Reč ima Milenko Jovanov.
Izvolite.

Mudrost je kad čovek zna o čemu ne treba da priča, a glupost je verovatno ono drugo.

Dakle, o vanrednim unapređenjima bolje da ćute i o tome kako se od ćate postane načelnik Generalštaba, to možemo nekom drugom prilikom. Ja samo znam da svi oni generali i one generalčine koje su ratovale i okusile i barut i krv i blato, koji su svi penzionisani, i dalje zovu neke koji su kasnije bili načelnici Generalštaba mlađim referentima, a zašto, to neka oni rasprave međusobno.

Što si tiče „Dana ludaje“, prvo, nisu ludaje nego su ludaje. To je velika razlika. Ludaje su tikve, a ludaje su nešto drugo, to ste imali takođe prilike da vidite.

Dakle, „Dani ludaje“ su završeni i u Kikindi je počeo „Sovembar“, pošto pita šta je u Kikindi trenutno, eto i to da vam kažem. Počeo je „Sovembar“, mesec posvećen sovama ušarama koje se nasele na kikindski trg i tamo budu neko vreme dok se ne presele posle na neko drugo mesto. Eto, to se dešava trenutno u Kikindi što se tiče manifestacija i kulturnih događaja. Eto, da obavestim.

Što se tiče ove genijalne transakcije da objekat procenjen za 28 miliona prodaju za 15 i valjda im 13 ostane ovako, to ja stvarno ne mogu da komentarišem. Ja tu matematiku ne mogu da razumem. Jedino bi još bilo dobro da objasne kako su naterali vojsku da čisti taj maršalat i kako su naterali vojsku da ga raščisti do kraja, jer je to vojska radila i ko je dao naređenje da vojska to radi? E, to bi bilo dobro da nam objasne. Znači, minus 13 miliona u odnosu na procenjenu vrednost i još besplatan rad vojske, koja je to valjda po naređenju onoga ko je naređenje izdao, a verovatno je to načelnik Generalštaba, čistila to tamo da bi mogla da se pravi američka ambasada. E, tako vam je ta blokaderska politika, tako vam je ta njihova ideja kako treba voditi državu. Dakle, ono što je za 28, prodaš za 13 i daš radnu snagu da radi za džabe. Ja stvarno ne bih mogao o njima više da kažem nego što su sami rekli i hvala im na tome.

Idemo dalje.
Na listi je prijavljen Dragan Nikolić.
Izvolite.

Gospođo predsednice parlamenta, dame i gospodo ministri, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, hoću da odmah podsetim javnost Srbije da je na današnji dan, dakle, 5. novembra 2024. godine, u Novom Sadu započeta tzv. obojena, ja bih rekao nasilna revolucija u Republici Srbiji, tako što su blokaderi blokirali i napali Skupštinu u Novom Sadu, Gradsku kuću, uništili je. Jedan od predstavnika tih najistaknutijih blokadera jeste prosuo fekalije ispred te kuće, pokazujući kakva će to revolucija biti. Biće najprljavija moguća i za godinu dana, evo, punih godinu dana slušamo, gledamo, doživljavamo notorne laži, pokrivene novim lažima sutradan. Doživeli smo mnoge napade. Doživeli smo 26 hiljada neprijavljenih skupova blokadera, napade na stranku koja čini okosnicu vladajuće koalicije. Imali smo kao finale na početku prolećnog zasedanja napad blokadera i onih koji ih ovde predstavljaju, bacanjem bombi, bacanjem dimnih bombi, suzavca.

(Jelena Milošević: Pa, vi ste se tukli tu.)

Ako možete da zaustavite ovu ženu. Očigledno je nemoguće da je zaustavite u dobacivanju. To je jače od nje. Ta logoreja ne može da se zaustavi, izgleda, ali tu može da pomogne neko ko nije advokat, nego nešto sasvim drugo.

Dakle, jedna banda blokadera nasilnika je svojim govorima ovde huškala, podizala tenziju i dovela do toga da jedan čovek dođe i ovde ispred Skupštine puca u drugog čoveka koji ga je samo pitao - gospodine, šta vama treba?

Uz sve to, i to bi bilo verovatno i sprečeno da se nije uključio jedan deo državnog aparata, rekao bih vrlo bitan, deo pravosuđa, deo tužilaštva, otuđena banda u tužilaštvu, otuđena banda u sudovima. Žao mi je što moram za neke od mojih kolega da kažem da su korumpirane, da su otrovane mržnjom prema svojoj državi, da su spremni da za kilogram ribe prodaju interese svoje države. Oni su učinili da ovi blokaderi dobiju novu snagu, da dobiju novu žestinu, zato što kad ih policija privede, po principu sportskog ribolova, uhvati, poljubi i pusti. Za najteža krivična dela, za takve kvalifikacije nije određivan pritvor. To je suprotno praksi, dugogodišnjoj praksi u Srbiji, za koju znamo svi mi koji smo u pravosuđu, svako krivično delo koje ima element nasilja podrazumeva obavezan pritvor i zbog mogućnosti da se ponovi krivično delo i zbog toga što je učinjeno u grupi ljudi koja se nasilnički ponašala.

Najnovije primere imamo da čovek koji je u nedelju uveče ovde na sve moguće načine huškao, pozivao, tražio krv, tražio napad, vređao policiju, nasrtao na sve oko sebe, bude pušten tako što je ukinuto rešenje o njegovom zadržavanju, što je presedan u pravosuđu u Srbiji.

Mogu na prstima da nabrojim koliko se takvih slučajeva desilo, jer ono što treba da se uradi je to da taj koji je osumnjičen mora da da svoju odbranu pred tužiocem, da tužilac predloži pritvor ili ne predloži, ali ako ga predloži treba sudija za prethodni postupak da odluči da li ima elemenata, odnosno osnova za pritvor. Ne. U ovom slučaju se desilo da je dva puta ukinuto rešenje kojim je on zadržan 48 sati u policiji.

Nažalost, zbog toga smo i došli u situaciji da moj kolega Uglješa Mrdić, koji je predlagač ovog zakona, štrajkuje glađu ovde ispred Skupštine. On je mesecima unazad pripremao, istraživao, prikupljao dokaze, prikupljao papire i konačno se, kao odgovoran čovek, odlučio da podnese krivičnu prijavu TOK protiv gospode Nebojše Bojovića i Milutina Miloševića koji su radili najodgovornije poslove na železnici i koji su direktno povezani sa time što su potpisali da je Železnička stanica u Novom Sadu potpuno bezbedna, da je 140 miliona evra, ne dinara, dala Republika Srbija za održavanje i bezbednost pruge od Novog Sada do Subotice. Taj novac je potrošen i verovatno na one cehove koje su plaćali u kafani, tu je jedan deo od tih 140 miliona evra. Zato je Uglješa Mrdić podneo krivičnu prijavu.

Da apsurd bude još veći, a na fonu toga kako radi odmetnuti deo tužilaštva, oni su od podnosioca krivične prijave zatražili da dopuni krivičnu prijavu tako što će on prikupiti dokaze, dakle fizičko lice koje nije ovlašćeno da prikuplja dokaze. To čini tužilac, odnosno policija na osnovu naloga tužilaštva koja ima puna ovlašćenja da uđe u institucije, da zatraži i izuzme određene predmete. Međutim, gospodin Uglješa Mrdić je našao načina, prikupio je te dokaze i uz dopunjenu krivičnu prijavu ih dostavio ovom tužilaštvu.

Međutim, do danas, evo šesti dan je kako on štrajkuje glađu, nikakav odgovor nije dobio, da mu se bar kaže dođite da pojasnite ove dokaze, odbacićemo vam krivičnu prijavu, šta god. Ne, to je omerta, bukvalno zakon ćutanja. Oni su zabili glavu u pesak, sve se nadajući da će ovo da prođe, da će njihovi neki koje oni štite da osvoje vlast na ulici, da će sve biti okrenuto odjednom naglavačke i da će oni sutradan biti neko ko odlučuje u punom kapacitetu.

Odavde, kao dugogodišnji advokat, kao neko ko je u pravosuđu već skoro 40 godina, tražim od moje koleginice vrhovnog tužioca Srbije Zagorke Dolovac da momentalno podnese ostavku na tu funkciju i poštedi dalje bruke sve nas koji živimo u ovom pravosuđu i od ovog pravosuđa, jer je izazvala takve tektonske promene u pravosuđu, izazvala je takve izuzetke koji do sada nisu zabeleženi, a sve sa političkom ostrašćenošću i mi smo krivi što smo 2022. godine promenili zakon, odnosno u okviru Ustava, vezano za pravosuđe, a nismo promenili ljude koji su u tom pravosuđu.

Dakle, sistem je promenjen, zahvaljujući Predlogu Venecijanske komisije, ali su ostali isti kadrovi koji su od 2009. na 2010. godinu ubačeni u to pravosuđe da bi sutra sudili, da bi sutra oslobađali i 2009. na 2010. godinu se sada pokazala u zadnjih godinu dana. Oni sada vraćaju ono što su zadužili 2010. godine. Oni sada ovim blokaderima, koji napuštaju Skupštinu, koje ne interesuje ovo što ja pričam i što pričaju vladajuće stranke, vraćaju ono što su zadužili.

Tada ste imali izabrane sudije koji su pre toga bili sudije za prekršaje da budu sudije Višeg suda u Vranju, u Negotinu. To su primeri koje ja znam. Tada je Demokratska stranka, a imali smo dopis Opštinskog odbora Demokratske stranke iz Vlasotinca, gde kažu ovog treba izabrati za Apelacioni sud u Nišu, zato što je nama naklonjen, zato što njegova porodica glasa za nas i on će sutra, kada treba, da učini, da vrati ono što smo ga mi sada zadužili. Evo sada nam se to vraća.

Pošto je na dnevnom redu i ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, pošto sam ja tu u punom kapacitetu učestvovao, kao i član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, a i kao zamenik predsednika Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, mi smo na najdemokratskiji mogući način cele ove godine, počev od 27. januara, držali, zakazivali i održavali javna slušanja. To znači da smo pozvali sve relevantne, sve zainteresovane strane i ljude koji hoće da prisustvuju toj sednici, svi u bili ovlašćeni da dođu, da diskutuju, da nam daju svoje mišljenje, da nam daju sugestije, da kažu šta im se sviđa, da kažu šta im se ne sviđa.

Imali smo 27. januara žestoki sukob sa predstavnicima CRTA. Ja sam lično rekao tada da njih treba da bude sramota, jer su oni tada nama rekli – izađite na ulicu, odite na Autokomandu da vidite, kaže, šta narod misli o vama. Tolika je bila ostrašćenost tih predstavnika CRTA, ali naša smirenost, odnosno najviše gospodina Mrdića, njegova tolerantnost, kooperativnost je učinila da mi približavamo stavove, da ih upodobljavamo sa stavovima CRTA. Jedanaest puta je on, a mi smo podržali to, izmenio svoj predlog da bismo došli do toga da CRTA prihvati konačno ovaj predlog danas koji je u Skupštini, a da je pre toga i sam ODIHR u martu mesecu rekao da je ovo prihvatljivo za njih, jer su oni inicirali donošenje ovakvog zakona.

Najinteresantnije, najlicemernije od svega jeste što je opozicija sve vreme, učestvujući na tim diskusijama, na javnim diskusijama tražila da se usvoji ono što je CRTA predlagala, tražili su sijaset stvari i oko te komisije, i oko toga da mora šest meseci da budete prijavljeni na prebivalištu da biste mogli da steknete biračko pravo, da vas biraju i da budete kandidat, da se kontroliše da u jednoj zgradi na tom spisku piše koliko ima glasača. Sve su to bile stvari koje smo mi upodobili i, gle čuda, došli smo do toga da blokaderska opozicija ne prihvata i mnogi neće učestvovati, niti u glasanju, a što je najgore neće dati kandidate za komisiju, iako će na to imati pravo. Znate li zašto? To će im biti alibi da bi mogli da pričaju da su sledeće izbore izgubili samo zbog toga što ta komisija nije uradila posao kako treba, naravno, lažući u godinu dana.

Odlučio sam, što se ove komisije tiče i ovoga što sam rekao, da se kladim sa svakim u hiljadu evra da oni neće dati kandidate za komisiju na taj način, opstruirajući formiranje te komisije u pokušaju da na sledećim izborima opravdaju svoj neuspeh, a neuspeh će biti siguran, jer imate na jednoj strani jednog čoveka koga pratimo svi mi, koji radi 20 sati dnevno, koji vuče ko lokomotiva, gradi, razvija naše odnose u međunarodnim odnosima, privredu, ekonomiju… Neverovatno je koliko je Srbija napredovala, i to građani vide, i o tome će odlučivati na izborima, nadam se, otprilike predviđam u decembru naredne godine. Pozivam sve poslanike i vladajućih stranaka, a i opozicije, ukoliko su iole pošteni, ukoliko iole imaju karakter, da glasaju za ono za šta su se zalagali. Ako ne, pokazaće još jednom da su licemeri kakvi jesu, a ja sam rekao da nudim svima njima opkladu u hiljadu evra, pa izvolite, gospodo.

Na kraju, Srbija ne sme da stane, Srbiju ne sme da zaustavi niko, neće je zaustaviti ni ove blokade, neće je zaustaviti ni pucnji. Živela Srbija.

Hvala vam.
Sledeći je Robert Kozma.

Hvala vam predsedavajuća.

Na dan kada je Dijana Hrka majka stradalog mladića u padu nastrešnice započela štrajk glađu, kao iznuđeni čin, da svi odgovorni za pad nadstrešnice budu krivičnog procesuirani, da se puste uhapšeni studenti, da se raspišu vanredni parlamentarni izbori, vladajuća većina je gurnula u skupštinsku proceduru leks specijalis Generalštab.

Vi ste ga podneli kako biste poklonili Trampovom zetu ekstra lokaciju za njegov luksuzni hotel. I ovo vam postaje već obrazac ponašanja. Iskoristite svaku tragediju, svaku tešku situaciju da progurate neki poklon vašim tajkunima ili strancima, kako bi ćutali na kriminal i korupciju koju sprovodite u Srbiji.

Tako ste u trenutku kada je cela nacija tugovala zbog masovnih ubistava u „Ribnikaru“, u Malom Orašju i Duboni, tako ste iskoristili situaciju da vaša Vlada, vaš Goran Vesić, vaša Aleksandra Sofronijević, da podnesu izmene Zakona o planiranju i izgradnji i poklone vašim tajkunima besplatnu konverziju zemljišta iz prava korišćenja u pravo vlasništva i time ste oštetili budžet Republike Srbije i građane Srbije za nekoliko milijardi prihoda. I ovde se o tome radi, o poklonu strancima, zetu američkog predsednika, u nadi da će ćutati na vaša nepočinstva.

Pokušavate da ovaj Predlog zakona prikažete kao dobar za privredni razvoj. Čuj, privredni razvoj. Radi se o izgradnji jednog hotela. Da li je vaš ekonomski tigar na to spao, na jedan hotel, od svih investicija? Ništa fabrička postrojenja, ništa industrija, ništa IT revolucija, nego jedan hotel. To je mera vašeg privrednog razvoja, poklon lokacija strancima ili tajkunu, vama debela koverta u džep, građanima dugovi ili u najboljem slučaju posao na recepciji hotela ili čišćenju soba.

Takođe, predlagač i obrazlagač ovog akta sramno je pokušao da prikaže kako zgrada Generalštaba, inače umetničko delo i arhitektonski dragulj Nikole Dobrovića, pokušao je da prikaže kako to nije zaštićeno kulturno dobro, kako to nije spomenik kulture, tobože, jer se radi o Generalštabu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Hej, radi se o Vojsci Narodno oslobodilačkog pokreta, radi se o antifašistima, radi se o partizanskoj borbi, o našim precima koji su oslobodili ovu zemlju od fašista, nacista i kolaboracionista u Drugom svetskom ratu. Vi ste njih našli da vređate. Sram vas bilo. To je slavna borba naših predaka u Drugom svetskom ratu.

To nakaradnom logikom koju ste obrazlagali vi biste onda trebali da srušite pola Srbije, jer je većina zgrada javnih institucija i bolnica i domova zdravlja i škola i kasarni izgrađeno nakon Drugog svetskog rata u socijalizmu, za vreme Jugoslavije.

Meni je u redu, ja razumem šta je ideologija obrazlagača, ali bih voleo da čujem šta je mišljenje tzv. lažnih naslednika Saveza komunista Srbije, Socijalističke partije Srbije, šta je njihovo mišljenje o ovom vređanju antifašizma, o vređanju partizanskog pokreta, o vređanju Jugoslavije. Hajde recite.

Takođe, već je bilo spomenuto. Jasno je šta je stav obrazlagača. On prosto ne podnosi SFRJ, ali to je laž, laž je zato što ovaj zakon definiše prostor i lokacije na kojoj se nalazi i kasarna Sedmog puka. Izgrađena je u 19. veku. Ona se nalazi na ovim lokacijama takođe. Hoće li nekim sledećim izmenama ovog zakona i ona biti predviđena za rušenje, hoće li vam tada smetati i nasleđe kraljevine Srbije? Hajde recite nam.

Hajde da vidimo šta u ovom vašem leks specijalisu Generalštab kažu vodeće evropske međunarodne organizacije specijalizovane za zaštitu kulturnog nasleđa, kao što je Savet arhitekata Evrope, kao što je Evropa Nostra. Oni kažu sledeće - moguće rušenje kompleksa Generalštaba ne bi samo izbrisalo evropsko remek delo modernističke arhitekture i simbol posleratnog stvaralaštva i identiteta Jugoslavije i Srbije, već bi nanelo nepopravljivu štetu međunarodnom ugledu zemlje, naročito u okviru njenih odnosa sa EU, Savetom Evrope i UNESKO.

Za njih Generalštab je remek delo. I zato podržavaju zahteve da se, koje inače podržavaju takođe i srpski arhitekti, koji su izneli te zahteve, podržavaju zahteve da se hitno povuče ovaj predlog iz skupštinske procedure, da se poništi odluka Vlade Srbije kojom je nezakonito ukinut status zaštićenog spomenika kulture, da se objave svi ugovori i sve tajne prepiske i dogovori koje ste radili o rušenju Generalštaba, da se pokrene transparentna, stručna i javna rasprava o načinu revitalizacije i obnove zgrade Generalštaba.

Pored toga što je ovaj Predlog zakona koruptivan u svojoj suštini, protiv je javnog interesa, on je i protivustavan i direktno krši Zakon o kulturnom nasleđu. Da apsurd bude još veći predlažu zakon kojim se definiše rušenje, ne gradnja nego isključivo rušenje. Ne želite da gradite. Želite da srušite zgradu Generalštaba kako bi se izbegla bilo kakva mogućnost da se on zapravo obnovi i revitalizuje.

Naravno da je sve što ste napisali u Predlogu zakona nepotrebno, jer Zakon o planiranju i izgradnji, dragi građani, inače sve već ovo definiše, i kako se rade pripremni radovi i kako se vrši rušenje i kako se priprema lokacija za gradnju i sve ostalo, kako se izdaju dozvole. Ništa predloženim zakonom nije novo, nego je samo usmereno da se što pre sruši zgrada Generalštaba, a lažete da se ona ne može obnoviti, da se ne može rekonstruisati. Najuglednije srpske arhitekte kažu da može, da su već nebezbedni delovi sklonjeni odavno i da je sada potrebna stručna rasprava kako da ga obnovimo.

Takođe, ono što je zanimljivo jeste da predlažu leks specijalis u trenutku dok se vodi istraga Tužilaštva za organizovani kriminal i već sada ima više osumnjičenih da su falsifikovali dokumenta kojima je Vlada donela nezakonitu odluku da se ukine zaštićeno kulturno dobro Generalštab. Optužen je i direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika i direktor Gradskog zavoda za zaštitu spomenika.

Zarad građana, prethodna Vlada, ali isti ovaj vladajući režim je u novembru 2024. godine donela odluku koja je direktno išla protiv Zakona o kulturnom nasleđu, takođe je bila neustavna i nezakonita. Još tada smo kao poslanici Zeleno-levo fronta zajedno sa kolegama takođe iz opozicionih poslaničkih klupa i zajedno sa poslanicima SSP, SRCA, NPS-a podneli predlog za utvrđivanje neustavnosti, nezakonitosti Ustavnom sudu. Već tada smo vam rekli da ste prekršili proceduru definisanu Zakonom o kulturnom nasleđu.

Ono, za kraj, što mogu da kažem, sve vreme obrazlagač hoće da prikaže da su poslanici protiv izgradnje. Niko nije ovde protiv gradnje, nego smo protiv vaše kriminalne ugradnje koja nas i skupo košta i bezbednosno ugrožava i niko vam ne veruje kada vi uzmete u usta reči kao što je – izgradićemo nešto, rekonstruisaćemo, popravićemo itd. jer moram da vas podsetim da je nažalost zgrada koju ste vi rekonstruisali, da je nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu pala nakon što ste je vi rekonstruisali i da je cenu svojim životima nažalost platilo 16 građana. Zbog toga vam ne verujemo ni reč kada vi spominjete gradnju, jer gledamo kako ćemo biti ugroženi.

Takođe, imam jedan utisak da je obrazlagač kojim slučajem bio u situaciji da se pita 2004. godine kada je nažalost izgorelo dve trećine našeg Hilandara, našeg neprocenjivog religijskog kulturnog dobra, on, imam utisak, ne bi pristupio obnovi nego bi ga dodatno srušio, sagradio hotel i rekao – imaćemo spomen obeležje. Hvala vam.

Reč ima Milenko Jovanov.

Ovo je stvarno da se čovek nasmeje, da oni spominju Hilandar na bilo koji način, a da im je poređenje Hilandara i ovoga stvarno u istoj ravni, ali dobro. Ako nisu zgrada SSNO i Hilandar baš isto, onda su verovatno vrlo slično, jel tako? To je jedno te isto i potpuno je normalno dovodeći u ravan.

Ali, hajdemo redom. Pošto kaže - čuveni arhitekta Dobrović, da vidimo po čemu je čuven arhitekta Dobrović. Ko je Dobrović? Posle Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, nije izveo više ni jedan jedini projekat u Beogradu. Zašto kada je napravio takvo savršenstvo?

(Peđa Mitrović: Ovo je skandal!)

Šta je skandal? Skandal je da vam se kaže istina? Pa, dobro, pošto vi najverovatnije Dobrovićevu sliku držite na zidu umesto ikone, šta da vam radim, ovo je za vas bogohuljenje.

Dakle, Nikola Dobrović, posle Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, više nije izveo ni jedan jedini projekat u Beogradu. Zašto? Zašto je Nikola Dobrović potpisao projekte urbanizacije prvih novobeogradskih blokova koje je izradio Dragiša Brašovan, koji je od komunističke vlasti bio zabranjen 1945. godine i nije mu dozvoljeno da bilo šta projektuje? To je ta moralna gromada koja je tuđe projekte prikazivala kao svoje, zato što je bio politički podoban.

Što se tiče same zgrade SSNO, da vidimo kolika je to vrednost. To je uvećana kompilacija dva njegova predratna dela, jednog izvedenog hotel Grand u Dubrovniku, koji je beli deo SSNO, i drugi nerealizovani njegov predlog za Palatu PRIZAD, današnji TANjUG na Obilićevom vencu, to je crveni deo SSNO. Dakle, to vam je vrednost objekta.

Šta je Dobrović pisao o beogradskim modernistima, najboljim arhitektama koje je Srbija imala? Kaže njihov junak Dobrović, citat: „Ilegalni, crni, regulacioni plan beogradske čaršije sprovodio se nesmetano, po volji bogataša, građevinarstvo Kraljevine Jugoslavije bilo je provincijski odraz previranju u arhitekturi koja su se događala u Evropi, kao i svemoćnog vršljanja privatnog sektora zavisnog od inostranstva“. Kraj citata. To kaže ovaj, kako oni kažu, čuveni veliki arhitekta Dobrović.

Da li znaju da je isti taj Dobrović naredio uništavanje zgrade Maršalata, čiji je arhitekta čuveni Momir Kurunović i sa čijim se delima ova nova revoluciona vlast posebno obračunavala? Ne znaju, baš ih briga, jer čim je Dobrović, on je savršen.

Da li su čuli kritiku prof. Aleksandra Kadijevića, koji navodi Nikolu Dobrovića kao autora megalomanskog projekta na Tašmajdanu iz 1948. godine, koji je predvideo izgradnju bloka brutalističkih betonskih zgrada sa očiglednim ciljem da se uništi park Tašmajdan kao simbol istorijskog kontinuiteta Beograda, a da novoizgrađeni mastodonti preuzmu potpunu dominaciju prostorom u odnosu na crkvu Svetog Marka?

To je taj čuveni Dobrović. Toliko o Dobroviću i o njegovim delima. Ali, šta oni znaju? Šta ih briga za bilo šta, nego lupetaj, šamaraj, šeketaj, pričaj da je to tako i ljudi će da poveruju. E, pa nije.

Što se tiče partizana i Partizanskog pokreta, partizani i Partizanski pokret bi streljali ove koji dobijaju pare iz inostranstva da rade protiv sopstvene zemlje. Oni su takve streljali. Nekad su im doduše sudili, nekada nisu, ali su ih streljali. I sad se on poziva na Partizanski pokret! On koji je finansiran parama Hakija Abazija da vodi politiku u Srbiji se poziva na partizane! Pa, niko od njih partizane preživeo ne bi. Zato najbolje o partizanima da ćute, da nađu neke druge na koje će da se pozivaju.

Najzad, što se tiče hotela i ko će da radi u hotelu, radiće građani Srbije u hotelu. Za ove blokadere kada propadnu na izborima, ko što će da propadnu, biće posla, trebaće im i lift-boj, trebaće im i babasere, trebaće čistači. Sve za šta su kvalifikovani imaće prilike da rade upravo u tom hotelu. Hvala.

Robert Kozma, replika.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

Dragi građani, sad ste mogli da čujete prosto šta je manir, rečnik nekoga ko vodi najveću poslaničku grupu u ovom domu. Rečnik koji pristojni građani ni u najgorim raspravama, ni u toaletu i WC koji je spominjao, ne koriste nikada, zato što su pristojni i zato što žele da imaju argumentovanu raspravu. Mogli ste da vidite kada nekom nedostaje znanja i pristojnosti na šta se to svede.

Druga stvar, hajde da ostavimo tumačenje ko je Nikola Dobrović stručnjacima i arhitektama. Ali, zarad građana samo da čujemo, Nikola Dobrović je bio glavni urbanista Beograda od 1945. do 1950. godine. Trasirao je razvoj ovog grada nakon što je bio urušen od strane fašista, nacista i kolaboracionista, a podigli su ovaj grad upravo oni koji su vodili Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju, o čemu lažni naslednici oličeni u SPS-u očigledno ništa neće da kažu ni da spomenu. To je jedna stvar.

Druga, hajde samo da ustanovimo, mi u ovom trenutku imamo to da nekoliko fabrika napušta Srbiju na jugu Srbije, ostavlja građane bez ikakvog posla. To su fabrička postrojenja, industrija, IT revolucija i sve ostalo što je potrebno u Srbiji. To je potrebno, a to vam odlazi ili ne možete da provučete, da dovučete, ali zato Trampovom zetu jedan hotel možete da namestite. To je mera vašeg razvoja.