Poštovani građani, ja sam juče već najavio da smo mi kao poslanička grupa Narodnog pokreta Srbije ne samo predlagali amandmane, već smo napravili i predloge na kojima bi mogli da dođemo do boljeg zakona o budžetu, ali konkretno, kada pričamo o predlozima, u jednom od predloga je i Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije, predložio da bi, između ostalog, cela Srbija a ne samo pojedini gradovi, trebali da imaju tu mogućnost da đaci imaju besplatne udžbenike.

Takođe je navedeno kao jedan od predloga da postoji velika potreba za mogućnošću besplatnih užina koje su nešto što može da se dovede na nivou cele Srbije a ne na nivou samo nekih gradova.

Hoću da kažem da postoje i dela, a ne samo predlozi koje mi ovde navodimo, gde ću navesti primer opštine Medijana koja je jedna usamljena opština na kojoj postoji opozicija koja vlada u tom nekom smislu i u tom kontekstu mi smo već neke stvari radili, a u kontekstu svega što može da primeni u ovom slučaju i država.

Mogu samo da navedem primer da je zbog toga što se ustanovilo da je bilo određenog nesavesnog trošenja sredstava, otprilike milion evra godišnje, mi smo uveli procedure gde će taj novac koji je ranije trošen neosnovano da se troši u ovom slučaju na obrazovanje i time smo u prvoj godini, od prvog do četvrtog razreda, deci u osnovnoj školi omogućili da imaju po deset hiljada dinara odnosno da se taj novac potencijalno koristi za kupovinu udžbenika.

Nakon toga je i grad Niš predložio tako nešto, ali onda zato što jednostavno na nivou grada sad svi osnovci imaju mogućnost besplatnih udžbenika, mi smo predložili u sledećoj situaciji da tako nešto imaju i srednjoškolci, odnosno opština Medijana je od budžeta 2026. godine usvojila da svi srednjoškolci dobiju mogućnost da imaju besplatne udžbenike.

Sledećim amandmanom ću obrazložiti ostale detalje. Hvala.

Samo da nastavim.

Dakle, pored činjenice da smo predlagali neke stvari, gde smo predložili i besplatne udžbenike na nivou cele Srbije i, naravno, besplatnu užinu na nivou cele Srbije, navešću samo neke stvari koje su urađene na opštini Medijana.

Dakle, rekonstrukcija terena u osnovnim školama u iznosu od 2.500.000 dinara, bele table u iznosu od 1.000.000 dinara, pribor za učenike u iznosu od 2.000.000 dinara, srednjoškolcima će biti dato 10.000 dinara, svakom srednjoškolcu na opštini Medijana, što je oko 30.000.000 dinara i sve je to urađeno zahvaljujući činjenici da je ušteđen novac u odnosu na prethodni način funkcionisanja i davanja para.

Dakle, para ima i u ovom budžetu i ima para i na nivou države da se na neki način omogući građanima da imaju besplatne udžbenike, u ovom slučaju roditeljima, i ne samo za osnovce, nego i za srednjoškolce, ali naravno vi taj budžet trošite na akvarijume, delfinarijume i na druge stvari.

Ono što sam, takođe, hteo da navedem jeste da nisu dovoljne samo bele table i besplatni udžbenici, nego je važno i da modernizujemo naše škole.

Znači, i digitalne table koje nisu skupe, da ne bude samo da Aleksandar Vučić ima digitalnu tablu, nego da jednostavno imaju i sve škole, to je nešto što se dešava svuda u svetu, da se koristi i veštačka inteligencija u školi, a da ne bude samo to korišćeno u nekim drugim zemljama koje su daleko otišle ispred nas. Da jednostavno imamo način razvoja celog školstva, a da ne pričamo stalno o tome kako mi, eto, to ne možemo, nije došlo do nas itd.

Ono što je stvarno važno jeste da mi konstantno dajemo predloge. U ovom slučaju imamo i neka dela koja su ostala iza nas, ali je važno da to čujete i vi, ministre, a da ne bude samo da utičete na to ko će biti direktor koje škole i da u ovom slučaju Gimnazija „Stevan Sremac“ konstantno ima protest ispred škole, zahvaljujući vama i vašem uticaju na srednjoškolce i na srednjoškolski sistem.

Hvala puno.

Ministre, ja pretpostavljam da vi kada kažete „digitalne table, mislite na Beograd i na neke gradove možda malo veće, ali da vam kažem da sam siguran da preko 90% škola nema digitalne table. U ovom slučaju mislim da je važno ulagati u tu vrstu infrastrukture.

Ja ću vam dati samo finansijsku analizu koliko bi šta koštalo i čisto da napravimo analizu koliko se trenutno novca troši na EKSPO, a koliko bi u ovom slučaju moglo da se uloži u obrazovanje.

Dakle, besplatni udžbenici na nivou cele Srbije bi koštali 50 miliona evra. Besplatna užina na nivou cele Srbije za osnovce bi koštala oko 100 miliona evra. Rekonstrukcija određenih škola, pa da ne dođe do situacije kao što je gimnazija „Stevan Sremac“, u kojoj se raspada fasada, a kada mi na nivou grada kažemo – daj, uradite nešto konačno, nemojte da dozvolite da ova škola se raspadne, pa da deca idu u druge škole, oni kažu – pa, to nije naša nadležnost, to je nadležnost države.

Dakle, rekonstrukcija svih škola i fasada bi u ovom slučaju, bar onih kojima je neophodnije, koštala između 200 i 250 miliona evra na nivou godine, da kažem godišnje.

Takođe bi tre balo da se naprave centri za saradnju sa privredom. To bi bio takođe jedan od naših predloga i u njih bi trebalo uložiti bar za početak između 20 i 40 miliona evra i to bi na neki način unapredilo naš sistem obrazovanja, da se ne uče stvari koje više ne postoje nego da se uče one stvari koje su u savremenom korišćenju sa tehnologijom, a konkretno u ovom slučaju mislim i na veštačku inteligenciju.

Između ostalog, digitalne table da se uvedu svuda, znači, ne samo u Beogradu, Novom Sadu ili u nekom školama u Nišu, bi koštale između 120 i 150 miliona evra. Dakle, između 500 i 600 miliona evra su sve ove stvari koje bi dosta unapredile sistem obrazovanja i verujem da možda vi to želite, ali u ovom slučaju treba da se dogode i dela, a ne samo reči.

U ovom slučaju hvala što ste dozvolili da vam odgovorim.

Hvala puno.

Moram da iskoristim priliku da pitam ministra na temu ovog drugog fakulteta koji se pravi iz Filozofskog fakulteta u Nišu. Znači, suprotno mišljenju Univerziteta u Nišu, Vlada je donela odluku o formiranju fakulteta srbistike.

Moram da priznam da je to jako, jeko loše protumačeno na samom fakultetu, ali i na univerzitetu. Na neki način, deljenje fakulteta koji ugrožava više stvari na našem univerzitetu, odnosno ugrožava ceo program studiranja.

Između ostalog, dovela je u problem studente koji su do jednog trenutka studirali istoriju na Filozofskom fakultetu, a sada pokušavaju da podele taj fakultet i da dođe do situacije gde se studira srbistika, odnosno, bolje rečeno, drugi fakultet.

Ja ovde imam na neki način kao narodni poslanik potrebu da vas to pitam, s obzirom da nisam dobio odgovor, a u danu za koje je bilo nadležno da se postavljaju pitanja. Ovde se ruši autonomija univerziteta. Ovde se ugrožava rad samog univerziteta i fakulteta i voleo bih da znam na koji način, pošto očigledno odgovarate i bilo bi mi drago da čujem odgovor na to pitanje, šta je razlog u ovom slučaju, da li ste to vi smislili ili je to možda ministar Selaković koji je upravo na neki način… Pokušano je hapšenje od strane TOK-a, a ovde očigledno ne postoji pravna država pa je i to obustavljeno. Znači, da li je ovo vaša ideja ili je ovo ideja ministra Selakovića, s obzirom da znam da su ljudi bliski njemu uključeni u formiranje ovog fakulteta srbistike?

Naravno, ja sam postavio više pitanja tada u danu za postavljanje pitanje i očekujem sve odgovore. Evo, iskoristio bih priliku da i sada popričamo na tu temu.

Hvala puno.

Hvala puno.

Nastaviću na ovu temu. Nadam se da ću dobiti pismene odgovore, ali nažalost ih do sada nisam dobijao, pa ću sada iskoristiti priliku da postavi i javno pitanje.

Dakle, ko je doneo odluku da se osnuje fakultet srpski studija u Nišu bez mišljenja Univerziteta u Nišu, bez mišljenja Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje? Ko je odlučio da se departman nasilno iščupa iz Filozofskog fakulteta bez saglasnosti dekana i Saveta fakulteta i univerzitetskih organa?

Da li vam je jasno da ovakvim potezom pravite pravni haos za studente generacije koje ste ostavili između dva fakulteta bez garancije da će završiti ono što su upisali i da li ste svesni da dovodite u rizik međunarodne programe Univerziteta u Nišu – „Erasmus+“, Horizon, CEEPUS i šaljete poruku da država Srbija više ne garantuje stabilnost svojih univerziteta?

Dakle, ovo su samo pitanja koje su postavili predstavnici Filozofskog fakulteta i Univerziteta u Nišu i smatram da, ako ste već tu i, kao što je rekao moj kolega Pavle Grbović, zaista cenimo što ste ovde došli da odgovarate, bilo bi lepo da znamo i odgovore na ova pitanja, s obzirom da znamo da ste uključeni u to.

Ja se izvinjavam ako sam rekao da je ministar Selaković priveden, nego da je predat nalog. Tu se izvinjavam.

Evo, samo još jedno pitanje za kraj. Pošto sam rekao da mi, između ostalog, želimo da, osim predloga, pokažemo i na delima kako se neke stvari rade, evo pitam ministra u ovom slučaju Dejana Vuka Stankovića – šta ga sprečava da se predloži da na nivou cele Srbije postoje besplatni udžbenici koji se dele kao što se radi u Beogradu, kao što se radi u ovom slučaju u Nišu, odnosno na neki način finansijska pomoć u zamenu za te besplatne udžbenike se odvaja. Dakle, očigledno da je to moguće. Očigledno da je moguće uglavnom u onim gradovima gde je ugrožena vlast SNS. Dakle, da li je to potrebno da bi se ovakva jedna stvar, koja bi pomogla roditeljima koji imaju decu u osnovnoj školi, odvojila ili jednostavno bi zdrave logike jedan ministar mogao da se založi za to da se to obezbedi svoj deci.

Hvala.

Hvala puno.

Pokušaću da se sada vratim na temu i na amandman koji smo podneli.

Dakle, mi želimo u ovom slučaju da predložimo jednu inicijativu s naše strane, da jednostavno unapređenje obrazovanja postoji u nekoliko koraka. To bi, između ostalog, bilo nazvano i digitalna učionica, a reforma nastavnih programa, profesionalni razvoj nastavnika, bolja infrastruktura i bezbednost i povezivanje škola sa privredom i zajednicom i ovo ću obrazložiti, nadam se, najkraće što mogu.

U digitalnoj učionici smatramo da je važno da se uvedu i pametne table. Znači, o tome smo pričali, ali jednostavno nije dovoljno da to bude u velikim gradovima, nego u svim gradovima i u svim školama.

Dakle, stabilan internet u svim školama, a znamo da to ne postoji, razvoj domaćih digitalnih platformi i da, između ostalog, naravno, kako to vreme bude dozvoljavalo, uvodimo i tablete i lap-topove kao osnovni alat za korišćenje.

Takođe, reforma nastavnih programa smatramo da fokus treba da bude na primeni znanja, učenje kritičkog mišljenja i više praktičnih projekata, jer jednostavno ne mogu deca samo da uče ono što je suvoparno. Trebalo bi negde i kroz praksu neke stvari pokazivati.

Profesionalni razvoj nastavnika. Mislim da je u ovom slučaju nastavnički kadar često prepušten sam sebi. Bukvalno preokupiran administracijom u poslednje vreme. Znači, jednostavno je važno i u njih ulagati ako želimo da naše obrazovanje napreduje.

Bolje infrastrukture, bezbednost. Mislim da nema potrebe da tu previše obrazlažem. Potrebno je veće ulaganje u te škole koje su već postojeće, izgradnja novih, ali za početak makar da svako kupatilo, odnosno WC da ne budu čučavci, nego da jednostavno budu najosnovniji i najelementarniji za 21. vek uslovi korišćenja.

Naravno, povezivanje škola sa privredom i zajednicom, to je za kraj. Jednostavno, partnerstvo sa firmama i oblastima u kojima se razvijaju određeni delovi zemlje ili grada. To bi pomoglo na koji način će i osnovno i srednje i, kažem, kasnije visoko obrazovanje da napreduje. To je nešto slično dualnom obrazovanju, ali je važno da privreda bude uključena u razvoj svih škola.

Hvala puno.

Hvala puno.

Evo, već pet dana, bolje rečeno cele sledeće, ali peti je radni dan na ovu temu, imali smo prilike da čujemo puno amandmana i konstantno je ministar Mali pričao – eto, vi nemate ideje, vi konstantno nešto kritikujete, nemate predloge. Evo, malopre ste imali prilike da čujete Miroslava Aleksića kroz jedan konkretan predlog, ali ne samo to. Preko 70 amandmana je podneo Narodni pokret Srbije i opravdao ih do sada. Imamo još amandmana. Pričali smo o tome i na koji način ovaj budžet može da bude bolji.

Evo, malopre je moj kolega na početku dana Borislav Novaković pričao o tome na koji način može da se pomogne Kliničkom centru Vojvodina. Snežana Rakić je prošle nedelje pričala o tome kako može da se reformiše zdravstveni sistem. Uroš Đokić, Ana Jakovljević, Ivana Rokvić, Ana Eraković, svi su mu pričali o tome na koji način budžet može da bude bolji.

Međutim, ono što vi ne slušate i ne želite da čujete jeste u stvari vaš problem, jer ne želite da čujete ono što nama građani pričaju. Ono što nama građani pričaju jeste da je ovo možda i presudni momenat za privredu naše zemlje i način na koji će opstati, s obzirom na to da je apsolutno sve devastirano, da je sve poskupelo, da je inflacija abnormalna, naravno, uz neko duže obrazloženje. Malopre ste čuli Miroslava Aleksića šta je sve poskupelo, ali je činjenica da mi predlažemo sada na neki način, u ovom slučaju kroz ukidanje poreza i doprinosa na minimalne zarade, možda bi bilo moguće da se pomogne ta naša privreda i ti naši mali preduzetnici koji konstantno imaju povećanje i kirija i energetika i svih mogućih komunalija i da ta plata koju građani primaju, a to je premala plata od 60.000 dinara, minimalna zarada ne bude 100.000 dinara za privrednike nego da bude upravo 60.000, kako bi i oni mogli potencijalno da njima tu platu povećaju, da njima možda nešto ostane i da prežive ovaj jako težak period, koji ste, nažalost, vi stvorili u prethodnih 12 godina. Hvala puno.

Hvala puno.

Ja moram da se sada osvrnem na neke infrastrukturne projekte koji se rade u ovoj državi i mislim da je u poslednjih par dana možda i promakla tema, zbog izbora koje smo imali u nedelju, ali ono što se desilo u petak u Kragujevcu u blizini jedne investicije koju je radila država, to je Centar izvršnosti, je jako važna tema.

Znam da je tu zgradu radila firma "Inobačka" i konkretno na tu firmu nemam trenutno zamerke. Smatram da oni jesu privilegovani i bliski saradnici vaših investicija, ali nisu ovde konkretno odgovorni, iako bih voleo da znam šta je inspekcija uradila povodom tog događaja, s obzirom da je Radoš Petrović, koji je između ostalog član nekog udruženja privrednika na Kosovu i Metohiji, ima firmu "Gradnja KM d.o.o. Kosovska Mitrovica", blizak prijatelj Milana Radojčića, bio zadužen za investiciju koja se nedaleko od Centra izvršnosti gradila?

Ja moram da postavim pitanje, pošto je došlo do nekih odgovaranja ali nije adekvatno sve odgovoreno, da li je inspekcija izašla na teren posle tog događaja? Da li je, između ostalog, konstatovano da li je obezbeđena temeljna jama? Da li su rađeni šipovi ili se samo kopalo da se investicija što pre završi? Jer, da se razumemo, ta zgrada i ta investicija je dobila građevinsku dozvolu, a onda je rečeno od strane gradonačelnika grada Kragujevca kako je građevinska inspekcija utvrdila da izvođač radova nema dozvolu. Da li nema dozvolu za te radove ili, bolje rečeno, kako je moglo ovo da se dogodi a znamo da ova vlast u poslednje vreme uglavnom ima te događaje sve više i više. Evo, to je upravo ova slika gde se bukvalno nekoliko ara obrušilo, a između ostalog imamo situaciju da je očigledno povezano sa firmama bliskih Milanu Radojčiću.

Naravno, evo potpisa Milana Radojčića – Kosovo je republik, memorandum, a on poziva na skupštinu Kosovske Mitrovice. Svaka čast, 6:0 za Aleksandra Vučića.

Dragi građani, želim da postavim pre svega pitanje ministarki energetike i rudarstva Dubravki Đedović Handanović. Da li ona zna gde je Studena, da li ona zna šta je Studena i da li zna gde se nalazi Stara planina i Studena? Da li zna koja šteta može da se dogodi građanima Niša ukoliko dođe do iskopa i rudarenja u oblasti Studene, koja je inače vodoizvorište grada Niša i celog tog dela juga Srbije? U ovom slučaju pogađa 250.000 stanovnika iliti 70% površine grada Niša.

Evo, ja ću vam pokazati samo jednu mapu koju nažalost ne mogu možda da vide svi građani, ali jednostavno ovaj deo grada Niša je u stvari vodoizvorište koje će biti pogođeno tim istražnim radnjama i potencijalno rudarenjem i pogodiće bukvalno 70% veličine grada. To područje je inače na krsnom terenu koji je inače tanak kao staklo i svaka malo jača vrsta rudarenja može da ošteti tu površinu i da jednostavno zagadi tu vodu koja je jedna od najčistijih voda u Evropi. Niš je grad koji ima jednu od najčistijih voda u Evropi.

Inače, time bi Niš izgubio ne samo zdravlje nego bi izgubio i mogućnost da se privreda razvija, izgubio bi mogućnost da se poljoprivreda razvija, a svakako bi izgubio jedan potencijal u budućnosti.

Inače, mi ćemo predložiti i zaštitu Studene, odnosno Suve planine i moratorijum na iskopavanje i rudna dejstva na tom području jer smatramo da će ovo apsolutno ugroziti i Niš i jug Srbije, a bez Studene grad Niš će jako teško opstati. To je nešto zbog čega evo sada zbog malo dobiti uništavate grad od 300.000 stanovnika. Imajte u vidu, dragi građani, da su uslovi za ovaj plan dati 2022. godine, a istekli 2024. godine, što samo znači da oni nemaju mogućnosti da to nastave.

Sada postavljam pitanje ministru osvete, odnosno ministru prosvete Dejanu Vuku Stankoviću i premijeru Đuri Macutu – iako se ovo dešava u Nišu, konkretno vezano za Univerzitet u Nišu i Filozofski fakultet vi želite u ovom slučaju da podelite jedan fakultet i da napravite ogromnu štetu tom univerzitetu. Očigledno je da sa podelama nastavljate na svakom nivou, ali evo zato hoću da vam postavim par pitanja koja sam dobio od strane profesora tog fakulteta.

Prvo pitanje – ko je doneo odluku da se osnuje Fakultet srpskih studija u Nišu bez mišljenja Univerziteta u Nišu i bez mišljenja Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje? Ako ste to uradili da ste svesni da je to direktno kršenje Zakona o viskom obrazovanju?

Drugo pitanje – ko je odlučio da se departman nasilno iščupa sa Filozofskog fakulteta bez saglasnosti dekana, Saveta fakulteta i univerzitetskih organa? Da li je ovo nova praksa u Srbiji da fakulteti koji ne ćute budu kažnjeni?

Treće pitanje – da li vam je jasno da ovakvim potezom pravite pravni haost za studente i celu generaciju koju ste ostavili između dva fakulteta bez garancije da će završiti ono što su upisali?

Četvrto pitanje – da li ste svesni da ovim dovodite u rizik međunarodne programe Univerziteta u Nišu „Erazmus plus“, „Forizons“, „C plu“ i da šaljete poruku da država Srbija više ne garantuje stabilnost svojih univerziteta? To je sada ovde suštinsko pitanje – zašto rušite autonomiju fakulteta, odnosno u ovom slučaju univerziteta i dokazujete da je politička neka volja važnije od samog mišljenja institucija koje se time bave?

Ovo je, između ostalog, poruka i akademskoj zajednici. Ako se ovo dopusti na Univerzitetu u Nišu to će se desiti i u Beogradu i u Novom Sadu i u Kragujevcu. To nije razvoj, to je opasnost za celu Srbiju.

Zato tražim hitno objašnjenje i hitnu obustavu ove odluke i da se sprovede puna zakonska procedura. Bez slobodnih fakulteta apsolutno neće biti ni slobodnog društva, a ni slobodnog znanja.

Zadnje pitanje, u ovom slučaju Siniši Malom, postavljam u ime 1.000 malih i srednjih preduzetnika širom Srbije koji ne mogu da izdrže više njihove mahinacije i ekonomske poteze, magične. Kako ministar očekuje da prežive male porodične firme kada se povećava konstantno minimalna zarada, i to na njihov račun? Kako je taj teret povećan, a u ovom slučaju znamo da se povećane cene zakupa, komunalija, energetike, da je inflacija pojela te firme, a sada se na njihov račun povećava i ova zarada? Mi jesmo za povećanje minimalne zarade, ali imamo predlog da Vlada ukine poreze i doprinose na minimalnu zaradu i da time se plate povećaju, ali ne na teret poslodavaca.

Moramo da znamo da je preko 50% poslodavaca, odnosno bolje rečeno zaposlenih u Srbiji kroz privatan sektor zapošljeno i da će njih najviše ovo opteretiti, a opstanak njihov će biti pitanje opstanka naše privrede i naše zemlje.

Iz tog razloga ovaj predlog će biti i u amandmanima i nadam se da će postojati razumevanje da se ovako nešto usvoji jer je to jedini način da privreda ove zemlje i da mali privrednici opstanu u ovoj zemlji.

Hvala puno.

Poštovani građani, sada neću da govorim samo kao narodni poslanik, nego govorim i kao arhitekta i neko ko se razume i u prostor i u nasleđe i u identitet jedne nacije. Zato želim da pitam - kakvu Srbiju ostavljamo iza sebe - Srbiju betona i džakuzija ili Srbiju dostojanstva, sećanja i kulture? Zašto to pitam?

Zgrada Generalštaba arhitekte Nikole Dobrovića nije ruševina. To je jedno od najvećih dela jugoslovenske moderne, remek delo brutalizma, simbol državnosti i arhitektonski spomenik koji je već 1984. godine uvršten među objekte od posebnog kulturnog značaja. To nije moj lični stav. To je inače arhitektonska činjenica priznata u evropskoj i stručnoj literaturi u preko 30 udžbenika iz te oblasti.

Dobrović je govorio: „Arhitektura je izraz kulture jedne nacije. Ako je rušimo, onda rušimo sopstvenu kulturu“.

Sada da budemo vrlo jasni. Mi danas nismo u prilici da popravljamo jednu zgradu, mi smo u prilici da popravljamo istorijsku nepravdu. Bombardovanje 1999. godine je bio zločin, ali još veći je zločin kada zločinac ostavi ruševinu, a žrtva sama uklanja sve to i još na njoj pravi spa centar. E, pa ovako. Ova lokacija je mogla da bude najveća šansa za civilizovano pomirenje i zato je predlog mogao da bude da NATO i Evropska unija o svom trošku finansiraju obnovu zgrade Generalštaba u originalnom obliku, ali je to trebao neko da predloži. Zašto to niste predložili? Mogli ste da pokažete poštovanje prema Srbiji i njenim ranama i njenoj istoriji. Mogli su takođe time da pokažu da finansiraju, između ostalog, i sanaciju zemljišta od osiromašenog uranijuma. Zašto to naša država za ovih koliko godina nije predložila? Zašto to vi niste uradili?

Između ostalog, mogli su da izgrade i bolnice i vrtiće i parkove i sve to u znak pomirenja, jer tako rade narodi koji žele mir, tako rade države koje imaju čast. Vi šta radite? Vi tu istorijsku lokaciju predajete za stanove, džakuzi i spa centre uz osmehe, kamere i tapšanje američkih partnera i nazivate to napretkom. To nije napredak. To je poklonjena teritorija i to je poklonjena memorija.

Neka se zna hotel može da se izgradi bilo gde, stambena zgrada može da se izgradi bilo gde, ali Generalštab mora da bude samo tu. To je identitetska tačka Beograda, kao što su u Varšavi obnovili Stari grad, kao što su u Mostaru obnovili Stari most, kao što su u Drezdenu obnovili crkvu Frauenkirhe i narodi sa samopoštovanjem obnavljaju ono što je srušeno, ne brišu ga, a vi ste na žalost odabrali da to brišete.

Zato želim da pitam da li želite Srbiju koja gradi džakuzije na mestu bombardovanja, umesto da gradite memorijale, muzeje iliti novu zgradu Generalštaba ili mislite da je evropska vrednost izbrisati arhitekturu Nikole Dobrovića i napraviti luksuzne apartmane.

Moj predlog kao arhitekte je rekonstrukcija zgrade Generalštaba u duhu originalnog projekta Nikole Dobrovića, međunarodni arhitektonski konkurs, a ne privatni dogovor. Treći predlog je lokacija da ostaje državno i javno dobro, a ne privatna renta. Četvrti predlog je da objekat postane simbol ponovne izgradnje, a ne betonizacija ili amnezija. Peti predlog je prva faza finansiranja iz međunarodnih fondova za obnovu ratom oštećenih kulturnih dobara.

Završavam jednom rečenicom. Narod koji ruši svoje zgrade, ruši svoje sećanje. Narod koji proda svoje sećanje prodao je svoju budućnost. Ja u tome neću da učestvujem.

Želim da se obratim svim građanima koji danas, nažalost, protestuju jer imaju autokratski režim koji u ovom slučaju očigledno zanemaruje sve njih na ulici. I ono što je rekao gospodin Jovanov, ako ga možemo tako nazvati, jednostavno, on se obraćao onim ljudima koji možda i ne znaju koliko je ljudi na ulici, koliko je mladih ljudi, na neki način, na protestu, a ja smatram da je svako od njih jako hrabar i da ova trenutna godina ili ove godine koje su iza, ispred nas pripadaju toj mladoj generaciji, pripadaju hrabrim ženama, među kojima je i Dijana Hrka, koja je tu i protestuje sa njima i sada, da kažem, sa štrajkom glađu pokušava da skrene pažnju, a ona je samo jedna od mnogih koje su hrabre.

Duboki naklon imam prema svim tim ljudima i mi smo uvek tu za njih i samo mogu da kažem da verujem da se svi zalažemo, a trebalo bi i vi svi da se zalažete za izgradnju modernog, demokratskog i evropskog društva bez diktature. Borba ove nove generacije i pobuna koju imamo na ulici neće stati. Ono što sada znamo je da ovo nije samo pobuna u Srbiji, već je pobuna koja se događa u celom svetu. Juče je jedan mlad čovek izabran za gradonačelnik Njujorka, i to ga je upravo izabrala ta nova generacija Z. Želim da nastavim da se borimo i da shvatimo da je politika dobra ako se njome bave dobri ljudi, ali da imamo u vidu da bitke dobijamo samo ujedinjeno. Nova generacija, hrabre žene i svi ti građani na ulici pobeđuju ovaj režim i vodiće, ne samo Srbiju, nego će pobediti svakog autokratu u svetu. Nas je ipak više. Hvala puno.

Dragi građani Srbije, ja mislim da je ovo možda i najbolja rasprava u ovih nekoliko dana. Odmah vidite ko predstavlja s jedne strane poljoprivredu Srbije, a ko ovde priča o nekoj budućnosti poljoprivrede koja može da bude u jako brzom roku.

Naravno, imate s jedne strane Marijana Rističevića i Radoslava Milojičića Kenu koji pričaju, a sve su uništili. Imali su prilike da to urade, te promene u poslednjih 13 godina, međutim, nisu. S druge strane, imate nekog ko želi modernizaciju poljoprivrede i ko zna jako dobro šta treba toj poljoprivredi, a to je Miroslav Aleksić.

Hoću sada, pošto je Kena pitao – a s kojom zemljom želite da se poredimo? Evo, hajde da se poredimo sa Holandijom. Imamo situaciju da ona 65 puta više ima izvoz nego što ima trenutno Srbija u poljoprivredi, a duplo je manja površina obradivog zemljišta. Srbija ima 3,5 miliona hektara, oni imaju 1,8 milion hektara obradivog zemljišta, a mi imamo izvoz pet milijardi evra, oni imaju izvoz 130 milijardi evra. Pa, kako vas nije sramota da pričate da smo mi od nekog bolji? Kako vas, bre, nije sramota, 13 godina lažete, ništa niste promenili?

S druge strane, imate situaciju da se uloži ovaj novac koji se ulaže u EKSPO, da se uloži u poljoprivredu, pa mi bi za sedam godina povećali naš izvoz pet puta. Dakle, 25 milijardi evra bi bio povećan izvoz poljoprivrede, što je otprilike sad već preko 30% BDP-a.

To je budućnost koju nudi Narodni pokret Srbije, politika za poljoprivredu i ulaganje za ono što će biti budućnost Srbije. A ono što mi propuštamo svih ovih godina je zato što je narod izabrao njih, ali hvala Bogu, to su izabrali poslednji put, sada će, sledeći put će biti ova budućnost pred vama. Hvala puno.

To je amandman, samo da se razumemo.

Hvala, predsednice.

Jedno pitanje, kad smo već kod vas, zašto nam ne rade ovi uređaji? Koliko shvatam, imamo neku novu tehnologiju, nešto smo obnovili ovde, ali evo već posle prve nedelje nijedan uređaj nema funkciju, osim što možemo da govorimo. Ali dobro, to je verovatno pitanje za neku službu, ali molimo za odgovor.

Imam pitanje, s obzirom na činjenicu da pričamo o izgradnji nelegalnih objekata, a kasnije i legalizaciji tih istih objekata, moram da pitam šta je ovo? Da li je ovo restoran, kafana, nešto što se realno nalazi u zaštićenom području Kopaonika, a očigledno predstavlja objekat koji je na neki način bespravno izgrađen? Nažalost, ova priča nije od juče. Ovo je objekat da li Zvonka Veselinovića ili Radojičića, iza kog stoji nekoliko ministara, Zorana Mihajlović, Toma Mona, stoje i tamo lokalni šefovi Jutka i ostali, ali sada možemo da kažemo da iza svih njih stoji ministarka Sofronijević.

Sada bih voleo da znamo na koji način će se ophoditi prema ovakvim objektima, prema ovom objektu konkretno. Da li će se srušiti, s obzirom da je rušenje, koliko znamo, počelo pre šest godina, pa se stalo sa tim, pa između ostalog se u međuvremenu još dva sprata podigla? Dakle, mi imamo situaciju da donosimo Zakon o legalizaciji, a onda imamo situacije da su očigledno ljudi sa jako sumnjivim poreklom kapitala gradili, i to na mestu gde je, između ostalog, zaštićeno područje.

Takođe imamo situaciju i u Nišu gde se gradio objekat od 50.000 kvadrata, i to koji realno nije imao potrebu da se gradi bez građevinske dozvole, da se gradio bez građevinske dozvole. Ja sam 4. novembra otkrio tako nešto i imao kao zadatak da vidim zašto je u Nišu 50.000 kvadrata izgrađeno skoro do krova, skoro sa celom fasadom bez dozvole, a u pitanju je jako kredibilna kompanija i dobili su, zamislite, građevinsku dozvolu već sutradan.

Imam puno toga da navedem kroz ove primere na koji način se gradi i radi u Srbiji, ali mene zanima, evo, odgovor ministarke Sofronijević na ovu temu, šta će biti sa ovim objektom? Hvala puno.

Mislim da bi ministarka trebala da odgovori mom kolegi Miroslavu Aleksiću, ali za početak bih da odgovorim gospodinu Jovanovu. Mi nismo protiv dobrih zakona, mi smo protiv vaših zakona.

Zašto smo mi protiv vaših zakona, zato što ih primenjujete kako vama odgovara. Kada je nešto što vam odgovara da pustite da se gradi bez dozvole, bi pustite, a onda donosite zakon za legalizaciju, ali to ne važi, onda lepo odete i srušite objekte koji vam ne odgovaraju da bi ste izgradili Beograd na Vodi. To vam je način na koji ste radili sve vreme do sada. Na taj način ste se bogatili i spremali infrastrukturu za svakog od vaših tajkuna.

U ovoj situaciji imamo takođe da između ostalog konstantno u Beogradu rastu neke nove lokacije, neke nove gradnje i da one sada imaju građevinske dozvole, ali je pitanje ko su investitori koji stoje iza toga. Naravno i pitanje je da li će dobiti mogućnost proširenja, pa da i će umesto određene visine dobiti mogućnost da nešto više grade kao što po urbanističkim projektima koji su do 2012, 2013. godine nije moglo da se gradi 15, 20 spratova itd. ali sada može sve i može svuda.

Čuo sam, mada moram da priznam, nije provereno, moramo da pitamo to i ministra Sinišu Malog, ali i Anu Brnabić, da li je Marina Dorćol u nekoj koliziji ili vezi sa njima, obzirom da će kvadrat prostora tamo koštati 10.000 evra, a upitanju je otprilike 100.000 kvadrata stambenog prostora koji će se tamo izgraditi? Da li znate koliko je 10.000 evra puta 100.000 kvadrata? To je milijarda. To je ono što sada građani ne znaju, mi ćemo ovde da legalizujemo, odnosno bolje rečeno planira da se legalizuje ono što ste gradili do sada, a onda imate situaciju da će građani koji bi trebali svoje kuće od 50, 60 kvadrata ili kako god, šta god je ostalo od tih vikendica, da pokušaju da legalizuju. To neće stići na red, zato što mora da se radi i Beograd na Vodi, da se ruše one zgrade koje im odgovaraju, čisto da bi se Beograd na Vodi proširio, da se Marina Dorćol gradi i da se gradi sve to što njima odgovara, da ne pričam gde sve postoji, ali da se na kraju krajeva građani koji će onu vikendicu da legalizuju, e to će biti tamo negde 2035. godine. Tako da mi nismo protiv dobrih zakona, mi smo protiv vaših zakona. Hvala puno.

Hvala puno.

Pre par dana čuli smo predsednika Vučića, koji je onako suptilno najavio neki svetski rat. Nije baš definisao šta će se tu desiti, ali je rekao da jednostavno on dobro predviđa stvari, da je on to već predvideo kada se dešavalo u Ukrajini i Rusiji i da, evo, sada predviđa još jednu sličnu krizu.

Međutim, meni nije jasno kako do sada nije mogao da na neki način predvidi inflaciju koja je devastirala srednji sloj našeg stanovništva, a posebno unazadila one koji su siromašniji? Kako nije predvideo krizu koja će se desiti sa NIS-om i nije rešio te probleme unapred? Kako nije predvideo situaciju sa EPS-om koji nikad gore nije radio, gde imamo tri poskupljenja struje godišnje, gde imamo manje proizvodnje električne energije nego što je bila u vreme NATO bombardovanja? Kako sve to nije predviđeno, a posebno kako nije predviđeno to da će korupcija pre ili kasnije nekog ubiti, a to se desilo u ovom slučaju u Novom Sadu sa padom nadstrešnice?

Kako se nije shvatilo da je, između ostalog, trebalo da se ulaže u fasade škola, u krovove škola koji konstantno padaju? Osam puta je pao krov neke škole do sada u toku ove godine, a posebno što se, evo, Gimnazija „Stevan Sremac“ raspada u Nišu i unutra i spolja. Kako se sve to nije shvatilo, a ulaže se pet, deset, petnaest milijardi evra u EKSPO?

Sada pitam ministra Sinišu Malog, da ne kažem premijera u senci, da li može da nam kaže koliko tačno će koštati EKSPO? Pošto bi to bilo od javnog interesa, da znamo koliko će tačno da se uloži u sve ove stvari koje imaju kao plan?

S druge strane, imamo situaciju da povežemo ovaj projekat, odnosno bolje rečeno plan EKSPO-a, sa legalizacijom, odnosno Zakonom o legalizaciji. Da podsetim da će tamo biti izgrađeno 26 objekata, od kojih 11 stambenih, sa 28 lamela, što znači 28 stambenih zgrada. Sve to će biti urađeno uz suspendovanje Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno bez adekvatnih građevinskih dozvola. Ko će to kontrolisati? Ja sam to pitao i ministarku Sofronijević na Odboru za saobraćaj i infrastrukturu, međutim, nije imala odgovor.

Sve ovo se dešava u momentu kada SNS priznaje da se nelegalno gradilo prethodnih 13 godina i da je izgrađeno 4,8 miliona, mislim ukupno postoji 4,8 miliona nelegalnih objekata. Katastru je za ovako nešto potrebna decenija da upiše sve te objekte, ali se, naravno, to neće desiti i ja sam, naravno, to rekao na Odboru za saobraćaj i infrastrukturu i mislim da je ministarka Sofronijević potvrdila i rekla – pa da, neće ovo biti tek tako, biće sporo, a ona to dobro zna, jer je dve decenije u ovom poslu, i kod Velje Ilića i kod Dulića i kod Vesića, i zna da ovi zakoni ne mogu tek tako da deluju, a posebno što je ovde ideja SNS-a da legalizuje svoje objekte i svojim da kažem tajkunima, a ono što će ostati za građane, pa to će raditi nekad neko drugi.

Sada znate dobro da su, između ostalog, uhapšena braća Stajići, evo, govorio je to i moj prethodnik gospodin Kozma, ali je, između ostalog, kao što ste čuli, vrednost legalizovanih objekata ovde milijardu evra i 300 objekata je to u Beogradu značilo. Što znači da su oni sada postali milijarderi, ali ne samo braća Stajić, nego i svi oni koji su gradili za njih. Naravno da njima nije problem da plate milion evra kauciju.

Samo za kraj da kažem, ovo isto je obećavano 2015. godine, znači ovo nije nova ideja, ovaj populizam je već viđen 2015. godine, a između 2015. i sada 2025. godine još milion objekata nelegalnih smo dobili. To će se desiti i ovog puta, ovo je čist populizam, a ne realno želja da se nešto uradi. Hvala puno, pričaćemo dalje u amandmanima.