Član 9. predloženog zakona kaže – u okviru projekta biće podignut odgovarajući memorijal, spomen-obeležje koje bi na delotvorniji način obezbedilo očuvanje kulturnog nasleđa, pre svega se misli na memorijal koji se odnosi na upravo na NATO agresiju i žrtve. Odluku o podizanju, to je 2. stav, odluku o podizanju memorijala, spomen-obeležja iz stava 1. ovog člana donosi Vlada na predlog Ministarstva nadležnog za poslove zaštite spomen-obeležja.

Tako da mi i te kako predviđamo da se na odgovarajući način obeleži ono što nije obeleženo evo 26 godina, kao što se ni na koji način nije obeležavala NATO agresija i stradanje u NATO agresiji do Aleksandra Vučića i organizacije koju je on pokrenuo, dakle, obeležavanja 24. marta i početka bombardovanja. Prema tome, jasno je da i te kako vodimo računa o tome i prosto primedbe tog tipa ne stoje.

Nije tačno da se baš opozicija ujedinila u odbrani zemlje sa vlašću tih godina, a nije se bogami proslavila ni godinu dana kasnije oko nekih stvari.

Međutim, ono što jeste činjenica to je da je ta zgrada bila bombardovana kao još mnoge zgrade u ovoj zemlji i mnoge zgrade u ovom gradu. Šta je simbol, a šta nije simbol? To je jako veliko pitanje. Da li je simbol onda zgrada u kojoj je bio smešten tadašnji vrhovni komandant i koji je živeo u toj zgradi, pa je srušena u bombardovanju, u pokušaju da se taj čovek ubije? Jel to onda simbol? Jel to veći simbol od ovog simbola ili je kao što sam već pominjao Toranj na Avali veći i važniji simbol od ovog simbola ili su mostovi u Novom Sadu veći i važniji simbol od ovog simbola? Zgrada CK-a, da li je simbol ili nije simbol, eto neka ostane kao tema za razgovor?

Sve ono što je moglo da bude simbol kasnije je ili renovirano ili prodato, pa je popravljeno, a samo se za ovo pitanje otvara tema da li ovo može ili ne može, hoće ili neće da bude predmet popravke. Zašto? Zato što je došlo vreme, i to sad po treći, četvrti put ponavljam, da bukvalno sve što vlast predloži treba da bude najbrutalnije osporeno. Ista priča je bila u „Beogradu na vodi“, jer su bile važnije udžerice i ono stecište narkomana i boga pitaj čega sve, nego da se izgradi „Beograd na vodi“. Bilo je važnije da ostane nacistički most na Savi, nego da se omogući izgradnja novog mosta i sve tako.

Setimo se laži koje su dolazile, recimo, kada je bio u pitanju „Beograd na vodi“, da će upravo u centru „Beograda na vodi“ biti izgrađena najveća džamija u ovom delu sveta. A jel se sećate laži da je Stefan Nemanja u svojim rukama morao da ima krst, a onda su zvali iz „Beograda na vodi“, pošto su oni muslimani, da ne može da bude krst u „Beogradu na vodi“? Koje su sve laži plasirane kada je bilo koji projekat, koji je trebao da bude realizovan, samo spomenut u javnosti? Sve je moguće.

Da li će neko da protestuje ili neće da protestuje, ukoliko protesti nisu nasilni, svako ima pravo da protestuje, i to je to. Da li će da razapinju šatore? Razapinjali su ih i na onom nacističkom mostu na Savi, pa su posle otišli, pa je most demontiran onako kako je planirano. Prema tome, ništa tu nije nerešivo i ništa nije problematično toliko da bi se predstavljalo kataklizmično, ali ono što jeste problem to je da mi imamo jedan dobar deo političke elite u ovoj zemlji, kada kažem političke elite mislim na ljude koji su u političkom smislu došli do određenog nivoa, dakle, da li su poslanici, lideri stranaka ili su nekih pokreta ili kako god, bave se politikom, koji bukvalno svaki projekat koji se desi u ovoj zemlji traže da se ospori, šta god bilo.

Vi sada imate napade na brzu prugu Beograd – Subotica iz pozicije šta će nama pruga koja ide tako brzo kada niko nema tako brze pruge u regionu. Smešno, ne smešno, to je tako, to je ugao iz kog oni napadaju brzu prugu. Isto i sa ovim.

Ja bih razumeo da je ova zgrada u upotrebi, da se ona koristi, pa hajde čovek i da kaže, mada u SAD, u Britaniji, u zapadnoj Evropi i te kako se ruše postojeće zgrade i na tom mestu grade nove zgrade, funkcionalnije, ekološki bolje, kako se to kaže – energetski efikasnije i sve ostalo, i te kako se radi to. Ne mislim stare zgrade u smislu gradskog jezgra, već mislim, recimo, na blokove na Novom Beogradu, na primer. U takvim nekim blokovima, u takvim nekim naseljima, te zgrade neko otkupi, ne znam kako to ide, to ruši, pravi nove zgrade, drugačije, modernije, funkcionalnije i sve ostalo. Dakle, to je otprilike nešto što se događa.

Kod nas se držimo neke lažne tradicije koja ne seže dalje od 50 godina. Šta god da se spomene, a ne, to ne dolazi u obzir. Spomene se izgradnja stadiona, izmeštanje stadiona nekog fudbalskog kluba, pa da si majku opsovao ne bi tako prošao, a oni u Engleskoj sruše stadion star dva veka i naprave nov na drugom delu zato što ima bolji prilaz auto-putu, bolji parking itd, a kod nas mora da se poštuje ne znam šta.

Što se tiče ove zgrade, prazna ruševina i sad nama neko kaže da to tako treba da ostane još narednih 100 godina, još 26 godina. Dvadeset i šest godina. Evo, svi su bili na vlasti, nema ko nije, u ovoj ili onoj varijanti i niko ništa nije uradio i sad se pojavio neko ko kaže – ja bih nešto uradio, a mi kažemo – a pa ne može. Zašto? Pa zato, zato što ne može, ne znamo ni sami zašto ne može, ali ne može, to treba tako da ostane i ponovo pitam – recite mi jednu zgradu u Beogradu, 1971. godine, posle Drugog svetskog rata, posle bombardovanja 6. aprila, posle bombardovanja na Vaskrs 1944. godine, posle svih mogućih uličnih borbi partizana i crvenoarmejaca za oslobođenje Beograda oktobra 1944. godine, koja je ostala razrušena? Jednu. Pa nema.

(Stefan Janjić: Ima. Narodna biblioteka.)

Osim Narodne biblioteke. Nisam je spomenuo iz drugog razloga. Ako vi znate za Narodnu biblioteku, znate i zašto je bombardovana i zašto nije obnovljena.

Napravljena je druga, na tom mestu nije, ali ta Narodna biblioteka je bombardovana zato što je bila simbol ovog naroda i zato što je trebalo satrti bilo kakvo sećanje ovog naroda dalje od onoga što trenutno zna. Dakle, i povelje i sve ostalo i najgore od svega što oni koji su znali da će biti bombardovanje nisu javili, pa je to moglo da se izmesti, ali da ne ulazimo sad u to. Nema takve zgrade, ali čak i ta zgrada je rasklonjena, pa je ostao plac, nije ostala u onom stanju ne znam ni ja kakvom i sad kaže neko će da formira tamo šatore i ne znam ni ja i onda će nešto da se desi ne dao Bog da se obruši i onda će opet da bude kriv Vučić, krivi mi, ruke su vam krvave, nerad ubija i ne znam šta će onda da bude tema.

Znači, evo, hajde sad da zamislimo drugu situaciju. Zamislimo situaciju da je pred nama leks specijalis koji kaže – ovaj objekat ne sme da se takne narednih hiljadu godina i posle nekog vremena, ne daj Bože, u prolazu nešto se desi, padne zgrada, pošto je u užasnom stanju, pošto svi znaju daje u užasnom stanju, itd. i ko će biti kriv? Dakle, ulazimo u pozicije da šta god uradili ne valja. Popravi, ne valja, pa nije do nas, do vas, do svih je. Pa, nismo popravili, rušilo se. Dakle, rušeni su delovi, čitao sam vam to po kvadratima koliko je rušeno, više hiljada kvadrata je rušeno valjda da se ne odvali da neko ne pogine i to je jedino što je moglo, nema sanacije, nema popravljanja, nemoguće, ali, ne, neka stoji tako.

U svakom slučaju, dakle, da se ja vratim na ono što je suština. Memorijal NATO bombardovanja će da bude u tom okviru i to će biti obeleženo na dostojanstven način i dostojan način ne tako što ćemo sačuvati ruševinu u centru grada, nego tako što ćemo napraviti nešto što će na adekvatan način da služi i onima koji dođu u ovu zemlju i oni koji posete te nove zgrade da vide šta je ova zemlja i ovaj narod preživeo 1999. godine, kako smo bili ubijani bez ikakvog razloga, bez ikakvog povoda i ne mogu da prihvatim, to sam zaboravio da kažem, ali hajde da ne ulazim sad u repliku unazad, da je bilo koja vlast dovela do ne znam ovoga ili onoga. Ne možete vi da dovedete do toga da vas neko bije, uvek je kriv taj koji primenjuje nasilje. Dakle, šta god da je bilo moglo je da se nađe neko drugo rešenje, a ne da budemo u divljački bombardovani 78 dana i noći.

Postojale su različite opcije koje su koristili i ranije, i sankcije i ovo i ono, ali nisu hteli to, hteli su da bombarduju i na kraju krajeva to su oni sami svedočili posle da ceo Rambuje je bio predstava da bi nas bombardovali, da su davali ponude koje ne mogu da se prihvate da bi nas bombardovali.

Dakle, memorijal će biti, a što se tiče svih ostalih stvari kako će ko da gleda na to da li će ovako, da li će onako, o tom potom. Ono što je nama bitno to je da mi otvaramo prostor i otvaramo mogućnost da zemlja ide napred i to je naš osnovni cilj i osnovni zadatak. Da li će to da dovede do popravljanja odnosa sa Trampovom administracijom, SAD? Iskreno, voleo bih, a ako do toga ne dođe, Bože moj, mi smo stvorili mogućnost, a pošto vidim da svi kažu kako je to poklanjanje ovome i onome, ako oni odustanu, evo prilike svima onima koji se nude, pa neka neko od njih uzme, pa neka napravi neku zgradu. Ja verujem da bi bili vrlo srećni i zadovoljni da na takvoj lokaciji nešto naprave. Hvala.

Dobro, očekivano sve. Onaj ko je pravio kombinacije i onaj ko je gasifikaciju Trstenika radio sa firmom „Bos“, pa je napravio kombinacije, pa dobio stan, pa svašta nešto, u svemu vidi kombinacije. Zna on kako bi on radio i kako su mu radili šefovi iz G17, tako da mene taj deo ne čudi. Međutim, nismo dobili nikakav konkretan odgovor na pitanje šta i kako treba sa ovim, osim činjenice da nam je rekao istovremeno da mu pokažemo ugovor i da nam je čitao ugovor. E, taj deo mi samo nije jasan. S druge strane, kako ugovor pre zakona? Taj deo mi opet nije jasan.

Tako da, svašta je on tu napričao, svašta je nadrobio, sve u svemu, uz viku i halabuku, uz naravno pokušaj iskorištavanja bola jedne majke, ne bi li on sebe nekako zapljunuo, iako se žena ogradila od njih. Vrlo jasno i vrlo konkretno rekla im – ja vas ne znam, ja vas ne poznajem, niko od vas nije bio tu uz mene godinu dana. Otprilike, ne znam nijednog političara i ovo nije politička borba. Ali, to njima ne znači ništa, jer onaj ko je pokušao da se okoristi o ubijenu decu iz „Ribnikara“ može sve. Zaista, tu više granica nema i svašta ćemo mi gledati.

Ono što mene samo čudi, pošto 100 puta pominju Uglješu Mrdića u negativnom kontekstu, pa kako se to niko od njih nije pridružio majci koja štrajkuje glađu ovde s druge strane Skupštine? Kako to niko od tih junaka, velikih opozicionara, velikih lidera, kandidata za premijere, kandidata za predsednike, kandidata za ovo i za ono, ovih koji prete kako će da trpaju u zatvor, niko, niko zanokticu neće da pocepa, nego neko drugi treba da strada, da bi oni došli na vlast. I to je stalno.

Gde je Bakić Jovo, da se priključi da on štrajkuje glađu? Ovaj konkretno kad su prošli put štrajkovali glađu rekao je – meni vera nalaže da jedem, ja mogu da postim. E, to su vam ti junaci. I sad vam oni drže ovde, zapenili, bre, drže nam neke govore, ne bi li se nekako dodvorili jednom delu biračkog tela, i to je ono o čemu je predsednik Vučić i sinoć i pre neki dan govorio. Odjavili ih svi, svi. I nikom više ne trebaju. I sad je počela svađa oko istog kolača. Shvataju da su svojom mudrom i pametnom politikom izgradili Kineski zid između birača koji glasaju za vladajuće stranke i njih, jer niko normalan ne može da glasa za onog ko hoće da ga jaše, da ga dinsta, da ga kolje, da ga trpa u zatvor, da ga prži, da ne znam ni ja šta će sve da rade. E, onda je ostao taj njihov mali kolač, a što bi rekao ovaj – mala bara, puno krokodila. A cenzus 3%, a nema dovoljno za sve. Znači, tih 25-30% procentnih poena treba da se podeli na njih 40 različitih grupacija. I otuda ovakvo ovo histerisanje, otuda ovo vikanje.

Drago mi je da ste reagovali na ovo, jer ne može srpska Skupština i ne sme srpska Skupština, koliko god to bilo i u žaru političke borbe i u ovom i u onom kontekstu, uopšte neću da ulazim u razloge, da dozvoli da se u njoj govori da je Srbija kriva za sopstveno bombardovanje. To nikad niko u istoriji sopstvene zemlje nije uradio. Niti je ova zemlja izuzetak da je bila jedina bombardovana u svetu, niti može da se uporedi ovo što se dešava kod nas sa bilo kojom zemljom u svetu. Evo, nađite mi jednog predstavnika parlamenta u Ukrajini koji će reći – mi smo sami krivi za rat sa Rusijom. Ne postoji, nema. I to je ta crta patriotizma koja mora da postoji kod svakoga. Nažalost, to se u G17 izgleda nije zapatilo.

E sad, što se Vojvodine tiče, bolje tu temu da ne otvaraju. Jer ono što njihovi poslanici u Skupštini Vojvodine govore i rade nije separatizam, ono je mnogo, mnogo gore od toga. Mnogo, mnogo gore od toga. Neću sada da citiram i da navodim imena ljudi, nema ni potrebe, biće prilike, ali ako tako misle da će da se vodi politika u AP Vojvodini, neće. I ta desrbizacija Vojvodine neće da se sprovede i neće biti dozvoljena. Ne od vlasti, od represije, od ovih, od onih, od ovih kriminalaca, onih, ne, od naroda. Pokušali su, bili su blizu, vrlo, vrlo blizu toga da prevale taj kamen preko brda tako da sve posle toga ide samo nizbrdo, onim neustavnim statutom Vojvodine, koji su zajedno donosili, koji su zajedno usvajali, koji je Ustavni sud iskasapio, jer vrveo je od neustavnih odredbi, koji je od Vojvodine pravio državu u državi, koji je državu Srbiju izbacivao iz Vojvodine i malo je falilo da im to prođe. Nije im prošlo, prošao trenutak, završena priča, i nikada se više pojaviti neće i vratiti neće.

A to kako oni vide Vojvodinu i šta govore poslanicima u Skupštini Vojvodine, šta govore kao svoju politiku kada je Vojvodina u pitanju, rečenice tipa – ovo vam je Vojvodina, a ne Srbija, i sve ostalo, jednom drugom prilikom, biće tema raznih, pa ćemo se dotaći i toga, ko predstavlja tu političku organizaciju u Skupštini Vojvodine, ko su ti ljudi i koje političke stavove imaju. U svakom slučaju, niti su državotvorni, niti su nešto što na bilo koji način može da posluži kao bilo kakav ponos bilo kom članu te stranke. Ali, oni su ih birali, verovatno su birali najbolje među sobom, da tu politiku iznesu.

U svakom slučaju, mi ćemo ovaj zakon da izglasamo. Oni imaju uvek sve moguće mehanizme da taj zakon obore pred Ustavnim sudom ako nisu zadovoljni, pa da vidimo da li je tako sve neustavno, da li je tako sve kao što kažu ili nije.

Ja tvrdim da nije, i da se ovo na jedan apsolutno zakonit način donosi, a to što oni ne mogu to da prihvate, ne mogu da razumeju, niti imaju ponovo ugao iz koga mogu da se bore protiv onoga što je predloženo, stvarno, nije moj problem, a razumem opet, i one koji se od njih ograđuju, zato što i sami vide da od ove cele priče mrka kapa, i nikakve tu ozbiljne sposobnosti za bavljenja politikom nema. Hvala.

Dosta zanimljivih stvari smo čuli, od toga da će SAI da hapsi, pa je zbog toga promenjen načelnik ili kako se već zove, komandant, do svega ostalog, do krađe termina od mučenog Ćute. Mučeni Ćuta je održao konferenciju za štampu pre nego što je počela sednica i rekao - ovo nije leks specijalis nego leks kriminalis, ukrade mu bez problema njegov termin, on bojkotuje sednice i eto, ostade bez termina. Svoju intelektualnu svojinu je jedan Ćuta posudio a da nije ni znao da je to uradio. Pravda za Ćutu.

Ali, kada neko sebi dozvoli da bude oteran i onda objašnjava kako, bez obzira što me teraju, eto, ja ću da budem tu, bez obzira na volju tog koji neće sa mnom da komunicira ja ću da budem tu, ja ću da se prišljamčim jer to je jedini način da politički opstanem, stvarno svašta možemo da očekujemo.

Međutim, postoji ovde jedna druga stvar, poštovana gospođo predsednice parlamenta, postoje kod ovih ljudi očigledno roditelji žrtava prvog reda i drugog reda. Pa je pokojni Đuro Raca roditelj drugog reda, pa je Danijela Firić roditelj drugog reda, pa kad ti ljudi kažu - nemojte našom decom da trgujete za vašu politiku i za vaše političke svrhe, oni kažu - prodala si smrt svoje dece za vlast. A onda kada Đuro Raca kaže nešto što on misli da se desilo, oni kažu - ludi deda, izlapeo deda, priča teorije zavere. E, takvi su vam to ljudi. Kao sa CRTOM, ako CRTA kaže ono što mi mislimo, onda je CRTA nevladina organizacija, a ako CRTA kaže ono što mi ne mislimo, to su vaši saradnici. Ako roditelj koji je izgubio dete kaže ono što mi mislimo, to je onda za podršku, a ako roditelj koji je izgubio dete kaže nešto što mi ne mislimo, taj je prodao decu da bi se ulagivao vlasti. Pogledajte vi koje je to moralno dno i kakvo je to posrnuće tih ljudi! Tu dna u stvari i nema, tu nema kraja.

Što se tiče ovih drugih stvari, Nikola Selaković se uplašio pa nije došao da čuje šta će da mu kaže, ja verujem, čovek sedi kod kuće, gleda Skupštinu, pošto je prošla opasnost, sad će da iskoči tamo iza onih vrata i da kaže - evo me, tu sam, sad je prošla opasnost, sad mogu da uđem! Svašta čovek može o sebi da pomisli, stvarno, ali baš da je toliko opasan i da ga se toliko svi plaše, tu nešto, hajde da ne komentarišem.

Što se tiče ove priče oko toga šta je sve razotkrila, ponovo svetsku zaveru, nakon što smo utvrdili da su kokoške pakovale heroin, kokain, marihuanu, šta je već bilo, nakon što smo utvrdili da je Vučić pakovao, a da bi sakrio to kako trguje drogom stavio je svoju sliku na pakete droge, pa onda smo utvrdili prošle ili pretprošle nedelje na prethodnoj sednici da je neko kidnapovao studentkinju, stavio joj kesu na glavu, pa je onda tukao, pa je onda pustio sa tom kesom i ona tako sa tom kesom išla po gradu i na kraju završila na Poljoprivrednom fakultetu, pa su nam onda čitali kako se koja modrica zove, koja modrica pripada SNS-u, koja modrica pripada SPS-u, to su nam sve čitali.

Sada su razotkrili novu. Dakle, Molder i Skali u novoj epizodi razotkrivaju zaveru oko Generalštaba. Dakle, to je sada Siniša Mali ponovo i Nikola Selaković, oni su tu nešto petljali i, naravno, Kušner koji će da dobije franšizu na, ne znam, na zvučni top, pa će moći to da proizvodi u Americi, da prodaje po svetu ili ćemo da mu prodamo kokoške iz Morovića. To u Americi nema, dresirane kokoške ili dresirane pčele koje napadaju samo one koji su protiv vlasti ili će da dobije neku novu laž koju će da smisle u međuvremenu da se time zabavljaju.

Dakle, ponovo ništa konkretno, ništa jasno. Mi smo krali izbore, oni su ne znam šta. Oni su dokazivali po trafo-stanicama... Pa, evo vam sad komisija, uđite u komisiju, pa nađite trafo-stanice.

Znači, ovi ljudi iz RIK-a mučeni pokušavali da objašnjavaju - te kuće bez broja, te ovo, te ono. Ma, ne vredi to ništa. Evo, sada lepo imate komisiju, od trafo-stanice do trafo-stanice istražujte, ispitujte, pišite, brišite, radite šta god hoćete.

Znači, apsolutno nas ne zanima to šta ćete da radite sa tim, samo više završite sa tom pričom i konačno stanite pred te ljude i recite – mi smo ti koji nisu u stanju da bilo šta urade. Posle toliko poraza, posle toliko neuspeha valjda je red da i vi podnesete neku odgovornost ili ta odgovornost treba da važi samo za druge, a nikako za vas? Ali, ne vredi, to je to.

Mi sada imamo taj problem, da mi ovde sve vreme moramo da raspremamo sa ovom „lafufu“ opozicijom, pošto ova „labubu“ opozicija tek treba da dođe, nama je upala ova „lafufu“ opozicija i sada mi sa „lafufu“ opozicijom moramo da se svađamo i preganjamo ceo dan i danima, do izbora, a oni siroti znaju da im je ovo labudova pesma i sada gledaju kako da prežive i kako da preteknu i sada pričaju svašta ne bi li se dočepali nekog glasa i nekog birača.

Daš im mehanizam da učestvuje u nečemu što su pričali da im je najveći problem, oni kažu – ne, ne, to vi radite da biste nastavili da kradete. Pa, kako da krademo, kada vam dajemo uvid u sve što hoćete? Ovaj kaže – nema tu ovih ovlašćenja. Pa, daj da ukinemo ministarstva, da ukinemo MUP, da ukinemo državnu upravu i lokalnu samoupravu, sve da ukinemo i sve da radi komisija. Šta će nam pola Vlade? Za sve ćemo komisiju da ovlastimo i gotova stvar. Neka pišu, brišu, neka rade šta hoće.

Dakle, komisija se formira, birački spisak se sređuje i posle toga imamo izbore i onda ćemo da vidimo šta je narod da kaže, ali da vidimo šta će onda biti izgovor pošto oni, naravno, nikada neće biti krivi i nikada neće biti odgovorni i nikada se niko od njih neće povući i reći – nisam ja baš za ovaj posao, ne ide ovo meni, radiću nešto drugo.

Kada neko kaže – oterali ste Maju Gojković, smenili ste Maju Gojković i dali joj da bude predsednica pokrajinske Vlade. Sa ministra kulture na mesto predsednika pokrajinske Vlade? Nije to loša smena.

(Marinika Tepić: Vodi Galić.)

Vodi Galić? Pa, ne vodi Galić, ali dobro, nema veze, Galić je potpredsednik pokrajinske Vlade. Ali, hajde, nije ni važno.

U svakom slučaju, to je ono čime se vi bavite. Vi se bavite prepričavanjem tračeva koje čujete i mislite da je to politika. Nije, to su tračevi i dalje. To što vi pričate u Skupštini to su i dalje tračevi. Pustite to, politika je nešto drugo. Dajte malo više politike, a ne prepričavanja tračeva i nagađanja oko toga ko, šta i kako radi i kako pravi kombinacije i ne znam ni ja šta.

Dakle, ono što je bitno je da mi nemamo i dalje, evo, za ceo dan, osim kritike da je zakon ovakav, onakav, manjkav, ovo, ono, ni za jedan ni za drugi predlog zakona nijednu ponuđenu alternativu. Ništa. Dakle, ni za jednu, ni za drugu situaciju da se reklo – evo, mi smo krenuli, znate, mi smo bili na vlasti u nekim godinama i mi smo krenuli da to rešavamo ovako, ovako i ovako i vi to niste nastavili, nego ste napravili kopernikanski obrtaj, to je loše i treba da se vratimo. Ne, toga nema. zašto? Pa, zato što ništa nisu ni radili kada je u pitanju birački spisak, a isto kada je u pitanju i Generalštab. Da su za svaki dan vlasti postavili po jednu ciglu, možda bi to na nešto i ličilo. Pošto nisu, sada imamo ruševinu, ali, ne, to nije ruševina, to je simbol, a ja sada ponovo pitam zašto onda nije simbol RTV? Zašto nije to simbol agresije protiv slobodne reči, protiv reči druge strane? Dakle, neko je pokušao da uništi bilo kakvu mogućnost da se čuje glas onoga ko je bombardovan? Zašto to nije ostalo kao simbol nego je obnavljano?

Zašto to nije ostalo kao simbol, nego je objavljeno? Zašto nije ostalo kao simbol most u Varvarinu, gde je voz, čist civilni objekat, gađan, gde su poginuli i žena i deca? Grdelička klisura isto. Zašto to nije ostalo, pa da kažemo – evo, taj most je ostao. Ne, sve je izgrađeno, a ovo mora da ostane.

Opet kažem, kljuni razlog nije to što je to ruševina, niti to njima ništa ne znači, niti je njima stalo da postoji nešto što je nekakav simbol otpora NATO itd. Ruševina je simbol da se zemlja podiže. Pa, valjda je novi objekat simbol da se zemlja podiže, a ne ruševine. Ruševina je ruševina. Ruševina je znak da je zemlja bila rušena, a ne da se podigla, a kada na toj ruševini podignete nešto, vi pokazujete da ste uspeli, da ste zapravo pobedili i da je zemlja nastavila dalje i to upravo i radimo.

Ja sam tu saglasan potpuno, jer očigledno da ona isto razmišlja, samo što nije baš dobro napravila metaforu. Dakle, da, zemlja mora da nastavi da se gradi da bi se pokazalo da to bombardovanje nije postiglo onaj efekat koji su hteli i upravo kada tu više ne bude bila ruševina, nego zgrada, to će biti dokaz da smo napravili taj iskorak i to je to, a ne da stojimo u mestu i naričemo nad nekom tužnom sudbinom koja nas je zadesila, a da pritom i te žrtve nismo obeležili ni na koji način, niti smo na bilo koji način napravili nekakav memorijal vezan za stradanje u tom bombardovanju, a upravo to ovim zakonom predviđamo.

Još jednom i time da zaključim, zaista mi je degutantno da ovakvo deljenje roditelje stradale dece imamo na sceni i da se to dešava ceo dan danas, da su neki roditelji dobrodošli i njihova borba i njihova bol je prihvatljiva, a da neki roditelji kada kažu – ostavite nas sa sopstvenom boli da tugujemo i da ližemo svoje rane, oni kažu – a pa ti si prodao grobove sopstvene dece SNS-u i takvi su to ljudi.

Pitanje je vremena i pitanje je dana, pitanje je momenta, pitanje je trenutka kada ćemo ponovo čuti da ti roditelji, ovi ili oni, jer nikad ne znaš ko njih može kad i kako da razočara, nemaju tapiju na bol. Već je to jednom rečeno, ako je jednom rečno, ako je to jednom prevaljeno preko usta, pa što ne bi bilo prevaljeno neki drugi put u nekoj drugoj situaciji za nečije drugo dete koje je stradalo itd.

Ostavimo te roditelje, i danas se niko s ove strane, ponosan sam zaista na to, ni na koji način nije ružno izrazio o bilo kom roditelju, koji bilo šta da je rekao. Majka koja je izgubila dete može da kaže, po mom viđenju, može da kaže bukvalno šta hoće. Niti ću to da osudim, niti ću to da pozdravljam. To je majka koja je izgubila dete, to je za poštovanje i kraj priče. Tišina i kraj.

(Jelena Milošević: Što joj puštaš muziku?)

(Marinika Tepić: Što je maltretirate onda?)

Ja mislim da je mi ne torturišemo, da su je torturisali oni koji su se trkali tamo i gurali da se slikaju s njom, da imaju selfi. Da, vi koji ste to radili stalno. To ste radili sve vreme.

Sram mene bilo? Sram vas bilo. Sram vas bilo zato što delite roditelje, pre svega, dece koja su stradala. Sram vas bilo zbog toga. To ste radili i kad je „Ribnikar“ bio u pitanju. Oni roditelji koji su podržavali vaše proteste su vam bili dobrodošli, oni roditelji koji su rekli – nećemo da učestvujemo u tome, vi ste protiv njih vodili hajku i harangu. Stalno to radite. Prestanite više sa tim. Pokažite neki pijetet prema tim žrtvama i prema tim roditeljima tih žrtava.

Sve u svemu, za sve ovo vreme, dakle, faktički smo zaključili današnji dan i završili današnji radni dan, čuli smo veliki broj diskusija predstavnika opozicije i suštinski nijedan ozbiljan kontraargument za predloge zakona koje smo uputili i to pokazuje u velikoj meri da su ti zakoni dobri, da su pravno ne manjkavi, jer bi nekakvu manjkavost pronašli i da će u svakom slučaju doneti dobra Srbiji i kada je u pitanju izborni proces i kada je u pitanju investiranje, investicije, izgradnja i dalji napredak naše zemlje. Hvala.

Kao predlagač.

Dakle, ovo što su građani sad imali prilike da čuju je jako važno, bez obzira na to što nema nikakve veze sa dnevnim redom. Jako je važno da građani čuju koliko se ljudi u opoziciji raduju rezoluciji Evropskog parlamenta koja nije usmerena, kako oni kažu, protiv vlasti, jer njoj nije naziv protiv vlasti u Srbiji, nego rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji, o državi. Onda se oni, pošto žele što gore ovoj zemlji, raduju što će Srbija dobiti što goru rezoluciju.

U tom kontekstu odlaze tamo i kao alapače idu od jednog do drugog i ogovaraju sopstvenu zemlju, da bi što više gadosti ušlo u taj dokument. Ko su oni koji će te gadosti da unesu? Tonino Picula, kako sam za sebe kaže – dragovoljac domovinskog rata. Njegov komandat, bar kaže da mu je bio komandant, kaže da je bio u paravojnoj formaciji „Crne mambe“. Pa, treba proveriti da li je taj gospodin učestvovao i u ubistvima ili je samo saučestvovao u progonu 250.000 Srba, ili je kao pripadnik „Crnih mambi“ pokazao čuveno hrvatsko junaštvo nad starima, ženama i deci, kao što su to radili i u Drugom svetskom ratom i u Prvom svetskom ratu po Mačvi i kad su god bili u prilici. E, to je saveznik za pisanje rezolucije protiv Srbije.

Onda onaj Bartulica, čovek nepatvoreni ustaša, to sam za sebe kaže, nepatvoreni ustaša koji poziva Srbiju i šalje poruku Srbiji da nije dovoljno samo vlast da se promeni, nego ta vlast mora da se izvini i da prihvati odgovornost Srbije za dešavanje devedesetih godina. Tome se oni raduju, sa njima sarađuju, sa njima dogovaraju šta će da pišu u rezolucijama Evropskog parlamenta.

Onda se pojavljuje Borko Stefanović koji je lagao ovde danima, da laže malo tamo. Gde je ovde stao, tamo će da nastavi. Da nastavi da laže o zvučnom topu, da nastavi da laže o svim mogućim glupostima i da traži što goru rezoluciju za Srbiju.

Međutim, ono što imamo kao novost, to su još dve pojave, dva pojavna oblika. Ne znam kako da ih definišem, nisam ih do sada viđao. Ovog jednog jesam. Na žalost studenata Pravnog fakulteta, predaje na Pravnom fakultetu. Inače, visoki funkcioner Demokratske stranke, koji je otprilike predlagao da mi kao država oborimo valjda Putinov avion kada bude preletao preko Srbije, jer je to otprilike njegovo rešenje i ideja kako mi treba da se ponašamo.

Ovaj drugi se raduje, seiri i kaže – sad će da bude, imamo problem sa NIS-om, sad neće biti gasa, sad će da stane privreda, sad će da bude otkaza, sad će da propadne ekonomija i onda će da padne vlast, onda mi dolazimo na vlast. Onda vidite o kakvim se tu bolesnicima radi.

To je, poštovani građani, njihova poruka za vas. Ne za vlast, nego za vas. Oni žele da vi ostanete bez gasa, da vi ostanete bez posla, da se vama zatvore fabrike, da vaša deca ne idu u školu, što su uradili proteklih godinu dana, da cela Srbija stane, da bi se onda izazvalo nezadovoljstvo, a onda na talasu tog nezadovoljstva oni došli na vlast, jer to je sada novi talas koji ovi politički surferi pokušavaju da uhvate.

Iz talas u talas oni pokušavaju da nekakav zajašu i da ih nekakav talas donese na vlasti, i svaki ih nekako olupa o stene, e, sad je ovo novi. Sad se radujemo što je NIS, odnosno raduju se što je NIS dobio sankcije, i kaže – spremajte kantice, spremajte, ne znam šta. Oni ljudi ne razumeju razliku između sankcija jednoj kompaniji i sankcija državi. Oni ne shvataju razliku kada je država izolovana i kada jedna kompanija ne može da radi. Oni ne shvataju da to što NIS nema gorivo ne znači da MOL nema gorivo. Oni ne shvataju to. Oni ne pojme to, nego plaše narod da rašire nezadovoljstvo, da bi onda na tom nezadovoljstvu nešto za sebe pribavili.

(Narodni poslanik opozicije dobacuje: Rešiće to Vučić.)

Rešiće Vučić. I tu dolazimo do onoga što je ključ. I svi građani znaju, a dokaz za to je – nema redova na pumpama, iako pumpaju danima kako će biti kantice, kako će biti kanisteri, kako će biti ponovo kao devedesetih. Nijednog reda na pumpama nema, nigde. Zato što građani veruju Vučiću i da će Vučić da reši i znaju da će Vučić da reši i uvereni su i veruju da samo Vučić može da reši, a ne bilo ko od njih, jer da bilo kome od njih veruju da bilo šta može da reši, pa dali bi im priliku da vode zemlju. Ne daju im da vode ni mesnu zajednicu, ni kućni savet nisu u stanju da osvoje na izborima. I da, građani veruju Vučiću.

Onda pazite vi dalje seirenje, kaže – otišao kod Orbana, zamisli, on otišao kod Orbana. Pa, ne, nego neće da ode kod Orbana. I onda ide hit najveći, kaže genije Borko Stefanović, ali to je već pitanje, kao i za ovog što je pao na psiho-testu za carinu, to je za čike u belom, to ne mogu ja da cenim, kaže – neće Vučić uspeti da se izvuče zahvaljujući samitu Trampa i Putina u Budimpešti, to mu neće pomoći, neće mu to dati slamku spasa. Znači, ljudi moji, Borko Stefanović je saopštio sinoć da je Vučić faktički, da bi se spasao od njih ovako goropadnih, strašne opozicije, koja evo samo što nije preuzela vlast, i pola koraka im samo fali i to je to, i pošto Vučić zna da pada, nema šanse da opstane, on je smislio i naterao Orbana da zove Trampa i Putina i kaže im – dođite u Budimpeštu da pomognete Vučiću, a oni rekli – ma, nema problema. Jel vi verujete šta je čovek izgovorio? Jel vi verujete o kakvim se ludacima ovde radi? Potpuno poludeli ljudi, od besa, od mržnje, izgubili kompas svaki.

Ali, ja ih razumem, pošto više nikome nisu potrebni, pošto više nikome ništa ne znače, pošto više niko na njih pet para ne daje, sada je poruka – spasavaj se ko može i pravi bilo kakve akrobacije, ne bi li bio u centru pažnje. I evo, pošto ne znaju drugačije, biće u centru pažnje s glupostima. Ali, ono što građani treba da znaju, to je da nijedna rezolucija Evropskog parlamenta neće dovesti do toga da oni dođu na vlast i to je ono što oni jednostavno ne razumeju, da podrška Šidera, plaćena ili iz ljubavi, neka sami kažu, da podrška Picule, to verujem da je pro bono, jer on istinski mrzi ovu zemlju i ovaj narod i šta god hoće da napiše loše o ovoj zemlji i ovom narodu, on će da im učini, šta god. Kakvu god gadost smislili, on će da stavi u nekakav izveštaj, u to sam siguran.

Dakle, podrška njihova ne može da zameni, poštovani građani, vašu podršku. To što oni pričaju – ne vole vas tamo, ne vole vas ovamo, pazite vi sada ovaj paradoks, kaže sinoć Borko Stefanović, ovi gledali pa ponavljaju danas u plenumu, kaže – sprema vam se u IPP-ju izbacivanje. Nama se u IPP-ju sutra sprema sastanak, koliko ja znam, gospođo Brnabić, jel tako. Pa nije veliki uspeh, budući da smo i prošle nedelje bili na političkom samitu nekom u Litvaniji. Bili ljudi, učestvujemo u radu, a da li ćemo da budemo tu ili negde drugde, kakve to veze ima sa građanima Srbije.

Jel vi građani Srbije znate šta je IPP? Jel znate šta je ENP ili, što ovaj reč, EPP, ali to je ekonomsko-propagandni program, znači, ako ćemo na srpskom, onda je ENP, Evropska narodna partija? Jel ste čuli nekad za to? Jel vas briga da li je neka stranka tu ili nije tu? Jel znate u kojim drugim organizacijama stranaka su neke stranke iz Srbije? Jel znate koje još postoje grupacije evropskih stranaka? Nemate pojma, i ne treba da vas zanima. To je odluka svake stranke u kojoj će grupaciji biti. A to što oni jadni, kao one devojke u srednjem veku što su išle po polju i pevale dodole, gde bi pala kiša, e, tako oni svakog dana pevaju dodole, ne bi li neko izbacio SNS iz Evropske narodne partije. Neće se desiti, na vašu veliku žalost, neće se desiti.

Evo vam opet nudim da budete od reči i da se pokažete svojim biračima kao vizionari. Do kad će da nas izbace, do kraja ove godine, do kraja sledeće godine? Pošto tvrdite da će da nas izbace, onda verovatno znate i do kad. Hajde da čujem koji će junak da kaže datum i da stane svojom karijerom iza tog datuma. Kao i uvek, desiće se, biće, u oktobru – biće u novembru, u novembru – biće u decembru i tako idemo redom. Odlično. E, tako vam je sve kod njih. Sve oni znaju, samo iza toga ne smeju da stanu. Oni će pobediti sigurno na izborima, ali niko od njih ne sme da garantuje da ako izgube na izborima kaže – ja ako izgubimo sada ovaj put na izborima, neću više da se bavim politikom. Pa nema nikog da to izgovori. Nema šanse.

(Narodni poslanik opozicije dobacuje: Ana, ovo dopuštate? Dnevni red.)

U svakom slučaju, dnevni red. Pa dnevni red ste vi formirali, tako što je dnevni red – razno. A ja sad govorim kao ovlašćeni, u odnosu na ono što je govorio ovaj pre mene, a pošto imam dva minuta za repliku, a kao ovlašćeni imam koliko hoću, tako da, što se toga tiče, ja sam tek počeo. Ako ste mislili da će ovo ovako da vam prođe, pa mi ćemo da vas držimo danas do tri sata najmanje. Tako da, lagano samo.

Što se rođendana SNS tiče, da, danas je 17 godina od osnivanja SNS i to je ubedljivo najjača politička organizacija u Srbiji, zahvaljujući vama, poštovani građani. Zahvaljujući vašoj podršci, zahvaljujući tome što ste verovali u politiku predsednika Vučića i kada je bilo teško i što znate da upravo od njega i jedino od njega možete da dobijete rešenje situacija za koje deluje da su bezizlazne.

Ono što je na ponos SNS, to je da za vreme progona, hajke ove rulje razularene blokaderske, od novembra do dana današnjeg, progona na društvenim mrežama, progona na ulici, progona gde god, gde god su mogli, gde su napadali ljude na štandovima, branili ljudima da održavaju sastanke, da održavaju mirne skupove, gde su branili ljudima da se okupljaju u sopstvenoj stranci, gde su pokušali da spale Adrijanu Mesarović, Miloša Vučevića i njegovog sina u Novom Sadu, ritualno da ih spale, gde su pucali na stranku u Vrnjačkoj Banji, da za sve to vreme nijedan funkcioner, od mesne zajednice do ove Skupštine, nije napustio našu stranku. I to pokazuje čvrstinu uverenja, i to pokazuje zašto ćemo ih ponovo pobediti.

(Narodni poslanici vladajuće većine aplaudiraju.)

Kratko samo.

Dvanaest minuta je čitala šta su sve natrućali u toj baljezgariji, 12 minuta. Reč jednu, ali kako im se nije makar omaklo da napišu nešto – pozivamo vlast u Srbiji da učini više, na primer, za Srbe na Kosovu i Metohiji, pozivamo privremene institucije da prestanu sa pogromom Srba na Kosovu i Metohiji? Kako im se nije omaklo nešto da kažu što je u korist ove države i ovog naroda? Nema šanse. Da, zato što Kosovo tretirate kao nezavisnu državu, jer je to pisalo isto u rezoluciji Evropskog parlamenta, jer se i te rezolucije, te se rezolucije najviše pridržavate.

Ali, najgore od svega je što u njima toliko nema nikakvog nacionalnog osećaja, mrve jedne, grama jednog, nego hajde samo da napravimo, da natovarimo što više sopstvenoj zemlji, ne bi li na tome došli na vlast.

Ključna rečenica koja je ovde rečena, doduše, u formi dobacivanja, pusti narod. Ne narod da odlučuje, ne vi građani da odlučujete, nego Evropski parlament da izabere vlast u Srbiji. E, pa gledaćete to malo sutra.

Mi se nikada nećemo zalagati za njihovu zabranu. Dokle god budemo mogli da im pomognemo da ostanu u nekakvom političkom životu, mi ćemo to raditi. Evo to radimo i na ovoj sednici. Produžili smo preko svake mere, a da bi oni imali priliku da što više da budu u medijima, da bi oni imali priliku da nekako povrate poljuljano poverenje birača koji su se opredelili ka studentskim nepostojećim listama. Koliko ćemo uspeti u tome, ne znam, ali zabraniti ih nećemo nikada.

Ono što sam pogrešio, a to je da sam pomislio da bi oni mogli da ubace pitanje Srba na Kosovu i Metohiji u bilo kakvu rezoluciju, jer su oni nedavno sa Kurtijem zajedno ušli u Socijalističku internacionalu. Zajedno dočekani, objavili ih zajedno onako jednog pored drugog, slika jednog, slika drugog, kao ono Tito i Staljin. E, tako su bili Kurti i njihov lider. Dve slike, crvena pozadina, kaže novi članovi Socijalističke internacionale ili šta su već, Pokret evropskih socijalista. Tako da onaj ko sa Kurtijem tikve sadi neće o Srbima na Kosovu i Metohiji da misli, i to vam je tako, poštovani građani Srbije.

Što se tiče svega ostalog, ja ponovo pozivam na isto ono što sam pozivao i do sada. Samo da stanu svojom karijerom iza onoga što govore i da kažu – ako se ništa ne desi po ovoj rezoluciji Evropskog parlamenta, kao što se ništa nije desilo sa prethodnih 520, mi smo vas lagali i zbog toga što smo lagali sopstvene birače, napuštamo politiku i podnosimo ostavke. Valjda veruju Evropskom parlamentu. Ej, bre, Evropski parlament donosi rezoluciju, ljudi, pa to nije malo, to je ozbiljna stvar. Predstavljaju nam to kao najvažniji čin, kakav Ustav ove zemlje, kakvi zakoni, kakva Narodna skupština Srbije. Evropski parlament donosi rezoluciju, bre.

Hajde onda lepo recite, pošto će da donesu tu rezoluciju kako ste nam je pročitali, šta će da se desi kada se ništa ne desi? Pravićete se blesavi, kao i do sada, da zaboravite da je to uopšte bilo ili ćete reći – pa malo smo vas lagali, sada ovaj put smo preterali, sada ćemo podneti ostavke.

Još jednu stvar zbog građana, samo da kažem. Juče smo radili zato što danas u Zrenjaninu imamo rođendan SNS, pa smo pomerili za jedan dan, da danas završimo raspravu, da sutra glasamo, da bismo tako radili. To je bila ideja, a ne ova što ne zna šta je, a onda izmisli, pa slaže.

Dakle, nije bilo nikakve druge priče i zato pozivam još jednom, dobro mi je dala šlagvort, sve članova SNS iz severnog, srednjeg Banata, južnog Banata, Bačke i svih ostalih delova Vojvodine, pre svega, Beograda i drugih delova Srbije da dođu danas u 18.00 časova u Zrenjanin gde obeležavamo 17 godina naše stranke.

Dakle, ponovo smo slušali priču o javnom dugu koja prosto je predstavljena tako da obmane građane i to je ono što rade ovih dana.

Prosto, zarad javnosti ću reći nekoliko činjenica. Dakle, da je javni dug bio 17,7 milijardi evra 2012. godine, da danas na 1. avgust je 38,20 milijardi evra. Međutim, ono što oni neće da kažu to je da je tada javni dug iznosio 52,9%, odnosno skoro 53% BDP-a a da danas iznosi 43% BDP-a. Šta to znači, poštovani građani? To znači da ova zemlja zarađuje mnogo više nego tada, a da su oni i da je ovih njihovih 17 milijardi u odnosu na ono što je zemlja zarađivala mnogo više nego ovih današnjih naših 38, i zato vas i obmanjuju i zato vam pričaju u apsolutnim brojevima a ne u procentima.

Kolega Mirković je rekao, nemačka privreda, odnosno nemačka država 2.510 milijardi, ali 63% BDP-a. Japan 9.000 milijardi. Japan čak 229% BDP-a. Znači, Japan je zadužen za ono što dva puta Japan proizvede godišnje, i opet ta država funkcioniše.

Kažu – mi uzimamo kredite da bismo finansirali javne radove i javna ulaganja. Javna ulaganja su samo četrdeset i nešto posto, nešto više od trećine, dakle, finansirana iz kredita. Samo jednom trećinom, ali nema veze.

Neukusno je to da nam se spočitavaju grobovi u Novom Sadu jer bismo mi onda mogli da spočitavamo 14 grobova u „Laundžu“ ili „Kontrastu“ nekima koji su tada bili na vlasti. Samo, postoji jedna velika razlika, tada nikome iz opozicije nije palo na pamet da to radi iako je direktna odgovornost lokalnih vlasti u Novom Sadu tada bila, i gradonačelnika Igora Pavličića i njegovih službi. Ne ono da li je ili nije, nisu kontrolisali rad, dozvolili su da rade.

Najzad, naravno da treba da pohvale sve one radove koje smo izveli, naravno da treba da pohvale sve puteve koje smo izgradili, i to je razlika između nas i njih jer mi kada potrošimo pare na puteve, bulevare, mostove vi možete da vidite i puteve i mostove i bulevare. Mi ne gradimo „Stelt“, kao što se gradilo u njihovo vreme, gde se pare potroše a bulevara nigde.

Hvala.

Baš im ide. To suprotstavljanje im baš ide. Pokušali su da se suprotstave time što su svirali vuvuzele, a to je kada smo povećavali penzije, pa su pokušali to da osujete, jer je to loše za penzionere da imaju veće penzije, pa onda kada smo usvajali neke druge zakone koji su bili u korist građana, oni su prskali vatrogasnim aparatom, želeći da spreče usvajanje tih zakona. Tako, pokušavaju svašta da spreče, ali ništa ne uspevaju da spreče.

Ovo što je genijalna ideja, zaista mora da podvučem, ovo do sada Skupština nije čula. Dakle, Ekspo da sačeka da mi završimo izbore, da mi njima kažemo otprilike – imamo mi neka posla ovde, pa dok mi to ne završimo, vi preskočite koju godinu organizacije i te najveće svetske priredbe, pa kada mi budemo rešili ovo, onda ćemo da vidimo ko će da pobedi, pa će onda taj da odredi, a možda i neće, jer možda i odustane, jer oni kažu da to ništa ne valja itd.

Vidite, zato su ovi ljudi iz Ekspo došli pre nego što su dali Srbiji Ekspo, pa su bili ovde u Skupštini, pa su seli sa svim poslaničkim grupama, i vlasti i opozicije, da bi čuli da li u tome postoji jedinstvo i oni su svi listom podržali da Srbija dobije Ekspo i aplaudirali i rekli – eto, to je zajednička pobeda itd. Pošto se sada realizuje projekat, pošto ga realizuje naša vlast, sad smo protiv, i to je sve tako, kao što su sprečili sve do sada, tako će sprečiti i Ekspo. Kao što su sprečili da se pomera onaj nacistički most, kao što su sprečili izgradnju Beograda na vodi, kao što su sprečili bilo šta drugo, tako će sprečiti i ovo, i kao što sada oni najviše sede u Beogradu na vodi, tako će sediti i na tom nacionalnom stadionu, tako će sedeti i u tom Ekspo kompleksu i sve će koristiti što mi izgradimo, a oni su onako zdušno napadali dok se gradilo, i to vam je tako i tako neka nastave i to daje odgovor na pitanje zašto ih niko neće i zašto nikome ne trebaju. Hvala.

Po amandmanu, nije replika.

U svakom slučaju, mi smo saslušali sve ove amandmane na predloženi zakon i, iskreno rečeno, ponavlja se ona stara priča koju slušamo već godinama od ovih istih ljudi, a to je da bez ikakvog dokaza optužuju ljude za korupciju, bez ikakvog dokaza konkretnog optužuju kompanije da učestvuju u korupciji. Kada ih te kompanije tuže, oni se pozivaju na imunitet, beže od suđenja.

Vrtimo se u krug jednostavno, bez ikakve nade da će bilo šta da se promeni, iz prostog razloga što oni ne vide nikakav problem u tome što oni rade, ne vide nikakav problem u tome što ih očigledno više niko neće i više nikome ne trebaju.

Evo jednog detalja. To sam zaboravio juče da prokomentarišem. Juče kažu mi smo ti koji smo nosili listu, mi smo dobili glasove. Kao oni su bili nosioci liste. Pa, nisu ljudi glasali za vas, nego protiv nas. To sada imate prilike da vidite od ovih vaših blokadera, da su oni protiv nas, a ne za vas. To ste valjda ukapirali? Ali, u redu, ako niste, shvatićete na teži način.

Možda bi neke od kritika koje su iznesene imalo razloga i saslušati i razmisliti o njima i sve ostalo, da na isti način nisu napadali bukvalno svaki projekat izgradnje ove zemlje. Bukvalno svaki. Ali, apsolutno ni za jedan nisu rekli - dobro je, nema veze. Da li je neko rekao dobro je što postoji autoput do Trstenika? Nije rekao dobro je što postoji autoput do Trstenika. Nema veze. Nego – ej, tu mora da ima neke korupcije. Polaze ljudi od sebe, normalno. Znam ja da vi razmišljate na taj način. Znate vi šta biste vi radili. Jer, vi sada kada vidite ove milijarde, a znate šta ste radili sa milionima i stotinama miliona u svojim lokalnim samoupravama, vama samo ona kasa radi u glavi i razmišljate šta bi tu sve moglo za vas da bude, a nema. Samo, ne razmišljaju svi na isti način.

Bili su protiv brze pruge. Bili su protiv izgradnje autoputa Miloš Veliki. Došli su dotle da su protiv izgradnje garaža u Novom Sadu, jer su rekli – ne, ne, tu treba park, a onda prave protest zato što se parkiraju kola na zelenim površinama i nema mesta za garažu.

Bili su protiv izgradnje crkve u Novom Sadu, jer ne može crkva da kvari blokaderski raj na Limanima, ili gde već. Bili su protiv izgradnje mosta u Novom Sadu, protiv su izgradnje „Beograda na vodi“ bili, bili su protiv izgradnje mosta novog preko Save. Protiv svega su i time su izgubili legitimitet da se bilo šta njihovo uopšte čuje, jer ako je neko protiv svega, pa on nije ni za šta, u svakom smislu. To je suština svega.

Dakle, nemoguće je, statistički je nemoguće, poštovani građani, zar za 13 godina ova vlast nije uradila ništa dobro i da nije bilo ničega što je trebalo pohvaliti? Nemoguće. E, a oni su u tome uspeli. Ništa ne valja, ne valjaju auto-putevi, ne valjaju pruge. Kaže – pravite Nacionalni stadion, nema za škole, nema za bolnice, pa gradi se… Pa pre koji dan predsednik Vučić je otišao i obišao radove bolnicama? Klinički centar Srbije, Kamenica 2, ne znam ni dokle se stiglo, Kamenica 3. Sto pedeset zdravstvenih objekata u Srbiji je urađeno, podignute plate zaposlenima u zdravstvu, podignute plate zaposlenima u prosveti. Pa kako onda nema za zdravstvo i za prosvetu, kada ima i za to i za ovo, jer neko vodi odgovornu politiku?

Ono što je najgore i najlicemernije od svega, to je što posle toga, posle svih ovih kritika, posle svih ovih reči, posle svog ovog negiranja bilo čega što se radi, oni budu najuporniji, najprilježniji korisnici usluga onoga što se izgradi i to vam je to. Super onda budu auto-putevi, jer ne idu sigurno seoskim džadama, super onda budu brze pruge, super onda bude sve.

U svakom slučaju, tu otpremninu o kojoj govore jedino oni o njoj treba da razmišljaju, ali mi se nešto čini da ovi koji planiraju da ih sklone, planiraju da ih sklone bez ikakve otpremnine, pa nek se žale inspekciji rada posle narednih izbora, koji će doći mnogo brže nego što oni misle, a mi ćemo nastaviti da gradimo Srbiju i biće izgrađena EKSPO i biće na ponos Srbije i obuhvata mnoge projekte i po unutrašnjosti, i znaju oni to, ali koga briga, nema veze, a građani Srbije, kao što danas „Beograd na vodi“ deluje kao da je neki drugi deo sveta, a ne Srbija i Beograd. Da, deluje, zato što pokazuje da može da postoji deo grada u kome nema grafita, u kome ne parkira ko gde stigne, u kome se zna red. Vidite kako može. A zašto ne može u drugim delovima grada. to je drugo pitanje. Ali je pokazano tim „Beogradom na vodi“ da može. E tako će biti pokazano i EKSPO-m i svakim drugim projektom koji radimo i gradimo da se Srbija dalje razvija, a na kraju će i o tome što mi radimo i o kritikama koje oni upućuju upravo građani, dakle, upravo vi, poštovani građani Srbije, dati vaš sud, pa da vidimo kako će Srbija nastaviti dalje.

Ono što je važno, i time da zaključim, dakle, najveći problem u svemu ovome, od sve te kritike koja je normalna za opoziciju, i to nije problem da kritikuju, jeste to što, pod jedan, bez ikakvih dokaza optužuju ljude. Ta i ta firma radi, znači to je korupcija. I pod dva, nema nijednog jedinog predloga ili obraćanja vama, u smislu – da smo mi tu, mi bismo to ovako, da smo mi umesto njih, mi bismo to ovako. Naravno, znaju oni da posle toga dolazi pitanje sa naše strane – a što niste onda, kad ste tako pametni, to radili kada ste bili u prilici? Ali, čak ni u toj varijanti oni ne nude alternativu, oni nude kritiku radi kritike i to se sve svodi na objašnjavanje vama kako mi ne valjamo. Oni koji u to veruju, ti su to shvatili valjda na osnovu nečega. Neko im se ne sviđa iz ovog razloga, iz onog razloga, ali postoji jedan broj ljudi koji smatra zaista, isto ko i oni, da mi ne valjamo, a baš zbog toga što ne nude alternativu, u njima ne vide one koji valjaju i zato traže druge. Zato će, i da time zaključim, taj odlazak, biti bolan, bez ikakve otpremnine i bez ikakvog sećanja da su ikada ovde i bili. Hvala.

(Miroslav Aleksić: Replika.)

Vidim da je poseta Ursule fon der Lajen ostavila bolne posledice po kompletnu opoziciju, pošto je u paramparčad razbila laži koje su sipali danima unazad, mesecima unazad da predsednik Vučić, mislim da sada već i citiram, svakoga dana sve više gubi podršku u Evropi, jer su ubeđivali celu Srbiju da je ono što kaže pet evroposlanika stav Evropske unije, iako smo im objašnjavali da to nije slučaj. Ne, ono što kaže Šider, to je ono što misli Evropska unija. I sad dođe Ursula fon der Lajen u Beograd i ispadne da to nije tako. E sad, pošto je to propalo, hajde sad da kažemo – e znamo mi šta je ona njemu rekla kad su sedili u četiri oka, nije to bilo nimalo prijatno. Oni sve znaju. Oni znaju šta je Vučić u četiri oka pričao sa Rubijom, oni se valjda pretvore u muvu, pa ulete nekako u tu prostoriju, pa onda slušaju šta je bilo.

Ali ono što je interesantno, posebno meni, jer sam tome bio svedok, kaže – eto, bila je Razvojna banka Vojvodine, pa sad više nema, sada imate Razvojni fond. Pa da, zato što ste Razvojnu banku upropastili. Razvojnu banku ste ugrobarili tako da bog otac nije mogao da je spase. Pričali ste kako su zainteresovani neki da je uzmu, da je preuzmu, to je takvo bilo pljačkanje te banke, i Razvojne banke Vojvodine, i Agrobanke, i Tesla banke, svaku banku koju ste napravili ste opljačkali. Davali ste pare bez ikakvih kolaterala. I sad kaže – ej, znaš, osnovali ste Razvojni fond. Pa nismo mi osnovali 2013. godine, osnovali ga zato što nisu mogli više da izdrže da postoji Razvojna banka Vojvodine, pa je formiran Razvojni fond Vojvodine, da bi nekako nešto moglo da se funkcioniše i da se da preduzećima. Ali da bi se o nečemu disutovalo, o tome treba nešto da se zna. Nešto se pročita i nešto se nauči, a ne da se šeketa kao lopatom, pa šta padne. Ista je priča sa keramičarima u Beogradu na vodi. Neki od njih 220.000 dinara platu imaju mesečnu. Ali ni to ne valja.

Da, bilo bi dobro da smo razdvojili sve zakone, jedan po jedan, da bismo čuli ovakvih mudrosti pregršt, zaista bi bilo genijalno da ljudi o svakoj tački dnevnog reda imaju priliku da čuju šta misle ovi premudri predstavnici ove premudre organizacije koju vodi premudri lider i NATO poslušnik. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, pa nema ničeg logičnijeg od toga da onaj ko se gnuša korupcije i borac je protiv korupcije od u G17+, to je pravo bilo mesto, utočište za sve borce protiv korupcije, za sve ljude koji žele pravdu i pravednu državu koji ni na koji način ne razmišljaju o korupciji, G17+ je bio ta firma u kojoj su se samo takvi učlanjivali.

Međutim, ono što je veći problem to je ovakvo nepoznavanje nekih osnovnih stvari. dakle, ja sada stvarno ne znam da ne ulazim u temu studija i znanja stečenog na studijama, jer ovo više nije ni to, ovo je tema koja se može proveriti na internetu u roku od 20 sekundi. Kaže, da je vama rastao BDP, pa da ste ne znam šta radili. Pa, rastao je, sve vreme je rastao.

Dakle, ako ćete ukupan državni BDP je bio 50 milijardi, sad je 89 milijardi. Ako ćete po glavi bilo je 6,5 hiljada dolara po glavi stanovnika, sad je 13,5 hiljada dolara po glavi stanovnika. Znači, više nego duplo za tih 13 godina.

Sad se postavlja ključno pitanje, pitanje zaduženosti, jer ja mislim da građani očekuju odgovor na pitanje, ne ove zaduženosti, jer oni vide gde su ove pare koje smo uzeli, zadužili se kroz kredite, a sve velike investicije se finansiraju kroz kredite u celom svetu gde su potrošene? Pruge, putevi, auto-putevi, brze saobraćajnice, škole, sve ostalo, nego se postavlja pitanje gde je ono što je bio dug pre dolaska na vlast predsednika Vučića, gde su te pare nestale? Pokažite taj put za koji je podignut kredit i potrošeno je na to. Pokažite tu školu, pokažite tu bolnicu, pokažite nešto. Dakle, zatečen dug, a ništa nije ostalo. E, to je ono što je korupcija pojela i ne samo to nego i sve pare od privatizacije. Sve pare od svake prodate fabrike, sve je potrošeno i još ostao dug i sad nam kažu – znate, loše je ovo što se vi zadužujete, loše je ovo. Pa, ne može biti loše i građani vide.

Što se korupcije tiče dajte konačno neki dokaz. To što je neko nečiji kum, nečiji brat, to nije dokaz ni za šta osim eventualno da mu je kum i da mu je brat. Hvala, završavam. Dakle, dajte konkretno dokaz tako i tako je dobio posao, tom i tom je odneo to i to i da konačno znamo onda da li tu ima korupcije ili nema ili je prijavite, pa da vidimo šta je sa tim. Tužilaštvo potpisuje peticije protiv predsednika Vučića, naći ćete nekoga ko će da postupa po tome među njima vrlo lako, a to što je neko nečiji brat, što je nečiji sin, rođak, itd, pa šta sad treba da sedi kod kuće bez ičega zato što šta god radio to je korupcija i to je kriminal. Hvala.

Pisao je Sterija o laži i paralaži. To je otprilike ono što mi gledamo već drugi dan danas ovde. Ovo je repriza. Premijeru smo imali juče ili prekjuče, juče prvu reprizu, ovo je druga repriza samo malo izmenjen tekst.

Na isti ovakav način nam je ovaj čovek objašnjavao da smo mi prebili studentkinju, da je taj i taj komandant policije ili komandir policije ili oficir policije u tome učestvovao, da je taj i taj uradio ovo, isto ovako citirao imena, isto ovako direktno optuživao i targetirao ljude. Kada se pokazalo da laže, jer laža laže, paralaža laže, sad koji je od tih dvoje neka se dogovori. Nema izvini. I kao što sam i rekao, nema izvini. Nema izvinjavam se bar tim ljudima koje sam oklevetao, nego sutradan idemo novo, pa ćemo sad da pričamo o nekim drugim temama, pa ćemo da lažemo o nekim drugim temama, da izmišljamo, da klevećemo ljude, da prepričavamo tračeve.

Nisam planirao ovo da kažem, ali zaista, ja sam bio poslanik u drugoj Skupštini, kada je bila neka druga stranka, mnogo jača nego danas, DS, ona bojkotuje, i kada je na čelu te poslaničke grupe bio čovek koji je u to vreme delovao ozbiljno. Mi danas gledamo političko i moralno posrnuće jednog čoveka, koji danas, valjda u odsustvu Srđana Milivojevića, zabavlja poslanike opozicije. Okej, to je njegov izbor, ali bi bilo dobro, predsednice, i vi da reagujete kada se bez ikakvog dokaza ljudi optužuju, kada im se crtaju mete i kada se targetiraju za teška krivična dela, bez ijednog jedinog dokaza, na „majke mi“, od strane onih za koje smo danas, juče utvrdili da nemaju problem da lažu, isto ovako teatralno kao evo sad. Hvala.

Vidite kako nervoza raste, pošto je uhvaćen da laže bezočno i bez ikakve griže savest nastavlja vikom valjda da sakrije to da je juče pokušao da uznemiri javnost i nije tačno da nisu imali informacije, znali su tačno šta rade, i zbog građana prosto želim da kažem kako je to juče izgledalo.

Dakle, prvo je došao lagao, lagao i lagao i lagao i lagao, a onda mu se priključio i ovaj drugi da mu slučajno ovaj ne ukrade šou, jer je sad trka ko će više da se, kako se to kaže kolokvijalno, ušlihta studentima, ko više brani one koji ih neće.

Kada je propala priča, nema izvinjenja, nego nastavlja da laže. Pazite vi kolika je to panika. Bio je težak sastanak za Aleksandra Vučića, ali evo on je lepo prošao, već posle dva minuta je lepo prošao na tom sastanku zato što smo mi ne znam šta radili. Aman, čoveče, saberi se. Jel bio težak ili je lepo prošao?

Na kraju, te pretnje, to kako će doći do, znate šta, vi da bilo šta možete, vi biste to već davno ostvarili, a pošto ste potpuno politički impotentni, možete samo poput onog Bate Živojinovića u Filmu „U raljama života“ da pretite šta ćete da radite. To što pretite kao i on nikada nećete umeti da sprovedete, niti ćete biti u prilici da sprovedete. Hvala.

Dakle, vrlo kratko. Videli ste i sami modus operandi, ne jednom primenjen – kada ih uhvatite u jednoj laži, oni izbace još novih pet, kada ih uhvatite u pet, oni će izbaciti novih 10, pa 20, pa 50 i tako.

Ono što se dešava, i to hoću da kažem zbog građana, jeste priprema za 1. novembar. Sve što slušamo sada je priprema za 1. novembar i njihova želja da, kako oni vole da kažu, pumpaju. Pumpaju, ali negde pušta, izgleda, pa džaba. Pumpaju, jer oni se jadni ubiše od pumpanja, ali se ne napumpava ništa. I zbog toga napad na Marka Krička, koji je sinhronizovan danas u svim Šolakovim medijima i evo sada u skupštinskoj sali. Kao i uvek, dakle, ono što poruči Šolak, ono što poruče stranci, to dobijemo isporuku i ovde u skupštinskoj sali, iako nikakve veze sa dnevnim redom nema, iako su svesni da čovek koji je ministar koji treba da im odgovori na ta pitanja nije tu, niti može da im odgovori, jer nije u Srbiji, i ne vredi, oni nastavljaju. Zašto? Pa zato što je to zadatak. Zato što je to zadatak koji su dobili i koji oni pokušavaju da izvrše.

Što se ovoga juče tiče, pogledajte samo izveštavanje Šolakovih medija. Skinuli vest sa svojih sajtova, a u današnjem izdanju tabloida „Danas“ imate novinsku formu koja se zove crtica, dakle, jedan mali plavi, žuti kvadratić u nekom uglu, gde se kaže – navodno prebijena studentkinja. Niko ne tvrdi ono što oni tvrde. Ja ne znam i čekam da vidim šta će da kažu nadležni organi. Pogledajte, građani, šta oni rade.

Oni su ti koji će da optuže, oni su ti koji će da osude, oni su ti koji će da sprovedu presudu. Oni su sve. Ne trebaju sudovi, ne treba policija, ne treba ništa, njima dajte sve da oni rade. Oni će da koriste sve moguće metode.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju: Vreme.)

Vreme je da shvatite da ste bivši, što vam to bude lakše bilo, tako ćete se ponašati normalnije, tako će i sednica teći normalnije.

(Radomir Lazović: Da li je sada vreme?)

Ne, sad je vreme da koristim vreme ovlašćenog.

Dakle, ono što je poenta, to je da mi danas imamo zatrpavanje laži od juče, bez ikakve odgovornosti. Oni nas pozivaju da mi imamo u vidu to da se radi o nekome ko je možda nečije dete. Ne znam da li su roditelji živi ili nisu, nadam se da jesu. I, mi imamo to u vidu i niko ne ulazi u tu priču, čekamo da vidimo šta će da se utvrdi, ali oni znaju. Kao što su znali i ovde dva meseca optuživali sve nas da smo pobili decu u Ribnikaru. Dva i po meseca su ovde urlali, vikali, uperili prst u nas, da bi se na kraju završilo, čime, da roditelji nemaju tapiju na bol. Da bi se završilo time da se svađaju ko je imao priliku da više govori, da su se raspali kad im je dato da naprave Anketni odbor, jer nisu mogli da se dogovore ko će da predsedava. Toliko im je stalo do svake žrtve u ovoj zemlji?

Dokle laži, student istorije, ometen u razvoju. Pa, kako će da završi fakultet neko ko je ometen u razvoju? Jeste li vi normalni, bre, više?

Hoćemo odgovornost, ako je bilo bilo čega protivzakonitog, ali niste vi ti koji ćete da utvrdite, da li je nešto bilo protivzakonito ili nije u ovoj zemlji. Niste vi ti, jer ste lagali milion puta, i niko normalan ne može da vam veruje. Lagali ste svaki put, optuživali ste nas za sve živo, od iskliznuća vozova iz šina, do ubistava u Ribnikaru, Duboni i u Malom Orašju. Da bi posle toga rekli, pa, znate nije država ništa imala s tim, to su rekli ove godine, ali zato ima sigurno sa nadstrešnicom u Novom Sadu, i opet lažu, i opet lažu.

Tražimo odgovornost i to nije sporno, ako ima razloga za odgovornost, ali za ovo neko mora da odgovara. Ovo ne može da se završi tek tako, ili će neko odgovarati zato što je nad nekim primenjivao nasilje, ili će neko odgovarati zato što je uzbunjivao javnost i lagao. Neko mora da odgovara. To da je policija puštala nekog, izbacivala iz kola, ili kako već da se šeta sa kesom na glavi i taj ne skida kesu nego ide, tako dalje, neću da ulazim u to, ako je vama logično, nek vam je logično, meni nije, ali neka se utvrdi, ali to da ćete vi da utvrdite, e taj film nećete da gledate.