Zahvaljujem, poštovana predsednice.

Celjeni članovi Vlade, u svo uvažavanje kolega koji su podneli Predlog zaključka povodom predstavljanja izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2025.godinu moram da konstatujem neke činjenice vezene za izveštaj koje danas tokom ove rasprave ne možemo, tj. ne smemo izostaviti.

29/2 JD/MJ

Čitajući pomenuti izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije nisam mogao da steknem utisak kako pred sobom imam dokument političkog i ekonomskog partnera, već politički manifest koji iz gotovo svake svoje rečenice poručuje – Srbijo, nećeš biti nikada dovoljno dobra.

I sve bi to u određenoj meri bilo donekle podnošljivo da ne traje već dve decenije u kontinuitetu sa sve manje diplomatskog jezika, a sve više licemerstva, otvorenih pritisaka i ucena.

Nema u tom izveštaju ni trunke dobre namere, jer umesto smernica na putu tzv. evropskih integracija Srbija je dobila još jedan spisak prepun konstatacija – nedovoljno nedostaje, nije urađeno, kao da se radi o neposlušnom učeniku, a ne o nezavisnoj i suverenoj državi.

A ono što u svemu ovom najviše iritira i osećaj da Brisel i sam više ne zna šta tačno želi osim da Srbiju drži u statusu večitog kandidata, u stanju kontrolisane neizvesnosti da je ucenjuje, pritiska, ponižava i primorava na raznorazne ustupke. Svakome ko makar i ovlaž baci pogled na ovaj kao i na prethodni Izveštaj Evropske komisije više je nego jasno da je on pisan sa idejom da se svake godine održi željeni nivo političkog pritiska na Srbiju.

Sve što Srbija uradi nedovnoljno je. Sve što ne uradi razlog je za novi pritisak i ucene. Sve dok Srbija ne pristane da se odrekne svog identiteta, svoje suverenosti, dela državne teritorije, veza sa sunarodnicima u regionu, istorije, kulture, tradicionalnih duhovnih i moralnih vrednosti, Brisel će nastaviti sa ovakvim ponašanjem.

Ta strategija je nakon ovoliko vremena totalno razgolićena, pa su već odavno svi u Srbiji shvatili da se radi o čistoj političkoj manipulaciji. Zato moramo otvoreno da kažemo ono što građani Srbije oduvek znaju. Evropska unija ne samo da ne želi Srbiju u svom članstvu, već je ne želi ni kao ravnopravnog partnera. Ona Srbiju želi isključivo kao politički zavisnog, ekonomski potčinjenog, teritorijalno ograničenog, medijski kontrolisanog, večitog kandidata za članstvo.

Jedan od najvećih problema ovog Izveštaj jeste njegov sraman odnos prema državi Srbiji. Nema u njemu ni trunke partnerstva, razumevanja, a ponajmanje samokritike. Srbija se kritikuje za ono što se članicama Evropske unije toleriše, svesno ignoriše ili proglašava unutrašnjim pitanjem.

Zbog svega toga građani Srbije koji su godinama izloženi Briselskom licemerju, politici ucena, pritisaka i dvostrukih standarda više nemaju strpljenja da slušaju lekcije od država koje ni same ne poštuju principe, koje nam nameću i zbog kojih nas besramno ucenjuju.

Svima je odavno postalo jasno da Evropska Unija od Srbije ne očekuje reforme već isključivo bespogovornu pokornost, najniži oblik podaništva.

Ako govorimo o tome šta je za najveći deo građana Srbije najbolnije u tekstu to je bez konkurencije činjenica da Brisel bez ikakvog srama pokazuje da je pitanje priznavanja lažne države kosovo postalo glavni, potpuno otvoren, ogoljen, i tako reći, u potpunosti formalizovan uslov.

Ne govori se tu o nikakvim principima međunarodnog prava koje su oni ubili u trenutku kada su 24. marta 1999. godine, bacili prvu bombu na Srbiju. Pucali su oni tog dana na Srbiju i srpski narod ali su ubili međunarodno pravo. Još manje se govori o pravdi, već isključivo o tome da Srbija ukoliko želi da dobije pozitivno mišljenje o napretku na takozvanom Evropskom putu mora bezpogovorno da se povinuje političkim interesima Brisela.

29/3 JD/MJ

Evropska komisija, Evropski parlament, određene države članice više i ne kriju da je glavni uslov, mogu slobodno reći, i jedini pravi uslov da Srbija prihvati ono što ni jedna suverena država nikada ne bi prihvatila, da prizna legitimitet okupacije i gubitka dela svoje teritorije ili da zaboravi na članstvo u Evropskoj uniji.

To nije evropska vrednost, to je besramna politička ucena. Od Srbije se traži da se zarad nade u prijem u članstvo do koga nikada neće doći odrekne Kosova i Metohije i pristane na gašenje Republike Srpske. U takvim okolnostima građani Srbije s punim pravom osećaju ne samo duboko razočarenje, već i sve jači bes i revolt.

Evroskepticizam u Srbiji odavno više nije pojedinačna pojava, on je logična posledica i logična reakcija građana Srbije koji previše dugo slušaju prazna obećanja, gomilu laži, svakodnevne pritiske i ucene i ne žele to više da tolerišu.

30/1 GD/MP 15.50 – 16.00

Prema najnovijem evrobarometru, koji je nedavno objavila Evropska komisija, članstvo Srbije u Evropskoj uniji podržava jedva nešto preko 30% građana Srbije. Građani Srbije najveći stepen poverenja imaju u Rusiju i Kinu, oko 60%, dok je Evropska unija sa 38% na trećem mestu.

Sve to nam nameće pitanje da li posle svega što smo čuli, posle svega što smo videli i doživeli tokom prethodnih godina od strane Brisela, tzv. put evropskih integracija uopšte ima ikakvog smisla, s obzirom da to više nije put budućnosti? To je odavno postao put poniženja i bezumlja i Srbiji definitivno tu nije mesto.

Nije joj mesto na putu na kome moramo da se, zarad praznih obećanja, odreknemo svojih dokazanih prijatelja i saveznika, da se odreknemo svojih korena, svog identiteta, svojih duhovnih i moralnih vrednosti i postanemo bespogovorni podanici u tuđem imperijalnom projektu.

I u ovom Izveštaju, kao i u izjavama raznih evropskih komesara, izvestilaca insistira se da Srbija izabere stranu, da ne može više biti dobra sa svim narodima i državama, a pogotovo ne sa onima koji su se kroz istoriju pokazali i dokazali kao iskreni prijatelji i saveznici srpskog naroda i države, da se odreknemo Rusije i Kine, kao i svih onih koji su bili uz nas uvek kada nam je kroz istoriju bilo najteže i to zarad čega? Zarad šarene briselske laže.

Zato bih kao odgovor ponovio reč Aleksandra Vulina kako Evropska unija ne shvata da ne bi trebala da požuruje Srbe da izaberu stranu, jer ako bude uspešna u svom zahtevu i Srbi se budu odlučivali na kojoj su strani, više sam nego siguran da im se neće dopasti izbor srpskog naroda, jer Srbi su kroz istoriju uvek bili tamo gde su bili istina i pravda, a ona odavno nije u EU i Briselu, ako je tamo ikada i bila.

Naš izbor neće biti samo ekonomsko, već pre svega civilizacijsko pitanje, izbor da li ćemo biti deo sveta u kome nam već decenijama konstantno prete, ucenjuju nas i beskrajno nam nameću nove neprihvatljive i ponižavajuće uslove saradnje ili sveta u kome nas, pre svega, poštuju i uvažavaju, u kome nas gledaju kao sebi jednake i ravnopravne, u kome se saradnja država članica zasniva na iskrenosti i dobronamernosti.

Evropska unija je možda nekada i bila simbol ekonomskog i privrednog prosperiteta, mira i političke stabilnosti, ali danas pred našim očima vidimo ruševine nekadašnje Unije koja se svakim danom sve više suočava sa dubokim krizama, političkim, energetskim, ekonomskim, demokratskim, a nada sve moralnim.

Nasuprot tome, BRIKS predstavlja drugačiji svet, svet jednakih i ravnopravnih, a ne nadređenih i podređenih, svet u kome se odluke donose dogovorom, a ne uslovljavanjem i nametanjem. To je savez koji okuplja zemlje sa najvećim ekonomskim rastom, sa najvećim investicionim potencijalom, ogromnim, gotovo neiscrpnim prirodnim resursima i tržištima budućnosti.

Pristupanjem BRIKS-u naša država bi otvorila vrata tih ogromnih tržišta, ubrzala dolazak investicija, povećala tehnološku nezavisnost, osnažila svoj međunarodni položaj i zaštitila državnu teritoriju, pogotovo onu pod privremenom okupacijom. Otuda i potiče tolika nervoza i bes evropskih zvaničnika, kojima je jasno da polako ali sigurno postaju politička periferija, gde ih vodeće svetske sile, poput Rusije, Kine, Amerike, zaobilaze i ne vide u svojim geopolitičkim planovima.

Sve to odluku koju će građani Srbije doneti u skorijoj budućnosti svakim danom čini sve izvesnijom, a ta odluka zbog svega onoga što smo prethodnih decenija doživeli i trpeli od strane briselskih moćnika se neće poklapati sa njihovim nametnutim vrednostima, njihovom vizijom budućnosti i njihovim interesima, ali će se u potpunosti poklopiti sa tradicionalnim duhovnim i moralnim vrednostima, vizijom budućnosti i interesima Srbije i njenih građana.

30/2 GD/MP

Sve ovo što sam ja sada ovde izgovorio znam da ne podržava dobar deo republičke Vlade i najveći deo poslanika u ovoj sali, ali znam da to jako dobro razume i oseti predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i da razumeju, osete i podržava veliki broj građana Srbije. Upravo zato predsednik Vučić i jeste doneo odluku da Srbija danas ne učestvuje na samitu Evropska unija – Zapadni Balkan u Briselu.

Znam da predsednik za takvu odluku nije imao većinsku podršku u Vladi i verovatno je nema ni ovde u parlamentu, ali zato je imao, ima i imaće mnogo značajniju podršku ogromne većine građana Srbije.

Slažem se sa predsednikom Vučićem da Srbiji danas nije bilo mesto tamo, jer bez Srbije taj samit je samo ogoljeni skup vazala Evropske unije, pred kojim je jedan jedini cilj, da obuzdaju, ponize i politički i ekonomski potčine Srbiju.

Tema tog današnjeg samita neće biti proširenje Evropske unije, jer njega nikada neće ni biti, bar ne za ponizne balkanske vazale, već Srbija i njeno tvrdoglavo odbijanje da postane deo ratne koalicije protiv Rusije.

Zbog svega toga na kraju svog obraćanja želim da danas iz ove sale pošaljem jasnu poruku da Srbija nikada neće pristati na ucene, da Srbija nikada neće okrenuti leđa niti uvesti sankcije svojim dokazanim prijateljima i saveznicima, da se Srbija nikada neće odreći svog suvereniteta, kao ni najmanjeg komadića svoje teritorije, da će Srbija uvek i po bilo koju cenu biti garant opstanka i bezbednosti Republike Srpske i da će Srbija samo takva imati sigurnu budućnost, budućnost o kojoj će odlučivati isključivo građani Srbije.

Hvala.

Hvala vama.
Reč ima Radomir Lazović.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani građani, čini se da je izostanak Srbije na ovom samitu EU – Zapadni Balkan znak potpunog kraha Vučićeve spoljne politike i ovo danas je verovatno najteži dan kada su evrointegracije Srbije u pitanju.

Dok komšijske države, Albanija i Crna Gora, stoje na pragu članstva i zatvaraju klastere, mi ne da nećemo otvoriti ni jedan novi klaster, nego nemamo čak ni predstavnika na samitu EU - Zapadni Balkan.

Zamislite, uvredio nam se princ, trlja okice, nadurio usne, pa ako Evropa ne veruje njegovim izmišljotinama, e pa neće on onda ni da ide tamo u Brisel?

U ovom trenutku potpunog poraza Vučićeve spoljne politike nema niko drugi, nema premijer, nema neki ministar, recimo, za evropske integracije, nema možda sadašnja predsedavajuća parlamenta, nekada isto premijerka, da preuzme odgovornost za to, nego ste poturili Elviru Kovač da formalno, u redu, ali po odgovornosti reklo bi se da bi trebalo još neko ovde da sedi, da objasni kako je došlo do tog sloma, nego nam ona iz izveštaja čita da nije baš sve katastrofa, nego eto u Izveštaju Evropske komisije ima i tih par nekoliko rečenica koje možda eto nisu toliko loše.

A čak nema ni šta da kaže, nego nam govori o REM-u, o biračkom spisku, o REM-u koji niste uspeli zbog mahinacija i manipulacija koje izvodite, čak ni da formirate, nego su izabrana osam od devet članova Saveta REM-a.

Kaže isto Elvira Kovač – treba nam dijalog. Treba nešto kao da sad mi glumimo neki dijalog dok nas nazivate ustašama, rušiteljima države. Kažete da treba civilno društvo da utiče u tome. Stvarno? Koje civilno društvo? Isto to koje nazivate izdajnicima? Da li to civilno društvo? Jel su sada dobri odjednom? Do juče ste im radili o glavi, a sada su kao dobri.

30/3 GD/MP

Sa Elvirom Kovač bih hteo da porazgovaram možda o tome zašto se prisluškuje Anna Oreg, na primer, i zašto se na taj način sprečava da se deluje u Mađarskoj zajednici u Srbiji. Da li ima neko opravdanje za to? Ali, ne moramo sada, nije tema.

Evo, kaže koleginica Đorđević da je uvek tema to i slažem se.

Dakle, ovaj pokušaj sa ovim zaključkom je u stvari pokušaj da se ublaži težina izveštaja Evropske komisije. Za mene, ovaj pokušaj je smešan, 128 strana ovde štampano u manjem formatu, a evo ga zaključak. Ovo je zaključak, dragi građani. Pogledajte ovo. To je zaključak? Mi zaključujemo da treba raditi dalje kao Narodna Skupština. Stvarno?

Imate teške optužbe da ste preoteli državu u tom izveštaju, nego da vidimo prvo kako je do njega došlo.

31/1 TĐ/CG 16.00 – 16.10

Dakle, prvo je Evropski parlament, 500 poslanika iz svakog kraja Evrope, usvojio Rezoluciju o izbornoj krađi 2024. godine, a onda i rezoluciju u kojoj se taksativno nabrajaju sva zlodela koja su se desila prethodne godine nakon velike pobune građana zbog katastrofe u Novom Sadu. Trideset tačaka redom. Svi oblici represije se osuđuju, od hapšenja i prebijanja građana, preko napada na medije, napada na evroposlanike, napada na članove Bundestaga ovde, napada na prosvetare, na građane Srbije, preko zvučnog topa, pa i eksplicitno navedene uloge Marka Krička, komandanta JZO, u policijskoj represiji.

Posebno se osuđuju izjave, evo recimo, Ane Brnabić i ostalih ljudi na vrhu režima da je nastrešnica pala kao posledica terorizma ili sabotaže. To će ući u istoriju beščašća, mada ima ovde raznih koji bi trebali da uđu u istoriju beščašća, podvala i lažnih izjava koje je neki zvaničnik Srbije dao.

To je Evropski parlament usvojio. Ako ćemo govoriti o sramoti, to je sramota ove naše države. To je sramota zato što treba neko da nam kaže sa strane, ali dobro je da Srbija ima saveznike koji će jasno i glasno osuditi takvo dešavanje u Srbiji.

Evropska komisija je onda donela ovaj najoštriji izveštaj do sada o kome je zaključak koji je na dnevnom redu. Izveštaj izražava duboku zabrinutost zbog autoritarnih tendencija, Srbiju otvoreno naziva otetom državom, kao što smo više puta ovde rekli, otetom od strane režima kriminalne hobotnice SNS. Kritikuju i vladavinu prava i nezavisnost pravosuđa i slobodu medija. Borba protiv korupcije ocenjuje se kao zaostala i bez rezultata.

Najniža ocena u domenu slobode izražavanja, nazadovanja u ovoj oblasti i to u trenutku kada su mediji svakodnevno napadani i optuživani najstrašnije od najviših državnih funkcionera, pa evo princ se juče drao, vređao, urlao, napadao novinare koji se, zamislite, usuđuju da mu postave neko pitanje.

Na udaru su i prosvetni radnici i univerziteti i radnici u kulturi. U izveštaju se kao i u prethodnoj rezoluciji Evropskog parlamenta jasno govori o ozbiljnim nepravilnostima na izborima. Podsećam vas da je ovde moj kolega Bogdan Radovanović bio napadnut metalnom šipkom, ali ga to nije zaustavilo da ovde govori o dešavanjima u gradovima u kojima su bili održani lokalni izbori. Ne možete da sakrijete ono što se dešava i više niko neće okretati glavu ni na ono što se desilo mojoj koleginici Biljani Đorđević koja je napadnuta ispred parlamenta kada ju je pratio, a posle i pretio klanjem jedan od vaših jurišnika iz „ćacilenda“.

Mislite li da može „ćacilend“ da se sakrije tek tako. Mada sam spreman da se opkladim da ćete probati da ga sakrijete i sklonite pred specijalnom misijom Evropskog parlamenta koja dolazi. Ako nije tako, bilo bi mi drago da vide onu tovatnu mast i onaj kamp, utvrđenje kriminalaca i batinaša koji ste napravili ispred Narodne skupštine da vas čuva, jer nemate verovatno više nikoga.

Da li stvarno mislite da možete da sakrijete ove pokušaje da neutrališete Tužilaštvu za organizovani kriminal, da vam je ministar falsifikator, da predsednik najavljuje pomilovanje unapred za one koji će kršiti zakone da bi poklonili kulturno-istorijsko nasleđe Srbije, odnosno Generalštab? Pazite tu drskost. On će da podnosi krivične prijave protiv nas koji smo doprineli odbrani Generalštaba. Pazite tu drskost.

Evo nas ovde, evo tu smo, evo spremni smo, stojimo uvek, kao i do sada, iza svega što radimo. Možete nas vrlo lako naći. Sve moje kolege i ja i iz opozicije i oni koji ne čine narodne poslanike i nisu u parlamentu su tu i dostupni su. Samo napred. Mi smo ponosni na to što smo doprineli odbrani Generalštaba, što ćemo da se borimo za recimo seču Košutnjaka koju planirate i protiv svih drugih koruptivnih projekata koje radite.

31/2 TĐ/CG

Pitanje evropskih integracija, odnosno otvaranje novih klastera, naprednjačka vlast uvek je doživljavala i shvatala samo kao pitanje PR i deklarativno, ali ne i stvarnih reformi i promena. Danas je to svima očigledno. Valjda više niko neće da vas sluša kada obećavate, kada pišete u dokumentima, a posle se ništa ne desi, kada nema nikakve implementacije, kada kradete izbore, kada napadate ljude, kada kontrolišete medije, kada ne možete jednu nezavisnu instituciju da formirate bez varanja, bez manipulacija, pa tako ni REM.

Neće ni biti otvaranja klastera, neće ni biti evrointegracija dok god je Aleksandar Vučić na vlasti. On je najveći neprijatelj evrointegracija zato što zamislite kako bi izgledalo kada bi se možda primenjivali najviši standardi u pravosuđu, pa gde bi bili? Pola ovih ljudi bi bilo u zatvoru.

Kada bi bila sloboda medija ili kada bismo imali adekvatne izborne uslove, pa vi sigurno ne bi bili na vlasti. Vi se pitate samo kako da ukradete dovoljno da biste na vlasti ostali. To je očigledno. Ne možete više to da sakrijete.

Mi se za EU borimo, ne zbog deklarativnog članstva, nego zato što vam je tamo na primer pet puta veća prosečna plata, a cene hrane su dosta slične, zar ne? Prosečni životni vek građana EU je 10 godina duži, nego građana Srbije. Jel mi ne zaslužujemo da živimo dostojanstveno i da ispunimo sve životne potencijale ovde u Srbiji, nego zaslužujemo da nas kriminalna hobotnica pljačka i da nam živote upropaštava dok se ne opari dovoljno? Ono što je najtužnije – tog dovoljno nikad neće biti. Zadiranje vaših ruku u džepove građana Srbije nikada neće prestati.

Zeleno-levi front i Pokret slobodnih građana postigli su nedavno strateško partnerstvo, ali sam siguran i da su sve druge kolege spremne da se borimo za to da je prvi preduslov za bilo koji napredak u Srbiji hitna smena ovog kriminalnog režima, a jedan od naših glavnih ciljeva je članstvo Srbije u EU i mislim da je ono ostvarimo do 2032. godine. Zato poručujem sada za kraj – Srbiji je mesto u EU, a ne sa kriminalnom hobotnicom na vlasti koja nam, evo, deceniju i više uništava živote. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Ako neko želi repliku, pošto bih ja pričala kao ovlašćena SVM-a.

U redu.
Reč ima gospodin Jovanov.
Izvolite.

Dakle, ono što je važno za građane Srbije, oni su toga svesni i zato su i podržavali predsednika Vučića, to je da je spoljna politika Srbije u potpunosti usmerena na zaštitu interesa države i njenih građana. To znači da nema podaništva ni prema kome. To znači da ima saradnje sa svima. To znači da nema onih floskula koje smo čuli maločas od jednog poslanika, a to je da bi ulaskom u EU Srbija bila deo normalno sveta, a valjda su cela Afrika i Azija, Južna Amerika, Severna Amerika nenormalan svet.

(Radomir Lazović: Nisam to rekao.)

Opet si ispao glup u društvu. Ne propuštaš priliku da pokažeš koliko si glup. Neverovatno. Rekao mu je čovek – ja sam rekao. Ko je rekao? Ja sam rekao.

Uglavnom, ta spoljna politika je usmerena na zaštitu interesa Republike Srbije i oni koji ne razumeju da je zaštita interesa Republike Srbije najvažnija spoljna obaveza, obaveza spoljne politike, nego žele podaništvo, oni to ne mogu ni da shvate, ni da pojme i zato to i napadaju.

32/1 AL/MT 16.10 – 16.20

Ono što je problem to je da vi danas imate radovanje. One kažu – propala je, sa radošću, propala je Vučićeva spoljna politika.

Prvo, nije propala. Drugo, nema četiri stolice, nema četiri stuba, to ste zamenili, to su ovi vaši iz bivšeg režima. Četiri stuba to je Boris Tadić.

Dakle, naša spoljna politika jeste multivektorska, sa jedne strane, a sa druge strane postoji samo jedna jedina stolica države Srbije i samo to je ono što je nas i interes države Srbije. Da li to znači saradnju sa svima? Znači sa svima sa kojima u saradnji država Srbija može da ostvari nekakav interes. To je to i nema tu nikakve druge priče.

Sad, pošto mi je oduzeo vreme na ovu upadicu maločas, samo jednu stvar da dodam. Strašno je da bilo koji političar ili neko ko želi da bude političar, „vona bi“, koji sedi ovde… Da, mogu da kažem. Hoćete još da vam pričam? Ajde. Najviše mi je ličio na onoga iz „Tesne kože“, ono „Dženi kis mi ven vi met, džamping from čer, ši sez“, kako već ide.

Uglavnom, ono što je bitno to je da nema pravo niko ko sedi u ovoj sali i koga narod plaća da priča – ja neću dijalog. Nema pravo to da govori. Upravo zato što se tako ponašaju sprema im se zamena.

Dakle, mi smo od naroda plaćeni da vodimo dijalog i ovo što sad radimo je dijalog i zato nema niko pravo da unapred odbija bilo kakav dijalog sa bilo kim. To je vaš poraz, a najbolje znate zašto od dijaloga bežite. Od dijaloga obično beži onaj ko u njemu nema šta da kaže, a čuli smo maločas da je to zaista tako. Hvala.

Hvala vama.
Gospođa Ana Brnabić.
Izvolite.

Hvala vam.

Dakle, ovako. Ja sam se realno dosta borila za evropske integracije Srbije i kao predsednica Vlade, bogami i kao predsednica Skupštine.

Da, pravo da vam kažem, teško mi pada sve ono što vidim danas. Ono što mi još teže pada je što uvek vidim vas koji odete u Brisel i u Strazbur i u Berlin i, ja ne znam, u Hag da se žalite i žalite i kukate i opanjkavate svoju zemlju. Svaki vaš uspeh ogleda u tome da je Srbija negde zaustavljena, da je Srbija negde kritikovana, da je Srbija nešto izgubila, od investicija, preko radnih mesta, do toga da ste vi uspeli u tome da se ne otvori jedan klaster zato što ste toliko kukali i žalili se na vašu zemlju da su više ovi iz Brisela rekli – dobro, pustite, evo nećemo da otvorimo taj klaster samo prekinete da nam pišete otvorena pisma pošto ih imamo, imamo pisama od vas kao onih koverata u „Uzmi račun i pobedi“.

E sada ovako. Što se tiče ovih ostalih i nažalost duplih standarda Brisela koje vi nikada niste otišli tamo i pitali što je to tako, evo imamo front ranera Crnu Goru. Fenomenalno.

U vladavini prava jedna od važnijih stvari je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Zato u front raneru imamo podzemni tunel koji vodi do depoa Višeg suda u Podgorici koji je dugačak oko 30 metara, širok i visok oko metar. Taj tunel, kaže, je kopan tokom avgusta 2023. godine u vreme godišnjih odmora kada većina zaposlenih nije bila prisutna. Ko je kriv? Niko nije kriv. Ko je kopao? Niko nije kopao? A, što fali odande droga i što fali oružje, nema veze, to je vladavina prava.

Imamo Albaniju koja je otvorila sve klastere, dakle sva poglavlja, gde imate izbore koji su ćorave kutije.

32/2 AL/MT

Znate šta nemate u Crnoj Gori i Albaniji? Nemate takve kao što ste vi. Nemate onih koji idu, trče, opanjkavaju, žale se, mole da ta zemlja ne napreduje. E, toga nemate i to je u stvari ključna i osnovna razlika između Srbije i ovih drugih partnera u regionu.

Vi, takva opozicija i takvi blokaderi, to nigde ne postoji.

Hvala.

Čekajte, gospođa Brnabić vas nije pomenula, nije pogrešno protumačila vaše reči, nije se uvredljivo izrazila o vama. Zaboravila je samo Kavčane i Škaljare u Crnoj Gori, ali tunel jeste.
Hoćete repliku?
(Radomir Lazović: Naravno da hoću repliku.)
Ne čujem vas.
Po kom osnovu?
(Radomir Lazović: Hoćete da pročitam? Obraćala mi se lično i pogrešno protumačila.)
Nije. Nije meni, verujte, a ja odlučujem.
Izvolite.