| 05.12.2025. | Predlog zakona o lekarima |
u proceduri
|
| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 09.12.2024. | Predlog za razrešenje predsednice Narodne skupštine, Ane Brnabić |
u proceduri
|
Poštovani građani, ja sam juče već najavio da smo mi kao poslanička grupa Narodnog pokreta Srbije ne samo predlagali amandmane, već smo napravili i predloge na kojima bi mogli da dođemo do boljeg zakona o budžetu, ali konkretno, kada pričamo o predlozima, u jednom od predloga je i Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije, predložio da bi, između ostalog, cela Srbija a ne samo pojedini gradovi, trebali da imaju tu mogućnost da đaci imaju besplatne udžbenike.
Takođe je navedeno kao jedan od predloga da postoji velika potreba za mogućnošću besplatnih užina koje su nešto što može da se dovede na nivou cele Srbije a ne na nivou samo nekih gradova.
Hoću da kažem da postoje i dela, a ne samo predlozi koje mi ovde navodimo, gde ću navesti primer opštine Medijana koja je jedna usamljena opština na kojoj postoji opozicija koja vlada u tom nekom smislu i u tom kontekstu mi smo već neke stvari radili, a u kontekstu svega što može da primeni u ovom slučaju i država.
Mogu samo da navedem primer da je zbog toga što se ustanovilo da je bilo određenog nesavesnog trošenja sredstava, otprilike milion evra godišnje, mi smo uveli procedure gde će taj novac koji je ranije trošen neosnovano da se troši u ovom slučaju na obrazovanje i time smo u prvoj godini, od prvog do četvrtog razreda, deci u osnovnoj školi omogućili da imaju po deset hiljada dinara odnosno da se taj novac potencijalno koristi za kupovinu udžbenika.
Nakon toga je i grad Niš predložio tako nešto, ali onda zato što jednostavno na nivou grada sad svi osnovci imaju mogućnost besplatnih udžbenika, mi smo predložili u sledećoj situaciji da tako nešto imaju i srednjoškolci, odnosno opština Medijana je od budžeta 2026. godine usvojila da svi srednjoškolci dobiju mogućnost da imaju besplatne udžbenike.
Sledećim amandmanom ću obrazložiti ostale detalje. Hvala.
Samo da nastavim.
Dakle, pored činjenice da smo predlagali neke stvari, gde smo predložili i besplatne udžbenike na nivou cele Srbije i, naravno, besplatnu užinu na nivou cele Srbije, navešću samo neke stvari koje su urađene na opštini Medijana.
Dakle, rekonstrukcija terena u osnovnim školama u iznosu od 2.500.000 dinara, bele table u iznosu od 1.000.000 dinara, pribor za učenike u iznosu od 2.000.000 dinara, srednjoškolcima će biti dato 10.000 dinara, svakom srednjoškolcu na opštini Medijana, što je oko 30.000.000 dinara i sve je to urađeno zahvaljujući činjenici da je ušteđen novac u odnosu na prethodni način funkcionisanja i davanja para.
Dakle, para ima i u ovom budžetu i ima para i na nivou države da se na neki način omogući građanima da imaju besplatne udžbenike, u ovom slučaju roditeljima, i ne samo za osnovce, nego i za srednjoškolce, ali naravno vi taj budžet trošite na akvarijume, delfinarijume i na druge stvari.
Ono što sam, takođe, hteo da navedem jeste da nisu dovoljne samo bele table i besplatni udžbenici, nego je važno i da modernizujemo naše škole.
Znači, i digitalne table koje nisu skupe, da ne bude samo da Aleksandar Vučić ima digitalnu tablu, nego da jednostavno imaju i sve škole, to je nešto što se dešava svuda u svetu, da se koristi i veštačka inteligencija u školi, a da ne bude samo to korišćeno u nekim drugim zemljama koje su daleko otišle ispred nas. Da jednostavno imamo način razvoja celog školstva, a da ne pričamo stalno o tome kako mi, eto, to ne možemo, nije došlo do nas itd.
Ono što je stvarno važno jeste da mi konstantno dajemo predloge. U ovom slučaju imamo i neka dela koja su ostala iza nas, ali je važno da to čujete i vi, ministre, a da ne bude samo da utičete na to ko će biti direktor koje škole i da u ovom slučaju Gimnazija „Stevan Sremac“ konstantno ima protest ispred škole, zahvaljujući vama i vašem uticaju na srednjoškolce i na srednjoškolski sistem.
Hvala puno.
Ministre, ja pretpostavljam da vi kada kažete „digitalne table, mislite na Beograd i na neke gradove možda malo veće, ali da vam kažem da sam siguran da preko 90% škola nema digitalne table. U ovom slučaju mislim da je važno ulagati u tu vrstu infrastrukture.
Ja ću vam dati samo finansijsku analizu koliko bi šta koštalo i čisto da napravimo analizu koliko se trenutno novca troši na EKSPO, a koliko bi u ovom slučaju moglo da se uloži u obrazovanje.
Dakle, besplatni udžbenici na nivou cele Srbije bi koštali 50 miliona evra. Besplatna užina na nivou cele Srbije za osnovce bi koštala oko 100 miliona evra. Rekonstrukcija određenih škola, pa da ne dođe do situacije kao što je gimnazija „Stevan Sremac“, u kojoj se raspada fasada, a kada mi na nivou grada kažemo – daj, uradite nešto konačno, nemojte da dozvolite da ova škola se raspadne, pa da deca idu u druge škole, oni kažu – pa, to nije naša nadležnost, to je nadležnost države.
Dakle, rekonstrukcija svih škola i fasada bi u ovom slučaju, bar onih kojima je neophodnije, koštala između 200 i 250 miliona evra na nivou godine, da kažem godišnje.
Takođe bi tre balo da se naprave centri za saradnju sa privredom. To bi bio takođe jedan od naših predloga i u njih bi trebalo uložiti bar za početak između 20 i 40 miliona evra i to bi na neki način unapredilo naš sistem obrazovanja, da se ne uče stvari koje više ne postoje nego da se uče one stvari koje su u savremenom korišćenju sa tehnologijom, a konkretno u ovom slučaju mislim i na veštačku inteligenciju.
Između ostalog, digitalne table da se uvedu svuda, znači, ne samo u Beogradu, Novom Sadu ili u nekom školama u Nišu, bi koštale između 120 i 150 miliona evra. Dakle, između 500 i 600 miliona evra su sve ove stvari koje bi dosta unapredile sistem obrazovanja i verujem da možda vi to želite, ali u ovom slučaju treba da se dogode i dela, a ne samo reči.
U ovom slučaju hvala što ste dozvolili da vam odgovorim.
Dragi građani, želim da postavim pre svega pitanje ministarki energetike i rudarstva Dubravki Đedović Handanović. Da li ona zna gde je Studena, da li ona zna šta je Studena i da li zna gde se nalazi Stara planina i Studena? Da li zna koja šteta može da se dogodi građanima Niša ukoliko dođe do iskopa i rudarenja u oblasti Studene, koja je inače vodoizvorište grada Niša i celog tog dela juga Srbije? U ovom slučaju pogađa 250.000 stanovnika iliti 70% površine grada Niša.
Evo, ja ću vam pokazati samo jednu mapu koju nažalost ne mogu možda da vide svi građani, ali jednostavno ovaj deo grada Niša je u stvari vodoizvorište koje će biti pogođeno tim istražnim radnjama i potencijalno rudarenjem i pogodiće bukvalno 70% veličine grada. To područje je inače na krsnom terenu koji je inače tanak kao staklo i svaka malo jača vrsta rudarenja može da ošteti tu površinu i da jednostavno zagadi tu vodu koja je jedna od najčistijih voda u Evropi. Niš je grad koji ima jednu od najčistijih voda u Evropi.
Inače, time bi Niš izgubio ne samo zdravlje nego bi izgubio i mogućnost da se privreda razvija, izgubio bi mogućnost da se poljoprivreda razvija, a svakako bi izgubio jedan potencijal u budućnosti.
Inače, mi ćemo predložiti i zaštitu Studene, odnosno Suve planine i moratorijum na iskopavanje i rudna dejstva na tom području jer smatramo da će ovo apsolutno ugroziti i Niš i jug Srbije, a bez Studene grad Niš će jako teško opstati. To je nešto zbog čega evo sada zbog malo dobiti uništavate grad od 300.000 stanovnika. Imajte u vidu, dragi građani, da su uslovi za ovaj plan dati 2022. godine, a istekli 2024. godine, što samo znači da oni nemaju mogućnosti da to nastave.
Sada postavljam pitanje ministru osvete, odnosno ministru prosvete Dejanu Vuku Stankoviću i premijeru Đuri Macutu – iako se ovo dešava u Nišu, konkretno vezano za Univerzitet u Nišu i Filozofski fakultet vi želite u ovom slučaju da podelite jedan fakultet i da napravite ogromnu štetu tom univerzitetu. Očigledno je da sa podelama nastavljate na svakom nivou, ali evo zato hoću da vam postavim par pitanja koja sam dobio od strane profesora tog fakulteta.
Prvo pitanje – ko je doneo odluku da se osnuje Fakultet srpskih studija u Nišu bez mišljenja Univerziteta u Nišu i bez mišljenja Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje? Ako ste to uradili da ste svesni da je to direktno kršenje Zakona o viskom obrazovanju?
Drugo pitanje – ko je odlučio da se departman nasilno iščupa sa Filozofskog fakulteta bez saglasnosti dekana, Saveta fakulteta i univerzitetskih organa? Da li je ovo nova praksa u Srbiji da fakulteti koji ne ćute budu kažnjeni?
Treće pitanje – da li vam je jasno da ovakvim potezom pravite pravni haost za studente i celu generaciju koju ste ostavili između dva fakulteta bez garancije da će završiti ono što su upisali?
Četvrto pitanje – da li ste svesni da ovim dovodite u rizik međunarodne programe Univerziteta u Nišu „Erazmus plus“, „Forizons“, „C plu“ i da šaljete poruku da država Srbija više ne garantuje stabilnost svojih univerziteta? To je sada ovde suštinsko pitanje – zašto rušite autonomiju fakulteta, odnosno u ovom slučaju univerziteta i dokazujete da je politička neka volja važnije od samog mišljenja institucija koje se time bave?
Ovo je, između ostalog, poruka i akademskoj zajednici. Ako se ovo dopusti na Univerzitetu u Nišu to će se desiti i u Beogradu i u Novom Sadu i u Kragujevcu. To nije razvoj, to je opasnost za celu Srbiju.
Zato tražim hitno objašnjenje i hitnu obustavu ove odluke i da se sprovede puna zakonska procedura. Bez slobodnih fakulteta apsolutno neće biti ni slobodnog društva, a ni slobodnog znanja.
Zadnje pitanje, u ovom slučaju Siniši Malom, postavljam u ime 1.000 malih i srednjih preduzetnika širom Srbije koji ne mogu da izdrže više njihove mahinacije i ekonomske poteze, magične. Kako ministar očekuje da prežive male porodične firme kada se povećava konstantno minimalna zarada, i to na njihov račun? Kako je taj teret povećan, a u ovom slučaju znamo da se povećane cene zakupa, komunalija, energetike, da je inflacija pojela te firme, a sada se na njihov račun povećava i ova zarada? Mi jesmo za povećanje minimalne zarade, ali imamo predlog da Vlada ukine poreze i doprinose na minimalnu zaradu i da time se plate povećaju, ali ne na teret poslodavaca.
Moramo da znamo da je preko 50% poslodavaca, odnosno bolje rečeno zaposlenih u Srbiji kroz privatan sektor zapošljeno i da će njih najviše ovo opteretiti, a opstanak njihov će biti pitanje opstanka naše privrede i naše zemlje.
Iz tog razloga ovaj predlog će biti i u amandmanima i nadam se da će postojati razumevanje da se ovako nešto usvoji jer je to jedini način da privreda ove zemlje i da mali privrednici opstanu u ovoj zemlji.
Hvala puno.
Hvala, predsedavajuća.
Naravno, svi dobro znate da dolazim iz Niša tako da ću prvi deo pitanja da posvetim gradu Nišu, a između ostalog kasnije ću i Ministarstvu finansija.
Dakle, ovako. Pre svega, privremenom gradskom veću grada Niša, pošto ćemo da vidimo koliko će da traje, želim da postavim pitanje koliki je minus u budžetu grada Niša ostavila gradonačelnica, bivša gradonačelnica Dragana Sotirovski? Koliko je potvrda dostavila za potrošene milione karticom grada Niša, za šta nema potvrdu, a što je ustanovila DRI u svom Izveštaju?
Naravno, pošto je kao oštećeni subjekat grad Niš da li će sadašnji privremeni gradonačlenik pokrenuti krivičnu prijavu, s obzirom na to da je taj budžet najviše oštećen, odnosno da su građani Niša oštećeni?
Smatram da, pošto su u pitanju milioni, neophodno je da Tužilaštvo uradi svoj posao, ali neophodno je subjekti koji učestvuju u svemu ovome rade svoj posao.
Naravno, vidi se da postoji nekakva aktivnost, pokušavaju da privid neke aktivnosti stvore u Nišu, ali je činjenica da je budžet prazan, činjenica je da ne postoji novac koji se isplaćuje ni za subvencije, ni za određene plate, ali zato postoji nada ili bolje rečeno pokušavaju da kupe ljubav tako što obećavaju neku vrstu socijalne pomoći gradskoj upravi.
Sad želim da postavim pitanje – da li je istina da su plate u beogradskoj gradskoj upravi skoro pa 50% veće nego u svim ostalim gradskim upravama u Srbiji, pošto znamo, naravno, da postoji poseban zakon za grad Beograd? Ali, s obzirom da su razlike 50%, evo samo konkretno načelnik Uprave ima koeficijent u Beogradu 50, a u Nišu 31. Ja smatram da je to neophodno izjednačiti, jer jednostavno troškovi života su svuda poskupeli i ne može ovde prosek plata u gradskoj upravi 100.000, 150.000, a u Nišu, Boru, Zaječaru ili bilo kom drugom gradu između 50.000 i 80.000.
Kad smo kod Zaječara, pošto znamo da imamo, takođe, i jednu vrlo zanimljivu lokalnu vlast u vidu lika i dela Boška Ničića koji je naravno do skoro urlikao protiv SNS, a onda prešao da bude njihov bot, imamo situaciju da je potrošeno 32 miliona evra za stadion. Želim da postavim pitanje i toj lokalnoj upravi – da li će sledeće nešto slično raditi s obzirom da imaju stvari koje već godinama, 12 godina, nisu popravili, a to je da nema grad ni pijaću vodu, da između ostalog ni pijacu nisu završiji, da jednostavno ni parkinge nemaju, koje su naravno nelegalno izgradili? Naravno da imaju puno turističkog potencijala u koji se ne ulaže.
Vrlo dobro znate da tako nešto ne može da opstane s obzirom da grad mora da se razvija paralelno i da u ovoj situaciji imamo kao, da kažem, primer kuće koja nema prozore i vrata, ali zato ima bazan i što je najgore, na tom stadionu ne igra Timok, nego
igra OFK Beograd. To znači da se u tom bazenu kupaju neke komšije, a ne ljudi koji žive u toj kući, u ovom slučaju u ovom gradu.
Naravno, imamo situaciju i u gradu Boru koji je nekada bio ponosan i rad grad, sada se osećaju kao da su građani drugog reda. Da li je realno da tamo očigledno kineske manjine, u ovom slučaju, a možda sutra i većine, imaju više prava nego građani Bora. Moj kolega Miroslav Aleksić, odnosno šef poslaničke grupe Narodni pokret Srbije je to postavio kao pitanje. Dakle, 2000 hektara je predato kineskoj, očigledno, vlasti, u ovom slučaju kompaniji „Zi Đin“ i oni sada zaista žele da isteraju ljude koji žive tamo već godinama.
Ne samo to, vrednost svega toga što je predato jeste, od naravno, 14 miliona, tona bakra i tri tona zlata, je 144 milijarde evra. Da li je možda to moglo na drugačiji način da se uradi s obzirom da znamo da uskoro pokušavate da date i rudnik, odnosno u ovom slučaju da se napravi rudnik litijuma kako bi na isti način završio.
Mi ne treba da budemo afričke zemlje, mi treba da budemo zemlje koje to eksploatišu i prodaju kasnije kao svoju rudu, a ne da u ovom slučaju dajemo but zašto.
Naravno, pošto mi je pred kraj želim da postavim pitanje – da li je tačno da je u ovom slučaju načelnik Uprave za zajedničke poslove, Dejan Matić, predao na korišćenje Klub poslanika Željku Mitroviću koji naravno živi preko puta i u ovom slučaju koristi taj Klub poslanika kao svoj?
S druge strane, želim da postavim pitanje – da li je istina da u ovom slučaju potpredsednik Vlade, a ministar za ništa, Aleksandar Vulin, vozi Brabus Mercedes u vrednosti od 500.000 evra? Naravno, ne samo on, nego i ministar Lončar. Da li je to u stvari cena patriotizma koji se ovde vidi u Skupštini gde se pričao o Rusima i o ruskoj Vladi svaki put kad se uzme mikrofon? Da li je taj Brabus cena koju građani Srbije plaćaju?
Hvala puno.
Pitanja upućujem premijeru i ministarstvima koja su nadležna za ovako nešto.
Želim da postavim pitanja kome služe sudije, da li služe partiji ili služe ovoj našoj državnoj vlasti i zakonu Republike Srbije i na čemu oni polažu zakletvu, s obzirom da su sudije Višeg suda rešile da primenjuju onaj zakon koji im je dao SNS, i gde živimo i za šta se borimo, kada pobedu koja je bila čista kao suza, SNS i ova vlast oduzima.
Pitanja su naravno retorička, ali 2. juna se konstatovalo da je Niš slobodan grad i da će tako nešto i ostati do daljnjeg, a naravno, vidimo šta pokušavate da uradite vi.
Mi, kao opozicija u tom momentu smo branili državu, mi smo odbranili njene zakone i branili smo naš narod, tako što smo se pozivali na te iste zakone, tako što smo se trudili da u skladu sa pravom pokažemo koliko je važno da se jednostavno sve te stvari dokažu na sudu.
Međutim, nisu oni oteli samo Niš, oni su rešili da raskopaju celu Srbiju, da oduzmu i vodu i zemlju i sve ono što naša zemlja ima i da ostane na milost i nemilost, na žalost bubašvabama partije.
Ni ja, ni bilo ko od nas, nema ništa protiv da se na određeni način proizvode stvari u našoj zemlji, da se proizvodi hrana, znanje, da se razvija IT tehnologija i da se na taj način zarađuje, ali ne da se izvozi litijum, a kasnije na žalost i mladost naše zemlje.
Podsećam da je Narodni pokret Srbije usvojio Deklaraciju kojom je jasno dao do znanja da je protiv kopanja litijuma, protiv Rio Tinta i tako nešto je Miroslav Aleksić na predsedništvu stranke rekao jasno i dao stav, ali je takođe rekao da budućnost ove zemlje hrana, da su budućnost ove zemlje malina, jabuke, šljive, a ne ono što ćemo da kopamo i na taj način zauvek zagadimo površinu naše zemlje.
Prihod od putarina je samo 350 miliona evra godišnje, a od litijuma će u teoretskim uslovima nekim maksimalnim da se zarađuje 160 miliona, to nije dovoljno. Od poljoprivrede se zarađuje četiri milijarde evra godišnje, i to je ono što treba da uložimo i pošto vidim da mi vreme ističe, želim da se obratim Miliji Miletiću koji je hvalio i Niš i Vučića i Svrljig, i taj Svrljig će da nestane i tamo će da se kopa litijum i zato nema litijuma i zato nema budućnosti sa tim.
Hvala puno.
(Niš, 01.09.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 130000.00 | RSD | 01.08.2022 - |