Poštovani predstavnici Vlade, uvaženi ministri, kolege narodni poslanici, danas je tačno godinu dana od početka operacije u Ukrajini i imala sam prilike da jutros posetim izložbu fotografija koja svedoči stradanju ruskog civilnog stanovništva u Dombasu, ali koja svedoči nešto za nas još važnije u političkom i državnom smislu.

Šta se dešava sa jednom zemljom, sa jednom državom i sa jednim narodom koga NATO uveri da im je saveznik? Dombas je pre 2014. godine i pre Majdana bio privredno najrazvijenija regija u istočnoj Evropi. I, Rusiji i Ukrajinci, bili su solidarni, živeli su zajednički, poslovali, trgovali, ali očigledno je to nekome smetalo. Dombas je u tom trenutku mogao da se uporedi samo sa rurskom oblašću u Nemačkoj po svim privrednim parametrima, ali onda se desilo upravo ono što imamo priliku da vidimo, neko je odlučio da zloupotrebi Ukrajinu kao poligon za opkoljavanje Ruske Federacije i neko je odlučio da uveri Ukrajinu da je njen interes NATO koji će da je štiti, da je brani tako što će da vodi svoje sukobe do nestanka te zemlje i do poslednjeg Ukrajinca.

Zašto ovo govorim? Mi danas na dnevnom redu diskutujemo o tome i žao mi je što je ministar napustio sednicu, nadam se privremeno, da će se vratiti da odgovori na nekoliko pitanja. Danas diskutujemo o tome kako mi kao država kojoj je vojska uništena nakon 2000. godine, reformisana po modelu Amadea Votkinsa, sa britanskim pasošem je došao da stroji ovde srpsku vojsku, pa smo imali čuvenu Tadićevu izjavu šta će nama toliki tenkovi. Verovatno je to bila uvertira za ono kasnije rashodovanje istih i danas mi treba da izglasamo ovde u parlamentu da naša vojska nezavisno da li se radi o jednom oficiru, dvojici, trojici ili se radi o čitavom bataljonu treba da ide u okvire borbenih grupa EU.

Trenutno EU vodi 18 takvih misija i ministar je maločas rekao da mi imamo obavezu da uskladimo spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU i da se zbog toga ovaj sporazum nalazi danas na dnevnom redu. Žao mi je što ministar, ponavljam nije tu, da mu kažem da Mađarska, kao članica EU učestvuje u svega dve operacije ovog karaktera, kao punopravna članica EU.

Dakle, mi nemamo nikakvu obavezu, poštovani građani Srbije, da ovo radimo. Mi nemamo nikakvu obavezu da rušimo svoju vojnu neutralnost. Ovo što danas tražite od nas da se ovde usvoji, direktno ruši vojnu neutralnost države Srbije.

Postavlja se pitanje šta znači sledeća odredba? Biću vrlo precizna. Dakle, ne radi se ovde o konkretnoj aktivnosti EU niti o našem humanitarnom delovanju u konkretnoj državi. Ovde se kaže, da će naše snage biti u prvoj polovini 2023. godine u pripravnosti u okviru borbene grupe Helbrok kojom se koordinira iz Brisela, ali kaže, nije isključeno učešće i u drugim borbenim grupama u narednom periodu. Dakle, vi ovde ostavljate prostor da nas sutra pozovu, između ostalog, i na Ukrajinski fond, a nama ste ovde poručili da naša deca ne treba da brane maltene ni svoju zemlju, iako ja nikada nisam čula da deca idu u rat, ja smatram da to čini vojska, ali da ne ulazim u taj vid retoričkih manipulacija.

Postaviću samo pitanje zašto bismo mi učestvovali u bilo kojoj borbenoj operaciji EU, naglašavam ovde, da je reč uglavnom najčešće operacijama koje nisu odobrene odlukom Saveta bezbednosti UN? Mi kao državotvorna stranka koja se drži principa UN međunarodnog prava ćemo biti spremni da damo saglasnost za one operacije koje su u skladu sa odlukom UN. One koje to nisu i koje su zapravo NATO operacije nisu ono što mi možemo uopšte da podržimo.

Milan Nedić, kao Kvisling nije hteo da šalje srpsku vojsku na istočni front, nego je rekao neće se desiti da srpski vojnik puca u svoju rusku braću. Milan Nedić to nije uradio, a četiri borbene grupe EU su formirane nakon 24.2.2022. godine i ne bi nas iznenadilo da jedna od njih s obzirom na to da vidimo kako EU i dalje huška sukobe Ukrajini, bude formirano upravo za potrebe takvog konflikta.

Kako ćete se sutra ograditi kada ste ovde ostavili odredbu i za naredne operacije? Dakle, jako povedite računa o toj formulaciji ili ako možemo da nađemo neki kompromis da se ta formulacija prosto izostavi iz teksta, mislim da bi to bilo sasvim korektno.

Dalje, šta želim da kažem, evo sad baš dok traje ova naša sednica u zgradi Skupštine u prostorijama našeg poslaničkog kluba primili smo jednog momka koji nosi najveću titulu, kako kaže, predsednik Srpske Kraljevske Akademije svojevremeno nauka i umetnosti Jovan Cvijić, a to je titula srpskog seljaka i srpskog domaćina.

Reč je o ocu četvoro dece, porodica Mihailović, Savino selo Vrbas, Milisav Mihailović je ovu zemlju nagradio time što je ostao na svom ognjištu. Time što se bavi stočarstvom koje je najnerazvijenije u Srbiji, vi znate kakvo je stanje u našem stočnom fondu, statistiku niko ne može da negira. U Savinom selu je svako domaćinstvo do pre deset godina imalo kravu, danas samo ova porodica kao familija Mihailović uzgaja stoku i kako stvari stoje i oni će staviti katanac na svoje gazdinstvo. Zašto? Zato što je zbog uvozničkog lobija, zbog dampinga cena, mlekara kojoj su svakog dana davali 350 litara mleka, a ranijih godina i više, odlučila da im otkaže dalji otkup mleka.

Da stvar bude gora, Ana Brnabić i Vlada Republike Srbije su rekli, jutros na sastanku, gde je trebalo da prisustvuje gospodin Mihailović, kao domaćin, kao učesnik i kao žrtva uvozničkog lobija, da za njega nema stolica u Vladi. To je zvaničan odgovor. Čvrsto stojim iza toga, a ako ste zainteresovani svi predstavnici, svih poslaničkih grupa možete kasnije sa poljoprivrednim proizvođačima, sa našim mlekarima da obavite razgovor i da se uverite u ove moje reči.

Dakle, nema za srpskog seljaka stolica u Vladi Republike Srbije. Znam da tamo više vole fotelja, ali čovek je ponudio da stoji, da ga neko čuje, a ne da se poljoprivredom bavi Nedimović koji je preko noći postao ekspert za fudbal. E, zato što imamo te eksperte za sve oblasti, kojima je samo važno da se obavlja funkcija, a nije važno kakva, zato danas imamo ovakav stočni fond, zato danas imamo ovakvo stanje u srpskoj poljoprivredi. Podrška ovim ljudima, podrška ovoj porodici. Podrška na desetine i stotine njih koji su nas molili da se njihov glas ovde čuje. Možda za njih nema stolica u Vladi Republike Srbije, ali u svakom slučaju dok smo mi ovde biće njihovog glasa u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Jako je važno da se osvrnem i na ono što kažete da je vaša pregovaračka taktika, kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Niko od nas ne priželjkuje da u ponedeljak bude, poštovani ministre bilo šta potpisano.

Sa ovog mesta pre tačno mesec dana poručila sam predsedniku Republike da ću se povući iz političkog života ukoliko javno bude rekao i dosledno sprovodio politiku odbrane Ustava Republike Srbije i ukoliko bude odbacio svako slovo bilo kog sporazuma kojim se traži dalje razvlašćivanje države Srbije na Kosovu i Metohiji.

To najbolje pokazuje da ovo za nas nije politikantsko, stranačko, partijsko, niti neko političko pitanje za potkusurivanje. Ne moramo da se bavimo politikom ako znamo da je Srbija u sigurnim rukama, ali iskustvo nas uči da ono što Srbiju čeka u ponedeljak, pa i narednih dana, podseća na sličan scenario kakav smo imali kada je potpisivan Briselski sporazum - nekoliko runda, pa u petak uveče pred građane Srbije ste izašli sa porukom da smo pobedili 5:0.

Odlazite na teren gde su sudije podmićene. Odlazite na teren gde će vam zviždati publika. Odlazite na teren gde unapred znate da su propisana pravila koja predviđaju da Srbija mora da izgubi. Na takvom terenu mi možemo samo da pružimo legitimitet suprotnoj strani. Ne možemo biti zadovoljni nekakvim počasnim golom koji treba da se zove, obratite pažnju, ne zajednica srpskih opština, to je termin koji se koristi… Evo, sada koristim priliku da zamolim kolege da taj termin više ne koriste, jer je on obmana. Oni kažu zajednica opština sa srpskom većinom. Nema tamo ništa srpsko u tom sporazumu.

Lajčak kaže - neće biti razgovora o promeni sadržaja ultimatuma. Pa, možete li, poštovani građani Srbije, da zamislite kakav je taj sadržaj ultimatuma kad ga je podržao Aljbin Kurti? Pa to je, ono što naš narod kaže, „kukala nam majka“ ako jedno slovo potpišemo.

Zar je zajednica opština sa srpskom većinom razlog da mi predamo Kosovo i Metohiju? Kada neko kaže – nećemo da priznamo, priznanje se odvija sa stotinu koraka. Sto koraka je ka priznanju, a prethodna vlast i ova aktuelna vlast je napravila praktično 99 i ostao je taj jedan da im damo da uđu u Interpol, da mogu sutra da prave liste za odstrel srpskog naroda, da im damo da uđu u UNESKO, da mogu da nam otmu baštinu, da poštujemo reciprocitet, kako oni kažu, da ustoličimo ovde njihovog ambasadora, a na kraju krajeva, vi to jako dobro znate, s obzirom da ste iz ugledne pravničke porodice, da im platimo i ratnu odštetu. Znači, mi sutra, kao u „Balkanskom špijunu“, da se njima izvinimo što su oni nas tukli, opljačkali, uzurpirali, proterali i sve ostalo.

Državotvorna opozicija i Srpska stranka Zavetnici još jednom podseća da je 80% građana protiv sankcija Ruskoj Federaciji, da je 80% građana protiv predaje Kosova i Metohije, čak i ako je uslov da ne budemo članica EU, zato što građani jako dobro znaju da je to mamac, da je to zamka za Srbiju i da nas u Briselu isključivo i samo čeka zamka.

Znate šta nas čeka? Čeka nas „Velika Albanija“. Videli ste šta je rekao Edi Rama, A kleli ste se svojevremeno u njega kao velikog prijatelja. Rekao je da kada Srbija potpiše sporazum, posle toga ide ujedinjenje Kosova i Albanije.

Ko će sutra da spreči prilike u susednoj avliji, kada će to za nas da bude teritorija na koju ne možemo da se umešamo? Ko će sutra da spreči da naprave zajednički državu koja će, samim tim, po tom principu i dobiti stolicu u UN?

Ovo otvaram kao upozorenje. Mi branimo državu Srbiju. Ne branimo samo Kosovo i Metohiju i zato ta priča kako je to sve izgubljeno, kako je to uzaludno, taj defetizam koji se zacario sa najviših državnih adresa je poguban jer nas pretvara u masu.

Mi gubimo karakteristike nacije i naroda koje smo imali kroz sve ove vekove sa takvom jednom pozicijom koju zastupate. Zajednica srpskih opština, odnosno zajednica opština sa srpskom većinom, kaže Lajčak, će biti zajednica koja neće imati, čak neće predstavljati ni autonomiju, to je njegova poslednja rečenica o ovome, nego će biti jedan oblik srpskog samoupravljanja u republici Kosovo.

Piše, ljudi. Nije izmislila Milica, Miloš, Boško, Voja, rekao Lajčak, ovlašćeni pregovarač. Sada Aleksandar Vučić odlazi da tamo razgovara, a poručuju mu da o sadržaju pregovora nema.

Mi tražimo da se pod hitno održe one konsultacije o kojima je bilo reči i da se naprave pregovarački okviri za dalje. Ne znam zašto imate problem sa tim da uključite druge političke organizacije kada je takav nacionalni interes u pitanju? Sa kim se vi ovde, ljudi, dogovarate, sa Hilom ili sa srpskim narodom? Pa, taj čovek svako jutro i svako veče gostuje na televizijama i promoviše interes SAD, uveravajući nas da je to interes građana Srbije.

Dakle, 17. februara ste imali čoveka zbog koga su kasnili izbori, Šaipa Kamberija. Cela Srbija je stala, parlamentarni život, da bi Kamberi dobio stolicu ovde u poslaničkim klupama i imunitet. A da li znate gde je bio 17. februara Kamberi? Na proslavi nezavisnosti tzv. Kosova u prostorijama EU. Pa, da li je moguće da se u sred Beograda slavi nezavisnost Kosova? Pa, kada smo to imali u životu da vidimo? Pa, gde su reči osude? Gde je reakcija na tako nešto?

Šaip Kamberi nam se ruga. Pa, to je za razmatranje skidanja njegovog poslaničkog imuniteta, podrivanje ustavnog poretka. Ali, ne, nije Šaip Kamberi rušilac države, nego državotvorna opozicija. Svakog dana su nam glave na naslovnim stranama. Svakog dana. Crtate nam mete na čelu. Svakog dana nas nazivate antidržavnom opozicijom zato što branimo Ustav Republike Srbije, a oni koji krše Ustav Republike Srbije i koji slave nezavisnost Kosova, njih nazivate gospodom.

Znači, Šaip Kamberi je gospodin, a mi smo lažovi, šljivovice? E, to je vaša retorika i to je vaša politika. Ali, to kako vi postupate prema opoziciji, tako postupate prema građanima. Pola miliona građana je za ove opcije ovde dala glas na izborima i pola miliona građana vi nazivate antidržavnom opcijom.

Ja nikoga ne nazivam niti izdajnikom, niti antidržavnom opcijom, niti antisrpskom pozicijom, ali vas podsećam da je jako važno da se okanete daljeg podstrekivanja političke nestabilnosti i da mi kažete šta je sporno da se na bilo kojoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom o ovome diskutuje. Šta je sporno da se jedno jedino saopštenje prenese u medijima? Šta je sporno da učestvujemo u debati, da učestvujemo u polemici? Šta je sporno da nas pozovete da damo svoj komentar kada medijski kerberi iznose o nama najveće uvrede? Da li postoji to na svetu? Zašto se tu ne uskladite sa EU, nego kada treba da se šalje narod u borbene misije? E tada ste se setili da mora da se uskladite sa EU.

Prošle nedelje Koalicija za Sandžak, koalicija za rušenje države vam traži… Pazite šta traži potpredsednik Skupštine, ljudi? Potpredsednik Skupštine Zukorlić traži bosanski narod. Zašto to traži, ja ne treba da vas učim. Da bi imao pravo na samoopredeljenje. Da li je to istina ili sam ja slagao? Da li je neko reagovao na to? Traži da se srpski jezik izjednači za bošnjačkim, odnosno bošnjački sa srpskim i traži ili bosanski jezik, a bošnjački narod. Potpuno je svejedno, znamo šta stoji iza svega toga i traži, naravno, iz svega toga ne autonomiju, autonomija je prvi korak, naredni je Sandžak republika.

Savijemo li kičmu bilo, znajte i sami, rušiće Srbiju i vašem i našem Novom Sadu i u našoj Raškoj i u Vranju i u Preševu i u Bujanovcu. Zato smo danas ovde da kažemo – Srbiju moramo da branimo i Srbiju niko ne može da ruši, a mi od Srbije odustati nećemo.

Hvala vam.

Gospodine ministre, ni na koji način nisam želela da na vaše odsustvo ukažem kao problem, već iskreno sam žalila što niste bili tu i vidim da je u vašem odgovoru bilo dosta propusta, niste pažljivo saslušali ono što sam rekla. Dakle, insistiram da Srbija treba da podrži samo one operacije koje su odobrene od strane UN. Ne znam šta je tu sporno. Sve ostale operacije su ili NATO operacije ili operacije EU pod patronatom NATO. Tu je kraj priče. Mi kao vojno neutralna država imamo svojevrsne ograde, svojevrsne rezolucije na koje možemo da se pozovemo i da u tome ne učestvujemo. Mislim da je to sasvim u redu.

Što se tiče ovog takmičenja ko više voli Srbiju, nikada to nisam potencirala, niti sam uopšte prejudicirala da će doći do nekakve izdaje, ali ako vi ne planirate da potpišete sporazum, na šta vas mi podsećamo da nikako to ne smete da uradite, ne znam zašto očekujete aplauz poseban zato što treba da branite Ustav. Vi nemate, ljudi, mandat da to potpišete. Ako vi to ne planirate, pa vama će dobro da dođe ova naša pozicija kada odete u Brisel i da kažete – vidite, ovi desničari, potpuno su pomahnitali, prave nam nerede, nasilni su, hoće da se biju, ne smemo da potpišemo. Koristite nas kao argument. Što se vi sa nama obračunavate kada mi na taj način dajemo vama jedan pregovarački argument više da vi tamo možete da se pozovete na naše zaoštravanje kao jedan od argumenata koje sve vlade koriste u čitavom svetu? To je potpuno legitimno.

Sad što se tiče gospodina Jovanova, ja sam u blagoslovenom stanju, a vas hormoni ubiše. Politički pol ste promenili, ne znam da li planirate da menjate i neki drugi pol. Znači, vidim višak ženskih hormona, primećujem, gospodine Jovanov, svaki put ste sve bolji, uverljiviji kada oponašate moj glas.

Poštovani narodni poslanici, predsedavajući, predsedniče Republike, biću vrlo konkretna sa nekoliko pitanja kako bih konačno mogla da čujem odgovor na njih, jer juče osim politikanstva nismo čuli državotvorno rasuđivanje.

Dakle, volela bih da zapišete ovo što ću sada pitati, jer će dragoceni biti odgovori za javnost. Ovo je ono što pitaju građani Srbije nas kao narodne poslanike, insistiraju da to postavim u parlamentu.

Rekli ste da imaju tri uslova kojim vas ucenjuju kada je u pitanju francusko-nemački plan. Pomenuli ste juče čak u jednom momentu da su insistirali na odgovoru odmah, ultimativno, što je zaista nezapamćeno, čini mi se da smo kao narod nailazili na veće poštovanje i da smo dobijali kvalitetne sporazume i predloge sporazuma kada smo bili pod turskom okupacijom nego danas 2023. godine, kada se gordimo određenim međunarodnim uglednom, ali evo da budem vrlo konkretna. Vi ste insistirali na tome da je reč o „non-pejperu“, vi ste insistirali na tome da je reč o inicijativi, a kao što vidimo sami ste rekli da postoje tri zahteva koja se odnose i na prekid evropskih integracija i na povlačenje investicija i na uopšte, da kažemo jedan termin, koji se može podvesti pod izolacijom.

Dakle, da li nameravate da kao Narodna skupština usvojimo zajednički zaključak, gde ćemo definisati crvene linije daljeg toka pregovora gde ćemo pokazati da imamo strategiju za rešavanje kosovsko-metohijskog čvora i da će se ta naša strategija isključivo kretati u okvirima Rezolucije 1244 i Ustava Republike Srbije.

Takođe, pomenuto je da je nedopustivo za Srbiju, da takozvano Kosovo postane članica UN. Vrlo eksplicitno tražim sada konkretan odgovor bez bilo kakvog uvijanja.

Da li na isti takav način odbijate i članstvo takozvanog Kosova u interpolu, jer znate i sami kakve bi to posledice donelo po Srbiju? Da li na isti takav način odbijate članstvo Kosova UNESKO?

Da li, ja vas zaista molim predsedavajući da posle već koliko minuta govorim konačno reagujete na ova dobacivanja? Ja neću nastaviti svoje izlaganje dok ne zamolite kolege iz SNS da se obuzdaju i nije sporno. Svoje preostalo vreme ću da potrošim tako što ću da ćutim, jer neki put ta tišina mnogo više govori.

Da li možete da ih obuzdate? Nemate nameru to da učinite?

Dakle, molim pre svega, da mi vratite vreme koje ste iskoristili, jer je svaki trenutak dragocen. Očigledno da nemate autoritet kod poslanika SNS, jer oni nastavljaju da galame, ali prihvatiću to kao i sve ostale napade koji stižu na Srpsku stranku Zavetnici.

Dakle, vrlo konkretno pitanje na kome insistiram. Da li podrazumeva odbacivanje tačke u kojoj stoji reč „dve strane“ će se dogovarati o normalizaciji odnosa? Da li podrazumeva da ćemo se protiviti članstvu u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Nemojte vi da nam govorite o UN. Znači, to nije dovoljno. Vi sami znate da to nije jedini način da se prizna nezavisnost takozvanog Kosova i insistiram na svim međunarodnim organizacijama.

Dragoceno je sada da saznamo konačno, da li su vas sve članice NATO-a među kojima je, recimo i Mađarska, Španija itd, eksplicitno obavestile da će glasati za prijem takozvano Kosova UN?

Jako je važno da imamo tačnije u NATO-u, jako je važno da imamo konkretan taj odgovor, jer ćemo na taj način moći da sprovedemo možda i zajednički jednu diplomatsku ofanzivu ka tim zemljama i znati na čemu stojimo. Znači, vrlo je eksplicitno, tražim odgovore na ova pitanja. Sada.

Čopore, nemojte čopore zavijati toliko, pa nemojte, u redu je, polako. Idemo dalje. E, sad nemoj. Pa, znate ima ona dečija pesmica „Ko se boji vuka još, tri za groš, tri za groš“, e ja taj tri, dajem, tri groša za to što vi pričate ili što bi naš narod reko pet para. Pošto je tolika odgovornost prema državi Srbiji. E, sada želim da kažem još nešto.

Jutros je održana konferencija za štampu, predsednika izvršnog Odbora SNS, Darka Glišića, koji je reciklažom bajate vesti, pokušao da nanese određenu štetu Srpskoj stranci Zavetnici, očigledno zato što strahujete od rasta rejtinga naše stranke i ja to razumem, ali isto tako vas molim da se služite istinom.

Darko Glišić je rekao da je narodni poslanik Dragan Nikolić napustio Srpsku stranku Zavetnici, čovek sedi iza mojih leđa, demantovao je to danas.

Evo, Dragane molim te, tu je čovek, nemojte ljudi, nemojte što bi rekao onim maratoncima nemojte ljudi ko Boga vas molim, čovek ovde.

Idemo dalje. On je demantovao to.

Predsedavajući, da li možemo ovo da rešimo ovo. Nemojte posle da mi smo ti koji miniramo Skupštinu.

Znači, samo opozicija galami, ali oni se ne čuju.

Oni su sami rekli da su čopor.

Evo, sada ću vam reći. Zato što hoćete da napravite od političke scene Zoološki vrt, zato ovo izgleda ovako. Znači, ja ovde uopšte neću više da se nadgornjavam.

Vi ste odgovorni za ono što se juče dogodilo ovde, isključivo vi, i niko ovde nije nasrtao na predsednika Republike, niko mu se obratio nije.

Mi smo se obraćali vama, ali vi niste želeli da preuzmete odgovornost da zavedete red, jer se konstantno ponašate kao šef poslaničke grupe, a ne kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije i mislite da to Srbija ne vidi, e zato što Srbija vidi, zato je započeto juče veliko nacionalno okupljanje državotvornih snaga, zato je formiran Nacionalni front za odbranu države Srbije, njenih institucija, njenog Ustava, njenih granica, njenih teritorija, njenog naroda, njene ekonomije, njenog sela, njenog domaćina, njenih vrednosti i njene tradicije, to su one vrednosti koje su okupile sve nas i na kojima ćemo mi insistirati.

Među nama postoji razlike, ali je suština da se oko KiM ne delimo i mi smo u tome jedinstveni, tako da insinuacije, da mi ne želimo nacionalno jedinstvo, nisu tačne, ali to jedinstvo je oko Ustava, a ne oko partije i dosta je više partijske države. Ovo je Srbija, zemlja svih njenih građana i zemlja koja treba da zna šta su njeni vitalni, državni i nacionalni interes. Mi smo se oko toga okupili i otuda strah i otuda specijalne emisije i otuda udari i na moju porodicu i na sve ove ljude, ali samo da vam kažem, ova se kičma saviti neće. Živela Srbija.

Predsedniče Republike, ja da sam znala da će vas toliko da uznemiri moje prisustvo i izlaganje, ja ne bih ni dolazila, verujte. Toliko bih mogla.

Na osam minuta, koliko sam govorila, gotovo duplo ste uzvraćali. Juče ste preko pet sati govorili vi, a tri sata i svega nekoliko minuta svi ostali poslanici, uključujući i vaše i to je u redu. Došli ste ovde da vas saslušamo, nije ništa sporno.

Ono što je sporno jeste što ponovo niste odgovorili na konkretna pitanja, već ste se bavili optužbama, klevetama i koristili rečnik nedostojan funkcije koju obavljate, kao što je nedostojno funkcije koju obavljate činjenica da ste juče pred narodnim poslanicima izjavili da ste lično zvali da intervenišete da bi neko dete u Pećincima pošlo u vrtić. Pa, gde su institucije? Zašto niste kaznili te svoje lokalne šerife koji su to sprečavali itd?

Da li mi uopšte imamo državu ako predsednik države mora da zove da traži da neko ide u obdanište?

Što se tiče mog odnosa prema državi Italiji, ja Italiju vrlo poštujem. Ja sam insistirala da budem član Grupe prijateljstva sa Italijom, što možete da pogledate, ali ne smatram je velesilom, a sasvim sigurno respektujem je kao ozbiljnu državu, ali ne smatram da je Italija velika petorka. To je ono što sam rekla, a ni u kom slučaju da je nebitna.

Ako već govorite o BDP-u Italije, reći ću vam da je javni dug Italije 151% njenog BDP-a. Toliko je u njenoj snazi. Italija ima ozbiljne probleme, ali italijanski narod u svakom slučaju podržava da se sa njima izbori.

Nisam ovde čula ponovo te crvene linije. A da li znate zašto ih nisam čula? Zato što vam ih je Eskobar izbrisao. Eto zato ih nisam čula. Zato ste ih vi siti, jer ponovo niste rekli ni za Interpol, ni za UNESKO, jer o tome pregovarate, a mi smo vam juče rekli da oko toga pregovora nema.

Završavam.

Nisam govorila o svom međunarodnom ugledu, nego o međunarodnom ugledu… (Isključen mikrofon.)

Došli ste na sednicu Narodne skupštine, pod obrazloženjem da želite da čujete stav narodnih poslanika, a sve vreme nam poručujete kada bilo kakvu ideju iznesemo otprilike „ti ćeš da mi kažeš šta ću da radim, ja sam mnogo pametan“.

Tako ste bili pametni kada ste dali dva miliona evra za kampanju Hilari Klinton, pa pobedio Tramp, pa ste još pametniji bili kada ste podržali Trampa, on izgubi, tako da dovodimo u pitanje, pravo da vam kažem, znači mi ovo što nas napadate toliko, ne daj bože onda da nas podržavate.

Kakav je međunarodni ugled moj, teško da se mogu sa vama takmičiti. Klinton me nikada nije tapšao po ramenu, ultimatume mi nisu isporučivali i biće vremena verovatno, ako bog da da dobijem poverenje naroda da učestvujem u izvršnoj vlasti.

Ali, ne želim da govorim o sebi, jer to bi ličilo na ono što smo imali priliku da čujemo ova dva dana, nismo čuli ništa o temi gotovo a više smo slušali o vašim radnim navikama. Ne znam kakav vam je međunarodni ugled, ali znam kakav mi je ugled na KiM, Srbi mi nikada nisu…

Želim da uputim čestitku svim opozicionim poslanicima što smo se konačno izborili za Poslovnik Narodne skupštine.

(Poslanici opozicije: Tako je!)

Pozivam se na kršenje člana 27: „Predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika“.

Zbog dva minuta koje pokušavate da mi uskratite da govorim u Narodnoj skupštini Republike Srbije doveli ste i prouzrokovali incident. Ovo je, gospodine Orliću, vaša odgovornost. Ovo je vaša odgovornost.

(Boško Obradović: Tako je.)

Ponašate se kao Evropska unija, koja kaže – pozivam obe strane da se suzdrže, dok samo jedna pravi problem. To što se čopor uživeo u ulogu vukova, pa zavija ovde na ovaj narod koji govori: „Ne kapitulaciji“, da vam kažem… To što se neko uživeo u ulogu vukova ne znači da smo mi ovce.

Znači, mi smo poslanici i predstavnici naroda i branićemo Poslovnik Narodne skupštine.

Član 27. Hvala vam. Ne treba.

Poštovani predsedniče Republike Srbije, poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, danas je sa mesta predsedavajućeg opet pokušaj jednog manerva, sprečen od strane opozicionih poslanika državotvorne opozicije, jer smo se borili za reč, borili smo se za priliku da iznesemo svoje stavove, da ukažemo na povredu Poslovnika, jer onaj ko ne poštuje Poslovnik, taj ne poštuje Ustav. Onaj ko ne poštuje Ustav, taj ne poštuje državu Srbiju. onaj koji ne poštuje državu, naravno da ne poštuje ni građane Republike Srbije.

Ustali smo iz naših klupa, ne da bismo se sa bilo kim obračunali, ponajmanje ne fizički, ustali smo zato što ste nas čuli, ali niste želeli da na bilo koji način odreagujete u skladu sa vašim ovlašćenima, na koje smo danas bili prinuđeni da vas ponovo podsetimo.

Neistina je da smo bili na ručku iako nisam znala da je zabranjeno jesti. Prvi put čujem da je to nešto što je prekršaj, što je krivično delo, ali ono što svakako jeste krivično delo jeste kampanja koju ste vodili protiv lidera državotvorne opozicije, uključujući i člana moje porodice, dakle, mog supruga, nemam šta da krijem. Ovo su naslovne strane novina koje su megafon ove vlasti, gde ste nama svima nacrtali metu na čelu i gde ste nas optužili da danas planiramo da zapalimo ovu Skupštinu i to pazite molim vas, moramo da damo svemu ovome jedan novi tonalitet. Kaže – po nalogu Ruske Federacije.

Dakle, megafoni ove vlasti, režimski, portparol Dragan J. Vučićević optužuje Rusku Federaciju da planira da pali Skupštinu Republike Srbije. Ja nisam znala da su diplomatski odnosi Republike Srbije i Ruske Federacije u tako zaista lošoj fazi. Ali, tu je ambasador Hil koji je na neki način potvrdio ovu izjavu Dragana J. Vučićevića i nadovezao se na nju, tvrdeći da su odnosi Srbije i Rusije sve slabiji, da ga parafraziram.

Dakle, Hil je postao otprilike tumač naše spoljne politike, Hil je postao očigledno nekakav upravnik, kao da smo mi nekakav koncentracioni logor, nekakva kolonija i dao je sebi za pravo da tumači spoljnu politiku i poziciju Republike Srbije.

Predsednik republike je na jedan veliki hrišćanski praznik, na Jovandan dao saopštenje u jednoj rečenici. Kazao je i ovde je to više puta ponovljeno da je Srbija spremna da radi na konceptu i primeni ponuđenog plana, kažete gospodine predsedniče, uz jednu rezervu. Dakle, vi prema francusko-nemačkom ultimatumu imate samo jednu rezervu. Dozvolite, da u Srbiji postoje i druge snage koje imaju više rezervi.

Da li smo zbog toga lažne patriote? Da li ćete zbog toga da gledate šta smo jeli, šta smo pili, da se četiri dana bavite plastičnom flašom dok zemlja gori. Tvrdite da zemlji nikad nije teže bilo, ignorišete stav Srpske pravoslavne crkve. Pa, ako smo se mi oglasili neopravdano, zar to tvrdite i za naše arhijereje? Zar to tvrdite i za patrijarha Porfirija, za njegovu svetost?

Oni su ti koji su pozvali upravo na odbranu ovoga što mi danas zastupamo, na odbranu Ustava Republike Srbije. Kažete – ekstremni su oni koji brane Ustav. Tu retoriku čula sam od Borka Stefanovića, a obećali ste da ćete njegove sporazume da ukinete. Njega zovete da bude dopisnik „Informera“ da potvrdi ovu vašu tezu da smo mi nasilnici, divljaci, miševi, kako nas je nazivala potpredsednica Skupštine Sandra Božić, pre nekoliko dana, štetočine kako nas je nazivao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, takođe pre nekoliko dana u javnom prostoru.

Ponavljam, nikada nikoga nismo uvredili. Nijednu ružnu reč, niti lošu kvalifikaciju nismo izneli ni o kome, ali se postavlja pitanje da li vas vređa naš stav o francuskom-nemačkom ultimatumu.

Pričali ste o posledicama šta će se Srbiji desiti ukoliko ga ne bude prihvatila. Sve one reči, čuvene sintagme o ekonomskom tigru, potpuno su bačene u prašinu. Umesto investicija novih radnih mesta, fabrika, čujemo – povlačenje, izolacija, sankcije, gubitak radnih mesta. To su reči bile predsednika Republike prilikom obraćanja građanima Srbije, kada je pred nas postavio dilemu Ustav ili ultimatum, biti ili ne biti, ovi ljudi ovde u ime pola miliona građana, pred izborom Ustav ili ultimatum vam kažu – predsedniče Republike, Ustav.

Ustav ne može pod noge. Kažete – rešiće se kraj kosovske krize. Tačnije, oni protagonisti francusko-nemačkog ultimatuma ili plana koga sada nazivate non-pejperom, pa ako je non-pejper, šta krijemo onda mi, ljudi, ovde. Šta imamo da krijemo? Dajte da razgovaramo onda o svakoj tački ponaosob. Rečeno je pre nekoliko dana – ne možemo o svemu, sada možemo delimično. Kažete – nema konsultacija. Vaša je obaveza bila, sve i da je samo jedna poslanička grupa želela konsultacije, da ih sprovedete.

Postavili ste pitanje, vi ste rekli da vaša reč ima težinu. Vi ste rekli –

ne dam Gazivode, pa ste rekli da ćete da podnesete ostavku na mesto predsednika stranke, pa ste pre toga rekli da nećete ni da se kandidujete, pa ste rekli da nećete da idete u Tiranu. Sve to ajde da razumem da je u žaru političke borbe neki put iznet određeni stav iza koga ne možete da stanete, ali rekli ste da ćete održati konsultacije. Ja vas sada pozivam, zarad istine, zarad građana Republike Srbije, priznajte pošteno da li je na Andrićev venac stigao dopis Srpske stranke Zavetnici, gde vam tražimo da održite reč i da održite konsultacije. Kažite da li ja lažem kada ovo kažem.

Zašto su konsultacije bile važne? Upravo da ne bismo imali ovakve naslovne strane gde nam crtate metu, ovo podleže krivičnoj odgovornosti. Optužujete nas da ćemo, pa nisu ovu Skupštinu rušili oni koji su nosili rublje, nego dolare u štepanim jaknama, oni koji su nosili rublje nisu rušili Skupštinu, a ti koji su nosili dolare u štepanim jaknama i rušili ovu Skupštinu, znate gde su danas, eno ih aplaudiraju vašem francuskom-nemačkom planu. Zatim na šta želim još da ukažem, postavlja se pitanje, nije sporno, naučila sam ja na dobacivanja, meni to čak negde i prija, prosto me podseti protiv čega se borim.

Kažete – posledice će biti katastrofalne. Da li možemo danas da otvorimo polemiku kakve će posledice biti ukoliko pristanemo na ovaj plan? Ukazali ste samo da imate jednu rezervu prema francusko-nemačkom ultimatumu. Hajmo zajedno prosto ovo da pređemo zarad istine, hajmo da se bavimo onim što je tema sednice, a ne ko je lažni patriota. Ko ste vi da izdate sertifikat da li sam ja lažna ili sam prava? Ko ste vi da to kažete? Odakle vam pravo? Kojom spravom merite, jel imate krvna zrnca? Šta je parametar lažnog i pravog patriotizma? Ako vi tvrdite da su lažni oni koji kažu da je Kosovo deo Srbije, pa onda ispada da u Srbiji nema patriota, pošto velika većina Srbije to tvrdi.

Kaže – strane će međusobno razvijati normalne dobrosusedske odnose. Pa u međunarodnom pravu strane su države. Ima li neko obraza da me demantuje da to nije tačno? Američki ambasador u Prištini, na koga se i Hil odavde poziva, i kaže da će on dati završnu reč kada je u pitanju Zajednica srpskih opština, kaže – Zajednica srpskih opština po Ustavu i zakonima Kosova. Pa zar ne vidite, ljudi, da nam prodaju rog za sveću, pa zar ne vidite, pobogu, da idu ka tome da ta zajednica srpskih opština nema ovlašćenja ni lovačkog društva, jer lovačko društvo makar ima neku vazdušnu pušku. Mi smo naše Srbe razoružali na severu Kosova i Metohije ukidanjem civilne zaštite, 714 pripadnika civilne zaštite je praktično suspendovano. Zašto? I pričam o bezbednosti našeg naroda na Kosovu i Metohiji. A ko da garantuje tu bezbednost? Da li tu bezbednost treba možda da garantuje KFOR?

Kažete, KFOR će da bude taj koji će da odluči da li će duge cevi da budu na severu, duge cevi nosi ROSU. Videli ste da se ROSU ne pominje. Pominje se kosovska policija. Ja ovde iznosim argumente i molim vas, prosto zarad intelektualnog poštenja, da mi kasnije odgovorite argumentovano na svaku ovu stavku, bez izvrtanja teza. Nisam došla ovde da se s vama nadgornjavam. Došla sam da čujem odgovore na pitanja. Kako kažete – ne možemo da sprečimo? Kaže, sprečićemo duge cevi na severu, jer će to da uradi KFOR. Koji KFOR? Onaj isti što vam je rekao da ne možete da vratite vojsku i policiju i oružane snage na Kosovu i Metohiji, onaj isti koji je bacio Rezoluciju 1244 pod noge. Koji KFOR? Onaj isti na čiju odluku niste hteli ni da se žalite u Ujedinjenim nacijama i niste ni želeli da pozovete ponovo istrajno na Rezoluciju 1244.

Jako je dobro poznato vaše pravničko iskustvo i nema sumnje da znate za tzv. estopel pravilo koje su anglosaksonci uvrstili u međunarodno pravo, koje se primenjuje tako što kad jedna država ne postupa, jako je važno, saslušajte, molim vas, ovo je mnogo bitno, kada izađe državni zvaničnik i da izjavu, kao što je uradio ministar vojske Vučević, koji je rekao da Zajednica srpskih opština treba da bude formirana po kosovskom ustavu i po kosovskim zakonima, ukoliko država Srbija, prošle nedelje je rekao, pogledajte malo i prelistajte štampu, nemojte se baviti samo našim plastičnim flašama na stolu.

Dakle ovako, ako ne reaguje država, prema estopel pravilu, on je dao legitimitet nezavisnosti tzv. države Kosovo. Tako je Norveška izgubila Grenland. Tako je Velika Britanija izgubila pristup moru, zbog primene ovog pravila. To su ozbiljne stvari i to su činjenice na koje se ovde ja sada pozivam.

Što se tiče toga ko koju vodu pije, govorite to u Srbiji gde se udžbenici štampaju u Hrvatskoj, gde su hrvatske firme okupirale srpsko tržište, i to ne samo za vreme prethodne vlasti, nego za vreme ove vlasti, gde ovog trenutka zajedno sa RFZO-om dok ja ovo sada govorim se vrši prodor i monopol hrvatskih firmi na prodaju ortopedskih pomagala u čitavoj Srbiji. Govorite to gde smo mi sprečili da na tenderima u Novom Sadu hrvatske firme dobiju mogućnost da prodaju brojila. Vi to jako dobro znate. Govorite to u Srbiji gde premijerka ima dva pasoša, od toga jedan srpski, drugi hrvatski. To govorite.

Uzgred budi rečeno, da postavim pitanje sada ovde u ime svih nas, gde je Ana Brnabić? Jel na šopingu u Beču ili u Veneciji? Gde ona danas šopinguje? Gde je ovde da izađe i da kaže da je šoping važniji od Kosova i Metohije? Pa ima nas kojima nije važniji šoping od Kosova i Metohije, ima nas. Mi danas ovde branimo državu i ne možete kvalifikacije antisrpske i antidržavne elemente da pripišete nama ni u kom slučaju, ni u kom slučaju.

Ja vas pozivam, sve šefove poslaničkih grupa, da održimo zajedničke konsultacije, da pripremimo zaključak Narodne skupštine, da rezultat današnje sednice bude zaključak Narodne skupštine u kojoj će svi vaši dalji pregovori biti ograničeni crvenim linijama. Ne možete vi da dođete u situaciju da vam neko kaže – morate odmah da odgovorite. Pa vi ste maločas pred nama priznali da su oni od vas tražili da vi momentalno odgovorite. Pa gde je taj međunarodni ugled? Pa gde je to poštovanje u svetu? Pa kojoj zemlji je izrečen takav ultimatum kao državi Srbiji? Pa gde su ti prijatelji evropski i silni? Pa šta uradi Toni Bler od tolikog savetovanja, kad smo ovakav ultimatum dobili? Pa zašto smo ga plaćali? Pa zašto plaćasmo Guzenbauera, pa Tonija Blera, pa čemu oni pozdravi sa Angelom Merkel, ako nismo naučili barem nešto iz onoga što je ona rekla.

Rekla je da su Minski sporazumi bili prevara, odnosno kupovina vremena. Pa, zar ne vidite da i nama to poturaju, da nam poturaju pravno obavezujući sporazum, da hoće da nam udare nisu Kosova i Metohije pomoćna zgrada, Kosovo i Metohija su temelj i taj temelj mi branimo.

Sad ću vam još nešto reći. Članstvo u UN, za koje tvrdite da nećete dozvoliti, nije jedina stvar koja je važna, Potrebno je da kažete, izađite pred građane Srbije, ako nam oni nude nešto što je dobro zašto nam prete? Ako je francusko-nemački ultimatum koristan za Srbiju, čemu onda takva iznuda? Zašto nam zavrću ruku? Čemu dolazi da vajna velika petorka, nisam znala da je Italija toliko velika i toliko uticajno u geopolitičkim krugovima. Iskoristite vaše prijateljstvo za Mađarskom, pozovite ih da prilože veto kada je članstvo tzv. Kosova u NATO posredi.

Zar ćete da dozvolite, predsedniče Republike, članstvo tzv. Kosova u UNESKO? Zar ćete da dozvolite članstvo tzv. Kosovo u Interpolu? Da prave liste za odstrel i da oni optužuju Srbe da se predaju svetinje njihovoj kulturnoj baštini?

Ja vas sada pozivam i kažem vam, dajući reč danas ovde i dajući zakletvu, ako ste spremni da odbacite svako slovo francusko-nemačkog ultimatuma Milica Đurđević Stamenkovski se više neće baviti politikom, od vas tražim da sa tim ultimatumom ovo uradite. Evo, ovo, a ja ne moram više nikada da se bavim politikom, ne treba mi nikakav politički poen. Nisam ovde da skupim tri vaša glasa u Sopotu i dva u Begaljici. Ne trebaju mi glasovi.

Borimo se za Srbiju, borimo se za državu. Ovo je jedina uniforma koju mi nosimo, ovo je poruka, ne ultimatumu. Nema predaje, živela Srbija! Ne damo Kosovo i Metohiju. Ako ste spremni da zajedničko nosimo ovo mi ćemo se sa vama boriti. Stanete li preko puta ovoga u nama ćete imati najljuću opoziciju i najveće protivnike. Dogodine u Prizrenu. Živela Srbija!

Ja sam se javila za repliku na koju imam pravo posle ovog izlaganja.

Dakle, kao što sam i pretpostavila, zahvaljujem predsedniku države na imitiranju mog glasa, na uvredama, na svemu što je izneo, na izvrtanju teza.

U suštini, negde je i očekivano, ali samo da podsetim. Niste, predsedniče, odgovorili na ovo što sam vas pitala za konsultacije. Niste priznali pred građanima Srbije ono što je notorna istina. Rekli ste i stali ste danas iza ovoga što su natpisi u listu „Informer“, gde piše da ćemo mi zapaliti Skupštinu po nalogu Ruske Federacije. Kažete da je „Informer“ imao dobre informacije i verovatno i vi smatrate da je Rusija nas ovde nahuškala i poslala nam kontigent novca da to učinimo, ali, eto, nismo uspeli da se snađemo, iako ne znam gde ste videli da je bilo ko pozvao građane Srbije da se okupe ispred Skupštine? Naprotiv, insistirali smo da danas sve bude mirno i dostojanstveno i apelovali i upozorili da, ako se dese neki neredi, su se desili pod vašom komandom.

Hoću da vam kažem samo jednu stvar, da znate, iskustvo je veliko. Možda vam ta lekcija pomogne. Bliska vam je i reč o vašem nekadašnjem političkom mentoru. Znate kada je pao Milo Đukanović? Kada je počeo da izmišlja kada vidi tri babe kako piju kafu da su ih Rusi sabrali da ruše državu. Da li znate kada je dotučen do nogu? Kada je udario na svetinje. Ne udarajte nam na svetinje.

Takođe, hoću da vam kažem i još jednu stvar. Ne znam da li ste iz privatnih izvora plaćali Toni Blera, ali vas pitam da li ste i ona dva miliona Hilari Klinton dali iz privatnog džepa ili iz kase države Srbije i gde su vam sada ti prijatelji da podrže Srbiju?