Zahvaljujem.
Kolege iz Ministarstva za brigu o porodicu i demografiju mi šalju poruke i sugerišu da ne odgovaram na izlaganja u kojima predmet kritike nije zakon koji danas branim, već isključivo fascinacija nekim mojim izlaganjima. Vidim da su moji govori bili vrlo inspirativni za vas, ali mi je jako žao što današnje izlaganje nije bilo dovoljno inspirativno, jer smatram da bi bilo daleko korisnije da smo prodiskutovali o ovim temama koje se tiču porodice, roditelja, očeva i majki.
Ono što vas je svakako najviše uzbudilo, mnogo više od povećanja roditeljskog dodatka je smanjivanje vaše plate i više ste vremena posvetili vašoj plati, nego onome što će biti na opštu korist svim porodicama u Srbiji.
Ja bih želela odmah na početku, pošto pretpostavljam da će i od strane nekih drugih narodnih poslanika kritike biti u pravcu ka meni lično i ja se zbog toga ne da trpe ideje koje danas branim, a kritike i napada i propagande nikada se nisam plašila. Nije prošlo dugo vremena od kada sam sedela u ovoj klupi preko puta, bila šef poslaničke grupe Srpske stranke Zavetnici, na svaki trenutak boravka u plenumu sam ponosna, svakoga u ovoj sali mogu da pogledam u oči, nikada nikoga nisam lično uvredila, razmenjivala sam udarce, bila žestoka u kritikama, još žešća nego što ste citirali u malopređašnjem vašem nastupu, sa predsednikom Republike uvek diskutovala o državi i o državnim i nacionalnim interesima.
I kada smo se takmičili i kada smo polemisali, isključivo smo debatovali o tome ko više voli Srbiju, kome je više stalo do Srbije. Ja nikada nisam bila deo one opozicije koja napada srpske olimpijce zato što su došli da sa svojim narodom proslave uz "Veseli se srpski rode" na balkonu svoje uspehe. Ja nikada nisam tvrdila da oni nisu podobni zato što nemaju moje političke stavove i nikada nisam kritikovala uspehe naše zemlje, već sam im se radovala. I poslanička grupa koju sam predvodila je uvek podigla ruku da glasa za sve što je bilo dobro za našu zemlju i za našu državu.
Uopšte ne želim da se distanciram od svog opozicionog staža, on mi je doneo kvalitet, zato što sam mogla sa obe strane da pogledam političku situaciju, zato što znam koliko mi je danas teže nego što mi je bilo tada kada sam prekoputa, zato što danas imam odgovornost, zato što mi je bilo mnogo lakše da kritikujem, čak i kada je ta kritika bila opravdana, uvek je lakše to činiti. Najlakše je kada nemate odgovornost da nešto kažete šta biste vi bolje.
Danas kada se nalazim na čelu Ministarstva koje u svom nazivu nosi reč "briga", znam koliko je važno da brinem o svakoj porodici. Trudim se da i kroz današnju diskusiju ni jednog trenutka ne prekoračim svoje nadležnosti i dostojanstvo koje treba da ima svaki ministar i svaki član Vlade Republike Srbije, jer ne želim da vam kažem šta mislim o tome na koji način nastupate danas kao narodni poslanik koga je narod poslao u Skupštinu da govori o narodnim interesima, a niste jedno slovo potrošili da kažete šta nije dobro u ovom zakonu koji sam danas odbranila. A znate zašto niste? Zato što nemate šta da kažete, zato što ne postoji argumentacija, zato što jedino možete danas da učinite jeste kritika radi kritike.
Ja čvrsto stojim iza svake svoje reči izrečene o Kosovu i Metohiji. Za mene i za Vladu Republike Srbije kosovski savet je istorijska i duhovna vertikala srpskog naroda. Za mene i za Vladu Republike Srbije i svakog savesnog čoveka u Srbiji Kosovo i Metohija su sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije. Za mene i za Vladu Republike Srbije čiji sam ponosni član Kosovo je bilo i biće zauvek deo Republike Srbije i nikada Vlada srpskog jedinstva i konsolidacije i kontinuiteta neće priznati lažnu samoproklamovanu tvorevinu i to je danas poruka i predsednika Srbije u Njujorku i to je rezultat narodnog i nacionalnog jedinstva i to je poruka koju ću uvek slediti i koju sam uvek sledila.
Da li su postojale razlike? Postojale su i postoje i one nisu sporne. One postoje i u porodici, a kamoli u političkim strukturama. Ali, ono oko čega smo svi danas saglasni, usudiću se da to kažem u ime svih prisutnih, nikada Srbija neće priznati nezavisnost lažne države Kosovo, nikada neće dozvoliti rastakanje suvereniteta naše zemlje. Za nas je srpski suverenitet nedeljiv i ne samo zato što to piše u Ustavu Republike Srbije, nego zato što je to tako, zato što je to istorijska činjenica, zato što je to rezultat naše nacionalno odgovorne politike i zato što je ova Vlada slobodna i samostalna i suverena da ponovi to na bilo kojoj tački sveta, i na istoku i na zapadu, da će očuvati svoju teritorijalnu celovitost.
Vama predlažem da budete malo kreativniji i da pokušate barem da, ukoliko nemate neku kritiku na račun zakona koji sam danas obrazlagala, da barem pokušate da budete dovoljno pošteni i da kažete - da, ovaj zakon je dobar. Jer, gledajte, možete vi danas da ne glasate za ovo zbog političke ostrašćenosti, ali, verujte mi, istorija će to zapamtiti. Istorija će zapamtiti da niste bili spremni da pobedite svoje političke pobude i najniže strasti i da podržite nešto što je dobro za očeve i majke, a ovo je dobro za sve porodice. Jer, ponavljam, kada porodica dobija, niko ne gubi, ni vlast, ni opozicija, ni građani, ni društvo, ni budućnost, ni sadašnjost. Ako to niste prepoznali, bojim se da niste dorasli mestu na kome se nalazite. Hvala.

Poštovana narodna poslanice, pažljivo sam slušala kritiku koju ste uputili na račun Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom i zapitala sam se da li ste danas samo fizički bili prisutni u sali, pošto stičem opravdani utisak da niste pažljivo ispratili sve ono što sam navela kao argumentaciju u prilog izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici gde je apsolutni akcenat izlaganja stavljen ne na finansijski podstrek, nego na atmosferu i ambijent koji treba da stvaramo u društvu svi zajednički po meri porodice i po meri roditeljstva.
Ukoliko ponovo preslušate izlaganje nisam uopšte insistirala na ciframa i na brojevima, čak sam rekla da verujem da novac nije osnovni motiv za rađanje i nema dileme da ćemo se oko toga svi složiti. Vlada Republike Srbije je tu da sa ovim populacionim merama podstakne, pomogne i podrži, ali ne naravno da vrši biološku reprodukciju jer je to nemoguće. Dakle, neophodno je da kao društvo budemo svi uključeni u taj proces. Mi smo tu da stvorimo klimu, da pomognemo i da različitim populacionim merama ohrabrimo roditelje da se možda odluče za rođenje drugog, treće ili četvrtog deteta.
Dakle, pokušaću taksativno da navedem samo nekoliko stvari. Ja nisam želela da insistiram na ciframa, ali vi to činite. Nisam sklona da pravim poređenja sa tim šta je bilo u neko vaše vreme zato što osećam nelagodu kada to činim prema svim onim majkama koje u to vreme nisu dobila apsolutno ništa, ali apsolutno ništa.
Postavlja se pitanje – zbog čega ti prioriteti tada nisu bili prepoznati kao prioriteti i da li je razlika između nas u tome što jedino što za vas u to vreme nije imalo alternativu jeste Brisel, a naša politika je da porodica nema alternativu i da život nema alternativu.
Ali, evo, ja ću samo ilustracije i zarad građana, zarad istine, zarad potrebe da naprosto govorim u kategorijama činjenica, jer činjenice se možda vama ne dopadaju ali naprosto su one neumoljive. Dakle, roditeljski dodatak za prvo dete 2012. godine, dakle govorim o poslednjoj godini vladavine koalicije DOS i njenih recidiva, je iznosio 309 evra, pre toga je bio još manji. Dakle, govorim sada o maksimalnom iznosu koji je na koncu vaše vlasti opredeljen. Iznosio je 309 evra. Danas, izmenama zakona, 4.336 evra. Dakle, to je za prvo dete i mislim da ovaj grafikon sam po sebi najbolje pokazuje koliko je neosnovana i neozbiljna vaša rečenica da mi štedimo na majkama i da ne želimo da damo novac majkama.
Zaista želim da verujem da je to u pitanju lapsus, da niste stvarno to tako mislili jer nemoguće je da vi niste štedeli sa 309 evra, a da mi štedimo sa 4.336 evra. Verujte da je jako neukusno što ste me primorali da sada govorim isključivo o ciframa jer cifre, brojke i novac su poslednja tema kada treba da pričamo o porodici, ali pošto insistirate ja ću nastaviti dalje.
Drugo dete – dakle, 2012. godine, od 2012. godine do danas puta šest se povećao roditeljski dodatak za drugo dete. Za rođenje drugog deteta koje, ponavljam, prema procenama demografa je najveći izazov i na drugom detetu pravimo tu razliku, na drugom detetu tu popravljamo krvnu sliku naše demografije, na drugom detetu mi možemo da učinimo nešto da do narednog popisa nas bude više od onoga što je projekcija da će nas biti.
Dakle, šest puta veći, sa 3,5 prosečne plate na 6,5 prosečnih plata roditeljski dodatak za drugo dete, pride na ovaj iznos mi imao i jednokratnu finansijsku pomoć od 135.000 dinara.
Roditeljski dodatak za treće dete, ja vas molim, poštovani građani Srbije, samo zarad istine, da obratite pažnju na ovo, na kraju krajeva to znaju one žene koje su se porodile 2012. godine, ja ih srećem svuda po Srbiji, koje već imaju veliku decu i kažu – jao što ovo nije bilo kad smo mi rađale decu. Sada, nažalost, je prošlo vreme za to.
Godine 2012. nešto više od 2.000 evra za rođenje trećeg deteta, 2024. godine 20.695 evra. Mislim da i dete u osnovnoj školi može da uoči i kvalitativnu i kvantitativnu razliku. Plus, na ovaj iznos, takođe, 135.000 dinara jednokratna finansijska podrška.
Četvrto dete – 2012. godine ni punih 3.000 evra. Dakle, 2.903. Danas, 27.230 evra. Odmah da se razumemo ja potpuno prihvatam argument da se u međuvremenu dosta toga promenilo, da su cene veće, da je drugačija kupovna moć, da je potrošačka korpa drugačija, ali ovakav skok za 10 godina apsolutno pokazuje da je demografska obnova prepoznata kao nacionalni prioritet i posebno se to sada čini od osnivanja Vlade u ovom mandatu jer smo suočeni sa demografskim podacima nakon popisa 2022. godine naprosto svi shvatili da ovo više nije pitanje na kojem mi treba da se delimo.
Ukoliko se podsetite onoga što sam govorila na početku uočićete da sam se obratila i vama, sa čije strane često stižu otrovne strelice, da ni jedne sekunde ne mislim da ova tema sme biti seme razdora zato što mi danas treba da pošaljemo, ne samo kao Vlada Republike Srbije, već kao predstavnici građana i u poslaničkim klupama, ali i ovde i sa pozicije gde sede ministri, poruku da smo oko ovoga jedinstveni i da ovde nema manisanja, da ovde nema prostora za jeftino politikanstvo, da ovde nije prilika da polemišemo i da kritikujemo nego da kažemo – da, ne slažemo se oko niza stvari, ali ovo je dobro za majke i za očeve i ovo svi treba da podržimo.
Deset milijardi je izdvojeno, novih. Jedna mala Srbija, zemlja koja je u 20. veku stradala preko trajne granice biološke validnosti, zemlja koja je bila suočena sa ratom, sa sankcijama, zemlja kojoj otimaju parče teritorije, zemlja koja je pod permanentno spoljno političkim pritiscima, zemlja koju pokušavaju decenijama da drže u izolaciji i ekonomskoj i političkoj. Ta mala Srbija poslala je poruku čitavom svetu šta znači briga o porodici i briga o demografiji i o vitalnosti srpske nacije. Ja sam se prekjuče vratila iz Njujorka, ne znam, verovatno vam ovo nije interesantno, možda treba da govorim više o stripovima, ali naprosto to nisu teme koje me inspirišu. Posvećena sam poslu kojim se bavim.
Vratila sam se iz Njujorka gde sam razgovarala sa predstavnicima Populacionog fonda UN kojima sam predstavila sve ove mere uopšte ne ulepšavajući ih i govoreći o tome da treba da povećamo i dečiji dodatak i da to jeste namera iduće godine, ali naša država nije Aladinova lampa pa da vi protrljate i da kažete – sada hoću da se sve poveća, postoji izvodljivost svega toga, postoji procena na koji način će se to odraziti na budžet. Svaki dinar mora da se domaćinski potroši i strateški uloži. Znate šta je rekla zamenica direktora Populacionog fonda, krovne organizacije UN koji se isključivo bavi popularnom politikom, da je Srbija primer, citiram njene reči, a vi ćete to videti prilikom njenih obraćanja na različitim međunarodnim kongresima, susretima, samitima, da je Srbija svetao primer države koja populacionom politikom prednjači ne samo ovde u regionu, već je konkurentna u čitavom svetu, a da uzevši u obzir njenu ekonomiju i životni standard i uzevši u obzir specifičnost političke situacije, Srbija je apsolutni lider kada je u pitanju briga o porodici.
Sve to će biti predmet njenih diskusija u budućnosti, a verujem da ćete barem nju sa više pažnje slušati nego što ste to danas činili kada sam ja izlagala, ali da se vratimo na još nekoliko stvari.
Dakle, pomenuli ste zašto nema novca za peto dete. Pažljivo sam to saslušala. Vidite, Svetska zdravstvena organizacija čije preporuke mi sledimo preporučuje da se ne podstiče rađanje čak ni četvrtog deteta, jer oni u tome prepoznaju potencijalni rizik za ženu, odnosno majku ili porodilju. To su preporuke Svetske zdravstvene organizacije. Nisam ulazila u diskusiju na te teme, jer smatram da to treba da rade neke druge instance, ali slažem se sa vama da možemo razmotriti da u budućnosti možda kandidujemo i roditeljski dodatak za peto dete.
Dakle, sklona sam da saslušam šta kažete i da uvažim to što kažete i da razmotrim, ali vam samo navodim pod kojim okolnostima se roditeljski dodatak propisuje samo do četvrtog deteta.
Podsetiću vas da je predsednik Vlade iznoseći Ekspoze naveo da će Srbija težiti ka tome da obezbedi podsticaje i za rođenje petog i šestog deteta, da je u Ekspozeu to naveo kao naše strateško opredeljenje, ali Vlada se ne završava nakon 200 dana. Ona ima svoj puni mandat i tokom svog punog mandata treba da teži ka tome da obezbedi ono što su strateške smernice samog Ekspozea.
Kažete – nismo uradili ništa za žene preduzetnice. Ponovo se postavlja pitanje da li ste samo fizički bili prisutni u sali kada sam govorila, a mentalno možda na nekom drugom mestu. Razumem da se dešava da misli odlutaju, ali ukoliko već pretendujete da izlažete na ovu temu, bilo bi dobro da se adekvatno pripremite i da poslušate šta sam danas rekla da smo uspeli ovim izmenama. Dakle, uspeli da izjednačimo u pogledu obračuna osnovica žene preduzetnice i žene koje su u radnom odnosu. To je veliki pomak, sasvim sigurno ne dovoljan.
Moramo mnogo toga da učinimo još za položaj žena preduzetnica kada je u pitanju porodiljsko odsustvo, odnosno odsustvo sa rada radi nege deteta, ali to konkretno nije u nadležnosti Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom, nego Zakona o radu, koji, pretpostavljam, može u nekom trenutku sa kvalitativnim izmenama biti deo diskusije ovde u parlamentu.
Ono što je prva mera koju Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju u 100 dana Vlade uradilo je čvrsto partnerstvo sa Ministarstvom privrede, sa kojim smo pokrenuli značajan projekat podrške ženama preduzetnicama koje žive na selu.
Žene na selu niko decenijama nije pominjao, niti je mario za njihove preduzetničke delatnosti, niti je smatrao da su oni pokretači privrednih aktivnosti. Prvi put pokrećemo tako važan projekat i program direktne podrške sa iznosom do 500 hiljada dinara za one žene koje su preduzetnice, a žive u ruralnim sredinama, odnosno u seoskim područjima zato što prepoznajemo da su one kategorija koja čuva porodične vrednosti, koja predstavlja kičmu porodičnog života u ruralnim krajevima gde treba da zadržimo naše stanovništvo, na njihovim ognjištima, tamo gde su svoj na svome i da na taj način predupredimo unutrašnje migracije, koje takođe predstavljaju problem kada je u pitanju demografija i kada su u pitanju demografska kretanja.
Nikada nisam čula da ste ovaj program podržali, iako je on jedan ozbiljan iskorak, jer ukazuje na kategoriju stanovništva koja je poprilično bila zanemarena. Ponavljam, u pitanju su žene na selu.
Prvi put se pruža podrška i onima koji se bave starim zanatima. Prvi put se pomaže ženama koje rade, koje imaju rukotvorine, koje čuvaju i neguju radinost i stare zanate. Prvi put imaju programe direktne podrške sa bespovratnim sredstvima po vrlo povoljnim uslovima koje država obezbeđuje.
Poštovani narodni poslanici, ja o tome danas nisam želela da govorim, jer sam se vrlo striktno držala teme, odnosno zakona. Zadovoljstvo mi je da vas sve obavestim i molim vas da to sada pažljivo saslušate, jer mislim da je lepa vest i da u moru nekih crnih iz rubrike crne hronike valjalo bi da čujemo i nešto lepo.
U subotu nam je na svet stigao mali Aleksej. Rodila ga je majka Dragana koja ima cističnu fibrozu. U pitanju je najčešća od retkih bolesti.
Aleksej je stigao na sve posle velike borbe njegove majke. Pre tri godine ona se borila za život. Pre tri godine ona je bila otpisana i neću reći zahvaljujući državi, jer država o tome ne odlučuje, zahvaljujući gospodu Bogu ona ne samo da je pobedila, ona je podarila novi život i svojoj porodici i našoj zemlji.
Država je dala skromni podstrek finansiranjem vrlo skupe inovativne terapije koja joj je pomogla da se izleči i koja je dala šansu i njoj da preživi, ali koja je dala šansu da nam svet stigne Aleksej.
U Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju imamo Grupu za podršku licima obolelim od retkih bolesti. Ta grupa marljivo radi na tome da pruži podršku upravo tim pacijentima, da im pomogne adekvatnim savetima, da im pomogne da stignu do inovativnih terapija koje su neophodne, s obzirom na to da su retke bolesti neistraženo područje.
Ko je pre 10, pre 20, pre 15, pre 30 godina znao šta su retke bolesti? O tim ljudima se nije govorilo. Mi danas imamo sistemski pristup rešavanja njihovih problema i daće Bog da se potrudimo da u periodu pred nama i zakonski rešimo njihov položaj i unapredimo njihov položaj kako bismo bar na neki način podelili veliki teret koji oni na svojim plećima nose.
Sto pedeset miliona dinara Vlada Republike Srbije izdvojila je ne samo za terapiju, znači, ovo nije terapija, ovo je mimo terapije, za terapiju su opredeljena mnogo, mnogo veća sredstva i sa mnogo, mnogo više nula. Dakle, 150 miliona Vlada je opredelila samo za vaučere koji se isporučuju ovih dana na hiljade adresa širom Srbije gde Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, zajednički u saradnji sa Poštom Srbije šalje vaučere za kupovini medikamenata u apotekama u iznosu do 35 hiljada dinara, 25 hiljada dinara jednokratne finansijske pomoći i 50 hiljada dinara za rehabilitaciju i boravak u banjama.
Dozvolite, ne dopuštam vam da kažete da štedimo novac na majkama i da štedimo novac na porodicama i neću vam prećutati nikada kada to budete uradili zato što to nije istina, zato što je to nesavesno, nekorektno i neodgovorno da kažete.
Razumela bih vas da ste izašli i da ste rekli - moramo više, jer moramo više i hoćemo više, ali da tvrdite da je ovo sve besmisleno, nedovoljno ili da nas ubeđujete da nismo ove kategorije prepoznali ili da govorite da ja ne razumem majke, i ja sam majka.
Nedavno sam prošla ne u privatnim bolnicama, kako neki tvrde, i nisam se porađala u Beču, nego ovde u „Narodnom frontu“, gde se rađaju sva naša deca i jako dobro znam šta znači proći kroz taj period i vantelesne oplodnje i održavanja rizične trudnoće i porođaja i nisam tražila nikakav poseban tretman, kako su neki tvrdili po „H“ mrežama i ostalim podlogama za plasiranje neistinitih informacija. Zato razumem i to je moja prednost, jer sam nedavno prošla kroz to iskustvo i zato vam kažem da je Ministarstvo za brigu o porodici kuća za svaku majku, saveznik svakoj porodici. Mi smo tu da brinemo o svim porodicama, bez obzira na to koju političku knjižicu nose. Nas to ne zanima. To su sve naši ljudi. To su naši građani.
Mi kada isporučujemo vaučere mi ne pitamo da li je neko podržao vlast ili opoziciju ili uopšte nije izašao na izbore, zato što ti građani…
(Biljana Đorđević: Samo pred izbore.)
Sada nisu izbori i sada nije kampanja, a na hiljade adresa stižu vaučeri, ali ja o tome i o rezultatima niti svog rada, niti rada Vlade Republike Srbije, niti vladajuće koalicije u celini neću ja da iznosim ocenu da li smo radili dobro. To će reći građani kada budu izbori i isključivo građani. Ne stranci, ne strane ambasade, ne bilo koje druge međunarodne adrese, nego ovaj narod koji jako dobro zna koliko se trudimo, koliko radimo, koliko smo prisutni na terenu, pa prema tome neka nam i sudi.
Hvala vam.

Gospođo Đorđević, ja ni jedne sekunde nisam rekla vama nije stalo do porodica a da nama jeste. Ni jedne jedine sekunde to nisam uradila. I zaista ne mislim da vam nije stalo. Ja govorim o rezultatima politike koja je postojala 2020. godine, ne učitavajući uopšte tu moj utisak da li je vama stalo ili nije stalo. Možda je vama stalo, ali vi ništa niste uradili. Tako da, zalud što vam je stalo ako ništa nije urađeno. Možda se vi lično u tome ne prepoznajete, ali ja govorim o političkoj kompoziciji kojoj pripadate i koja je tada uticala na procese i mogla nešto da promeni, ali očigledno nije smatrala da je demografija važna.
Na kraju krajeva, postavlja se pitanje i zbog čega niste posebno apostrofirali Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, ukoliko ste to pitanje smatrali kao pitanje od vanrednog značaja?
Što se tiče Svetske zdravstvene organizacije, ja sam poslednja osoba koja će se pozivati na njihove preporuke. To pre liči nekome ko ide po mišljenje u Brisel. A vi znate da ja nisam od tih. Ali, konstatujem to kao jedan okvir koji Srbiju obavezuje. Srbija treba svakako da uredi status višedetnih porodica i da razmotri na koji način može da olakša porodicama koje imaju petoro, šestoro ili više dece. Ja lično obilazim mnoge od njih i apsolutno sam upoznata sa problemima sa kojima se suočavaju, od toga, recimo, da treba da kupe vozila kako bi mogli da se prevezu sa određene lokacije na određenu lokaciju, a imaju više dece.
Takođe, ne mogu da ne primetim da nijedne sekunde niste konstatovali da Vlada Srbije izdvaja i značajna sredstva za kupovinu prve nekretnine za izgradnju kuće za mlade bračne parove sa decom i da se do 20 hiljada evra, odnosno 20% od ukupne cene i ukupnih troškova opredeljuje kao podsticaj mladim bračnim parovima i da postavim pitanje, u uporednoj analizi, gde ste videli tako smela izdvajanja jedne države?
Ja sam se zaista trudila da ispratim, ali nisam videla da čak ni naša susedna prijateljska Mađarska takav iskorak je napravila. Oni imaju neke druge povlastice, ali kada je u pitanju kupovina prve nekretnine, čak ni oni nisu otišli ovako daleko. Zar ne osećate potrebu da naprosto to podržite i da barem konstatujete kao nešto što je dobro i što može doneti određeni benefit, nego sada pokušavate da obezvredite povećanje roditeljskog dodatka za prvo, drugo, treće ili četvrto dete postavljanjem pitanja – a gde je za peto? A da postoji peto vi bi ste rekli – a gde je za šesto?
Ja razumem da je uloga opozicije da kritikom natera nas da bolje radimo, ali ta kritika mora biti suvisla, mora biti utemeljena, mora imati neki racionalni momenat u svemu tome što govorite. Nisam ga primetila, kao što nisam dobila odgovor na sve one konkretne navode koje sam vam iznela kada je u pitanju podrška ženama preduzetnicama.
Govorite ovde o diskriminaciji romske populacije. Ja vas molim da to ne činite i da nas ni na koji način ne zavađate sa našim komšijama, sa našim građanima, sa Romima koji žive u ovoj zemlji od vajkada. I Ustavni sud nijedne sekunde nije govorio o diskriminaciji Roma.
Ako me pitate da li je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom 2018. godine napravljen po idealnoj meri, apsolutno ne, ali je važno da je napravljen. I svaki put kada je menjan, što ste primetili, je menjan da bi se unapredio. I svaki put idemo ka tome da on bude što bolji, težeći ka tome da dovedemo do potencijalno idealnog stanja, ako ono uopšte postoji.
Svaka promena je bila na bolje. Nijedna promena do sada nije bila unazad. Svaki put smo ga menjali da bismo povećali roditeljski dodatak, a ne da bismo ga smanjili. I ukoliko ste primetili, ja sam navela čak i sada da smanjujemo i dokumentaciju za ostvarivanje prava na dečiji dodatak da bismo olakšali onima koji po osnovu poljoprivredne delatnosti više ne moraju da dostavljaju evidenciju katastarskih prihoda i svaki građanin kad mora jedan papir više da dostavi, stvara mu nelagodu. A mi danas poručujemo - ubuduće će biti jedan papir manje, zato što ne želimo da insistiramo na birokratiji i na administraciji, zato što ćemo sada kao Ministarstvo za brigu o porodici, po preuzimanju nadležnosti za Komisiju za dodelu novčanih sredstava za kupovinu prvog stana za mlade bračne parove, da promenimo u saradnji sa Ministarstvom za rad uredbu kako bismo je pojednostavili, kako bi sva ova prava koja država daje mogla da stignu do krajnjih korisnika, jer nama jeste cilj da ono što država pruža bude na korist otadžbini, porodici i svim našim građanima.
Verujem da smo danas učinili veliku stvar iniciranjem diskusije na temu Zakona o finansijskoj podršci porodici. Ja vas bez obzira na sve, poštovana narodna poslanice, bez obzira na sve što ste izneli, pozivam da glasate za zakon, zato što verujem da ćete i na taj način barem pokazati minimum odgovornosti prema državi i prema nacionalnim interesima.
Ja sam danas rekla da je ovo državni razlog, a ne državna milostinja, jer ovo nije milostinja prema građanima, kako pokušavate da prikažete da smo je mi predstavili. Nismo. Nije ovo nikakva milostinja. To je naša obaveza. Naša je obaveza da povećamo roditeljski dodatak. Naša je obaveza da brinemo o porodicama, ali i vaša je obaveza da razmislite o svojoj odgovornosti i da date podršku ovom zakonu. Ja verujem da će on i bez vaše podrške ubedljivom većinom biti izglasan, ali shvatite, istorija će beležiti ko nije podigao ruku da podrži majke i očeve kada se o tome govorilo u Skupštini, a verujem da će većina narodnih poslanika biti na strani porodice. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice Skupštine, poštovani predsedniče Vlade, uvaženi narodni poslanici, zadovoljstvo mi je što prvi put kao ministar Vlade Republike Srbije imam priliku da podnesem jedan vid raporta i izveštaja Narodnoj skupštini kao domu koji treba da vrši kontrolu nad radom izvršne vlasti.
Zahvaljujem narodnom poslaniku Starčeviću što je pokazao interesovanje za izmene zakona koje, po mom skromnom sudu, predstavljaju izmenu u opštem interesu, izmene u interesu svih majki, svih očeva i sve dece u Srbiji.
Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju pripremilo je i predložilo izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, a cilj izmena koje predlažemo jeste povećanje roditeljskog dodatka.
Zadovoljstvo mi je da vas obavestim da smo danas u Kruševcu imali još jedan u nizu okruglih stolova u okviru javne rasprave koja je u toku do 6. avgusta i naša ideja je da proces izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom bude u potpunosti transparentan i mi pozivamo sve društvene subjekte, sve zainteresovane ljude da se uključe u javnu raspravu, da daju svoje mišljenje, da daju svoje predloge, na kraju krajeva, upute i kritiku kako bismo zajedničkim snagama proizveli najbolju moguću verziju izmena zakona koja bi se našla ovde vrlo brzo, verujem, u Domu Narodne skupštine.
Zahvaljujem ovom prilikom važim državnim adresama koje su podržale ovu inicijativu. Najpre zahvaljujem predsedniku Republike Srbije koji je podstakao svojom najavom podizanje roditeljskog dodatka, zahvaljujem predsedniku Vlade što je prepoznao i razumeo koliko je važno da ovakvim podsticajima radimo na rešavanju najvećeg i gorućeg problema sa kojim se naša zemlja suočava, a to jeste problem bele kuge, ali zahvaljujem na razumevanju i različitim društvenim akterima sa kojima sam obavila razgovor tokom javne rasprave, ali i pre nje, pre svega mislim na patrijarha SPC, koga sam upoznala sa izmenama zakona, a u narednom periodu inicirali smo sastanke i sa predstavnicima svih drugih verskih zajednica koje su priznate ovde u Republici Srbiji zato što smatramo da je ovaj zakon u interesu svih građana i svih porodica.
Verujem da ćete vi kao narodni poslanici onoga časa kada on bude bio ovde u Narodnoj skupštini prepoznati koliko je značajno da, bez obzira na naše političke razlike, glasamo jednodušno, jednoglasno i da svi podržimo da Srbija bude zemlja sa najvećim roditeljskim dodatkom na Balkanu.
Šta će te izmene značiti? Dakle, za rođenje prvog deteta izdvojićemo 500.000 dinara jednokratne novčane pomoći. Dakle, 500.000 dinara jednokratne pomoći po rođenju prvog deteta. Složićemo se da je to zaista značajno veći iznos u odnosu na minuli period.
Za drugo dete 600.000 dinara, a za treće dete nismo, iako je prvobitni plan bio da povećanje ide samo za prvo i drugo dete, mi smo zajednički postigli dogovor da izvršimo povećanje roditeljskog dodatka i za treće i za četvrto dete. Izmenama zakona predviđeno je da dodatak za treće dete bude 2.280.000 dinara i za četvrto dete 3.180.000 dinara.
Naravno, želim da napomenem da po rođenju drugog i trećeg deteta roditelji ostvaruju pravo na jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 135.000 dinara, a da svi roditelji imaju pravo i na paušal za nabavku bebi opreme u iznosi od 7.500 dinara.
Ova povećanja su, poštovani građani Srbije i uvaženi narodni poslanici, veoma značajna i veoma velika.
Navešću samo primer da trenutno roditeljski dodatak za drugo dete iznosi tri i po prosečne neto zarade u Srbiji, a izmenama zakona taj iznos će se podići na šest prosečnih neto zarada, prema podacima Zavoda za statistiku.
Uporednom analizom možemo da zaključimo da država Srbija ima daleko veći roditeljski dodatak nego, na primer, susedna Republika Hrvatska koja kao članica EU, ja vas molim da obratite pažnju na ovaj podatak, jer je Hrvatska zemlja koja se takođe suočava sa problemom bele kuge, za svako novorođeno dete Hrvatska daje svega 309,8 evra, a u Crnoj Gori naknada za novorođeno dete je tri puta manja nego u Hrvatskoj.
Vlada Republike Srbije je, kako je navedeno u samom ekspozeu predsednika Vlade, prepoznala izazov bele kuge kao problem sa kojim treba strateški i sistemski da se borimo i naš zadatak je da saradnjom svih resora u Vladi naše zemlje stvorimo ambijent za sigurnost i za bolji status svih naših porodica u Srbiji.
Koristim priliku da napomenem da je Ministarstvo za brigu o porodici, u saradnji sa Ministarstvom privrede, pokrenulo značajne aktivnosti u cilju pružanja podrške našim ženama na selu. Naše žene na selu su čuvari i porodice i porodičnih vrednosti, čuvari tradicije, čuvari države. One su ekonomski pokretači značajnih procesa u našoj zemlji i zato nam je cilj da ih ekonomski osnažimo, da ih podržimo, da stanemo iza njih.
Takođe ću iskoristiti ovih nekoliko minuta da vam pomenem i da naše ministarstvo kreće sa osnivanjem kancelarija za porodice u lokalnim samoupravama, zato što je cilj da kao tim, kao Vlada Republike Srbije, idemo ka građanima, da budemo dostupni njima, da oni mogu da nas kontaktiraju, ulože primedbe, postave pitanja, da im se nađemo i pomognemo da ostvare svoja prava koja su predviđena različitim projektima i programima, da privredu vratimo porodici i da porodicu vratimo privredi, da porodicu ekonomski osnažimo i da je prepoznamo kao nacionalni interes.
Naravno, poštovani narodni poslanici, bilo bi nesavesno sa moje strane, možda neodgovorno, ali u svakom slučaju, nekorektno da se ne oglasim na medijsku hajku koja traje danima i koja se pretvorila u javni linč i lični obračun i sa mnom kao ženom i kao ministarkom u Vladi Republike Srbije.
Ali, svu svoju pažnju, trud, ljubav i energiju neću ulagati u to da demantujem pogrešno interpretirane citate, zlonamerno tumačene izjave, niti podrugljive komentare koji imaju za cilj da bace senku na sve ono što Vlada Republike Srbije čini izmenama ovog zakona i podizanjem roditeljskog dodatka. Isključivo ću se posvetiti onom poslu koji mi je poveren, a povereno mi je da brinem o najlepšoj mogućoj temi, o nečemu od čega zavisi budućnost našeg naroda, i ne samo našeg naroda, o nečemu što je temelj našeg društva, o nečemu što suštinski nema alternativu, što je život, što je rađanje, što je budućnost.
Verujem da zajedničkim snagama Vlada Republike Srbije može pred pitanjem hoće li nas biti u vremenu koje dolazi da odgovori potvrdno i da kaže – da, borićemo se da nas ima, da se rađamo i da nas bude ovde u našoj zemlji, svoj na svome.
Zato će Ministarstvo za brigu o porodici brinuti o svim porodicama i svu svoju energiju i pažnju usmeravam isključivo ka tome, naravno, pozivajući sve medijske adrese da pokažu minimum korektnosti u izveštavanju o ovako značajnoj temi, jer smatram da svi treba da se potrudimo da do građana dođe informacija da će Srbija biti zemlja, nakon izmena ovog zakona, sa najvećim roditeljskim dodatkom. To je jedna lepa vest i ja vam se zahvaljujem što ste dali priliku da to još jednom podelimo sa građanima Srbije, sa svim majkama i očevima.
Hvala vam. Živela Srbija i živele sve naše porodice!

Koristiću vreme šefa poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, javnost je iščekivala ovu sednicu, s obzirom na to da dugo nismo imali prilike da u parlamentu razgovaramo o najvažnijim državnim, nacionalnim i ekonomskim pitanjima. Stiče se utisak da su ključne teme srpskog parlamentarnog života na relaciji Vučić i Đilas.

U parlamentu je danas više puta pomenut Đilas nego Republika Srbija i više se ovde govorilo o srpskoj političkoj prošlosti, nego o budućnosti naše zemlje. Suštinska vrednost državotvorne opozicije i nacionalnog okupljanja koje čine Srpska stranka „Zavetnici“ i Srpski pokret Dveri je upravo u tome što bez obzira na vašu tendenciju da čitavu političku scenu pretvorite u taoce dva politička pola, aktuelnih i bivših, mi nismo pristali na takvu atmosferu, jer smo prepoznali potrebu građana da postoje neke druge političke opcije i političke ponude koje će odražavati njihove stavove i njihove interese.

Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja preko 40% građana Srbije je protiv članstva u EU. Nikada nije bilo manje poverenje građana Republike Srbije u integracije ka Briselu. Dvadeset tri godine Srbijom vladaju oni koji su spoljno-politički put definisali, prava EU kao magistralni koji je postajao preko noći ćorsokak.

Kada pogledate istraživanja koje je objavio Biro za društvene istraživanja i monitoring, a koji se odnosi na izveštavanje u centralnim informativnim emisijama, danas to želim da podelim sa građanima Srbije, objavljeni su rezultati ovog monitoringa. Dakle, pazite ovaj podatak poštovani građani Srbije. Od 1. septembra do 15. oktobra u informativnim emisijama, televizija sa nacionalnom frekvencijom, ali i N1 televizije zastupljenost državotvornih snaga ili desnice je 1%, dakle 1% od ukupnog programa koji je namenjen za informisanje građana o našem političkom delovanju.

Sledeći podatak koji je frapantan. Na televiziji „Pink“ koje je glasilo aktuelne vlasti 98,9% u centralnim informativnim emisijama u pozitivnom kontekstu je govoreno o aktuelnoj vlasti, gotovo 100% isključivo pozitivna konotacija. Pazite sada ovaj podatak. Negativna konotacija kada su u pitanju stranke državotvorne opozicije ili desnice 100%, dakle sve što je rečeno na televiziji „Pink“ o našim političkim strankama za koje su glasali građani Republike Srbije bilo je negativno.

Na televiziji „Prva“ i na televiziji B92 zastupljenost stranaka desnice ili državotvorne opozicije, znate kolika je“ nula. Nismo gostovali niti u jednoj, jedinoj emisiji na tim televizijama, nismo imali jedan sekund priloga u kome smo mogli da bilo šta kažemo, nismo pozvani niti u jednu, jedinu emisiju, a tamo je o nama govoreno vrlo pogrdno, vrlo uvredljivo, bez bilo kakve argumentacije.

Bez obzira na to najveći politički kapital nacionalnog okupljanja su upravo ovi rezultati koji pokazuju da će ovi stavovi koje mi zagovaramo pobediti i da dobijaju sve veći podršku građana Srbije, onih građana koji ne žele da između Ustava i ultimatuma biraju ultimatum.

Nacionalno okupljanje kao nova vrednost srpske političke scene upravo će zastupati te građane. Moram da budem vrlo precizna i jasna i da dodam još jedan momenat. Preko 40% građana je protiv članstva u EU. Kada se konstatuje da je uslov za članstvo u EU priznanje nezavisnosti tzv. republike Kosovo što defakto jeste eksplicitno navedeno u Poglavlju 35, dvostruko je veći broj onih građana koji kažu ne briselskim integracijama.

Naravno, svakom detetu u Srbiji je jasno da je reč o putu bez kraja i konca, da je reč o onoj priči kako se čeka Godo. Svi jako dobro znaju da su evropske integracije paravan za razvlašćivanje države Srbije, svi jako dobro znaju da u svim dokumentima Evropske komisije Srbija se gotovo ne pominje niti se njeno članstvo u EU na bilo koji način predviđa. Svima je jasno da je priča o evropskim integracijama šarena laža i da je došao trenutak kada će morati da se preispita taj spoljno-politički kurs.

Od politike i EU i Kosovo i Metohija došli smo do politike da se predaju Kosovo i Metohija, a da Srbija ostaje van EU. Dakle, definitivno je spoljna politika Vlade Republike Srbije u potpunosti doživela svoj poraz. Po njenim ključnim osnovama, ona je trula i ona je bezidejna, da ne kažem šizofrena i dezorijentisana.

Videli ste sinoć i podsetiću ovde nešto, jedan sad posle ponoći, govorila sam o tome, ali za one građane koji nisu stigli i nisu uspeli da nas slušaju u te sitne sate, osvrnula sam se na ono što je gospođa Brnabić izjavila uNjujorku uoči sednice Saveta bezednosti UN. Poštovani građani Srbije, premijerka je otišla da govori i Kosovu i Metohiji. Trebalo je da govori o humanitarnoj katastrofi, o činjenici da nam parapolicijske horde Aljbina Kurtija ubijaju ljude, o tome da svakoga dana naš narod napušta Kosovo i Metohiju, o tome da ne možemo da dostavimo lekove, hranu, osnovne životne namirnice. O svemu tome je isključivo trebalo da govori sa zahtevima da Srbija traži reafirmaciju Rezoluciju 1244, koja je postala praktično zabranjena reč u vokabularu aktuelne vlasti, od toga da se Srbija neće saglasiti sa članstvom tzv. „Kosova“ u međunarodnim organizacijama i od toga da je definitivno jasno da su pregovori pod pokroviteljstvom Brisela u potpunosti propali.

Vaš pokušaj da dekoncentrišete mene dok govorim je nešto što je uobičajena praksa, ali verujte, ja toliko sam uverena u ono što pričam i toliko čvrsto stojim sa obe noge na zemlji da koliko god vi galamili, ja savršeno sebe čujem, ali samo vi galamite, utišaće vas narod 17. decembra. Utišaće vas građani Srbije onog časa kada budu dobili priliku da biraju između politike vazalne zemlje i politike slobodne i suverene države.

Ako su stranke državotvorne opozicije, kao što tvrdite, lažne, loše, ako ono što govorimo nije tačno, zbog čega imate problem sa tim da predstavimo svoje ideje u medijskom prostoru? Zašto smo zabranjeni na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, ukoliko smatrate da smo neiskreni i da biste u tim nastupima apsolutno dominirali, izvolite, ja vas sve pozivam kolektivno da razmenimo mišljenja u nekoj emisiji, u nekom duelu, ali ovde kada govorim, ovo nije duel, ovo je pravo koje mi pripada kao šefu poslaničke grupe i insistiram na tome da me saslušate. Ne morate da me čujete, ali barem saslušajte.

Naročito je interesantno što najviše dobacuju oni koje narod zove "glava bez jezika", jer nikada se niste javili da bilo šta kažete.

Suština je da je pokušaj da se ceo izborni proces svede na aktuelne i bivše potpuno propao. Suština je da građani Srbije prepoznaju, i vratiću se na to, da je politika podrivanja nacionalnog jedinstva koju odražava aktuelna premijerka nešto što mora da postane naša prošlost. Ona je sinoć iz Njujorka napala Dveri i Zavetnike, ne Aljbina Kurtija, ne albanske secesioniste, ne Berlin, Beč i Brisel i Vašington, ne bilo koji spoljno-politički centar koji pokušava da uzurpira našu zemlju, ne veliku petorku koja, kako određeni mediji pišu, traži od nas da potpišemo pravno obavezujući sporazum i da priznamo do proleća 2024. godine nezavisnost lažne Kurtijeve pseudo države, dakle, ona se obračunava i vodi izbornu kampanju putujući u Njujork o trošku i novcu ovog naroda. To je nedostojno takve funkcije. To nije odgovorno državničko ponašanje.

Zato mi pružamo suštinsku alternativu na predstojećim izborima. Ponosna sam na to što smo ostali čvrsti i postojani u svojim stavovima.

Srpska stranka Zavetnici je jedina parlamentarna stranka koja je samostalno došla ovde u Narodnu skupštinu. Srpska stranka Zavetnici kao samostalna politička stranka je prepoznala da je došao trenutak za sabiranje svih državotvornih snaga, za okupljanje oko Ustava, za okupljanje oko kosovskog zaveta, oko porodičnih vrednosti, oko onoga što su naša uverenja, oko naše jedne jedine otadžbine Srbije. U tom cilju, sabrani u nacionalnom okupljanju će biti mesta za sve, za one koji nemaju partijsku knjižicu, ali imaju Srbiju na srcu, za lekare, za prosvetne radnike, za naše seljake, za majke, za očeve, za srpsku omladinu koja ne želi da kupi kartu za odlazak iz Srbije i koja želi da ostane ovde i da se bori sa nama. I neće nas iz naše zemlje oterati ni Gabrijel Eskobar, ni Aljbin Kurti, ni svi oni koji dozvoljavaju da se Srbijom upravlja iz stranih ambasada.

Ovo je naša zemlja. Mi hoćemo, jesmo i bićemo ovde svoji na svome i zato "ne" ultimatumu velike petorke, "ne" pregovorima u Briselu koji vode razvlašćivanju Srbije, "ne" sankcijama našim saveznicima i prijateljima i "ne" Evropskoj uniji koja gazi Srbiju i koja traži od nas da Ustav bacimo pod noge. Između Ustava i ultimatuma, mi biramo Ustav. Hvala vam.

Hvala vam, gospođo Raguš, što ste omogućili prenos sednice Narodne skupštine Republike Srbije i što moj lik niste prekrili crnim florom onda kada se obraćam građanima Srbije. Nisam znala da je to tekovina aktuelne vlasti. Nisam znala da je to odraz medijskih sloboda. Smatrala sam da je to praksa srpskog parlamentarnog života od kako postoji ovaj dom i od kako postoji televizija uopšte.

Ali, pretpostavljam da vi smatrate da i to značajan ustupak i evo ako želite da vam zbog toga budemo zahvalni, hvala vam što nas niste zatvorili u podrume i što možemo ovde da govorimo.

Pozivate se na citate sa N1 televizije koja je napravila najmonstruozniji dokumentarac ikada gde nas ne naziva građanima, nego pežurativno desničarima. Bilo koje druge političke stranke kada imaju svoja okupljanja i proteste kažu - skupili su se građani. Samo kada ustanu državotvorne snage da brane KiM kažu - okupili su se ekstremni desničari.

Zar je moguće da vi posle takvog političkog puta, posle vaše političke prošlosti koju mi nismo zaboravili danas citirate takav dokumentarac kao izvor vašeg informisanja gde se konstatuje da je SNS tobože nama pomagala.

U ime Srpske stranke Zavetnici hoću da vam kažem – nemojte više, ko Boga vas molim, da nam pomažete. Nemojte, molim vas.

Znate šta je suština? Vaša namera je da nas oklevetate da smo Đilasovi, a njihova da smo Vučićevi. Mi niti smo Vučićevi, niti smo Đilasovi, nego pripadamo ovom narodu.

Zašto se to radi? To se radi zato što je jasno kao beli dan da oni vas ne mogu da pobede na izborima. Oni to znaju i pokušavaju da zadrže monopol nad opozicionom političkom scenom jer znaju da ovaj narod neće reciklažu, neće reprize istih sapunica.

Isto tako vi znate da jedine političke snage koje mogu da dobiju vaše razočarane birače smo mi i otuda pokušavate da nas pripišete njima, a ja vam kažem – mi smo taj vaš monopol nad srpskoj političkoj sceni i taj ping-pong demontirali i to više ne prolazi. Više nikada neće proći zato što se vi, tobože…

Iskoristiću vreme poslaničke grupe da završim rečenicu.

Zato što se vi, tobože, prepucavate, a kad stigne Eskobar imate iste stavove. Kad stigne francusko-nemački plan Đilas govori ono što govori i Ana Brnabić. Potpuno identično.

Prvi saveznik, prvi političar iz opozicije koji je otišao da podrži francusko-nemački plan je Đilas. Tada ste ga nazivali racionalnim i fragmatičnim, tada ste tvrdili da je gospodin. Tada niste pominjali 619 miliona. Preko noći ste izbrisali prefiks „tajkun“ i on je postao gospodin, a mi lažne patriote.

To je istina i to ovaj narod zna, a istina je najjače oružje i jedino oružje kojim ćemo se boriti protiv onoga što činite, ne sa ciljem da se sa nekim obračunavamo, nego da pobedi nacionalno okupljanje, da pobedi ideja suverene Srbije, da pobedi ideja slobodnih ljudi, da pobedi Srbija u kojoj će svako moći da kaže šta misli, gde će postojati polemika, gde će postojati dijalog, gde će postojati razgovor.

Da, gospođo Raguš, gospođa Brnabić nas je i te kako pomenula. Pogledajte izveštaj iz medija. Mi smo joj stalno na pameti, a znate zašto? Zato što zna da je odlazeća i da dolazi nacionalno okupljanje u kome neće biti mesta za one koji su bacili Ustav pod noge a uzdigli Kurtijevu krpu iznad glave.

Gospođo Raguš, verujte mi ja sam jako tužna zbog ovoga što ste sebi pričinili i svojoj političkoj karijeri koja je imala vrlo zapažene trenutke. Sveli ste sebe na nivo bizarnosti i time pokazali da nemate ozbiljnu argumentaciju kojom ćete odgovoriti na sve ono što sam rekla, a tiče se državnih i nacionalnih pitanja.

Citirali ste nekoga ko o vama govori sve najgore, ali nekoga i ko je na izbore izašao samo u pokušaju da okleveta Srpsku stranku Zavetnici, osvojio možda nekoliko stotina glasova, ali izneo niz neistina.

Ako vas interesuje, ja ću vam reći, nisu mi potrebni saloni, moja lepota dolazi iznutra, baš kao i svih onih časnih Srpkinja, a nekome nažalost ni to ne može da pomogne. Vi se ovde bavite danima i mesecima unazad recimo mojim automobilom, ali verujte evo sve ću pozvati da izađemo ispred Narodne skupštine i da vidimo ko zapravo kakav automobil vozi, pa da uporedimo ko je u čemu ovde došao. Moj automobil je pristojan, star je više od decenije, mogu da kupim bolji, ali znate zašto neću? Kupiću ga onda kada svaki prosečan građanin Srbije bude mogao da ga kupi, jer ja nisam došla na vlast da mi Vlada Srbije kupuje automobil, nego sam došla ovde, ponovila sam to, kao domaćinsko dete i ne treba mi vlast da bih imala automobil.

Molim vas predsedavajući, ako vi ovo ne čujete postavlja se pitanje šta čujete. Ne mogu da shvatim da ne možete da opomene kolege barem jedan jedini put, evo završava se ovaj mandat, pokažite barem najmanji nivo objektivnosti.

Dakle, ovde se govori, iznose se lažni računi, svima je jako dobro poznato da je to neistina, i ja sam to demonstrirala, i vi sada baratate poluistinama, svodeći ovo na primitivizam i na rijaliti.

Što se tiče gospodina Marića, vrlo rado bih i kod njega i na bilo kojoj televiziji pojasnila mnogo toga, ali ne mogu, zabranjena sam, znate. Zato što vama ne odgovara da se moj lik vidi, zato što vam ne odgovara da se naš glas čuje, upravo zbog onoga što sam maločas rekla. Ali, znate kako, istina je kao voda, uvek nađe put, a vama ostavljam da se bavite tim marginalnim temama, a ja ću se u međuvremenu isključivo baviti Srbijom. Hvala.

Pozvala sam se na vrlo konkretne dokaze i pokazalo se da je samo 1% zastupljenosti i na tim televizijama koje nazivate Šolakovim i na ovim koje ste vi sami nazvali režimskim. Dakle, u sveukupnom medijskom prostoru imamo jedan procenat, ali taj jedan procenat je dovoljan da nacionalno okupljanje bude druga politička snaga u Srbiji. Hvala i na tom jednom procentu, šta bi bilo da imamo više. Toliko.

Pomenuti smo i kolega Obradović i ja, doduše koleginica je rekla Milica Zavetnica, tako me zove i Jelena Milić vaša ambasadorka u Zagrebu, ona što tamo podržava Tuđmanov narativ i slavi „Oluju“ i ona što se na dan sećanja „Oluje“ ruga tako što puši topmus, a vi ste je postavili za ambasadora u Zagrebu da nam se kezi dok se sećamo žrtava Jasenovca.

Što se tiče DOS-a, svi dosovci gotovo u SNS pretekoše, potekoše i zasedoše tu i vladaju i dalje Srbijom. Meni kada neko kaže DOS je se razmišljam gde da tražim dosovce i vidim ih u vašim okruženju, od Gorana Vesića, do gospodina koji sada govori, koji je išao 5. oktobra, kaže, ide traktorom da ruši Skupštinu.

Dakle, taj pokušaj analogije državotvorne snaga sa DOS-om apsolutno je netačan, neuverljiv i neubedljiv. Vi znate i sami da su sve petooktobarske perjanice one koje su zloupotrebile volju građana, danas u vašim redovima i Goran Vesić, do nedavno i Zorana Mihajlović, i do nedavno i Šormaz, i gospodin Siniša Mali koji je učestvovao u Agenciji za privatizaciju i svi oni. Vi ste to zaboravili, pa vas ja na to podsećam. Državotvorne snage imaju vrednost u tome i nacionalno okupljanje ima vrednost u tome što nikada nisu bili deo sistema, ali će biti deo buduće vlade koja će vratiti dostojanstvo građanima Srbije.

Poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije.

Danas sam želela da govorim pre svega o dnevnom redu, u najvećoj meri o budžetu za 2024. godinu, ali ne mogu a da se ne osvrnem na opaske koje su iznete na račun izlaganja kolege Boška Obradovića i da ne konstatujem nekoliko stvari.

Zapažam izvesnu tendenciju od strane kako režimskih glasila, a tako i njihovih daktilografa, megafona i ostalih portparola, da se nacionalno okupljanje potpuno identifikuje sa tzv. Đilasovom opozicijom, kako je nazivate, insistirajući na tome da se mi nalazimo u nekakvoj koaliciji sa njima. Moram da vas demantujem zarad istine koju se trudite da nam ne dopustite da svedočimo građanima Srbije, jer smo gotovo na svim nacionalnim frekvencijama praktično potpuno zabranjeni i sem ove govornice nemamo ni jedan drugi mikrofon i priliku da se obratimo narodu kada je nacionalna frekvencija u pitanju.

Da vam kažem, mi smo, poštovani predstavnici vlasti, poštovani građani Srbije, u koaliciji jedino sa narodom ove zemlje, sa građanima Srbije. To je tako čvrst savez koji smo krstili nacionalno okupljanje, da nemamo nameru da pravimo paktove ni sa aktuelnim ni sa bivšim, jer nacionalno okupljanje nema ambiciju da reciklira one koji su uništavali srpsku privredu i srpsku državu.

U tom smislu, ne mogu a da ne prokomentarišem i onu vašu opasku da treba nekog da pitamo od svojih kako ste rekli koalicionih partnera, šta se desilo sa srpskim bankama. Srpske banke uništio je Mlađan Dinkić, vaš koalicioni partner, koji danas u Privrednom društvu sa ograničenom odgovornošću ima 65% udela, dakle, Privredno društvo sa ograničenom odgovornošću je mesto gde Mlađan Dinkić čuva svoj kapital. Kao što vidite, poštovani građani Srbije, uprkos obećanjima od pre 2012. godine, ni do dana današnjeg nije odgovarao za ono što je učinio srpskom bankarskom sektoru.

Doći će vreme, u to budite sigurni, kada će državotvorne snage imati smelosti i hrabrosti da primene zakone i da te ljude privedu pravdi. Ova zemlja je bačena na kolena, ova zemlja nema svoj ekonomski suverenitet. U ovoj zemlji 85% bankarskog tržišta kontrolišu upravo strane banke. U ovoj zemlji 93,5% subvencija državnih ide isključivo u ruke stranim investitorima. Naravno da mi nemamo ništa protiv toga da strane investicije dođu u Srbiju. Naprotiv, mi insistiramo na tome. Ali, dosadašnja praksa da se one subvencionišu za otvaranje radnih mesta pokazala se kao potpuno pogrešna.

Vi sami znate da je 11 stranih kompanija napustilo Srbiju i da je više hiljada ljudi u ovoj zemlji ostalo bez posla. Vama je takođe dobro poznato da je domaća privreda i domaća proizvodnja potpuno devastirana, da su ljudi nezadovoljni tretmanom koji imaju, da su mala i srednja preduzeća opterećena različitim nametima, da se prema njima sprovodi svojevrsna represija, da se strogo kažnjavaju, da se ne gradi partnerski odnos.

Mi smatramo da je naročito važno da se podstaknu ona mala i srednja preduzeća koja su izvozno orijentisana. Ne možemo a da se ne osvrnemo na… Molim vas, nemojte dobacivati, jer sam se zaista trudila da budem potpuno parlamentarna tokom izlaganja svih kolega. Navikla sam ja i na veću galamu, ali mislim da nije red ovde. Ne obraćam se nikome lično.

Dakle, kao dve suštinske stvari koje želim da istaknem kao predlog i kao rešenje, jer mislim da građani Srbije žele da od nas čuju rešenja, a ne samo kritiku, mislim da je važno da konačno osnujemo razvojnu banku Republike Srbije. Mi nemamo razloga da se ustručavamo da ne otvorimo pitanje i osnivanja poljoprivredne banke. To je ono što bi dosta skratilo ekonomske tokove, s obzirom na to da naši poljoprivrednici dugo čekaju za isplatu i da ih to poprilično umara, zbog čega odustaju od bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom. Ne verujem da bi se oni koji su sebe proglasili ovde uzurpatorima i vlasnicima Srbije naljutili da otvorimo temu osnivanja poljoprivredne ili razvojne banke.

Insistirate na tome da ste davali jednokratne pomoći, insistirate na tome da podižete plate. Mi pohvaljujemo podizanje plata, ali ne možemo a da ne konstatujemo da ste propustili da kažete da dinar od pre šest meseci i danas nema istu vrednost. Vi sami znate i to znaju građani Srbije da kada uđete u prodavnicu, cela ta politika o ekonomskom tigru naprosto biva demantovana. Vi sa 1.000 dinara više u prodavnici ne možete da kupite elementarne namirnice koje su neophodne svakodnevno. Ljudi se osvrću i gledaju šta je to što su toliko platili u praktično praznoj kesi koju iznose iz prodavnice.

Inflacija za koju kažete da je 13% je mnogo veća. Cene su porasle daleko više. To je činjenica, to je istina, to niko ne može da negira ko ima zdrav razum. Možda je korisnije da tako pošteno i otvoreno pristupimo građanima Srbije i da konstatujem da definitivno postoje globalni ekonomski izazovi, a ne da ih uveravamo da treba da veruju u nekakve mađioničarske trikove i da je Siniša Mali ovde Big Lale koji će da nam uzme 80 dinara, a da 50, i još treba da tvrdi da nam je nešto poklonio.

Kažete maločas, uvaženi ministre, u vaše vreme. Naše vreme nije bilo vreme prethodnih vlasti, to je vaše vreme. Vi ste 2001. godine ušli u politiku i preko noći postali savetnik u ministarstvu koje se bavilo privatizacijama. Vi ste bili jedan od direktora u Agenciji za privatizaciju. Da li ja možda nešto netačno iznosim? Vi ste bili deo Agencije za privatizaciju u ono vreme kada je Srbija rasprodata u bescenje, ne rasprodata, kada je poklonjena, kada mi više ne možemo do dana današnjeg da se oporavimo od toga što je činjeno. To je bilo vaše vreme.

Što se našeg vremena tiče, ono tek dolazi. I u tom našem vremenu neće biti mesta za potrošene, prevaziđene kadrove, a ponajmanje ne za one koji su se okoristili obavljajući najvažnije državne zadatke.

Zatim, želim da kažem da slušajući izlaganje jednog od uvaženih kolega danas, tiče se Pomoravlja, sinoć sam bila u Ćupriji. Znate šta, to je jedna varoš koja je nekada imala veoma značajni i kulturni i privredni život. Danas odete tamo kad je pijačan dan, ne možete nikog da sretnete, dobar dan da mu kažete. Nemate koga više praktično na ulici da pozdravite. To su danas srpske varoši. Sve privredne delatnosti su potpuno ugašene. Jedino što cveta je kurs nemačkog jezika, jer ono što nije otišlo, pohađa kurseve nemačkog da ode u beli svet iz svoje Srbije i da potraži neko bolje mesto. Radili su ljudi i ranije, pa su pijačni dani u takvim varošima bili puni. Kažu, nazivaju taj kraj, Pomoravlje nazivaju, konkretno Ćupriju, gde je Ravanica, gde su mošti kneza Lazara, nazivaju ih tunelom. Ljudi se osećaju da žive u tunelu danas u Srbiji.

Zato vas molim da uvažite da nije stanje u srpskoj ekonomiji ono što je vaša projekcija i da konačno objavite indeks troškova života, da se pokaže kako žive građani Srbije, kako se suočavaju sa računima koji stižu, da se pokaže da je minimalna plata i dalje manja od minimalne potrošačke korpe, da se konstatuje da je minimalna plata duplo manja od prosečne potrošačke korpe i to prosečne potrošačke korpe ne za četvoročlanu porodicu, što je standard, nego za tročlanu porodicu. Dakle, onaj ko ima četvrtog člana taj ne treba ni da jede, niti da plaća udžbenike, niti da šalje decu na ekskurzije, niti da obavlja bilo kakve osnovne egzistencijalne potrebe.

Ono što moram da pomenem kao veliku manjkavost ovog budžeta i ne mogu prosto da shvatim da to radimo, postavlja se pitanje i hoću to da vas pitam sada - da li je ovaj deo budžeta možda pisao američki ambasador, kada ste doneli odluku da smanjite sredstva za vojsku i za policiju u ovakvoj situaciji? Da li vi ne prepoznajete bezbednosne izazove sa kojima se suočavamo kao država i kao narod? Imate situaciju na Kosovu i Metohiji koja je alarmantna. Imate situaciju da nam ubijaju ljude u Banjskoj zato što se bore da očuvaju svoja ognjišta. Imate situaciju da svakog dana 14 ljudi napušta sever Kosova i Metohije.

Postavljam pitanje Vladi Republike Srbije u odsustvu premijerke i u odsustvu ministra odbrane - zašto ste dozvolili da Kristofer Hil sleće helikopterom u Rašku i Novi Pazar? Šta on ima da traži u srpskim vojničkim kasarnama? Zar će njemu naša vojska da podnosi raport? Zar mi treba da objašnjavamo Kristoferu Hilu šta radi srpska vojska? Nikad tako srpskog vojnika niko nije ponizio. Srpska vojska služi za odbranu naše zemlje, za očuvanje sigurnosti i bezbednosti naših građana, a ne da podnosi raporte stranim ambasadorima. I ko je on da naređuje povlačenje iz kopnene zone srpskim bezbednosnim snagama? Ko je on da insistira na tome da bude povučena vojska za 24 sata, a da mi kažemo - ne, neće biti za 24 sata, za dva sata ćemo da ih povučemo. To nije država, to nije ozbiljno. Naročito uzevši u obzir, bilo je reči i o tome, da imamo ozbiljnu bezbednosnu krizu na severu zemlje.

Bila sam u Subotici na poziv građana. Vi ne znate, ja vas molim, poštovane kolege, da zajedno odemo tamo. Ljudi su očajni, uništavaju im imovinu, uništavaju im letinu. Migranti se međusobno prepucavaju, obračunavaju, ubijaju i uvek neko fizički nastrada i trpi nasilje od naših ljudi, gde policija čak i ne dolazi na lice mesta da napravi zapisnik.

Oni traže vašu reakciju. Na vama je odgovornost. Prestanite više da pričate o nekakvoj našoj odgovornosti. Nama su ruke vezane. Mi smo ovde da vas zamolimo, da vas opomenemo, da vas kritikujemo i da vas po neki put uputimo šta treba da radite. Ali, težište odgovornosti konstantno prebacujete na opoziciju, šta je bilo pre. Kao kada bih ja sada pitala gospodina Dačića, na primer, to bi toliko bilo utemeljeno - što ste smenili Rankovića? Eto, to je taj nivo otprilike. Ali, ne mogu da pitam nešto što je nonsens.

Dakle, insistiram na tome da ovaj ton prevaziđemo u nekom budućem sazivu. Nema potrebe da ovde spočitavate bilo kome prošlost. Ovi ljudi u nacionalnom okupljanju imaju samo političku budućnost, a prošlost nam je čista. Znate zašto? Zato što smo se uvek i na svakom mestu borili za suverenitet Republike Srbije, zato što mi ne kažemo samo vama ono što vi nama poručujete ovde vezano za Kosovo i Metohiju. Ja vas molim, budite tako oštri, tako odsečni i tako odlučni kada vam dođe velika petorka ovde da gazi po Ustavu Republike Srbije. Njima kažite to. Nismo mi uzdigli zastavu lažne države nego je premijerka pred njom povila glavu. To je krpa Aljbina Kurtija, to nije nikakva zastava. Zna se šta su simboli države Srbije. Da, i pocepao, zato što je to za nas krpa, a ne zastava i zato što se pred tim ne povija glava i zato što se nikada do sada, tu pohvaljujem ovo što je ministar spoljnih poslova uradio, on nije želeo da se fotografiše ispred te zastave. Premijerka se fotografisala. To je naš objektivan stav i to je istina.

Dakle, nismo mi imali nikakve političke repove. Naše biografije su čiste, naše namere su jasne i mi ne znamo odakle vam uopšte prava da pominjete "Kolubaru"? Vi ste, bre, "Kolubaru" u pečenjaru pretvorili.

Vi ste ovde uveravali nas da mi više ne možemo da upravljamo svojim energetskim sistemima nego su nam potrebni Norvežani. To je još jedno poniženje. Onaj narod koji nema svoju energetsku stabilnost i one zemlje koje ne čuvaju svoje resurse ne mogu biti suverene.

Sve ono što danas činimo je upravo na talasu procesa resuverenizacije koji se događa u Evropi. Sve one političke i državotvorne snage koje se zalažu da se suverenitet vrati u ruke građana Republike Srbije su naši partneri i naši prijatelji. Zato nacionalno okupljanje kao temelj postavlja odbranu i obnovu suvereniteta u ekonomiji, u poljoprivredi, u energetici, kada je u pitanju teritorija, kada je u pitanju prosveta, kada su u pitanju svi drugi zakonski važni elementi naše pravne regulative.

Zato je nacionalno okupljanje jedna nova politička vrednost na srpskom političkom nebu, zato je nacionalno okupljanje format koji nudi rešenje, koji uoči odlaska aktuelne premijerke u Njujork predao inicijativu u kojoj smo naveli šta je to što je važno da saopštimo pred međunarodnom zajednicom. A znate kako ste odgovorili na te konstruktivne predloge? Poslali ste dežurnog daktilografa Petra Petkovića, malog simbola velikog poraza da on komentariše kakve smo mi patriote, da li smo lažne ili prave.

Evo, mi nismo nikakve patriote, ali ja vas kumim bogom, pokažite jednom pred tim Savetom bezbednosti UN da ova zemlja zna gde su joj granice, da ova zemlja svoj Ustav ne baca pod noge, da ova zemlja neće da pristane na velike petorke i njihove ucene, da ova zemlja odbacuje francusko-nemački plan, da ova zemlja neće dozvoliti integraciju tzv. Kosova u međunarodne organizacije, recite vi to pa neka mi budemo lažni.

To je suština onoga što donosi nacionalno okupljanje, i to je suština naše politike i našeg pristupa prema državi i narodu, a sve ostale klevete, pokušaje etiketiranja odbacujemo sa rezignacijom i saopštavamo građanima Srbije - kao što smo se rukovodili političkim principima pre izbora, tako ćemo se i posle ovih izbora isključivo političkim principima rukovoditi. Sarađivaćemo isključivo sa onim strankama koje su spremne da odbace francusko-nemački plan, koje su spremne da poštuju bezrezervno Ustav Republike Srbije, koje su spremne da se zaustavi sa uništavanjem domaće privrede i domaće proizvodnje i koje su spremne da zajednički očuvamo porodične vrednosti, jer srpski narod je uvek kondiciju i snagu nacije crpeo iz porodice. Živela Srbija i živelo nacionalno okupljanje!

Poštovani građani Srbije, želim sa vama da podelim jedan trenutak iz svoje prošlosti. U pitanju je godina kada sam, kako kažu predstavnici režima, oslobađala Aljbina Kurtija. Evo, ja ovde oslobađam Aljbina Kurtija. Tek sam savladala tablicu množenja, ali već sam imala dovoljno kredibiliteta da pustim teroristu iz zatvora. Dakle, ovo sam ja kada je Aljbin Kurti pušten na slobodu. Evo, tolika je moja politička odgovornost. Evo, građani Srbije konačno to da vide i da stavimo tačku na to.

Poštovani ministre, prvi put ću u svom životu biti nepristojna i reći ću vam nešto što moram da vam kažem - vi lažete. Vi lažete. Ako vi kažete, to je taman tačno toliko koliko tvrdite da smo mi hteli da idemo sa Đilasom posle izbora u Beogradu u vlast. E, sve kako je to tačno, tako je tačno i ovo što tvrdite vezano za finansije.

Što se tiče vojske i policije, najveći pad investicionih sredstava u odnosu na rebalans iz 2023. godine beleži sektor bezbednosti, Ministarstvo odbrane i MUP. Kaže - opadaju sa 0,3%, sa 720 na 530 miliona evra, Fiskalni savet rekao, a ne Milica Đurđević Stamenkovski. Dakle, nemojte naprosto to činiti.

Drugo, ja bih vas zaista zamolila da malo izađete iz okvira, ja sam mislila da vaš brat uređuje onaj portal "Novosti", ali sad vidim da to vi činite. Zapravo, sve one neistine na tom portalu, ono u šta ste pretvorili tako ugledan list, zapravo izgleda vi stojite iza tih tekstova, jer takav vokabular, takve neistine, takve klevete, to je taj rukopis koji ja zaista sad ovde prepoznajem. Nismo i nemamo nikakve koalicione partnere, ponavljam, osim građana Srbije. Molim vas, gospođo Raguš, vi ste ozbiljna žena, nemojte to raditi, nemojte obmanjivati građane Srbije. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Reklamiram član 100. Poslovnika Narodne skupštine i zaista bi bilo vrlo korisno da siđete jednom u klupe, pa da otvorimo polemiku. Mislim da bi to građani Srbije voleli da čuju.

Bila sam u pravu kada sam rekla maločas ono za „Večernje novosti“. Evo, dva teksta su izašla afirmativna o ministru Malom dok smo ovde govorili, a na račun gospodina Obradovića i mene kako mi želimo da idemo sa, ne znam, žutima ne znam gde.

Gospodine Mali, pa vi ste žući od košulje Srđana Milivojevića. Pa, vi ste od njih žući. Nemojte, molim vas.

Ne možete vi nas da ofarbate ni u jednu boju zato što mi znamo ko smo i šta smo i ne krijemo svoju prošlost i razgovaraćemo sa kolegama iz opozicije da se odbranimo od krađe glasova uvek, ali mi znamo svoj politički put i znamo svoje političke principe i nikada ih nećemo predati, izneveriti i odreći se njih, bez obzira kakve klevete, neistine pisali o nama.

Pozdravite urednike „Novosti“. Verujte, obećavam da ćemo vratiti ugled „Večernjim novostima“ kada budu došle državotvorne snage na vlast koje će voditi računa o medijskom sektoru Republike Srbije i neće dozvoliti da sve pretvarate u rijaliti i tabloide.

Preporučujem, naravno, da budete jedan o sledećih učesnika rijalitija. Ide vam dobro.

Poštovani građani Srbije, izneću nešto drugačiji stav u odnosu na kolege, a odnosi se na trajanje same sednice, nemam problem da ona traje koliko god da je neophodno, ona nije vanredna, ali su vanredna vremena i zato je potrebno da uložimo dodatne napore i sve i da nas noćas gleda jedan građanin Republike Srbije, a ubeđena sam da nas je više, neophodno je da se čak i u ove sitne sate dostojanstvenije ponašamo i zato ću vas pozvati da zaista ne ismevamo ovu anegdotu ili metaforu o bureku, jer na žalost u našoj zemlji žive oni koji nemaju ni za burek. Prema podacima evropskog Zavoda za statistiku, 400 hiljada dece nema sredstava za tri obroka dnevno.

Iz poštovanja prema ljudima koji se hrane u narodnim kuhinjama molim da zaista ona grupacija koja pokušava da bude prva linija odbrane parizera povede računa kada o tome govori, jer vređa dostojanstvo velikog broja naših građana koji nisu krivi zbog toga što su gladni.

Ono što želim posebno da istaknem u svom izlaganju jeste svojevrsna replika odsutnoj premijerki, gospođi Ani Brnabić, koja je o narodnom trošku, o državnim parama uputila se u Njujork na sednicu Saveta bezbednosti UN i, evo, posle ponoći navršilo se mesec dana od stradanja i ubistva našeg sunarodnika na Kosovu i Metohiji, koje su počinile uzurpatorske parapolicijske formacije Aljbina Kurtija. Za mesec dana niste pronašli vremena da sazovemo sednicu Narodne skupštine, niti je sazvana sednica Vlade Republike Srbije na kojoj bi bilo poželjno da se diskutuje o srpskom bezbednosnom pitanju, o humanitarnoj katastrofi koja se dešava na KiM i nadali smo se barem da će priliku sednice Saveta bezbednosti UN premijerka iskoristiti da nešto više o tome kaže, ali ne samo da konstatuje humanitarnu katastrofu, već da prinese određene zahteve Republike Srbije, koji bi morali ići u pravcu reafirmacije Rezolucije 1244 i koji bi morali ići u pravcu postavljanja naših legitimnih zahteva kada je u pitanju bezbednost naše države koja je definitivno više nego ugrožena.

Međutim, postavlja se pitanje čime se to bavi aktuelna premijerka kada ona iz Njujorka koristi vreme i državnički posao da napada stranke državotvorne opozicije, Srpsku stranku Zavetnici, Srpski pokret Dveri, ali i kolege iz Nove demokratske stranke Srbije.

Kaže, Srpska napredna stranka je arhineprijatelj Aljbina Kurtija, a mi smo njegovi partneri. Pa, nisu stranke državotvorne opozicije priznavale ovde simbole lažne države Kosovo, njihove diplome, njihove lične karte, niti su potpisivale briselske sporazume sa njima, niti prihvatale nekakve francusko-nemačke mape puta za članstvo takozvanog Kosova u međunarodnim organizacijama.

Ne znam za ostale predstavnike SNS, ali uverena sam da gospođa Brnabić ne samo da nije arhineprijatelj Aljbina Kurtija, ona je omiljeni neprijatelj Aljbina Kurtija, jer kada imate preko puta sebe nekoga ko u takvim trenucima sa najviše državne adrese pokazuje nejedinstvo, pokazuje da nema odnos prema zemlji, prema Ustavu, već vodi izbornu kampanju praktično iz Njujorka, onda se postavlja pitanje koliko može uopšte naše interese i na koji način da zaštiti pred tako značajnom i najznačajnijom međunarodnom organizacijom u svetu.

Dakle, Ana Brnabić odlazi u Njujork i to putovanje sigurno ovu zemlju košta da bi vodila izbornu kampanju, iako izbori još uvek nisu raspisani i ona umesto da konstatuje da su albanski secesionisti, da su oni koji vekovima pokušavaju da uzurpiraju balkanske prostore, mislim na spoljnopolitičke centre, poput Berlina, poput Brisela, poput Londona, poput Vašingtona, da su oni arhineprijatelji srpskog naroda, jedini neprijatelj koga ona u tom času poznaje i prepoznaje i na koga pokazuje prstom je državotvorna opozicija.

Iz današnje polemike imali smo priliku da čujemo da oni koji nisu glasali za SNS su praktično divljaci, što znači da ste vi doslovno pet miliona građana Srbije nazvali divljacima. Mislim da bi bilo zaista primereno da to svi zajednički osudimo i da takvu izjavu tretiramo kao deo političkog žara, a ne zaista kao realan stav bilo kog narodnog poslanika koji nije ovde samo narodni poslanik onih koji su glasali za njega, nego narodni poslanik celokupnog naroda i na taj način i takvim izjavama vređa građane Srbije, vređa one ljude koji su nama dali poverenje i koji su nama dali podršku, ali i drugim političkim strankama. Na kraju krajeva, ponižava i dostojanstvo Narodne skupštine ovde pred nama svima prisutnima.

Kažete, državotvorna opozicija ne postoji. Ta potreba da se negira postojanje državotvorne opozicije proističe iz vaše ambicije da sebe proglasite državom, da partiju identifikujte sa državom i da sve one koji kada kritikuju vašu partiju vi proglasite, praktično, državnim neprijateljima i nailazite sada na potpuno drugačiji opozicioni ton, nailazite na one ljude koji kažu da su vama opozicija, ali državi nikada i otuda ta potreba da nas nekako smestite u koš nekih drugih političkih stranaka koje nemaju takav pristup i koje drugačije postupaju.

Državotvorne snage su proistekle iz potrebe naroda da se obnovi suverenitet. Mi smatramo da je država krnja ako nema efektivnu kontrolu nad celokupnom svojom teritorijom. Mi smatramo da mi nemamo pun suverenitet ako nismo ekonomski nezavisni barem u onoj meri da obezbedimo vitalne potrebe našeg naroda i zato je to nacionalno okupljanje odgovor ne samo na aktuelnu vlast, nego odgovor i na razne velike petorke, izaslanike, komesare, ambasadore i na sve one koji pokušavaju da nas ubede da je Srbija slobodna samo u onoj meri u kojoj nam oni dozvole i da su naše granice tamo gde ih oni svojom rukom opišu.

Mi znamo gde su naše granice, čuvali su ih stražari na Košarama, na Paštriku, na drugim stratištima. Mi znamo gde su naše granice, jer to piše u Ustavu Republike Srbije, jer je to naše istorijsko, političko i svako drugo moralno pravo. Mi od tog prava nemamo nameru da odstupimo i nažalost, mogu večeras samo da konstatujem da je propuštena jedna dobra prilika da država afirmiše svoje interese pred Savetom bezbednosti UN, gde imamo prijatelje, gde imamo partnere i saveznike, ali nažalost to se pretvorilo u jednu političku arenu i politički spektakl, a za to će imati vremena tokom izborne kampanje.

Zahvaljujem na pažnji.

Laku noć građanima Srbije.

Biće dovoljno.

Da je i jedno dete u Srbiji gladno, to je tema, a ne patetika. A nažalost ih je mnogo više.

Ja ne upirem prstom u bilo koga kao odgovornog. Svi smo podjednako odgovorni i nemam uopšte ambiciju da tu temu pretvaram u predizbornu kampanju. Konstatujem da je to problem i da ne treba da se rugamo tome.

Drugi momenat, da li je neko arhineprijatelj Aljbina Kurtija svedoči činjenica da mi je punih sedam godina zabranjen ulazak na Kosovo i Metohiju i vi to jako dobro znate, kao što nam je zabranjen ulazak u Republiku Hrvatsku zato što smo otišli da posetimo Jasenovac, gde je čitava poslanička grupa doslovno proterana iz Hrvatske, niko prstom nije mrdnuo, niti uputio protesnu notu zbog toga. Nije uopšte problem vaš stav, vaša politika.

Što se tiče odnosa Aljbina Kurtija prema državi Srbiji, nemam uopšte ambiciju da se takmičim da budem nekome veći neprijatelj, ali znam ko su neprijatelji mog naroda i kako se prema njima odnosi… (Isključen mikrofon.)