Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.
Izvolite.

Dame i gospodo, ja ću se prvo osvrnuti na diskusiju lidera jedne stranke iz opozicije koji je pre 10 minuta rekao da je Srbija u zadnjih 10 dana postala Kolumbija.

Srbija je postala Kolumbija 5. oktobra 2000. godine kada su stranke DOS-a i njihove pristalice zapalile zgradu parlamenta, zapalile zgradu televizije, sa automatskim puškama upadale u zgradu Narodne banke Jugoslavije i zgradu Carine i kada su koalicioni partneri DOS-ovskih stranaka i Surčinskog i Zemunskog klana upali u stanicu milicije Stari grad, razoružali policajce, ukrali 400 uglavnom dugih cevi i sa tim cevima narednih meseci sejali smrt po Srbiji, dok nisu na kraju ubili premijera Zorana Đinđića.

Kao što ste čuli, Vlada Srbije predlaže da ne prihvatimo amandman, Odbor za kulturu i informisanje, čiji sam član, takođe predlaže da ne prihvatimo amandman i ja kao član Odbora za kulturu i kao član vladajuće koalicije imam isti stav da ovaj amandman ne treba prihvatiti.

Koristim priliku da izrazim zadovoljstvo atmosferom koja u ovom domu vlada u zadnja četiri dana i mislim da je ovo primer kako treba raditi. Jednostavno mislim da su izbori u Kosjeriću i Zaječaru delovali lekovito kako na vlast, tako i na opoziciju i da niko u stvari nema suštinski primedbi na izborni rezultat. Kako i da ima kada su na svih 98 mesta biračkih stranke opozicije imale članove biračkih odbora, kada su članovi opozicije i predstavnici opozicije učestvovali u brojanju listića, kada su se saglasili sa utvrđenim rezultatima i potpisali zapisnike.

Mi čujemo od jednog poslanika iz opozicije, koji kaže – nije to tačno, ja sam uneo jednu primedbu u zapisnik. Ali primedba se nije odnosila na izborni rezultat. On ni na koji način nije svojom primedbom osporio utvrđeni rezultat, nego kaže – građani su na biračka mesta dovoženi u automobilima, crvena škoda, crna škoda, žuta škoda i ne znam koji već automobili. Meni je prvo palo na pamet da li su uopšte baš bile tolike škode ili čovek reklamira ovu automobilsku kuću. Druga stvar, nameće se pitanje čime ljudi dolaze na glasanje, pa dolaze automobilima i peške, neće dolaziti dronovima i padobranima.

Sledeća stvar, isti narodni poslanik je juče ovde izrekao jednu još veću glupost, on je šatore ispred Skupštine Srbije uporedio sa Majdanom u Ukrajini. Podsećam, u neredima na ukrajinskom Majdanu poginulo je više desetina ljudi, a više od 400 je ranjeno. Nakon toga izbio je građanski rat, koji traje duže od jedne decenije, koji je odneo više stotina hiljada života.

Šta je ovde u pitanju? U pitanju je vrhunski bezobrazluk i licemerje. Nama Majdan pokušava da pripisuje lider opozicione stranke, čiji su najbliži saradnici uhapšeni zbog toga što su planirali da 15. marta ovu Skupštinu napadnu kamenjem i nekakvim zapaljivim koktelima, da to isto urade sa zgradom televizije, da zauzmu zgradu televizije, zgradu Skupštine i da, po mogućnosti, izvrše nasilnu promenu vlasti u Srbiji.

Dakle, u Ukrajini na Majdanu imamo desetine mrtvih, stotine ranjenih, a u Srbiji za sedam meseci nereda koje izazivaju blokaderi, on i pojedine stranke iz opozicije, zahvaljujući tolerantnoj politici vladajuće koalicije, zahvaljujući jednom ljudskom odnosu vlasti, nemamo nijednu žrtvu, ja se Bogu hvala nadam da nećemo ni imati.

Mi na dnevnom redu imamo tri medijska zakona. Čini mi se da su oni osnovni zakoni koji su sada na snazi usvojeni pre tri godine. Odmah nakon njihovog usvajanja imali smo zahtev opozicije da se ti zakoni izmene, da se usklade sa nekakvim evropskim standardima. Evo, Vlada je prihvatila taj predlog. Imamo sada predlog izmena usklađen sa tim evropskim standardima. Na prvoj sednici Odbora za kulturu i informisanje predstavnik opozicije se javlja za reč i traži da mi ove zakone povučemo iz procedure.

Isto se događa sa izborom članova Saveta REM-a. Godinu dana slušamo kako opozicija kaže – treba nam novi Savet REM-a. Mi se složili da nam treba novi Savet REM-a, to nam je nalagao i zakon. Raspišemo konkurs, započnemo postupak, kada smo ga priveli kraju, opozicija i blokaderi kažu – hajde, stavite to van snage. Mi u duhu tolerancije, pružimo ruku, pristanemo da poništimo postupak, pokrenemo novi postupak, na prvoj sednici Odbora za kulturu i informisanje vaši predstavnici kažu – treba da obustavimo ovaj postupak.

O čemu se ovde radi? Radi se o tome što vas objektivno ne zanima ni Savet REM-a, niti vas zanimaju medijski zakoni, jednostavno, vi navijate da taj Savet REM-a nikada ne bude izabran, jer je to, pošteno rečeno, jedna za javnost atraktivna medijska tema, na kojoj vi možete da guslate koliko hoćete i da kritikujete vlast.

Smatram da je ponašanje opozicije legitimno, ali da nije logično. Legitimno je zato što je normalno da opozicija kritikuje vlast i da nastoji da uspori izborni proces, za čije je sprovođenje vlast odgovorna, ali nije logično zato što vi navrćete vodu na tuđu vodenicu, radite sami protiv sebe. Navrćete vodu na vodenicu blokadera, navrćete vodu na vodenicu rektora Đokića, Bakića, Dinka Gruhonjića i kako se već zove ta bolumenta, navrćete vodu na vodenicu onih koji već sedam meseci univerzitete u Srbiji drže pod blokadom, pod svojevrsnom okupacijom. Navrćete vodu na vodenicu onih koji sprečavaju hiljade profesora, asistenata, časnih ljudi koji hoće da rade. Navrćete vodu na vodenicu blokadera, koji sprečavaju desetine hiljada studenata da uče, da polažu ispite, da idu dalje kroz život. I navrćete vodu na vodenicu onih koji vas se odriču, koji se od vas ograđuju i koji vas ponižavaju. Znate li šta oni traže od vas, čitali ste to? Traže od vas ono što su tražili komunisti Josipa Broza od svojih političkih protivnika, a nešto ranije Hitler i nacisti i italijanski fašisti.

Oni traže od vas iz opozicije da se odreknete svojih političkih stranaka, da se odreknete svojih političkih programa, svoga imena i svojih ciljeva, a valjda vam je cilj, kao i svakoj opoziciji, da jednog dana dođete na vlast. Ne, oni kažu – ne treba vi da učestvujete na izborima, ne treba vi da dođete na vlast, nego treba da pomognete nama, da na ovoj bujici nasilja mi osvojimo vlast u Srbiji.

Izbori u Kosjeriću i Zaječaru pokazuju da ćemo mi iz SNS preživeti tu bujicu, mislim na političko preživljavanje, ali ako nastavite da se ponašate tako kako se ponašate, ja sam siguran da mnoge stranke iz opozicije neće uspeti da pređu ni onaj humanitarni cenzus od 3%. Hvala vam na pažnji.

Hvala.
Reč ima Dunja Simonović Bratić.

Zahvaljujem, predsednice.

Kada govorimo o svim ovim medijskim zakonima i sada o elektronskim medijima, jedina suština, u stvari, u svim ovim pričama jeste ona čuvena stara priča o gospodaru jezika. Ovde je samo na delu problem što oni znaju da ako nemaju svoje medije, kao što imaju sada svoje luksemburške medije, ne mogu da izvrću stvarnost, ne mogu od srpskih heroja sa Kosova i Metohije da prave teroriste, ne mogu da od prebijenih novinarki naprave neke slučajeve, ne mogu od onoga što kažete da se desilo u Skupštini, što su zabeležile kamere, onda da napišu da se sramotno i bezobrazno, samo kada im kažete šta su uradili. A kada su to radili, to nije bilo ni sramotno, ni bezobrazno.

Znači, kada nas pljuju, kada nas šutiraju, kada hoće da nas zapale, to je u redu, ali je loše ako im kažete i podsetite ih i objasnite način na koji su to radili, e, to je ta inverzija i to je taj užas, u stvari, kom mi svedočimo i sada mi svi treba ovde da prepustimo to onako, što se kaže, široke ruke i da im kažemo – ma da, samo nastavite.

Znači, ključna stvar oko REM-a jeste izbor sledeće godine Upravnog odbora RTS-a, ključna stvar jeste dodela pete frekvencije N1 i Novoj S, što oni traže, ili kojoj god, to je jedini problem zašto se oni oko toga bore i zašto njima smetaju pojedini kandidati koji nisu orijentisani poput njih.

Kada je uvaženi kolega malopre govorio i govorio je o preporučivanju drugim opcijama, verovatno je polazio od sebe, jer da se podsetimo, gde je sedeo Pavle Grbović do skoro? Da li se neko seća? Koliko se sećam, sedeo je tamo u onim klupama. Je li tako? I gde je sada? Evo ga, sedi ovde kod nas. A zašto? Ne, ne sedi blizu nas još uvek. A ko zna? Ko zna, pošto mu nije teško da menja strane?

Želim samo da vas podsetim, jer to je bilo u javnosti, da je na prošlom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Pavle Grbović došao u goste kod glavnih šiptarskih lobista u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, protiv kojih se mi stalno borimo. Oni su ga dočekali tamo u restoranu kao oslobodioca. Da li je on to možda radio zato što je trebalo da opravda ovo što je dobio poslanički klubić sa predstavnikom albanske manjine, na primer? Za koga je on to radio tamo? Ili je možda išao da se preporuči za svoje terorističke akte koje je njegova grupacija pokušala da sprovede?

I o čemu više ovde pričamo? Dokle ćete više da spinujete? Što niste juče odgovorili šta ste radili ovde, nego vređate i prozivate čim se neko usudi da vam kaže istinu? To je ono što vas boli. Vas boli što je većina Srbije patriotska, vas boli što većina Srbije neće nikad da prihvati nezavisno Kosovo i Metohiju. Vas boli što mi u Savetu Evrope ne dozvoljavamo da Kosovo postane član, vas sve to boli. I onda šta radite ovde? Zna se kako ste vi formirani. Zna se koje su strane službe upletene u sve to što vi radite. Vi imate apsolutno agendu da je Kosovo i Metohija nezavisno. Vi tako idete tamo i nastupate. Ali mi, nažalost, vas gledamo na terenu, znate, i nije lako kada idete tamo i kada ljudi koji su iz vaše zemlje rade protiv vas i kada oni najgori lobisti albanski vam se smeju prekoputa stola, jer znaju da su vaši došli njima na poklonjenje, a vi treba nekom nešto da objasnite.

Prema tome, mi znamo šta radite i uvek ćemo govoriti šta radite. Nemojte misliti da ćete vi nas zaplašiti. O sudbini SPS-a nemojte da brinete, brinuli su mnogi veći likovi od vas pa na kraju zna se kako su završili, nešto ih više ne vidim da su politički činioci i faktori. Uzmite se vi u pamet i imajte u vidu da i mi pratimo šta vi radite i da i mi nećemo dozvoliti izdajnike poput vas da se tako ponašaju. Zahvaljujem.

Reč ima Dalibor Jekić.

Koristim vreme poslaničke grupe.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege iz opozicije, i da budu usvojeni svi amandmani na predložene medijske zakone, u praksi se ništa neće promeniti, jer ovi zakoni služe za međunarodni diskurs i za zamajavanje međunarodne javnosti.

Usvajanje seta medijskih zakona formalno deluje kao napredak, ali suštinski ne doprinosi stvarnoj slobodi medija ni objektivnoj informisanosti u Srbiji. Ovi zakoni mogu biti opasan presedan jer daju međunarodni legitimitet režimu koji suštinski guši medijske slobode.

Usvajanjem ovog seta zakona vlast pokušava da stvori privid reformi, da Briselu pošalje signal o navodnom napretku slobodi medija, dok istovremeno na terenu svakodnevno guši profesionalno novinarstvo, diskriminiše nezavisne medije i proizvodi medijski mrak koji traje nešto više od deset godina. Zbog toga na ovoj sednici nema usvajanja nikakvih medijskih zakona koji će popraviti stanje medijskih sloboda i pluralizma, već je u pitanju još jedna prevara.

Predložene izmene i dopune Zakona o javnom informisanju neće sprečiti pritiske na novinare, jer taj pritisak upravo ide od vrha vlasti i od ministra informisanja sa kraja 20. veka.

Predložene izmene i dopune Zakona o elektronskim medijima neće osloboditi REM pre izbora članova Saveta tog tela koje birate po partijskom ključu i koji isključivo radi u interesu opstanka na vlasti Aleksandra Vučića i SNS.

Predložene izmene i dopune Zakona o javnim medijskim servisima neće osnažiti ni RTS, ni RTV, sve dok na čelu tih kuća sede ljudi kojima nije bitno da li je informisanje objektivno, istinito i pravovremeno, već im je bitno da li je sa njihovim radom zadovoljan Aleksandar Vučić.

Ovi zakoni koji će biti usvojeni nisu zakoni već dokumenti za evropsku administraciju, a koji će u Srbiji ostati mrtvo slovo na papiru. Briselu ćete verovatno pokazivati član po član, a u Srbiji ćete verovatno servirati laž po laž, na Pinku, Hepiju, Informeru, Večernjim novostima, u svemu što ste kontaminirali.

Hoću da vam kažem kakvo je pravo stanje medija u Srbiji. Svaki opozicioni lider je kriminalac na vašim naslovnicama, svaki nezavisni novinar je strani plaćenik, svaki protest građana je državni udar u vašim vestima, svaka istina je opasnost po vašu vlast.

Na primeru Zaječara i Kosjerića se najbolje vidi kako je zarobljena istina u kandžama vlasti. Vučić, naravno, ima svoju istinu koju plasira preko medija i novina koje kontroliše, a to sve jeste samo ne istina. Ni jedna televizija se nije usudila da prikaže batinaše i sumnjive likove koji su bili na biračkim mestima u Zaječaru. Bezbroj službeniš škoda, to je ono što vi pričate. Ali, nisu problem škode, problem su službene škode koje su bile u Zaječaru i drugi automobili, od kojih je put ka Zaječaru više izgledao kao novogodišnja jelka zbog upaljenih blinkera.

Nismo nigde mogli da vidimo na televizijama vozila bez registarskih tablica, ali smo ih mi snimili, u Salašu, Grljanima, Malom Izvoru, Grlištu, Vražogrncima. Nije uzeta ni jedna izjava od građana, da ih neko pita da li su zadovoljni paketima koje ste im dali za glasove, da ih neko pita da li su zadovoljni belom tehnikom, kako peru te veš mašine koje ste im dali? Niko nije otišao od 30 nacionalnih frekvencija da uzme izjavu od ljudi koji su potvrdili da su dobijali novac za glasove. Nije niko otišao zato što je ovo sve korupcija i zloupotreba javnih resursa.

Znate vi da vas je glas u Zaječaru i Kosjeriću koštao mnogo i zato ste pokisli posle izbora, zato što znate da je tu kraj.

Nije niko od televizija sa nacionalnim frekvencijama otišao do Zaječara da uzme izjavu o pronađenom džaku na Tresibabi u kome se nalazio birački spisak i glasački listići.

To je istina koju Srbija nije mogla ni da vidi ni da čuje. Nema istine i nema slobode medija. Neće biti ni primene ovih zakona, jer bi njihovom primenom značilo da ne možete više da se koristite lažima i propagandom koja vas održava na vlasti.

Nažalost, nastaviće se tabloidno silovanje istine. Shvatite da slobodni mediji nisu nešto što je protiv države. Slobodni mediji su temelj demokratije, a taj temelje vi uporno podrivate. A ovi zakoni neće imati smisla dokle god vi budete na vlasti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Jelena Jerinić.

Hvala, predsedavajuća.

Vidim da se dosta raspravlja po amandmanima i vidim da je ovde uobičajeno da se čitaju vesti iz medija, pa bih i ja pročitala takođe nešto, a tiče se Zaječara - Dok teku rokovi i čekaju se konačni rezultati izbora u Zaječaru, nižu se izjave glasača SNS iz sela Grljani i Vražogrnac, gde kažu da više od stotinu njih čeka obećanu isplatu. Da je to kupovina glasova i da je protiv zakona kažu da nisu znali i da je za njih to uobičajeno. Za prošle izbore od iste stranke dobili su 3.000 dinara po glasu preko predstavnika Bobana u njihovom selu, ali obećane isplate sada nema pa neki kažu da se spremaju da odu i traže novac od kandidata SNS za gradonačelnika Vladimira Videnovića.

Nemoguće je da ovi ljudi lažu, oni su ipak vaši glasači, prepoznali su vašu vizionarsku politiku, pa ako možete to da im sredite.

Takođe, jedna od prethodnih govornica ovde je rekla da se zna kako su završili neki koji su brinuli o sudbini SPS, pa je moje pitanje, da li možda misli na Slavka Đuruviju ili Ivana Stambolića? Hvala vam.

Završili smo raspravu po ovom amandmanu.
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Željko Veselinović, Slavica Radovanović, Sonja Pernat, Đorđo Đorđić.

Zahvaljujem se.

Mislim da su sve ovo kozmetičke promene kada su u pitanju zakoni o elektronskim medijima, javnom informisanju i medijima, sve dok se ne reši ključni problem, a to je kako se elektronski mediji posebno Javni servis ponaša prema građanima Republike Srbije. On ćuti kada treba da pita, a govori kada treba da ćuti, zapravo to je Javni servis SNS.

Ono što je najgore koliko novca građani Srbije daju za ništa. Pretplata je 349 dinara za RTS. Po statistici postoji 3,3 miliona registrovanih brojila. Na mesečnom nivou RTS uzme preko milijardu i 100 miliona dinara, blizu deset miliona evra, na mesečnom nivou. Na godišnjem nivou to je prihod od skoro 14 milijardi, što bi u prevodu bilo negde oko 118 miliona evra građani Republike Srbije daju da bi samo na malom ekranu gledali "Bolji život", a u suštini bilo kakvih promena nema, daleko smo od promena, sve ovo je jedna velika farsa. Hvala.