Mislim da može. Samo da objasnim, neposredno je ministar to učinio.
Samo hoću ministra da zamolim…

Rekao sam – član 106.

Dakle, ministar je potpuno van teme sada rekao nešto što ne samo da je van teme i nema nikakve veze sa ovim što danas pričamo, i mislim da ste morali reagovati, bili ste u sali. Ministre, ništa mi ne smeta što ste rekli, apsolutno ništa, samo jedna rečenica za koju vas molim da se javno izvinite.
Rekli ste – nećemo vam dozvoliti da bijete našu rodbinu, prijatelje i braću. I to ste gledali u nas i rekli ste – nećemo vam dozvoliti da nas bijete i napadate na ulici. A dobro znate da smo osudili napad i na premijerovog brata, kao što smo osudili svaki akt nasilja i upotrebu prekomerne sile koja se jasno desila. Zašto ste to sada rekli? I zašto vi nama kažete da nam nećete dozvoliti? Mi vas da napadamo po ulici? Da li ste svesni šta ste rekli? Ko da vas napada? Mala opozicija? Vas, koji imate sve poluge vlasti u rukama? Mi vas da napadamo? Samo mi je to zasmetalo. Svi su to čuli. Ili precizirajte šta ste rekli ili se izvinite. Jer, to je jako teška optužba. Znači, mi smo napadali brata premijera? Molim vas, nemojte takve stvari. Jer, neko može da pomisli…

Gospođo predsednice, ne bih reagovao, zaista, ali mislim da je prekršen član 107, zato što u jednom momentu ove inače zanimljive rasprave je upotrebljen argument, u nedostatku drugih, koji ukazuje na nečije poreklo.

Nije tačno. Iznosi se prezime na neodgovarajući način i od strane ministra…

Ali, spominjana je i Crna Gora. Mislim da to ne treba da se radi.

Ne govorim ja da li je negativno Crna Gora spomenuta…

Ja uopšte nemam nikakav stav prema tome. Samo imam stav prema tome da se naglašava, i to napadno, od strane i lidera većine i ministra, ovako nešto,  kad ne može da se razgovara normalno, onda se poteže takav argument. Meni je to zasmetalo i molim da se to ne radi. Znači, uopšte ne ulazim u ostatak rasprave, samo ukazujem da tako nešto nije u redu. Ništa više.

Hvala gospodine predsedavajući.
Zemljišne knjige nisu isto što i objekti, tj. zgrade. Mene zanima samo kako će notar u našim zemljišnim knjigama u katastru, kada nije u skladu sa realnim stanjem, utvrditi realno stanje? To je prvo pitanje.
Da li vi ministre znate da je pre dva dana Direkcija za imovinu Republike Srbije pustila samo za jedan ugovor, u pitanju je Institut „Lola“ i objekat tamo, 760.000 dinara izvesnom Srbi Cvejiću, koji je bio pomoćnik ministra odbrane, a sada je notar za Stari grad i Savski venac? To je samo jedan ugovor, a gde su drugi, desetine, stotine ugovora koji se svaki dan, dobro ne svaki dan ali, evo da kažem nedeljno, sprovode?
To je ta realnost što građani znaju šta se dešava, a ovde neko maltene hoće da prikaže kako to nije tačno. Evo, nemamo pristup Poreskoj upravi, ali imamo pristup ovom podatku. Uvodi se ekskluzivitet i monopol za grupu ljudi koji na ovaj način apsolutno samostalno odlučuju o pravnim poslovima iz ovog domena. Apsolutno. To je neodrživo, ministre i vi znate da je neodrživo.
Zašto notari ne rade anekse? Evo, pitam vas? Danas u Srbiji odete kod notara da uradite aneks kupoprodajnog ugovora o prometu nepokretnosti, on kaže – neću to da radim. A zašto? Zato što je 50% jeftiniji, neće da rade to, neće ljudi.
Da li znate da za dvoje dece izjava da napuste zemlju, ono da idu na putovanje, košta 19 hiljada dinara.
(Marijan Rističević, s mesta: Ti nije tačno.)
Kako nije tačno? Za dvoje, što je višestruko skuplje nego što je bilo kod suda.
Moje pitanje na kraju, ministre, po vašim saznanjima, to sam vas pitao prethodni put, molim vas da mi kažete ako znate, koja notarska kancelarija tj. javni beležnik će dobiti da radi promet nepokretnosti za projekat „Beograd na vodi“? Možete teritorijalno, možete po osnovu neke druge nadležnosti da nam kažete, ko je taj čovek i sa kim je blizak, koji će da radi „Beograd na vodi“? Hvala.

Mi podržavamo ovaj amandman. Smatramo da je koleginica Batić ukazala na ono, što smo sve vreme govorili, šta je problem, po nama, u ovoj izmeni. Dakle, ovo je jedno da kažem, zaista u pravom smislu, otelotvorenje problema koji može nastati ukoliko se primene izmene zakona bez ovog amandmana.
U praksi, u svakodnevnom pravnom životu, funkcionisanju tužilaštva prosto će biti nemoguće ovo sprovesti, a da se ne prekrši neki propis. Ili će tužilac i tužilaštvo da menja sistematizaciju, da bi nekog primila u radni odnos tj. za stalno, ili neće moći da ispuni odredbu ovog zakona zato što ne postoji mesto sistematizacije.
Na stranu sve ono što smo zamerali do sada, što se odnosi na de fakto, preuzimanje uloge zavoda za zapošljavanje od strane Komisije za pravosudne ispite, to je već jako problematično, ali ovo konkretno u tehničkom smislu, u operativnom smislu, što će se svakodnevno dešavati u našim tužilaštvima, bez obzira što se ja slažem da nema veliki broj ljudi koji polože sa odlikom. To je tačno, ali u samom tužilaštvu ova stvar, inače su opterećeni sa nemogućnosti adekvatne i pune primene tužilačke istrage, možete misliti sada će morati da menjaju sistematizaciju i nalaze mesta, recimo, u Beogradu, ja ne znam koliko ih ima, ali sam siguran da ih nema dovoljno. Takođe, sam siguran da su sistematizacije i raspored rada prilagođeni nekom prošlom vremenu.
Šta ćemo sada da radimo? Dakle, mislim da je apsolutno u svrsi i neophodno je da se ovaj amandman primeni i prihvati, rekla je koleginica i kao predlog Odbora. Dakle da se to uradi da bi se stvar dodatno precizirala.
Smatramo da ovakva odredba, bez dodatnog preciziranja koja omogućava funkcionisanje u praksi, suštinski neće dati rezultat. Imaćemo velike probleme. To je na neki način naš apel da se ipak prihvati ovaj amandman, jer ne vidimo zaista ništa loše u ovome što je rečeno. Ovaj amandman je u službi zdravog razuma. Apsolutno nema nikakve politike u tome. Hvala.

Nije sporno uopšte. Čini mi se  da ovaj amandman ni na jedan način ne dovodi u pitanje potrebu da neko s odlikom bude u tužilaštvu, primljen za tužilačkog pripravnika.
Čini mi se da ovaj amandman dodatno omogućava da to rešenje bude u skladu sa zakonom i da se izbegne potreba ili menjanja sistematizacije ili da tužilaštvo krši zakon. Znači, niko tu ne pokušava da kaže, da oni koji i zaista jesu najbolji i koji jesu položili sa najvišom mogućom ocenom pravosudni ispit, treba da obavljaju te dužnosti.
Dakle, molim vas da ne menjamo teze ovde. Koleginica pokušava da to olakša i uskladi sa zakonskim propisima. Ništa drugo. Ja to tako razumem. Verujte, evo koleginica Batić je, mislim pravu stvar kroz ovaj amandman oblikovala, prikazala, omogućila Skupštini da izbegne buduće probleme. A čudi me, zato što većina uglavnom u futuru priča. Pa ako pričate već u futuru onda poslušajte glas koleginice Batić koja ukazuje na prepreku i pravnu opasnost u toj istoj budućnosti.
Dakle, ništa drugo, nikakve politike tu nema, jednostavno ili će morati da se krši zakon da bi se čovek primio u stalni radni odnos, to je opcija A, ili opcija B, mora da se menja sistematizacija. Što znači da zakon ne može da se primeni dok se to ne uradi. Kratko i jasno.
Šta sad tu nije u redu? I zašto je sad potrebno tražiti krivicu ne znam koje vlasti iz prošlosti? Kakve to veze ima sa ovom temom?

Dobro hvala, to je vaše mišljenje. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovane kolege, uvažena dr Tomić, zaista vas jako cenim i vaše znanje…

Dobro, ovo je afirmativno. Nadam se da ne smeta?

Hvala.
Dakle, pošto se radi o izboru predsednika Komisije i članova Saveta Komisije za zaštitu konkurencije ili konkurentnosti, ja moram da kažem nekoliko stvari koje sam primetio i u postupku izbora kandidata, tj predlaganja kandidata i samog značaja ove institucije.
Mislim da je svima jasno, koji se bave ovim poslom i u Skupštini i u Vladi, da je ovo jedna od najvažnijih institucija koja u našem sistemu, nažalost, već godinama ne funkcioniše kako treba, da budem blag.
Dobro je da danas izaberemo članove Saveta tj. članove Komisije i predsednika Komisije. Moramo to učiniti što pre i u tom smislu mi zaista to podržavamo.
Imam nekih drugih par zamerki koje, nadam se, neće uticati na vaše rasuđivanje i na ocenu od strane većine onoga što mi kao manjina vam ovde predlažemo.
Dakle, ova Komisija je jako važna i za proces evropskih integracija Srbije i u izveštaju i piše da treba ojačati institucije i naročito u ovom segmentu i da one nisu adekvatno funkcionisale do sada i to je poznata stvar.
Slažem se sa kolegom Jovanovićem koji je govorio o tome da treba, u momentu kada Vlada zaista ima ambiciozan program ušteda, mahom preko leđa penzionera i zaposlenih, da smo i u ovom slučaju, recimo, trebali da smanjimo platu od 350.000 na neki primeren iznos, tj. da se predloži kroz adekvatnu proceduru. Znam da vi to niste mogli lično, ali smo možda mogli da nešto u tom smislu uradimo kao Skupština Srbije i mislim da vam dam jedan predlog odmah na početku, da dr Tomić sazove jedno javno slušanje u okviru Odbora gde bi bili pozvani tada već izabrani članovi Komisije i njen predsednik, da razgovaramo svi zajedno o problemima koji postoje u funkcionisanju Komisije, njihovim ovlašćenjima i o tome kakav je plan za njihovo dalje funkcionisanje i za rad. Mislim da bi to bilo korisno i Skupštini i građanima Srbije, ako hoćete i načinu da funkcioniše ova ustanova.
Moram da kažem da sam primetio još nešto. Gospodin Miloje Obradović, uz dužno poštovanje prema njemu zaista, čini mi se da njegova biografija, koja je dosta impozantno predstavljena ovde, nije baš za pohvaliti se u odnosu na ostale kandidate.
Mi smo sada čuli da je bilo 30 kandidata za predsednika Komisije. Ja sam primetio da njegova biografija nije baš toliko, da kažem, fascinantna da on bude predložen od strane Odbora, ali vidim da on ima pretežno iskustvo u internoj reviziji u oblasti ustanova obrazovanja i iskustva na poslovima zamenika direktora javnog preduzeća koje se bavi izdavačkom delatnošću, u ovom slučaju „Službeni glasnik“. Dakle, to je nesporno.
Na sednici Odbora gospodina Obradovića je formalno predložila koleginica Ivana Dinić iz SPS, što meni pokazuje u suštini da je tu očigledno neki dogovor između SNS i SPS da bi se pokazalo kako, eto, SNS ne predlaže sam kandidate. Ali, šta je ono što po oceni većine izdvaja gospodina Milivoja Obradovića u odnosu na ostale kandidate?
Uz ogromno poštovanje prema dr Tomić, ali bih voleo i zbog javnosti da se ta stvar odmah razveje i ta sumnja koja nije moja lična, verujte, ali ja moram da postavim to pitanje pošto su me građani zvali koji su to primetili, da je on relativno kratko vreme je docent na privatnom fakultet u sklopu Alfa univerziteta. U njegovoj biografiji to i piše – dr Miloje Obradović je izabran u zvanje docenta za užu naučnu oblast ekonomije i finansije, predaje na master i osnovnim studijama, ali ne piše gde.
E sad, pošto je u pitanju Alfa univerzitet, to sad otvara, kao što znate, jedan potpuno nov segment, ili je bio do nedavno. Ako je tačno da je on na Alfa univerzitetu ili je bio na Alfa univerzitetu do nedavno, a jako bih se iznenadio da gospođa Tomić to ne zna, da li ste se vi, gospođo Tomić, izuzeli od glasanja na sednici Odbora i da li se gospodin Dragomir Karić izuzeo iz glasanja? Zašto? Prvo, koleginica Tomić je docent na Alfa univerzitetu. Dakle, tu je sukob interesa moguć i to je javni podatak iz vaše biografije, koja mislim da je sjajna. Drugo, Alfa univerzitet je pravni sledbenik BK univerziteta. Dakle, reč je o porodičnom biznisu gospodina Karića i članova njegove familije, a gospodin Karić je član Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam itd.
Ukoliko se dva člana Odbora nisu izuzela iz glasanja, a postoje ovi elementi, dakle, kažem, ako postoje ovi elementi, bar u onom proceduralnom smislu može da dođe da neki drugi organ pobije ovaj predlog i da ga obori zbog sukoba interesa.
Mi možemo neku analogiju da napravimo šta se jedan slučaj dogodio na primeru ministra pravde Selakovića, koji se nije izuzeo na sednici Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva kada se glasalo da neki…