Nema šta da pretpostavljate, hvala vam za reč.

Naravno da sam se javio po Poslovniku. Trebalo bi da po članu 106. se govori o tački dnevnog reda i to je veća odgovornost, predsedavajuća, vi izaberite da li taj ili član 108, pošto je ipak na vama da vodite red na ovoj sednici. Dakle, valjda je odgovornost na predstavnicima vladajuće većine koji uostalom daju podršku toj Vladi koja predlaže zakone, da obrazloži i objasni zašto će neki amandman biti usvojen ili neće. Za to služi ova rasprava.

Hvala kolegama koji su predložili ovaj amandman, ali da li neko zna sada od vas koji ste ovde učestvovali, posebno prethodni govornik, o čemu se radi u ovom amandmanu? Radi se o tome da predstavnici manjinskih zajednica dobiju veći prostor na Javnom servisu. Zar ne bi bilo logično da dobijemo neko objašnjenje nego da slušamo nešto što nema nikakve veze sa ovim amandmanom?

Sa druge strane, ako smatrate da je izborna krađa, koja se desila u Kosjeriću i Zaječaru, vredna pažnje za ovu sednicu, ja smatram da jeste, ali ajde da o tome govorimo na drugom mestu i na drugi način. Mislim da bi trebalo da reagujete i da sprečite ovako nešto, posebno, kažem još jednom, kada se radi o vladajućoj većini koja ima dodatnu odgovornost da nam objasni zašto će nešto ući u zakon, a zašto neće i naravno podržavamo ovaj amandman. Hvala.

Razumem zaista da želite da ubrzate ovu sednicu, razumem i zašto, potpuno mi je to jasno, ali sa druge strane, morate da ostavite neki tehnički normalan period u kome možemo da se javimo, ako nije problem.

Nema problema.

Dakle, i ovaj amandman kao i prethodna dva, odnose se na istu stvar, a to je da se nađe način da se upravljanje Javnim servisom podeli tako da ono ne bude skoncentrisano, dakle da sva moć ne bude skoncentrisana u rukama jednog ili par ljudi, već da ona bude demokratizovana unutar institucije, o kojoj očigledno govorimo sve vreme zato što je ona jedna od rak rana našeg društva.

Dakle u prethodnom periodu, od kada ja znam barem, za opoziciono delovanje vi imate različite predloge kako da se unapredi Javni servis, kako bi on zapravo obavljao svoju osnovnu ulogu, a to je da ljudima omogući pravovremeno, tačno informisanje, pluralizam, mišljenja, da čujete različite strane, da možete da čujete različitu kritiku, ne samo vlasti, već i pojava u društvu, dakle tu se ne radi samo o tome da neki predstavnici opozicije ili nekih drugih grupa dobiju prostor, već da možemo da imamo zaista servis koji je kritički okrenut prema društvu. Znam da vi kada čujete kritički, vi odmah mislite, nemojte da nam dirate predsednika, a ne radi se o tome. Ima ovde još nekih pojava u društvu osim predsednika koga ovde branite svim silama. Dakle, mi živimo u raznim problemima koje imamo i potrebno je da o njima govorimo i da nalazimo rešenja za njih. I zašto bi drugo trebalo da služi Javni servis nego za to.

Suština naših amandmana jeste da se moć odlučivanja u RTS-u podeli na više mesta kao što je recimo Upravni odbor i moj kolega Rastislav Dinić je na odličan način objasnio kako on sada zapravo ne funkcioniše, jer su u njemu poslušnici režima. Hvala.

Nadam se da sam ovaj put dovoljno brzo pritisnuo dugme, po vašim standardima zbrzavanja ove sednice, ali pre nego što kažem…

Mala, a takođe i naviknut sam da se javljam, tako da eto ako možete da omogućite normalno funkcionisanje, hvala.

Dodatno sam hteo da vam skrenem pažnju na još jednu stvar. Dakle, na onima koji predlažu amandmanu je da ih predstave onako kako oni žele.

Da, slažem se, treba da bude vezano za sam amandman. Da, slažem se da je to nešto o čemu prosto treba voditi računa, ali, s druge strane, odgovornost koju vlast ima je ogromna u odnosu na ovo.

Dakle, vi bi trebali da odgovarate na postavljena pitanja, da nudite argumente zašto nešto nije ušlo već u zakon, da objašnjavate zašto su rešenja koja imamo u zakonu bolju od onih koja mi predlažemo.

Ništa od toga do sada nismo videli, ali, dobro, ja sam inače navikao na to i ja ovo govorim zbog građana Srbije koji bi valjda trebalo da dobiju odgovore na postavljena pitanja.

Da se vratim na amandman o kojem govorim. Dakle, kao što ste videli, poslanici i poslanice Zeleno-levog su govorili o amandmanima i ja ću to nastaviti da radim. Ovaj se odnosi na Poverenika koji bi trebalo da se bavi pravima gledalaca, građana.

Dakle, medijskom strategijom jeste predviđeno uvođenje institucije Poverenika za zaštitu prava, ali rešenje predloženo ovim predlogom moralo je biti kvalitetnije i svrsishodnije.

Uloga Ombudsmana svedena je na administrativnog radnika koji neće imati suštinsku nezavisnost u svom radu. Šta smo mi onda uradili? Mi smo razradili ove odredbe zakona tako da bi bilo jasnije šta on treba da radi, kako treba da se ponaša. Jasno nam je, po iskustvu ostalih poverenika, da to zapravo ako imate osobu koja je poslušnik vlasti, koja je postavljena tu od strane režima, da on neće raditi po zakonu, da neće braniti prava građana, kao što ga ne brane ova dva poverenika koja sada imamo, ali barem, s druge strane, što kaže kolega Đorđe Pavićević, barem ćemo znati ko je odgovoran za te probleme, tako da evo mi smo ovo razradili. Predlažemo vam da usvojite, jer mislimo da je dobro unapređenje zakona.

Hvala.

Predsedavajuća, član 108. o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine, u ovom slučaju predsednica.

Šta radite? Čemu ta podrugljiva dobacivanja, dosetke? Šta drugo treba da rade poslanici, posebno šefovi poslaničkih grupa nego da kontrolišu rad predsednice Narodne skupštine? To je poenta ovoga ovde što imate, apsolutno. Ali, kada vam se predsednica Narodne skupštine, neko ko ima odgovornost da se bavi ovim domom, da čuva njegovo dostojanstvo, obraća na neki podrugljiv način, podsmešljiv, na taj koji vi radite, ja mislim da to nije dobro i na to vam skrećem pažnju. Dodatno…(Isključen mikrofon.)

Izvinite, pustite me da završim.

Znači, ovde ne piše da vi mene treba da prekidate. Ako mogu da završim, pa da mi odgovorite. Izvinite.

Mogu li da završim, pa da mi odgovorite?

Mogu li da završim? Imam predviđeno vreme za koje treba da završim. Molim vas, ja vas sada, ako hoćete, evo apelujem, molim, zahtevam, izaberite šta hoćete od toga, kako vama odgovara, nemojte prekidati narodne poslovnike koji o amandmanima imaju vrlo kratko vreme, dva minuta, da objasne suštinu svojih amandmana. Da li će za to koristiti primer, da li će koristiti kontekst, da li će se direktno baviti time šta tačno piše u predložnoj izmeni, je na njima. Ali, na vama, na vlasti je da objasni zašto to valja ili ne valja, šta je ideja iza toga da se takav jedan amandman ne prihvati. Fokusirajte se da na onoga koji ima svu moć u ovoj državi privolite da ovde poštuje pravila, a ne da ismevate i podrugljivo se obraćate opozicionim poslanicima.

Dakle, to je vaš zadatak. Jel razumete to? Ako ne možete to da uradite, prepustite mesto nekom od potpredsednika, a ako generalno ne možete da se bavite svojim poslom, što mislim da je možda i najbolje, podnesite ostavku, pređite lepo dole, pa onda se ponašajte, ako hoćete, kao Milenko Jovanov, što isto mislim da je greška, ali barem imate manju odgovornost za tako nešto. Hvala.

Nekada je zaista previše tužno, ali nekada je i smešno.

Znate li šta je član 104.? Kakve veze ima on sa ovim? Da li znate koji je član 104.- uređuje repliku. Uređuje kako se dobija i daje replika, za šta služi. Kakve veze ima traženje povrede Poslovnika, vezano za repliku sa ovim što je ovde izgovoreno. Ja stvarno ne znam, evo ajde sve i da je sve tačno što je čovek rekao, kakve veze ima to sa ovim? Kakve veze ima to sa članom 104.? Ajde sada razmislite i probajte da nam ponudite neko objašnjenje, pošto ste tako prebrzo odgovorili kako je to kontekst, kako je neko drugi odgovorio. Recite nam kakve veze ima ovo sa članom 104.? Evo, i posle se žalite kada je reagujem. Molim vas.

Hvala, predsedavajuća.

Naš amandman je sličan onom koji je kolega upravo predstavio. Dakle, radi se o tome da nakon incidenata prosto se ostavlja preveliko vreme za merenja. Mi smo predvideli da to može ići do dva dana, što smo smatrali nekim razumnim rokom, ali vrlo rado bi podržali i ovo što je kolega rekao, da se on smanji na 24 sata.

Moram ovde da primetim jedan ipak napredak u našem društvu, ipak napredak, dakle, logično je da je ovaj zakon dosta važan za Zeleno-levi front i hteo bih da vam ukažem na to da smo mi imali situaciju, ne tako davno, da je predsednik Republike o zagađenju govorio, i sada citiram, dakle, ovo je tačno što je rekao: „Mi ne možemo da budemo zagađeni“, završavam citat. Jedan od drugih citata je: „Zagađenje u našim gradovima traje jedan ili dva dana, i to samo kada se poklope vremenske prilike“, završavam citat. I treći citat, takođe upitan na jednoj konferenciji za medije o tome šta ćemo da radimo sa velikim zagađenjem, kaže predsednik države, koji bi trebalo da vodi računa o svim građanima: „O kakvom, bre, crnom zagađenju pričamo?“

Tako da, pitanje za sve jeste – ko sada ovde iznosi neistine, predsednik ili vi koji se sada brinete o zagađenju? Ja ipak pohvaljujem što smo došli do toga da barem priznaje ovaj režim da zagađenja postoje. E sada, ako krenemo ovim putem, kao što je jedan od prethodnih govornika govorio, pa mi bi mogli možda da računamo da za nekih 40 do 50 godina dođemo do nekih promena.

Da nije to malo kasno za tih 10, 15 ili 17 hiljada ljudi, u zavisnosti od toga koje izveštaje čitamo? Da nije to malo kasno za te hiljade ljudi koje preminu od posledica zagađenja vazduha i milion ljudi koji imaju respiratorne probleme? Da nije malo kasno da čekamo da nam se obraća vlast, 13 godina nakon što su na vlasti, da nam kažu – evo, baš sad ćemo da krenemo u rešavanje problema zagađenja vazduha“, 13 godina nismo radili, nego ćemo sada da krenemo.

Iskoristiću vreme ovlašćenog da završim misao, ako vam smeta što sam prekoračio.

Dakle, u čemu je stvar? Ceo ovaj zakon, u celosti, nije dobar, zbog toga što ne nudi rešenja za ova pitanja koja imamo, niti se bavi time da se smanji broj individualnih ložišta, niti se radi o tome da se zaista reši pitanje velikih zagađivača, čak dolazi do toga da se namenskoj industriji omogućava da nastavi da zagađuje. Dakle, nemamo ključne iskorake ka tome da se nešto zapravo uradi u ovoj zemlji, ali eto, makar smo dočekali da posle 13 godina i režim govori o tome da postoji zagađenje vazduha u Srbiji, pošto ste se toliko trudili da to sakrijete u prošlosti. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Dakle, pogledajte u kakvoj mi zemlji živimo i u kom trenutku se mi bavimo ovi zaduženjima za avione „Rafale“. Dakle, mi ovde govorimo da mi nemamo pijaću vodu u velikom delu zemlje. Simbol toga je naravno Zrenjanin, ali veći deo naselja, mesta, gradova u Srbiji nema pijaću vodu. Nemamo kanalizaciju negde oko 40% u glavnom gradu 30% građana. Vazduh nas ubija pa se sporimo da li 15 hiljada ljudi godišnje premine od zagađenja vazduha ili 17.

Za to vreme zadužujemo se tri milijarde evra kako bismo kupili nove avione. Samo da razumemo, tri milijarde evra to vam je 50 kanalizacija u Borči za koju je prema informacijama Vlade Srbije trebalo da bude izdvojeno oko 60 miliona evra. Tih tri milijarde evra 500 novih domova zdravlja, ako prosečnu cenu doma zdravlja uzmemo na šest miliona. To vam je dve hiljade novih vrtića ako verujemo, a dobro jeste, i ja tražim previše, da verujemo informacijama Gorana Vesića da je oko jedan i po milion vrtić, to ću proveriti, nisam siguran, ali eto.

Svi ovi stanovi koji se nalaze u fondu kojim se hvali ova vlast koštaju 450 miliona. Znači, sedam takvih programa smo mogli da napravimo da nismo kupili „Rafale“.

Dalje, 750 novih škola smo mogli da napravimo da nismo kupili „Rafale“. Sada mi recite, kombinacija svih ovih infrastrukturnih građevinskih projekata, koliko bi unapredilo Srbiju? Da li bi to bio neki iskorak da smo te tri milijarde uložili u škole, vrtiće, kanalizaciju, pijaću vodu, rešavanje problema zagađenja vazduha ili da platimo Vučićev ostanak na vlasti, podršku koju mu daju velike sile kupovinom „Rafala“?

Hvala kolegi Nikeziću koji tako na jedan sjajan način govori o ovome, ali ja moram da kažem nešto dodatno, ovo je kupovina podrške Vučiću, kupovina ćutnje na sve ono što radi sada. Nema nikakvog ekonomskog, nema nikakvog zdravorazumskog rezona da se tri milijarde dodatno zadužuje Srbija da bi kupila avione umesto da rešava svoje probleme svojih građana. Hvala.

Izvinjavam se, ako možemo samo da počnemo, neću dugo, ne brinite.

Pošto me je koleginica nazvala opaki Radomir Lazović, zaista moram da kažem da mi je to smešno s obzirom da nikakvu opakost ne širim, niti pozivam na nasilje i svako ko me poznaje to vrlo dobro zna, ali u državi u kojoj imamo kriminalnu hobotnicu na vlasti zajedno sa satelitima koji se predstavljaju kao socijalistička, a u stvari su kleptomanska partija, morate pružiti otpor svuda i na svakom mestu sa svime što imate.

Moj lični otpor, fizički, nije nešto veliki, ali otpor mojih kolega i partije Zeleno-levi front, kao i prijatelja, saradnika i partnera iz opozicije, zaista jeste, što se može videti na rezultatima koje ostvarujete.

Kada govorite o tome da je nekih manje, a nekih više, gde ste? Gde ste? Nestadoste, gotovo je. Doviđenja, idite barem časno, povucite se. Pojeo vas SNS. Ne postojite, nema vas ni u Zaječaru, ni u Kosjeriću. To su možda mali gradovi za grandiozne ideje velike Srbije koju ste propagirali ovde, ali za nas su važni, svaki grad u Srbiji, koji ostane bez SPS odbornika i koji ostane bez SPS. A cela Srbija je za nas je za radovanje, zato što ste unazadili ovu državu i generacije, kroz sankcije, kroz ratove, kroz međuetičku mržnju. Kako vas bre nije sramota? Dosta bre više! U političku istoriju treba da idete, tu pripadate i to vam sleduje. Hvala vam.

Predsedavajuća, povreda člana 107. stav 2.

Ovo je više jedna generalna molba. Dakle, da li možemo da se dogovorimo da ne koristimo izraze poput neuračunljivi, mentalno oboleli, na bilo koji način ljude koji su bolesni, ni za koga, ni u ovom domu, ni van ovog doma, znam da to neki govore i za predsednika Republike.

Dakle, ti ljudi imaju svoje probleme, zdravstvene probleme, a nastavlja se stigmatizacija i to na sednici na kojoj treba da slušamo izveštaj Poverenice za ravnopravnost. Da li možemo to da se dogovorimo ovde i napravimo jedan dobar korak svi zajedno i da ne nastavljamo stigmatizaciju ovih ljudi dalje? To bi bio mali korak za sve nas, a možda veliki za nekoga tamo ko trpi zbog ovih naših teških reči. Hvala vam.

Tako je, predsedavajuća. Smatram da je povređen član 104, pravo na repliku.

Samo me zanima, ako kao predsedavajuća tvrdite, ako Ana Brnabić tvrdi da nije bilo prava na repliku, kojoj da verujemo, ovoj Ani Brnabić koja sedi dole u klupama i viče - a replika, a replika, nemate odgovor na ovo moje sjajno izlaganje ili ovoj Ani Brnabić koja je predsedavajuća, pa se sada čudi otkud vama pravo na repliku? Koja ste vi?

Dakle, navikli smo Aleksandra Vulina po pola, jer vi imate dve ličnosti.

Dakle, repliku da date molim vas mojoj koleginici ili nam objasnite koliko ličnosti u vama postoje?

Hvala.