživanja.

Vi seirite nad sudbinom SPS. Mi smo bili otpisani još 5. oktobra, onda kada ste vi kao banda došli na vlast, a vi ste drugi, treći izvod, jel tako, ali su ciljevi isti. Hoćete da ih nabrojim? Znate ono kako, kad neko hoće da vas prevari, kad đavo hoće da vas prevari, on se u anđela oblaci i zato oni pričaju o pravu i pričaju o pravdi, a previđaju i Republiku Srpsku, i Kosovo i Metohiju, i stanje srpskog naroda u Crnoj Gori, oni previđaju i ekonomske rezultate, oni previđaju i odličnu međunarodnu politiku, bar ja je tako ceni. Sve to ljudi previđaju, a zašto previđaju? Zato što oni ne nude ništa drugo, osim toga da oni nađu način da dođu na vlast bez izbora, a to smo videli kad – 5. oktobra, kao što sada lažu za rezultate u Zaječaru i u Kosjeriću. Koštunica nije imao 50%, ali su oni izmislili 51,3%. Na ulici su branili taj rezultat. Ne kažem, verovatno bi Milošević izgubio u drugom krugu, ali vi ste te izbore pokrali i šta je onda bilo? Zapalili ste Skupštinu. Sad hoćemo možda da palimo institucije, sad hoćemo čekiće da razbijamo stakla. LJudi, šta hoćete vi, gde je taj program? Gde je to što vi želite da prikažete srpskom narodu, a ja znam da vi želite ali vam ne može biti, jer vas neće ni narod ni studenti.

Ja sam se javio samo zbog časne poštene priče koja važi i za Vučića i za Dačića i za poštene policajce – pendrek spasa dobiti nećete. Što vas je manje, sve ste agresivniji, ništa niste promenili. Agresija, anarhija, svete krave aktivisti, sada ekstremisti i stvarno se pitam kada ćemo dobiti konačne oblike terorizma.

Više neću, Pavle, polemisati sa tobom, niti sa nekim drugim, ali razmislite šta radite. LJudi, sedam meseci mnogo velika manjina blokira Srbiju.

Samo još jedna stvar. Kad su blokirali GSP i u Novom Sadu i u Beogradu radnici su seli u autobuse i krenuli da idu po druge radnike, da ti drugi radnici idu da rade, da naprave plate, da možemo da damo ovim njihovim profanima plate i da platimo njihove stipendije. Oni nisu želeli da ti vozači izađu i voze druge radnike.

Cela priča u propalom generalnom štrajku, u propalom pokušaju da se ne plaćaju računi znači da to narod nije podržao, građani nisu podržali, radnici nisu podržali. NJihova ideja je bila socijalni nemiri, da se rasturi sistem u Srbiji, to njima treba, i da se onda u toj atmosferi pokuša uraditi ono što se na regularnim izborima neće desiti, a to je da gospoda dobiju priliku da vrše vlast.

Hvala vam.

Hvala.
Idemo dalje po amandmanima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Gospodo narodni poslanici, radi o izveštajima koje regulator REM treba da podnose Narodnoj skupštini. Ono što bih ja voleo da u izveštajima piše je odnos stranih medija, tzv. tajkunskih, luksemburških medija, u odnosu na oglašavanje koje se vrši po Zakonu o oglašavanju i koje treba da bude predmet u izveštajima koje regulator REM treba da podnosi Narodnoj skupštini.

Naime, mediji koji tvrde, a koji podržavaju jedni druge, koji tvrde da reemituju program po Zakonu o oglašavanju član 27. nemaju pravo na marketinško tržište u Republici Srbiji.

Dakle, postoje mediji iz nadležnosti Republike Srbije koji plaćaju sve obaveze, registrovani su u Srbiji, i postoje mediji koji preuzimaju program iz inostranstva, koji ne plaćaju ništa, ne plaćaju ništa i nemaju pravo na marketinško tržište Republike Srbije, što je pravedno jer jedni plaćaju sve, drugi ne plaćaju ništa. Oni ne zloupotrebljavaju zakone tako što se u jednoj situaciji po pitanju plaćanja obaveza ponašaju kao da stvarno reemituju program iz Luksemburga, što nije slučaj, i ne plaćaju apsolutno ništa. Po drugom pitanju, korišćenja marketinga, oni se ponašaju kao da su domaća televizija i kao da su registrovani u Republici Srbiji i na takav način regularnim registrovanim medijima u Republici Srbiji otimaju deo prihoda jer reemituju domaće reklame koje po Zakonu o oglašavanju nemaju pravo.

Kada taj novac steknu, a ministar je tu, može da proveri, onda taj novac usmeravaju na tridesetak prekograničnih kanala koji su registrovani u Luksemburgu, koji ne reemituju program ali im oni plaćaju reemitovanje koje ne postoji. To je usluga koja se plaća, koja ne postoji, i probajte, bilo ko od nas, da nešto plati u inostranstvu, da plati neku uslugu koja ne postoji, da prebaci milion evra, taj će biti odgovoran za pranje novca.

Oni godinama taj novac peru. Ja sam podneo krivičnu prijavu pre četiri godine, zajedno sa kolegom Komlenskim, koji je ovde prisutan, i Tužilaštvo, odnosno Zagorka Dolovac odbija, nije odbila krivičnu prijavu, ali odbija da naredi istragu.

Kad smo već kod istrage da kažem – ne hapsimo mi nikoga, hapsi ovo bogaljasto tužilaštvo, i to tek onako kao sportski ribolovci. Privedu, poljube, puste i onda se to nastavi.

Tu, po pitanju napada novinara, imamo poslanike promotere napada na novinare. Recimo, Branku Lazić je napao jedan poslanik koji je sa Albancima dogovorio dan kada oni treba da proglase nezavisnost i za to nikada nije kažnjen. To je promocija nasilja i većina ovih mladih terorista su na njihovim primerima videli da nasilje može da se vrši. U Novom Sadu su otimali opremu policajcima, vršili više krivičnih dela, napadali iz neregistrovanih tajnih udruženja, koja su Ustavom zabranjena, napadaju, zauzimaju nezakonito zgrade, nezakonito sakupljaju, protivustavno sprečavaju ljudima pravo na slobodu kretanja, protivustavno pravo na rad, protivustavno sprečavaju pravo na obrazovanje. Šta treba još da urade, a da to ne bude smišljena upotreba nasilja radi realizacije političkih ciljeva, a politički cilj im je uspostavljanje vlasti bez slobodno volje građana, što su pokušali u Kosjeriću.

Na izborima u Kosjeriću i Zaječaru ukupno su dobili negde oko 13.500 glasova, vlast je dobila preko 19.000 i oni pokušavaju na tome da kažu da je vlast izgubila poverenje građana i na dalje nastavljaju akcije koje su po definiciji teroristički. Smišljena upotreba nasilja radi realizacije političkih ciljeva.

Nemamo mi problem, žele neke izbore koje bi devastirali, eliminacija Narodne skupštine koja bi bila raspuštena, tehnička vlada, tehnička skupština i oni to vide kao šansu da uspostave neku svoju revolucionarnu vlast i tome teže i otuda sve ono što se desilo u Kosjeriću.

Nemamo mi problem sa vladajućom većinom, što je utvrđeno u Kosjeriću i Zaječaru, imamo problema, imamo problem sa pravosuđem i sa obrazovanjem. To su dve stvari koje treba da lečimo. Nije normalno da vas boli bubreg, a da vi operišete srce gde nemate problem jer nećete rešiti problem, i dalje će posle operacije, ako preživite, vas bubreg da boli.

Prema tome, po meni ne treba prevremene izbore vršiti, jer nema potrebe, vlast nije očigledno izgubila poverenje, što je utvrđeno na izborima i na nekim sledećima će verovatno ponovo biti potvrđeno.

Šta je? Šta dobacujete? Britvarka, jel? Gospođo britvarka, nemojte da bi dobacujete. Ovo što govorim je tačno.

Dakle, prevremeni izbori neće rešiti problem zato što će se oni ponašati na isti način, promovisati nasilje, terorizam, ne bi li uspostavili svoju vlast bez slobodno izražene volje građana i zato je moj poziv da rešimo problem u tužilaštvu, pravosuđu da rešavamo, da rešavamo problem u obrazovanju.

Ko neće da studira – napolje, ko neće da predaje na studijama – napolje, ko neće da vrši organizaciju obrazovanja – napolje i tako se rešava problem. U tužilaštvu ko neće da goni terorizam – napolje i tačka. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.
Izvolite.

Dame i gospodo, ja ću se prvo osvrnuti na diskusiju lidera jedne stranke iz opozicije koji je pre 10 minuta rekao da je Srbija u zadnjih 10 dana postala Kolumbija.

Srbija je postala Kolumbija 5. oktobra 2000. godine kada su stranke DOS-a i njihove pristalice zapalile zgradu parlamenta, zapalile zgradu televizije, sa automatskim puškama upadale u zgradu Narodne banke Jugoslavije i zgradu Carine i kada su koalicioni partneri DOS-ovskih stranaka i Surčinskog i Zemunskog klana upali u stanicu milicije Stari grad, razoružali policajce, ukrali 400 uglavnom dugih cevi i sa tim cevima narednih meseci sejali smrt po Srbiji, dok nisu na kraju ubili premijera Zorana Đinđića.

Kao što ste čuli, Vlada Srbije predlaže da ne prihvatimo amandman, Odbor za kulturu i informisanje, čiji sam član, takođe predlaže da ne prihvatimo amandman i ja kao član Odbora za kulturu i kao član vladajuće koalicije imam isti stav da ovaj amandman ne treba prihvatiti.

Koristim priliku da izrazim zadovoljstvo atmosferom koja u ovom domu vlada u zadnja četiri dana i mislim da je ovo primer kako treba raditi. Jednostavno mislim da su izbori u Kosjeriću i Zaječaru delovali lekovito kako na vlast, tako i na opoziciju i da niko u stvari nema suštinski primedbi na izborni rezultat. Kako i da ima kada su na svih 98 mesta biračkih stranke opozicije imale članove biračkih odbora, kada su članovi opozicije i predstavnici opozicije učestvovali u brojanju listića, kada su se saglasili sa utvrđenim rezultatima i potpisali zapisnike.

Mi čujemo od jednog poslanika iz opozicije, koji kaže – nije to tačno, ja sam uneo jednu primedbu u zapisnik. Ali primedba se nije odnosila na izborni rezultat. On ni na koji način nije svojom primedbom osporio utvrđeni rezultat, nego kaže – građani su na biračka mesta dovoženi u automobilima, crvena škoda, crna škoda, žuta škoda i ne znam koji već automobili. Meni je prvo palo na pamet da li su uopšte baš bile tolike škode ili čovek reklamira ovu automobilsku kuću. Druga stvar, nameće se pitanje čime ljudi dolaze na glasanje, pa dolaze automobilima i peške, neće dolaziti dronovima i padobranima.

Sledeća stvar, isti narodni poslanik je juče ovde izrekao jednu još veću glupost, on je šatore ispred Skupštine Srbije uporedio sa Majdanom u Ukrajini. Podsećam, u neredima na ukrajinskom Majdanu poginulo je više desetina ljudi, a više od 400 je ranjeno. Nakon toga izbio je građanski rat, koji traje duže od jedne decenije, koji je odneo više stotina hiljada života.

Šta je ovde u pitanju? U pitanju je vrhunski bezobrazluk i licemerje. Nama Majdan pokušava da pripisuje lider opozicione stranke, čiji su najbliži saradnici uhapšeni zbog toga što su planirali da 15. marta ovu Skupštinu napadnu kamenjem i nekakvim zapaljivim koktelima, da to isto urade sa zgradom televizije, da zauzmu zgradu televizije, zgradu Skupštine i da, po mogućnosti, izvrše nasilnu promenu vlasti u Srbiji.

Dakle, u Ukrajini na Majdanu imamo desetine mrtvih, stotine ranjenih, a u Srbiji za sedam meseci nereda koje izazivaju blokaderi, on i pojedine stranke iz opozicije, zahvaljujući tolerantnoj politici vladajuće koalicije, zahvaljujući jednom ljudskom odnosu vlasti, nemamo nijednu žrtvu, ja se Bogu hvala nadam da nećemo ni imati.

Mi na dnevnom redu imamo tri medijska zakona. Čini mi se da su oni osnovni zakoni koji su sada na snazi usvojeni pre tri godine. Odmah nakon njihovog usvajanja imali smo zahtev opozicije da se ti zakoni izmene, da se usklade sa nekakvim evropskim standardima. Evo, Vlada je prihvatila taj predlog. Imamo sada predlog izmena usklađen sa tim evropskim standardima. Na prvoj sednici Odbora za kulturu i informisanje predstavnik opozicije se javlja za reč i traži da mi ove zakone povučemo iz procedure.

Isto se događa sa izborom članova Saveta REM-a. Godinu dana slušamo kako opozicija kaže – treba nam novi Savet REM-a. Mi se složili da nam treba novi Savet REM-a, to nam je nalagao i zakon. Raspišemo konkurs, započnemo postupak, kada smo ga priveli kraju, opozicija i blokaderi kažu – hajde, stavite to van snage. Mi u duhu tolerancije, pružimo ruku, pristanemo da poništimo postupak, pokrenemo novi postupak, na prvoj sednici Odbora za kulturu i informisanje vaši predstavnici kažu – treba da obustavimo ovaj postupak.

O čemu se ovde radi? Radi se o tome što vas objektivno ne zanima ni Savet REM-a, niti vas zanimaju medijski zakoni, jednostavno, vi navijate da taj Savet REM-a nikada ne bude izabran, jer je to, pošteno rečeno, jedna za javnost atraktivna medijska tema, na kojoj vi možete da guslate koliko hoćete i da kritikujete vlast.

Smatram da je ponašanje opozicije legitimno, ali da nije logično. Legitimno je zato što je normalno da opozicija kritikuje vlast i da nastoji da uspori izborni proces, za čije je sprovođenje vlast odgovorna, ali nije logično zato što vi navrćete vodu na tuđu vodenicu, radite sami protiv sebe. Navrćete vodu na vodenicu blokadera, navrćete vodu na vodenicu rektora Đokića, Bakića, Dinka Gruhonjića i kako se već zove ta bolumenta, navrćete vodu na vodenicu onih koji već sedam meseci univerzitete u Srbiji drže pod blokadom, pod svojevrsnom okupacijom. Navrćete vodu na vodenicu onih koji sprečavaju hiljade profesora, asistenata, časnih ljudi koji hoće da rade. Navrćete vodu na vodenicu blokadera, koji sprečavaju desetine hiljada studenata da uče, da polažu ispite, da idu dalje kroz život. I navrćete vodu na vodenicu onih koji vas se odriču, koji se od vas ograđuju i koji vas ponižavaju. Znate li šta oni traže od vas, čitali ste to? Traže od vas ono što su tražili komunisti Josipa Broza od svojih političkih protivnika, a nešto ranije Hitler i nacisti i italijanski fašisti.

Oni traže od vas iz opozicije da se odreknete svojih političkih stranaka, da se odreknete svojih političkih programa, svoga imena i svojih ciljeva, a valjda vam je cilj, kao i svakoj opoziciji, da jednog dana dođete na vlast. Ne, oni kažu – ne treba vi da učestvujete na izborima, ne treba vi da dođete na vlast, nego treba da pomognete nama, da na ovoj bujici nasilja mi osvojimo vlast u Srbiji.

Izbori u Kosjeriću i Zaječaru pokazuju da ćemo mi iz SNS preživeti tu bujicu, mislim na političko preživljavanje, ali ako nastavite da se ponašate tako kako se ponašate, ja sam siguran da mnoge stranke iz opozicije neće uspeti da pređu ni onaj humanitarni cenzus od 3%. Hvala vam na pažnji.

Hvala.
Reč ima Dunja Simonović Bratić.

Zahvaljujem, predsednice.

Kada govorimo o svim ovim medijskim zakonima i sada o elektronskim medijima, jedina suština, u stvari, u svim ovim pričama jeste ona čuvena stara priča o gospodaru jezika. Ovde je samo na delu problem što oni znaju da ako nemaju svoje medije, kao što imaju sada svoje luksemburške medije, ne mogu da izvrću stvarnost, ne mogu od srpskih heroja sa Kosova i Metohije da prave teroriste, ne mogu da od prebijenih novinarki naprave neke slučajeve, ne mogu od onoga što kažete da se desilo u Skupštini, što su zabeležile kamere, onda da napišu da se sramotno i bezobrazno, samo kada im kažete šta su uradili. A kada su to radili, to nije bilo ni sramotno, ni bezobrazno.

Znači, kada nas pljuju, kada nas šutiraju, kada hoće da nas zapale, to je u redu, ali je loše ako im kažete i podsetite ih i objasnite način na koji su to radili, e, to je ta inverzija i to je taj užas, u stvari, kom mi svedočimo i sada mi svi treba ovde da prepustimo to onako, što se kaže, široke ruke i da im kažemo – ma da, samo nastavite.

Znači, ključna stvar oko REM-a jeste izbor sledeće godine Upravnog odbora RTS-a, ključna stvar jeste dodela pete frekvencije N1 i Novoj S, što oni traže, ili kojoj god, to je jedini problem zašto se oni oko toga bore i zašto njima smetaju pojedini kandidati koji nisu orijentisani poput njih.

Kada je uvaženi kolega malopre govorio i govorio je o preporučivanju drugim opcijama, verovatno je polazio od sebe, jer da se podsetimo, gde je sedeo Pavle Grbović do skoro? Da li se neko seća? Koliko se sećam, sedeo je tamo u onim klupama. Je li tako? I gde je sada? Evo ga, sedi ovde kod nas. A zašto? Ne, ne sedi blizu nas još uvek. A ko zna? Ko zna, pošto mu nije teško da menja strane?

Želim samo da vas podsetim, jer to je bilo u javnosti, da je na prošlom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Pavle Grbović došao u goste kod glavnih šiptarskih lobista u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, protiv kojih se mi stalno borimo. Oni su ga dočekali tamo u restoranu kao oslobodioca. Da li je on to možda radio zato što je trebalo da opravda ovo što je dobio poslanički klubić sa predstavnikom albanske manjine, na primer? Za koga je on to radio tamo? Ili je možda išao da se preporuči za svoje terorističke akte koje je njegova grupacija pokušala da sprovede?

I o čemu više ovde pričamo? Dokle ćete više da spinujete? Što niste juče odgovorili šta ste radili ovde, nego vređate i prozivate čim se neko usudi da vam kaže istinu? To je ono što vas boli. Vas boli što je većina Srbije patriotska, vas boli što većina Srbije neće nikad da prihvati nezavisno Kosovo i Metohiju. Vas boli što mi u Savetu Evrope ne dozvoljavamo da Kosovo postane član, vas sve to boli. I onda šta radite ovde? Zna se kako ste vi formirani. Zna se koje su strane službe upletene u sve to što vi radite. Vi imate apsolutno agendu da je Kosovo i Metohija nezavisno. Vi tako idete tamo i nastupate. Ali mi, nažalost, vas gledamo na terenu, znate, i nije lako kada idete tamo i kada ljudi koji su iz vaše zemlje rade protiv vas i kada oni najgori lobisti albanski vam se smeju prekoputa stola, jer znaju da su vaši došli njima na poklonjenje, a vi treba nekom nešto da objasnite.

Prema tome, mi znamo šta radite i uvek ćemo govoriti šta radite. Nemojte misliti da ćete vi nas zaplašiti. O sudbini SPS-a nemojte da brinete, brinuli su mnogi veći likovi od vas pa na kraju zna se kako su završili, nešto ih više ne vidim da su politički činioci i faktori. Uzmite se vi u pamet i imajte u vidu da i mi pratimo šta vi radite i da i mi nećemo dozvoliti izdajnike poput vas da se tako ponašaju. Zahvaljujem.

Reč ima Dalibor Jekić.