Zahvaljujem, potpredsednice.
Poštovana ministarko, dobro je što je usvojen amandman, jer smo time upotpunili jedan važan zakon i ja sam jedna od predlagača zajedno sa svojim kolegama iz Zelene poslaničke grupe.
Htela bih da iskoristim priliku govoreći o amandmanima i Zakonu o klimatskim promenama, kao poslanica JS koja dolazi iz Raške oblasti, tačnije iz grada Kraljeva, da iz perspektive uticaja klimatskih promena kažem koliko je bitno da svaki grad u Srbiji se svim kapacitetima bori i smanji uticaj klimatskih promena.
Kako ciljevi razvoja grada Kraljeva ne bi bili ugroženi negativnim uticajem promena klima, kao što su porast temperature i promena režima padavina, toplotni talasi, suše, poplave i hladni talasi, odeljenje za poslove civilne zaštite Gradske uprave Kraljevo, u saradnji upravo sa vašim Ministarstvom za zaštitu životne sredine i UN programom za razvoj, uz finansijsku pomoć globalnog Fonda za životnu sredinu, iniciralo je izgradnju lokalnog plana adaptacije na izmenjene klimatske uslove.
Ovaj važan dokumenat je trenutno u proceduri za usvajanje na lokalnoj skupštini.
Česte i iznenadne poplave prouzrokuju ogromne posledice na život ljudi, ekonomiju kao i stanje životne sredine i od 2014. do 2020. godine teritoriju grada Kraljeva su zadesile sedam puta velike poplave. Štete i gubici su procenjeni na preko 40 miliona evra, što prevazilazi ceo jedan lokalni budžet.
U cilju smanjenja rizika od katastrofa, a u kontekstu adaptacija na izmenjene klimatske uslove, grad Kraljevo je sa Odeljenjem za poslove civilne zaštite, a u saradnji sa Vladom Republike Srbije, Kancelarijom za upravljanje javnim nabavkama, javnim preduzećem „Srbijavode“ i „Srbijašume“ izradio projektnu dokumentaciju za izgradnju višenamenskih hidroakumulacija na Žičkoj reci. Ove akumulacije će služiti kako za vodosnabdevanje u sušnom periodu, tako i za potrebe gašenja šumskih požara, kao i deponijske pregrade za zaustavljanje krupnog materijala u slučaju pojave velikih voda.
Upravo u ovom periodu, sa proleća, kada krene da se otapa sneg sa okolnih planina, kada planinske rečice nabujaju, pokupe smeće i otpad koji se tu našao zbog nemarnog ponašanja možda i svakog od nas u ovoj sali, to smeće završi u reci Ibar, koja jednim delom svoga toka prolazi kroz sam centar grada Kraljeva, praveći možda najlepši kej u Srbiji, izlije se, potopi taj kej i sportske terene koji se nalaze pored reke i pri povlačenju za sobom ostavi jednu pravu deponiju.
Ovo možda i najbolje pokazuje naš odnos prema majci prirodi. Naravno da se uz pomoć grada očisti teren, ali da li to treba da bude slika koja se bukvalno svake godine ponavlja, ne samo u Kraljevu nego, sigurna sam, i u mnogim gradovima širom Srbije? Nažalost, moramo da se kao nacija probudimo i da se edukujemo, da nam se ovakve stvari ne bi dešavale.
Da se vratim ponovo na projekat. Ovaj projekat je jedan od prvih koji se realizuju u našoj državi i poslužiće za ostale lokalne samouprave kao jedan od načina rešavanja problema izraženih klimatskih promena i katastrofa koji ih prate. Nadam se da će država iznaći mogućnost da se ovaj projekat do kraja realizuje, naravno, uz pomoć vašeg ministarstva, da se odrede finansijska sredstva. Procenjena vrednost investicije je negde oko 40 miliona dinara.
Pored iskazanih problema, kao i pokrenutih inicijativa, važno je istaći i ja želim da istaknem prirodne lepote ovog kraja. Želim da pomenem područje Lojanika u blizini Mataruške banje. Ovaj prostor je već decenijama pod zaštitom države u smislu prirodnog i kulturnog dobra. Naime, preko 10 hektara šume je neverovatnim i čudnovatim prirodnim procesom pretvoren u prelepe silifikovane eksponate. Ovi komadi su okamenjena drveta koja su često praćena pojavama opala i kalcedona, odnosno dragog kamena. Nažalost, prostor je divljom eksploatacijom i nedovoljnim nadzorom dosta devastiran. Ipak, i ovakav predstavlja neverovatnu prirodno i kulturno bogatstvo, jer po nekim pretpostavkama predstavlja jedan od prvih rudnika u Evropi.
Grad Kraljevo je preko Odeljenja za poslove civilne zaštite i Odseka zaštite za životnu sredinu u saradnji sa Rudarsko-geološkim fakultetom inicirao i izradio projekat u cilju adaptacije ovog prostora i uspostavljanje geološkog parka. Ovaj park bi služio kao svojevrsna turistička atrakcija, a u sistemu obrazovanja kao nastavna baza, koja bi bila od interesa za širu društvenu i naučnu zajednicu. Još samo dva ovakva parka postoje u Evropi – jedan u Češkoj a drugi u Grčkoj. Interesovanje za tim parkovima je neverovatno.
Tako da je ovo jedna od ideja za vaše ministarstvo, pogotovo u vremenu kada smo svedoci da prirodne lepote pod uticajem klimatskih promena nestaju skoro svakodnevno.
Za kraj, sve katastrofe i izražene klimatske promene koje su izražene poslednjih deset godina navode nas na potrebu aktivnijeg pristupa, ali i saradnje. Saradnja mora da se ostvari između različitih sektora, kao i različitih institucija, bez obzira na nivo vlasti, odnosno nivo odlučivanja.
Vezano za neophodnu saradnju, a shodno promenama Zakona o lokalnoj samoupravi, koji smo u Narodnoj skupštini inicirali i doneli, oblast zaštite životne sredine odnosno vode, vazduha i zemlje zahteva međuopštinsku saradnju.
Po principima ostvarena saradnja u odnosu na zajedničke rizike od katastrofa i slivova većih reka kao posebne geografske regije, neophodno je vršiti udruživanje službi, institucija i pojedinaca na nivoima lokalne samouprave.
Upravo su poslednji incidenti sa jalovištem rudnika na severu Kosova i Metohije kao mogućim zagađivanjem reka ali izvorištem vodosnabdevanja, opština, gradova, nizvodno od jalovišta primer potrebe za aktivnijom saradnjom i potrebom da lokalne samouprave, koje inače imaju problema sa nedostatkom ljudskih i materijalnih resursa, kroz udruživanje i formiranje zajedničkih službi, iznađu najbolje rešenje. Naravno, sve uz podršku resornog ministarstva.
Ja se nadam da nisam izašla iz današnje teme i iz teme amandmana i verujem da će vaše ministarstvo uraditi sve da smanji uticaj klimatskih promena, da ćete na globalnom nivou, u saradnji sa svetskim institucijama, raditi na rešavanju ovog problema. Imaćete podršku Jedinstvene Srbije, jer želimo da našoj deci ostavimo zdravu prirodu, čist vazduh i zelena polja. Zahvaljujem.