Gospođo Đukić-Dejanović, javljam se u skladu sa članom 122. i 123.

Naime, mi se sada nalazimo u procesu odlučivanja o jednom predlogu, odnosno bila su praktično dva istovetno predloga – gospođe Janković i predsednika naše poslaničke grupe gospodina Dragana Todorovića. Vi ste u skladu sa Poslovnikom obavestili narodne poslanike, podsetili ih da mi možemo o tome bez pretresa da odlučimo u situaciji kada je najmanje 126 poslanika u sali.

Podsetiću vas, narodne poslanike, građane, da je gospodin Todorović, kao i gospođa Janković, zbog velike uznemirenosti građana Srbije, zbog činjenice da je ovaj zakon izazvao veliku buru u javnosti, zbog toga što mi kao pripadnici SRS, bez obzira na naše versko i nacionalno opredeljenje, najveći broj je nas koji pripadamo SPC, ali u našim redovima ima i pripadnika drugih tradicionalnih verskih zajednica, želimo da ukažemo građanima Srbije – na svu destruktivnost zakona o zabrani diskriminacije.

Najnormalnije je gospodin Todorović, sa namerom da dobijemo na vremenu, da sve te nedoumice razjasnimo u načelnoj diskusiji, predložio kao i gospođa Janković – da se duplira vreme.

U trenutku kada ste vi to pročitali, odnosno kada je koleginica Janković, a zatim gospodin Todorović to predložio, poslanici DS su kao opareni krenuli, na mig Nade Kolundžije, da izvade svoje kartice, zato što su se dosetili – aha, nema 126 poslanika u sali, pa nećemo moći da odlučujemo o tom predlogu.

Zato tražim da opomenete poslanike DS koji sede u sali, a čije kartice nisu na mestu ili nešto nije u redu sa elektronskim sistemom za glasanje, sa našim identifikacionim karticama. U svakom slučaju, neka javnost Srbije zna da u ovom trenutku ima 126 poslanika u sali, ali demokrate ne žele da učestvuju u onome što je naš legalni način da građanima Srbije objasnimo da ovaj zakon nije dobar.

Prema tome, gospodine Mićunoviću, pošto ste vi valjda politički i svaki drugi autoritet, ako već jeste, da kažete vašim kolegama da se u parlamentu vodi ozbiljna diskusija. (Predsednik: Vreme.) Da je potrebno da imamo pet sati, evo završavam, kako bismo ovo raspravili.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo poslanici, moram da razrešim ovu dilemu, najpre zbog moje odgovornosti i savesti.
Naime, gospođa Đukić-Dejanović, predsednik Narodne skupštine, jutros me je obavestila da u vremenu od 17.00 do 17.25 časova po dopisu RTS-a, zbog emitovanja "Dnevnika RTV", neće biti direktnog prenosa. Mi smo sada shvatili i ustanovili da je "Dnevnik" bio na Drugom programu, da se emituje sednica Skupštine, a na Prvom je bila repriza reprize serije "Moj rođak sa sela".
Moram da vam kažem, gospođo predsedniče, da je prekršen član 31, jer ste vi očigledno osobi koja nije bila u stanju da rukovodi sednicom Skupštine poverili da vodi sednicu u popodnevnom delu, a to je Gordana Čomić.
(Predsednik: Molim vas, gospođice poslanik, koristite kvalifikacije za kolege poslanike na način koji to zaslužuje poslanik i ovaj dom.)
To je istina. Znate šta, vi ste došli u situaciju da je sada, zbog toga što predsedavajuća u tom trenutku, Gordana Čomić, nije pročitala obaveštenje RTS-a, dovedena cela Skupština i javnost u ovu situaciju. To je bila njena obaveza.
Naknadno se našao u nebranom grožđu Nikola Novaković kada je video, on nije morao da prati tok sednice, ne znam ni da li je bio sve vreme od 15.10 do trenutka dok nije preuzeo zasedanje. Ni gospođa Judita Popović nije obaveštena, kao potpredsednik Skupštine, o tom dopisu RTS-a, sada mi je rekla.
Dakle, vi mene jeste obavestili, ali ste mi jutros rekli, gospođo Đukić-Dejanović, da ćete u tom periodu, od 17.00 do 17.25 časova, napraviti pauzu zato što neće biti direktnog prenosa. To je cela istina, pa neka prosude i poslanici i građani Srbije kome će da veruju, meni ili vama i Gordani Čomić?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, povredili ste čl. 96, 105. i 106. i već sad da vam kažem, pošto kasnije samo mogu da komuniciram sa vama tamo a da ne čuje javnost, da tražim da se u danu za glasanje Skupština izjasni da ste to uradili.
Naime, vi ste izrekli bez ikakvog osnova gospođi Pop-Lazić opomenu. Ona nije s vama vodila polemiku, nije vam dobacivala, samo je pokušala da vam kaže kao zamenik šefa poslaničke grupe, u ovom trenutku ona je ovlašćena ispred naše poslaničke grupe, da je interpretacija Poslovnika sa vaše strane neprihvatljiva za poslaničku grupu SRS, što je njeno pravo i njena obaveza u ime svih poslanika SRS u trenutku kada ona štiti naša prava i naše interese.
Ako je Poslovnik predvideo da predsednik, odnosno zamenik predsednika poslaničke grupe ukazuje predsedavajućem u određenom trenutku na povredu koja je učinjena, izvinite molim vas, vi ste sada potpuno bezrazložno našem zameniku predsednika dali opomenu. Ona rizikuje, dakle, da i sledeći put do kraja sednice kada izađe da zaštiti poslaničku grupu ili da kaže da nešto niste uradili po Poslovniku dobije drugu opomenu, oduzimanje reči.
Ne znam stvarno šta vam to znači, gospođo Đukić-Dejanović. Kažete - izrekla sam vam upozorenje. Malopre ste to rekli gospođi Marini Raguš. Ne treba nama nikakvo upozorenje, dajte odmah opomenu, jednu, drugu, isključenje, udaljenje sa sednice, nemojte vi nama uopšte da tetošite ovde ako vi mislite da mi kršimo Poslovnik, pa nas kao mazite i pazite. Nema upozorenja u Poslovniku, opomena jedna, druga, terajte tako redom, pa onda će narod da vidi o čemu se ovde radi.
Tu je ministar koji treba da štiti naša prava. Mi smo diskriminisani. Gospodine ministre, u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope postoji tzv. "gej lobi", to je njihovo pravo, ali moram da vam kažem da i mi nastojimo kao normalni, kao verujući ljudi, da takav lobi ne postoji ovde i... (Isključen mikrofon.)

Gospođo ministre, nisam čula šta ste rekli kolegi Miroviću, ali mislim da ste vi zagovoreni i da ovakva odredba stoji pod f) ovog izmenjenog člana 169, odnosno dopunjenog, zato što je ovo protivustavna odredba. Kao što je kolega Mirović napisao u amandmanu, jeste diskriminatorska.
Stavite se lično u situaciju da niste ministar, jer možda biste bili direktor poreske uprave negde, je li tako, ili neko od vaših kolega. Zamislite sada situaciju da neko od bližih članova vaše porodice, vaš suprug ili vaša sestra, ili brat ima neki posao koji je, kako se ovde u zakonu kaže, vezan za rad poreske uprave. Taj neko je diskriminisan i ne može da obavlja tu delatnost samo zbog toga što ste vi službenik ili direktor organa poreske uprave.
Moram sada da se vratim na početak i na osnovni zakon Božidara Đelića, jer ovo je još jedna novotarija. Mi smo imali raznih pokušaja od 2002. godine, odnosno ovo je četvrta izmena i dopuna od 2002. godine, kada je osnovni donet, pa je tako Đelić predlagao - da poreski inspektori mogu prinudnu naplatu poreza da vrše i danju i noću.
Onda je kolega Stevan Kesejić, poslanik SRS u to vreme, dobro se sećam, napisao amandman i pod našim pritiscima i argumentima - da ne mogu poreski organi da upadaju ljudima noću u kuću, taj član je izmenjen, odnosno odustalo se od toga.
U sledećoj izmeni i dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji bila je takva ideja, čini mi se ponovo Božidara Đelića, ali godinu dana kasnije - da poreski inspektori mogu da nose oružje, da ulaze u firme i u privredne subjekte i naplaćuju porez sa pištoljem za pojasom. Onda smo mi išli toliko daleko da smo napravili još jednu parodiju na takav član, pa smo u amandmanu rekli - da, da treba da postoji poseban stočić gde će on da odloži svoj pištolj kada uđe. Onda se pod pritiskom odustalo i od toga.
Dakle, nemojte sada da ponavljate iste greške vaših prethodnika i zaista je neverovatno, znate, ako je neko utajio porez i svako ko je podložan krivičnom gonjenju, nepoštovanju zakona, on mora, ako je dobro organizovana država i organ poreske uprave i drugi nadležni organi, da snosi konsekvence za to.
Ali, da mi sada članovima porodice, to ovde kaže "bližim srodnicima", zabranimo da se oni bave delatnostima koje su u bliskoj vezi sa poreskom upravom - zaista je ne samo diskriminatorski, ko zna koliko je sada u Srbiji takvih.
Znate, sada su u toku konkursi za organe poreske uprave u mnogim gradovima. Znam da je u Prijepolju konkurs raspisan spletom okolnosti. Sami kažete da ste u deficitu sa kadrom i da vam trebaju pre svega stručni, kvalitetni ljudi.
Kolega Stevanović, koji je autor ovih amandmana, u ime poslaničke grupe SRS, koje ste vi prihvatili, rekao vam je, ako se sećate na početku priče - najvažniji je taj ljudski resurs. Je li tako? Vi ćete sada zaista da odbijate ljude da konkurišu, da budu zaposleni u organu poreske uprave kao službenici, zato što zabranjujete njegovom najbližem srodniku da se bavi tim poslom.
Vraćamo se na početak priče uvaženog kolege Stevanovića. Kako ćemo onda da sačuvamo taj najvažniji resurs u jednoj zemlji, a to je ljudski kapacitet i potencijal koji treba da radi ovaj odgovoran posao? Biti poreski službenik nimalo nije lak posao. Možete se zameriti komšiji, prijatelju, celoj ulici itd. ako odgovorno radite svoj posao, jer ovaj će da vam kaže - šta si mi došao danas, dođi sutra.
Najbolje to znaju ovi ljudi na terenu u ovim jedinicama lokalne samouprave koji vrše sada naplatu poreza na imovinu. Moraju da uđu u svaku kuću i da razgovaraju sa čovekom, da vide kako će i šta će. Ako je već to tako i ako od njih tražimo odgovornost, i da se maksimalno ponašaju u skladu sa kodeksima svoje profesije, nemojte onda da diskriminišete njihove najbliže srodnike, već prihvatite amandman kolege Mirovića. Hvala.

Dame i gospodo, gospođo Đukić-Dejanović, gospodine Homen, retki su slučajevi da, zbog strane krivične presude, državljani Srbije izdržavaju, odnosno imaju premeštaj u Srbiju. Ako već govorimo o tome, moram da vas podsetim da postoje i takvi slučajevi koji su isključivo politički motivisani, zbog činjenice da su neki ljudi odavde, iz Srbije, osuđivani su u nekim zemljama Zapadne Evrope, navodno, zbog krivičnih dela koja su učinili, suprotstavljajući se teroru i beskrupuloznosti albanske mafije i onoga što je ona radila početkom 90-ih, ili krajem 80-ih godina, a ni od 5. oktobra, u tim prvim danima vaše vladavine, koliko vidimo, ni danas, vi ne prepoznajete kakva je to opasnost.
Ne vidite ono što sada vide i zemlje Zapadne Evrope, pre svega, Nemačka, Italija – da je u pitanju najbeskrupuloznija i najorganizovanija teroristička banda, s konkretnim političkim ciljevima, u funkciji otimanja južne srpske pokrajine, KiM-a.
Prema tome, i sam stav u sledećem članu je besmislen, zbog činjenice da takvu saglasnost treba da da ministar. Ja vas upozoravam na te slučajeve o kojima sam govorila s početka ove priče.
Koliko je veliko stradanje našeg naroda i kakav je paradoks rad ovog parlamenta po ovom novom, diktatorskom poslovniku, a kako nam o glavi rade evropski parlamentarci, govori i jučerašnje zasedanje, gospođo Đukić-Dejanović, završiću uskoro, Evropskog parlamenta, koji je doneo odluku da zatraži od UN-a da se za još dve godine produži rad antisrpskog Haškog kazamata.
Naravno, sve to u funkciji da bi dobili još vremena da se osude nedužni srpski heroji, kao što je to učinjeno s našim političkim, vojnim i policijskim vrhom pre 10 dana.

Gospodine predsedavajući, zato što i vi i ja, s tog mesta predsedavajućeg, možemo da vidimo da neki narodni poslanici krše Poslovnik, a vaša je obaveza, kao predsedavajućeg, da to ustanovite, izražavam sumnju na osnovu onoga što vidim, kako vi sada delite strane i kažete – strana na koju sede srpski radikali i gde sede neki drugi.
Ovde gde sede stranke vladajuće koalicije, ima više identifikacionih kartica, ili nema kartica, ali s manirom koji je poznat gospodinu Markoviću, pošto je on preko klupe preskakao dva sedišta, pa je ubacivao karticu kada se glasalo o Zakonu o radu. Sećate se one ''afere Solun'', gospodine Markoviću. Ništa se nije promenilo, sistem isto funkcioniše, s tim što s te strane ima više onih koji su identifikovani, a dužni su, po Poslovniku, da sa sobom ponesu kartice.
Zamoliću gospodina ili gospodu iz režije Radio-televizije Srbije, pošto ide direktan prenos, da malo uslikaju ovu stranu levo od govornice i da vide da tu uopšte nema pripadnika, pre svega, DS-a, ima ih samo nekoliko, i stranke G17 plus, tek toliko da se zna ko ovde radi, a ko vrši opstrukciju Skupštine.
Skandali se nastavljaju dalje. Naime, desio se neviđeni skandal. Ja sam više puta rekla da i ptice na grani i mala deca znaju da je Zoran Krasić institucija u ovom najvišem zakonodavnom telu. Tako juče, osobe koje sede ispred sale, nisu popodne videle da je Zoran Krasić u sali i da se, uopšte, nalazi ovde, a s njim se sinoć završila sednica Skupštine, odnosno on je bio poslednji govornik.
Sve vam je to doneo novi diktatorski poslovnik Narodne skupštine.

Znači, nije ovo završeno. Vi možete, pritiskom na dugme, da uradite šta god. Isključuju i Srbima u Šilovu struju, pa se oni bore, i hvala im na tome, bore se za sve nas.
Vi pozovite službu ovde da dođe da vidi šta je s karticama, a u danu za glasanje da se izjasnimo – da li ste vi prekršili Poslovnik, jer niste reagovali zato što su neki ''duhovi'' prisutni u sali. Hvala.

Samo ću kratko, gospođo predsedniče, da podržim ovaj amandman kolega iz DSS-a, zato što se izmenom Zakona direktno zadire u ustavnu materiju i nepovredivost privatne svojine, ali najpre zbog činjenice da se osnivanjem tog privrednog društva iz javnog preduzeća dolazi u situaciju da to privredno društvo, samim tim što više nije u okviru javnog preduzeća, izmiče državi kontroli.
Navešću potencijalni slučaj grada Kragujevca i činjenicu da imamo javno preduzeće Sportski centar „Mladost“ nadomak jedne od zaštićenih ekoloških zona, a to je jezero Bubanj, sportsku halu „Jezero“ i nameru gradske vlasti, na čelu sa Veroljubom Stevanovićem, koji je prevario građane Kragujevca oko onog famoznog ugovora sa „Fiatom“, da se na tom mestu, naravno, sve uz priču da je to javni interes grada Kragujevca, izgradi nešto drugo, da tu više ne bude hala, koja je inače u stanju propadanja.
On je na vlasti, manje ili više, deset godina, krov samo što se ne sruši, hala uopšte nije u funkciji, tako da mi nemamo mogućnost, kao grad, da konkurišemo za neke velike sportske manifestacije. Jedva je pre dve godine tamo održan ''Kup Radivoja Koraća''. Uostalom, takav je i gradski stadion i svi objekti iz domena poslovanja tog preduzeća, koje je jedan, a naročito sportska hala „Jezero“, od najvećih gubitaša.
Moram da vas podsetim, jednom sam pričala o tome povodom drugog zakona, da je davnih 70-ih godina, italijanska vlada pala zbog činjenice da nisu mogli da se dogovore s jednim od vlasnika zemljišta i nekretnine u blizini rimskog aerodroma „Fjumićino“, zbog činjenice da taj privatni vlasnik, građanin Rima, nije želeo, iako je to zakonom bilo utvrđeno po toj tržišnoj ceni, da uz tu naknadu ustupi aerodromu „Fjumićino“ svoju parcelu i nepokretnost koju je imao.
Ovim zakonom ćete, o čemu govori i sledeći amandman gospođe Pop-Lazić, da dovedete građane Srbije da se ponašaju, zbog činjenice da hoćete da dovedete neke tajkune, ili nekoga za veliku proviziju, što je namera Veroljuba Stevanovića u Kragujevcu, kada je u pitanju pomenuta hala "Jezero", da strpa pare u svoj džep, po sistemu – uzmi ili ostavi.
Očigledno je da će građani Srbije, a naročito oni koji će biti u sredinama, o čemu je govorio i proteklih dana gospodin Jojić, kada je u pitanju ''agrarna mafija'', gde posluju vodeći srpski tajkuni, stavljeni u položaj da se prema njima ponašate gore nego komunisti posle 1945. godine. Uostalom, i sama činjenica da su mnogi od vas, pre svega, u Vladi Republike Srbije, produkt ili deo one osme sednice koju je pominjao gospodin Zoran Krasić, ne iznenađuje nas.
Takva je svaka vlada od petooktobarskog puča do danas i građani Srbije, svakako, ne mogu da očekuju da ćete ovakvim zakonom, izglasavanjem, pre svega, ovog nakaznog trećeg člana, da štitite javni interes, već da ćete dati mogućnost lokalnim moćnicima da pljačkaju i otimaju imovinu građana Srbije. Hvala.

Gospođo Đukić-Dejanović, iscrpen je u današnjem javljanju po Poslovniku taj član, tako da ću da iskoristim samo minut vremena koje nam je preostalo, da kažem da ste vi bili u obavezi da ispravite nekoga ko se javlja da govori o amandmanu gospođe Pop-Lazić, kako taj amandman glasi, pošto je prethodni, uslovno rečeno, govornik rekao da amandman glasi: "briše se".
Jednostavno, to nije tačno, jer je kolega Zoran Krasić, kao diplomirani pravnik i čovek koji je 20 godina radio na poslovima eksproprijacije, upravo, iznosio slučajeve vezane za grad Beograd i bulevar koji je pomenuo, i da gospođa Pop-Lazić, kao neko ko je bio i vodeći pravnik u oblasti urbanizma opštine Zemun, pre nego što je birana na mesto predsednika opštine, traži da se ostavi mogućnost dogovora za nadoknadu s vlasnikom, kako je i predložila u ovom amandmanu.
Mi smatramo da je to jedino ispravno, s tim što ste vi, odbijajući amandman, gospođo Dragutinović, rekli da je to regulisano članom 53. osnovnog zakona. Nije regulisana i ostavljena mogućnost dogovora, o čemu govori gospodin Krasić, koji je decidno rekao da SRS nije protiv toga da bilo ko od građana, kada je u pitanju zaista procenjeni javni i opšti interes, ucenjuje ni republički, ni organ lokalne samouprave, ali ste u osnovnom tekstu zakona to zaboravili i namerno prećutali u obrazloženju za odbijanje amandmana gospođe Pop-Lazić.
Uopšte ne postoji, to sam proverila, mogućnost dogovora, već samo način na koji se utvrđuje visina naknade, odnosno po tržišnoj vrednosti, koju opet procenjuje Republička vlada.
Mi se, kao stranka, zalažemo za to da se napravi što je moguće bolji dogovor, kako bi se privatno vlasništvo, koje je neprikosnoveno i koje je ustavna kategorija, zaštitilo. Hvala.

Tražim brisanje člana 16, iz razloga što je neprihvatljivo ovo obrazloženje Vlade. Intencija SRS-a je da vas ubedimo da ovo mora da se izvrši kodifikacijom i eventualnom izmenom Krivičnog zakonika.
Pošto moj član govori o pretpostavkama za izručenje nekoga od naših državljana, ja ću da govorim o jednom slučaju čiji je epilog, nažalost, tragičan, s obzirom na to da je danas trogodišnjica od ubistva u Haškom kazamatu bivšeg predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića.
Gospodin Milošević je u Haški kazamat, kao prvi politički funkcioner, isporučen od strane vaše dosovske vlasti, bez zakona, protivno Ustavu i protivno Povelji UN-a, protiv koje je i konstituisan, naravno, uz projekciju CIA-e, o čemu je ranijih godina pričao gospodin Krasić, a sada se ispostavilo da je tačno – da je sud osnovan samo da bi se sudilo Srbima.
Danas je ukupan broj osuđenika srpske nacionalnosti, odnosno njihove zatvorske kazne u tom kvazisudu su preko 900 godina, odnosno 912,5 godina, a policijskom, političkom i vojnom vrhu je pre deset dana, zbog herojske odbrane naše južne pokrajine, KiM-a, izrečeno 92 godine zatvorske kazne.
Treba da se zapitate danas, tri godine nakon mučkog ubistva, o čemu je, u svojoj najnovijoj knjizi, pisao jedan od uglednih boraca za poštovanje međunarodnog prava, gospodin Džon Laflin, koga smo danas sreli u Požarevcu, bio je na grobu Slobodana Miloševića. Kako mislite da ovako nakaradnim zakonom, uz ovakva, zaista, ponižavajuća obrazloženja Vlade štit ...

 Gospođo predsedniče, najpre bih se javila po Poslovniku, ali mislim da je taj član iscrpen po ovom nakaradnom i diktatorskom Poslovniku. Svakako sam izašla da podržim, kao poslanik SRS-a, amandman koji je na Predlog ovog zakona podneo uvaženi kolega Branimir Đokić, najpre zbog činjenice da je, kao i ostali srpski radikali, ne samo u skladu s onim što je Ustav Republike Srbije, već i članom na koji je podneo amandman, dao dovoljno argumenata, gospođo Malović, da prihvatite ovaj amandman.
Kako sedim na mestu potpredsednika i ne želim da oduzimam više vremena našoj poslaničkoj grupi, gospođo Đukić-Dejanović, vi i ja više možemo da čujemo nego poslanici u sali. Tako, pre nego što je gospodin Đokić, koji se ozbiljni spremio, baš kao i svi poslanici SRS-a, krenuo za govornicu, jedan nesrećnik mu je dobacio – da li će da priča iz C ili D-mola.
Gospodin Đokić je maestro Narodnog orkestra Radio-televizije Srbije, poznat, ugledan čovek, ne samo kao estradni umetnik i kao vrhunski muzičar, već kao srpski patriota i srpski radikal. Taj koji mu je to dobacio, a vođa je jedne sektaške grupe ovde, izvesni građanin Nikolić, odavno je odsvirao svoje, a kada budu uradili državni organi i sud svoj posao, sviraće tamo, kao što gospodin Krasić kaže, za šta je zaprećena višegodišnja zatvorska kazna, za sve one zloupotrebe i ono što je počinio.
Prema tome, ako neko dobacuje Branimiru Đokiću, koji je omiljen ne samo među onima koji su simpatizeri, birači i članovi SRS-a, taj više govori o sebi i svaki moj dalji komentar nije potreban. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ja sam na kraju prošle godine, kada smo govorili o budžetu i izmeni i dopuni jednog seta zakona iz oblasti finansija, govorila o, rekla bih, da ne budem pretenciozna, jednom od najsvetlijih primera u Srbiji organa poreske uprave u Aranđelovcu, na čijem čelu je gospodin Ljubomir Mladenović i ispostavilo se da sam bila u pravu.
Jer, nekoliko dana posle te rasprave u Skupštini, u velikoj dvorani ''Sava'' Centra održana je neka vrsta seminara, gde je gospodin Mladenović govorio o iskustvu poreske uprave opštine Aranđelovac i nedvosmisleno je potvrđeno od strane svih kolega, pa i iz vašeg Ministarstva, da je to organ poreske uprave koji je konstituisan u skladu sa zakonom i koji je pokazao najveću moguću i najviši stepen efikasnosti, zabeleživši naplatu poreza od imovine, odnosno utrostručio ga u odnosu na godinu koja je prethodila, pre formiranja tog poreskog organa u opštini Aranđelovac.
Sada potpuno razumem i ovo sve, naravno, što su govorili kako gospodin Stevanović tako i druge kolege srpski radikali sa kakvim se sve tehničkim, pre svega, i kadrovskim problemima, dakle, ljudskim resursima suočavaju, uslovno rečeno, manje opštine u Srbiji, zato što nisu dobile adekvatnu pomoć od Vlade, odnosno od Ministarstva.
Kada govorimo, recimo, o ovim konkursima koji su u toku, konkretno znam za opštinu Prijepolje, kada je u pitanju rad onih koji treba da budu zaposleni u organu poreske uprave, da je veliko interesovanje.
Nego ti ljudi ne znaju uopšte kako će država kasnije da ih tretira i opet se vraćam na ono što je govorio Dragan Stevanović, naš ovlašćeni predstavnik, a naročito ako su u pitanju mladi i stručni ljudi, da li oni tu sebe vide i kakva im je garancija da će država da ih pospešuje i dalje u njihovom usavršavanju, i da li će nekom sledećom izmenom i dopunom ovog zakona oni da budu stavljeni na led, kao što sada imamo slučaj mnogih ljudi koji su nekada, u ranije periodu, sa puno entuzijazma, završivši određene škole i specijalizacije otišli na određena mesta pri državnim institucijama, a da država sada pokazuje nebrigu i neodgovornost.
Da ne bih koristila više vremena, pošto ima dosta prijavljenih kolega iz naše poslaničke grupe koji će govoriti o primerima iz svojih sredina, a ima verovatno još ovakvih kao što je slučaj šumadijske opštine Aranđelovac, moram da vam postavim pitanje, gospođo ministar, s obzirom na ove probleme koje, recimo, ima Surdulica, Vladičin Han, Rača Kragujevačka ili bilo koja opština u centralnoj ili južnoj Srbiji, pa i u Vojvodini, kako će onda u ovom procesu konstituisanja lokalnih organa poreske uprave da se snađu opštine na KiM?! Jer ako smo mi svedoci toga da je osam dana selo Šilovo, nadomak Gnjilana, Prilužje, Plemetina i ostala koja ste mogli juče da vidite u jednom prilogu na državnoj televiziji, ostalo bez struje, šta ti ljudi da očekuju sutra od pomoći, od tehničke i svake druge od Ministarstva ili od Vlade, da sprovode poreski postupak i u toj najgoroj mogućoj i veoma otežavajućoj situaciji, gde je potpuna okupacija naše teritorije?!
Oni treba da dođu i da naplate porez na imovinu od čoveka koji zna da rizikuje izlaskom na njivu, da ne pominjem selo Klokot, i onaj drastični slučaja od pre četiri godine, kada je jedna žena izašla na svoju njivu i stradala od nagazne mine, a onda meštanin istog sela u opštini Novo Brdo, takođe, zbog činjenice da su na njih nasrnuli šiptarski separatisti.
Želim pre svega onim hrabrim majkama, Srpkinjama iz Šilova da odam svako priznanje što su kao žene i kao majke i kao čestite Srpkinje koje se bore za prava svog naroda na KiM pokazale izuzetnu hrabrost. Danima su svi oni bili na putu koji vodi za Bujanovac, stavili su i položili svoj život, suprotstavili se ovim tzv. zaštitnim, u stvari, okupatorskim snagama na KiM, jer oni znaju da nemaju šta da izgube. Njihov život je život na njihovim ognjištima.
Zbog toga svi vi, poslanici iz vladajućih stranaka, treba da pokažete više sluha, pre svega Vlada Republike Srbije. To od vas ne mogu da očekujem, jer kako jutros reče jedan kolega, juče je predsednik Republike u Španiji rekao jednu tipsku rečenicu, a to je da se mi nećemo nikada pomiriti sa tom činjenicom, odnosno da će KiM ostati u sastavu Srbije, što je deo njegove zakletve.
Šta vi radite da se to, zapravo, zaista desi i da pomognete našim sunarodnicima. Još jednom, sve čestitke našim sestrama, Srpkinjama iz Šilova i drugih mesta koje sam pomenula. Neka se bore, mi srpski radikali smo uz njih, Kosovo je zaista srce Srbije i za nas će to uvek biti tako i za svakog srpskog patriotu! Hvala. (Aplauz.)

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, videli ste i sami, mi ćemo da koristimo uglavnom ove tačke dnevnog reda i objedinjenu raspravu da govorimo o temi koja je, nažalost, otvorena tek onog trenutka kada je bivši tužilac tzv. tribunala u Hagu, koji je osnovan da bi se, pre svega, sudilo Srbima, da bi se ubijali tamo i da bi se sprovodio proces na osnovu lažnih optužnica, kao što je slučaj, evo već šest godina, protiv našeg predsednika dr Vojislava Šešelja...
Dakle, da u proleće prošle godine Karla del Ponte nije objavila knjigu "Lov, ja i ratni zločinci", nikome u Srbiji iz formiranog tzv. Specijalnog tužilaštva ne bi palo na pamet da krene sa pričom, a kamoli da se bavi istražnim radnjama kada je u pitanju trgovina organima kidnapovanih, nestalih i na mučki način ubijenih naših sunarodnika u logorima, tzv. "žutoj kući" i na drugim mestima na severu Albanije.
Pošto smo mi, članovi delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope... odmah posle toga, ali uz isključivu pomoć, moram da naglasim, delegacije Ruske državne Dume, na čelu sa gospodinom Konstantinom Kosačovim, formirana je grupa; u stvari, švajcarski senator i naš kolega Dik Marti je, kao predsednik Komiteta za zaštitu ljudskih prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, određen prošle godine da se bavi tim istražnim radnjama.
Da bih vam predočila o kome se radi, s obzirom na to da je možda za vas sada već to zvučno ime Dik Marti neko ko nema iza sebe neku uspešniju biografiju, moram da kažem da je taj Švajcarac uradio mnogo više kada su u pitanju zločini koje su počinili CIA i Amerika u kontekstu hegemonije i stvaranja novog svetskog poretka, nego što je uradila srpska vlast od 2000. godine. Ne znam kakav će njegov izveštaj biti, svakako ga očekujemo na redovnom prolećnom zasedanju 26. aprila ove godine, ali ono što pouzdano znam jeste da gospodin Vukčević nerado govori o stvarima koje su propustili da urade aktuelni vlastodršci, vlade pre ove, kao i ova, naročito, zato što je i ona u prošlom sazivu mnogo ranije znala za to što je Karla del Ponte pisala u knjizi.
Dakle, moram da se vratim na jesen 2000. godine kada je, odmah po dolasku DOS-a na vlast, pušteno osvedočenih 1.300 šiptarskih terorista i zlikovaca, na čelu sa Fljorom Brovinom, i da vidimo zbog čega je Savet Evrope u ovom periodu usvojio sve ove konvencije o borbi protiv terorizma.
Po onoj našoj srpskoj narodnoj, dok "mečka ne zaigra pred nečijim vratima", on ne zna kako to izgleda, kada se desio 11. septembar 2001. godine, sa ove govornice vam je predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj lepo rekao, pošto su nam uvođene sankcije, pošto je to bio povod i videli ste pre neki dan da su u svom zvaničnom izveštaju to naveli kao humanitarnu kampanju, da se bombarduje 78 dana naša država i da se ubijaju naši civili – videćete da će zapad i te kako da se trese zbog činjenice što nisu prepoznali da tzv. kosovska kriza, kako su je nazivali svih godina, pa onda pokušali da nam nametnu Rambuje, pa kada je naš narod referendumski odbio da bude cela teritorija Srbije okupirana, onda su oni rekli da je to nešto što se dešava samo tu, zatvarajući oči pred činjenicom da je fundamentalizam u takvom, mudžahedinskom obliku, balističkom, koji sprovode šiptarski teroristi, ozloglašeni pripadnici OVK, nešto što postoji, samo pod drugim nazivima, u isto tako ekstremnim oblicima i u drugim zemljama sveta.
Dakle, odmah je zabrinuta Evropa počela da razmišlja i da donosi konkretne mere da bi se zaštitila od narastajućeg terorizma, pa je, malopre je to pomenula koleginica Marina Raguš, nemačka vlada poslala svoja tri agenta BND-a, koji su podneli izveštaj pred političkim komitetom Bundestaga pre četiri meseca.
Oni su poslati iz jedne od najrazvijenijih zemalja zapadne Evrope, koja je najviše finansirala i pomagala šiptarskim zlikovcima u periodu stvaranja te njihove kvazidržave, odnosno sna da imaju veliku Albaniju. Priznali su da su nedvosmisleno utvrdili da su i Hašim Tači, i Ramuš Haradinaj i Čeku zlikovci koji se bave trgovinom ljudima, oružjem i distribucijom narkotika. Onda je odmah posle toga naš tužilac za ratne zločine gospodin Vukčević, navodno, krenuo da ovim putem koji je trasirao lično Dik Marti istražuje te zločine. Međutim, osim onog oglašavanja i hapšenja od pre nekoliko dana, mi nismo uopšte čuli od gospodina Vukčevića šta je sa nestalih devet strana falsifikovanog izveštaja UNMIK-a, za koje je navodno demantovano od strane predstavnika UNMIK-a da su istrgnute, kako je to Ivanko rekao, iz tog pravog izveštaja.
Šta je, u stvari, istina? Istina je da se broj kreće od najmanje 300 do preko 1.000 naših sunarodnika mučki, zverski ubijenih u logorima smrti u Albaniji, za kojima godinama tragaju predstavnici Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica. Njihovi predstavnici su nam se više puta obraćali i sačekivali nas ispred zgrade Narodne skupštine, ali nikad (i to opet ponavljam) do objavljivanja knjige Karle del Ponte niko od zvaničnih organa Srbije nije želeo konkretan posao da radi.
Šta će to, gospođo Malović, da znači? Pošto se krajem ovog meseca očekuje poseta gospodina Dika Martija Srbiji i pošto se on opsežno bavi tim poslom, a on je taj koji je uspeo da razotkrije sve one zavere koje je spremala CIA, pa tajne logore, zabranjene letove, snimanja i sve ostalo što ste mogli da čitate u njegovom izveštaju, lepo nam recite šta ćete vi kao država, odnosno šta ćemo mi kao država da predočimo zvaničnom izvestiocu Saveta Evrope, do kojih ste vi to saznanja stigli. Da li ćemo da kažemo...
Očigledno, pošto je ovakva vlast, u danu kada je u Stejt departmentu primljena delegacija sačinjena od šiptarskih zlikovaca, kada je izreknuto 92,5 godina zatvora našim Srbima koji su herojski branili Kosovo i Metohiju, i političkom i vojnom i policijskom vrhu, vi ste na sve to ćutali. I ne samo to, prošlo je već 15 dana, a ova skupština ne raspravlja o inicijativi Srpske radikalne stranke (iako na to po ovom vašem diktatorskom poslovniku imamo pravo) o efektima i posledicama saradnje sa Haškim tribunalom. Ako su Srbi dobili ukupno preko 900 godina zatvora u haškom kazamatu, a kada ti zlikovci budu izrekli sve presude do kraja to će biti 1.000 godina, recite, gospodo iz DOS-a i vi iz Demokratske stranke koji ste veličali taj vaš puč, u stvari, nesreću za Srbiju koja je došla dolaskom na vlast od 5. oktobra do današnjeg dana, kako ste vi to, na koji način zaštitili Srbe na Kosovu i Metohiji? Kako ste pomogli i da li mislite da je greh da se zaborave sve ove žrtve? Vi ste ih očigledno zaboravili.
Prema tome, mi smo vam danas izneli mnogo argumenata. Ne samo to, ne samo ovaj zvanični BND izveštaj koji govori o direktnom učešću čitave porodice Ramuša Haradinaja, koji je pobio devet svedoka pre nego što je oslobođen i pušten iz Haškog tribunala. Recite nam kada ćete vi da izađete sa kompletnim izveštajem pred srpsku javnost i šta ste spremni da predočite Diku Martiju?
Dakle, kao vaš kolega i kao član naše delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, a pre svega kao srpski radikal, do sada nemam razloga da sumnjam u izveštaj koji će predočiti gospodin Marti, naročito zato što se uhvatio u koštac sa jednom od najvećih tajnih, a pre svega organizacija koje učestvuju u stvaranju Haškog tribunala, a to je američka obaveštajna služba CIA. Ali, to nije dovoljno. Mi ćemo uložiti eventualno amandmane, tražićemo pomoć od braće Rusa, zahvaljujući kojima se to našlo na dnevnom redu i formirana je grupa, ali tražimo odgovoran izveštaj Vlade Republike Srbije, a ne da o tome govorite samo u trenutku kada neko treba da se pojavi iz međunarodnih organizacija ili kada vam neko od unesrećenih Srba, odnosno članova njihovih porodica pokuca na vrata.
Samo da vas obavestim, gospođo Malović, gospodine Novakoviću, u selu Šilovo pored Gnjilana, u Kosovskom Pomoravlju šest dana nema struje. Malopre me zvao jedan od pripadnika naše vojske koja je herojski branila Kosovo i Metohiju, koji se zajedno sa našim sunarodnicima nalazi na putu Gnjilane - Bujanovac; oni su blokirali put i neće odatle da se sklone, jer nemaju osnovnih uslova za život. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, povređen je član 31. Poslovnika Narodne skupštine sa vaše strane, stav 1. koji govori o tome da potpredsednici Narodne skupštine pomažu predsedniku Narodne skupštine u radu.
Više puta sam vas od kada je otpočeo ovaj saziv upozoravala i ukazivala, takođe, i po onom prethodnom poslovniku, koji je i te kako bio restriktivan, a ovaj nas je uveo u skupštinsku diktaturu, da vi kao predsednik Narodne skupštine ne možete ni moju malenkost, ni gospođu Juditu Popović, ili kolegu Obradovića da smatrate karijatidama i da nam odredite da li pripadamo dorskom, jonskom ili korintskom stilu, kako vam se činimo i kako izgledamo. Mi smo karijatide, mi smo ikebane.
Gospođo Đukić-Dejanović, moja je obaveza kao potpredsednika Narodne skupštine, izabrane sa liste SRS - dr Vojislav Šešelj, da vam u svakom trenutku prilikom vašeg predsedavanja pomažem, kao što član 31. kaže – u radu. Pokušala sam da vam pomognem, kada sam vam pre skoro pola sata ukazala da niste u pravu kada ste nastavili brzopotezno da čitate, kasnije vam je tonalitet pao, kako vas je glas izdao i počeli ste tiho da govorite, da vas u jednom trenutku gospodin Batić uopšte nije čuo, kao i većina poslanika u sali. Ne možete na takav način da predsedavate Skupštinom.
Drugo, u toku početka zasedanja ste, a pogledajte stenogram i to vam je prva stranica današnjeg sinopsisa koji dobijamo kao potpredsednici, lepo rekli – otvaram sednicu Prvog redovnog zasedanja u 2009. godini. Član 100. stav 3. kaže da morate da date reč onome ko ukaže na povredu Poslovnika, odmah u toku sednice koja je u toku, a počela je onog trenutka kada ste je otvorili i tražim da se Skupština izjasni o tome da ste povredili član 100. stav 3.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, reklamiram član 104. Poslovnika i tražim već sada na početku da se Skupština u danu za glasanje izjasni da je Slavica Đukić-Dejanović, predsednik Narodne skupštine, povredila dostojanstvo Narodne skupštine jer je u toku zasedanja dva puta rekla da poslanici SRS, pogledajte u stenogram ako ne možete da se setite, ometaju Skupštinu. To je uvreda za poslanike SRS, nas 78 koji smo izabrani sa liste SRS - dr Vojislav Šešelj, s tim što sada očekujem u 12.00 časova da će ovaj broj ovih koji su juče podneli ostavke biti vraćen u posed i da će naše kolege već za nekoliko dana biti u poslaničkim klupama.
Što se vas tiče, gospođo Đukić-Dejanović, sada vas opet upozoravam, u skladu sa članom 31, i kao poslanik, i u skladu sa članom 1. Poslovnika, da ne vršite takvu diktaturu.