Zahvaljujem predsedavajuća.

O navodnoj nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije epizoda 2. finansijska nezavisnost. Mi smo podneli konkretan predlog izmene ovog kratkog člana gde smo predložili da se reči proizvoljno umanjen ili uvećan zamene rečju menjan. Tako da glasi ovaj član – regulator ima potpunu autonomiju upravljanja budžetom to je isto kao što je bilo koji ne može biti menjan od strane drugih institucija. Zvuči logično za jedno nezavisno telo, a kako bi to izgledalo da ostane – ne može proizvoljno biti umanjen ili uvećan dobijamo jednu reč koju neko treba da rastumači šta je proizvoljno? Ako nije proizvoljno onda može, ali ako je proizvoljno onda ne može i onda po onome što sam pričao u prošlom obraćanju opet vam treba nadležna institucija koja će dati tumačenje šta je to proizvoljno? Pa, ne po ovom zakonu, nego po Zakonu o državnim službenicima verovatno će Ministarstvo kulture da vam kaže – šta je proizvoljno ili nije proizvoljno? I, tako vi imate sad samostalnost jednog nezavisnog regulatornog tela.

Ovo nije jedina stvar, ima u zakonu još takvih mesta, sve su to tako nijanse, male nijanse, koje ustvari omogućuju ustvari slobodan prostor za manipulaciju.

Kaže se tamo da recimo ako regulatorno telo ostvari prihode manje nego što je predviđeno finansijskim planom, to može biti nadoknađeno iz budžeta i ne treba za ovakvo telo da stoji može biti, pa da neko vaga da li će da da ili neće pare, nego treba da stoji nadoknađuje se iz budžeta. Ako postoji nešto sporno sa budžetom regulatornog tela vi jednostavno možete da uradite reviziju budžeta, koju i sam budžet mora da usvaja ovo telo Skupština.

Šta dobijate, ovim, ako ostane ovako u zakonu?

Objasnio sam kako može REM da zavisi od izvršne vlasti, ali nije to jedini rizik za REM, REM može da bude doveden u situaciju od zavisnosti i od nekog drugog aktera iz ekonomskog polja, odnosno određene televizije koja plaća nadoknadu regulatornom telu, od koje regulatorno telo opstaje finansijski, jel plaća plate i ostale troškove, itd.

Evo kako izgleda to u realnosti, i ja ću vam opet dati primer iz prakse iz mog iskustva, „Pink“ i njegovi kanali, Željko Mitrović sa svojom imperijom, televizijskom obezbeđuje otprilike posto budžeta regulatornog tela za elektronske medije, a vi znate da postoji procedura po kojoj se proverava da nema monopola i da kada nema neko 50 posto programa itd, to nije monopol, postoji neko drugi i to je sve u redu, ali 50 posto je toliko veliko parče kolača da zapravo onaj duboki REM o kojem sam pričao, direktorka kancelarije i službe jako vode računa da se slučajno ne naljute ili ne uvredi taj veliki snabdevač finansijama regulatornog tela i kada postoji situaciju u kojoj je pozvan kao vlasnik ili glavni i odgovorni urednik da dođe pred Savet REM, ponašaju se snishodljivo prema njemu. To je za mene bilo šokantno da vidim, ali mnogo se staraju da se slučajno ne naljute i ne pokuša da odustane da plaća svoje nadoknade, jer zna se iz prakse da je Željko Mitrović sklon da ne plaća ni porez državi, da se posle hvali na televiziji kako nije hteo da uzme sredstva koja država daje u vreme Kovida itd. tog licemerja na sve strane.

Dakle postoje brojni rizici u tom smislu i zbog toga prava finansijska nezavisnost REM znači da se u ovom zakonu jasno kaže da REM funkcioniše na takav način, pogotovo što se nije pokazalo u praksi za više godina da ima mnogo oscilacija u korišćenju tog budžeta.

Jednostavno oslobodite rukovodstvo , stručne službe da mogu na miru da rade taj posao i uskoro nećete biti na vlasti i biće vam veoma značajno da REM radi svoj posao kako treba i mislim da treba o tim stvarima da vodimo računa svi zajedno.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Član 106. stav 1 – govornik treba da diskutuje o zakonu o kojem se trenutno vodi rasprava. Koleginica je dva puta pomenula Zakon o javnim medijskim servisima koji je sledeći po redu, nije trenutno, a pošto je pričala o svemu samo ne o zakonima, i o rektoru Đokiću i o visokom obrazovanju i o neprijateljima koji napadu Srbiju, o opoziciji, ja mislim da joj je Zakon o elektronskim medijima mogao da bude jednako dobar povod da izbori to sve što je htela da izgovori, tako da nije jasno što pravi ovakav izbor, ali je napravila grešku, u svakom slučaju.

Ne, nego samo ako dozvolite. Drugi nisu eksplicitno pominjali zakon, a koleginica jeste. Inače, znam da se ona vrlo dobro priprema, pa me je ovo iznenadilo. Izgleda da je strast proradila, da se napadne malo…

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije, uvažene koleginice i kolege poslanici, kao i u ranijoj prilici kad sam govorio, počeću sa tim da stavim primedbu na to što o nekoliko važnih zakona raspravljamo u ovako objedinjenoj raspravi, nemamo priliku da se posvetimo zakonodavnom poslu zbog kojeg sedimo ovde. S druge strane, teme su toliko raznovrsne da šta god da čovek priča u svom izlaganju, neće odstupiti značajno od tema. Ali, ja nemam nameru da širim previše fokus i svoje izlaganje ću posvetiti ovim tzv. medijskim zakonima.

Hoću pre svega građanima Srbije da skrenem pažnju zašto je značajno da ovi zakoni budu napravljeni kako treba. Najčešće je u fokusu građana pojam nacionalnih frekvencija, oko toga se vodi bitka i raspravlja se oko toga kako to treba da izgleda, ko sme da raspolaže time, pošto vrlo često, pogotovo iz ovog neoliberalnog bloka koji je sada na vlasti dolazi komentar da privatna televizija je nečije vlasništvo pa ima prava da radi šta hoće.

Još jednom treba građanima skrenuti pažnju da, bez obzira što je to tačno da je privatna televizija nečije vlasništvo i on sa svojim vlasništvom može da radi šta hoće, to što zovemo nacionalna frekvencija odnosno taj prostor kroz koji se plasira program nije privatni, njima upravlja država Srbija na dobrobit svih građana. To je jako važno. Dakle, taj prostor je uređen i u njemu ne može da radi ko šta hoće. To vam je isto kao kada bi neko vozio skupoceni auto, recimo Meklaren i udario njime neko drugo vozilo, povredio nekoga, ili, recimo, vozio po auto-putu 300 na sat i on kaže - ja imam Meklaren, to je moj auto i ja mogu da ga vozim kako hoću. Možeš, ali ne možeš tu. Napravi svoj privatni posed i stazu za auto-trke pa tamo vozi tako, a na putu postoje pravila i moraš da voziš tako kako je propisano.

E, to je ono što se u Srbiji u domenu nacionalnih frekvencija ne dešava, jer nema saobraćajnog policajca koji bi vodio red o tome kako se vozi po tom terenu. Taj policajac, nazvaću ga slobodno tako, iako će mi neko zalepiti etiketu, u ovom slučaju jeste REM, ono određuje pravila, ono govori o tome kako tu treba da se upravlja, ali ono samo sprovodi one propise koje mi u ovoj Skupštini usvojimo.

Potrudili smo se da napišemo Zakon o elektronskim medijima i sada imamo malo doterivanje da se to potpuno uklopi sa evropskim zakonima, ali ću podsetiti građane da je prethodna verzija Zakona o elektronskim medijima takođe gotovo prepisana Uredba o funkcionisanju elektronskih medija EU, u tom smislu ona je bila vrlo napredna u odnosu na ranija zakonska rešenja i po mom ličnom iskustvu iz deset meseci rada u regulatornom telu, sasvim dobro je moglo na osnovu verzije, prethodne verzije zakona da se upravlja ovom oblašću.

Dakle, u redu je da mi doteramo zakone i da ih uskladimo sa nekim širim okvirom, ali to očigledno nije naš osnovni problem je kako se taj zakon primenjuje. Hoću da vam ukažem na to da još uvek postoje i u ovom zakonu određene odredbe koje zapravo Savet REM-a koje je nezavisno, naglašavam, nezavisno regulatorno telo dovodi u zavistan položaj. Neke stvari koje sam ja iskusio radeći u tom savetu. Dakle, ako dođe neka problematična situacija u kojoj treba interpretirati, odnosno dati procenu za nešto što se desilo u nekom programu, to je osetljivo politički, recimo vlasti ne odgovara da se taj program kazni, suspenduje, da se na osnovu toga u sledećem koraku možda oduzme dozvola televiziji i tako dalje, kaže se da moramo pitati za mišljenje Ministarstvo kulture.

Otkud sada odjednom Ministarstvo kulture kada je REM nezavisno regulatorno telo? Tumačenje je da su svi članovi Saveta REM-a državni službenici i da su oni dužni po Zakonu o državnim službenicima da dobiju jedno takvo mišljenje ili tumačenje. Istina je, o Zakonu o državnim službenicima piše da svako ko je biran u Skupštini, koje je birano lice na neku poziciju, njemu je poslodavac zapravo država Srbija. To je potpuno apsurdno, taj član ne bi smeo da važi ni za jedno regulatorno telo. Ne mora da bude država poslodavac, naravno, Skupština treba da bira ta lica. Naravno, ta lica treba da odgovaraju pred Skupštinom za ono što rade, ali da vi dođete u poziciju da za nešto što je osetljivo morate da pitate Ministarstvo kulture. Odjednom izvršna vlast ima nadležnost nad nečim što je regulatorno telo. To je potpuno apsurdno i besmisleno.

Kada vidite takvu stvar, vi zapravo shvatite da postoji jedna osovina oko koje se konstituiše nešto što ja zovem duboki REM. Mi se mnogo bavimo ovim predlozima za članove Saveta REM-a, odmeravamo ko su kandidati, kako će to funkcionisati i tako dalje, ali građani Srbije treba da budu svesni da postoje i službe u REM-u.

Prvo, postoji direktorka. Evo, ponovo ste zaposlili istu osobu, žena je ispunila uslove za penziju. Ne znam da li je to kod vas već neki obrazac, ali imate direktora RTS-a koji je odavno ispunio uslove za penziju, imate glavnog urednika informativnog programa na RTS-u koji je ispunio uslove za penziju, direktorku Saveta REM-a, koja je ispunila uslove za penziju. Ljudi, da li je moguće da se niko od bar malo mlađih ljudi nije do sada kvalifikovao da može da preuzme te funkcije?

Ali, ova direktorka je dobro umrežena, ona zna kako i gde da prenosi informacije, odakle da uzme informacije i zapravo može da daje tumačenja raznih propisa koji odgovaraju režimu koji je trenutno na vlasti. Nije samo to, dakle, vrlo pažljivo se bira ko će biti postavljen na koju funkciju u službama REM-a. Onaj ko vodi službu za pravna pitanja često daje pravna tumačenja za razna dešavanja u programima koji bi mogli biti kvalifikovani i većina članova Saveta REM-a nisu pravnici, pa su pozvani da poslušaju to što im kaže neko ko vodi pravnu službu.

Opet, u vreme dok sam ja bio u Savetu REM-a bila je srećna okolnost da smo imali vrsnu pravnicu Juditu Popović, koja je znala s tim da izađe na kraj, tako da smo u više navrata prisustvovali zapravo sukobu mišljenja između šefice pravne službe koja nije uspela argumentima da odbrani neke stavove i mišljenja. To je još jeda način na koji u stvari taj duboki REM funkcioniše.

Onda imate šefa službe za nadzor, čoveka koji se pojavio kao kandidat za člana Saveta REM-a. To je nelegitimno, možda je legalno, ali je nelegitimno i mislim da je nemoralno da osoba koja tolio dugo radi u REM-u na odgovornoj funkciji se uopšte prijavi da bude kandidat za Savet REM-a. Neka ima period od pet godina pauze, pa onda neka se prijavi, to bi bilo regularnije. Inače, koji može da određuje opet šta će biti praćeno u nekim programima, kako će to biti interpretirano.

Čak sam ja imao jednu diskusiju o jednom tumačenju koje je bilo potpuno pristrasno, nečega što je bilo emitovano na Pinku, koje se završilo time što je meni jedan od zaposlenih u službi za nadzor u REM-u rekao – pa, dobro, ali ovo je moje mišljenje. On svoje mišljenje iznosi kao službeno tumačenje sa kojim izlazi pred Savet REM-a. Tako to funkcioniše, da znate, i po ovom zakonu to će funkcionisati na taj način.

Plus, bilo bi lepo kada bi neko konačno odgovorio Zoranu Gavriloviću, koji je javno već dva puta pitao da li je tačno da je 1. novembra 2024. godine, nažalost ili slučajnom koincidencijom na dan kada se srušila nadstrešnica u Novom Sadu, da su Olivera Zekić i Stevica Smederevac, pomenuti šef službe za nadzor, bili kod predsednika Vučića na dogovoru oko toga ko će biti novi predsednik Saveta REM-a. Bar da neko odgovori da li je tačno ili nije tačno.

Još jedna stvar, zašto stalno pričamo pet frekvencija i postavlja se to pitanje kada će se dodeliti peta frekvencija? Ja imam drugo pitanje, opet iz iskustva i onoga što sam video sa elaboratima, kao što ste videli na poslednjem konkursu, mi očigledno nismo imali druge kandidate nego one koji već emituju programe, a među kojima svi imaju negativne izveštaje samog Saveta REM-a iz nadzora da ne ispunjavaju uslove iz elaborata. Jednom skandaloznom odlukom koja krši čitav niz zakona je prosto rečeno - nećemo uzimati u obzir njihov prethodni rad kada budemo ocenjivali da li mogu da dobiju frekvencije.

Moje pitanje je šta će Srbiji pet nacionalnih frekvencija? Srbija zemlja sa ovoliko stanovnika nema potrebu za više od dve, tri nacionalne frekvencije. Ove televizije ne mogu da ispune ni tehničke uslove da pružaju kvalitetan program koji zaslužuje da koristi taj autoput kojem smo dozvolili da voze neka vozila. Znači, mora prvo da se uradi analiza i studija, da se napravi dobra procena šta nama treba i onda da se dodele frekvencije.

Ako dozvolite, vidim da je vreme isteklo, imam samo još dve rečenice.

Još jedna mera, način na koji se Savet REM-a dovodi u zavisan položaj jeste upravljanje budžetom REM-a. Po zakonu Savet REM-a ima obavezu da ako ostvari veće prihode nego što je u planu koji mi u Skupštini usvajamo da to vrati u budžet, a ako ima manje ima pravo da dobije iz budžeta. Direktorka se trudi da svake godine može bar malo nešto da ubaci u budžet. To je potpuno neprimereno. Ona treba da se stara da REM radi svoj posao, da upravlja ovim prostorom i treba promeniti, ali to ću reći u amandmanu kad bude kasnije diskusija, to se čak odnosi na ovaj član zakona o kojem sad diskutujemo, treba da se promeni nešto da REM ne bi morao da bude u poziciji finansijske zavisnosti kada obavlja svoj posao. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pošto je ovo već treći put da se gospođa Brnabić vraća na ovu temu, želim da vam skrenem pažnju na dve stvari.

Povreda po članu 106. – ne govori o temi današnje diskusije. Dve stvari koje su bitne, prvo je da kod građana i kod nas koji sedimo ovde razvija nesigurnost činjenica da gospođa Brnabić može tako brzo i lako da dođe do podataka iz MUP-a o tome šta se čini.

Druga bitna stvar, ovo je strašna manipulacija, kroz razgovor o ovoj temi više nije bitno to što je neko izbušio gume gospođi Nestorović nego je bitno da li je ona deset minuta ranije ili kasnije prijavila neki slučaj. Molim vas, vi možete tu diskusiju da prekinete kad god hoćete nemamo razloga da razgovaramo o tome.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ministri, članovi Vlade, uvaženi građani, predstavljanje jednog budžeta ili rebalansa budžeta je jedan od najboljih pokazatelja kakvu politiku vodi jedna Vlada. Naravno, svojim uvodnim rečima ministar finansija, premijer i ostali žele da istaknu najlepšu sliku o budžetu i o ovoj izmeni koja je predložena, a zapravo ne govore ništa o nekim problemima koji su ugrađeni u ovakav rebalans budžeta i koji nastavljaju jednu politiku neracionalne fiskalne i ekonomske politike koja tovari teret na leđa generacija koje će doći iza nas.

Naravno, niko neće da porekne činjenicu da su napravljeni neki putevi ili da su urađene neke zgrade, očekujemo valjda da se svaka Vlada trudi oko toga, ali ovde treba reći da mnogi od ovih rezultata koji su pomenuti stoje na klimavim nogama, da tako kažem.

Dakle, rekao je, na primer, premijer u svojoj uvodnoj reči da će se naći više novca za razne oblasti, između ostalog je pomenuo kulturu. Ministar kulture je izašao napolje. Voleo bih da je on to prokomentarisao, ali kada pogledate koji sektori su prošli najlošije u ovom rebalansu možete da vidite da je za Ministarstvo kulture izdvojeno 500 miliona manje nego što je bilo u originalnom planu budžeta. Takođe, možete da vidite da je za Državno pravobranilaštvo izdvojeno 200 miliona manje, za Ministarstvo pravde 300 miliona manje, za Ministarstvo za ljudska i manjinska prava 10 miliona manje. Nekako su baš ova ministarstva koja se bave pravdom i pravom na ovaj način bila pogođena. Da li je to simbolično? Neću da prejudiciram.

Rekao bih da se ono što je predviđeno ovim rebalansom budžeta možda najbolje vidi iz ovakvog jednog grafikona na kome ću da zahvalim nekadašnjem poslaniku i profesoru političkih nauka Dušanu Pavloviću, skinuo sam sa njegovog tvitera. Pošto je ono što je predviđeno za EKSPO razbacano po brojnim stavkama, ne možete da ga vidite u celosti. Ovo što je na vrhu su izdvajanja za EKSPO koja su inače bila velika, a sada imaju još najveće povećanje. Ispod je nacionalni stadion koji je, takođe, bio drugi po redu i ima ogromno povećanje i treće Kancelarija za Kosovo i Metohiju, a onda imate ove male stavke. To su vam Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, sve te druge manje bitne stvari nego što su EKSPO i nacionalni stadion.

Zašto je ovo problem? Srpska napredna stranka nastavlja da upravlja javnim finansijama po principu kockarskog duga, s tim što ulog ovde predstavlja životni standard građana Srbije. Ne možete građane tek tako da obmanete pričama o tome kako je sve velelepno i mi živimo ko u Evropi ili lepše nego negde u Evropi kada oni znaju svakog dana kako njihov život izgleda. Evo, sad je septembar, deca im kreću u školu i tačno znaju šta sebi mogu da priušte ili ne.

Neću da opterećujem uopšte slušaoce raznim drugim brojevima, ali imamo i zvaničnu statistiku o tome kakva je stopa siromaštva, rizika od siromaštva i slično.

Ovde hoću da se osvrnem na efekat dosadašnje ekonomske politike, na one efekte koji se mogu videti u samom Predlogu zakona o rebalansu budžeta i njegovom obrazloženju. Politika fiksnog kursa u kombinaciji sa nekontrolisanim rastom zaduženosti koja treba da zadovolji privatne interese različitih izvođača u projektu EKSPO momentalno je dovela do negativnih kretanja u spoljnotrgovinskom sektoru.

Saldo tekućeg računa je važan indikator zdravlja privrede jedne zemlje, a taj indikator je dramatično pogoršan. Deficit tekućeg računa će sa 2,6% bruto domaćeg proizvoda u 2023. godini biti povećan na 4,3% do kraja 2024. godine, s tim što će negativna kretanja uvoza i izvoza verovatno dovesti do udvostručenja deficita do kraja godine. Procenti izmene salda tekućeg računa su navedeni u obrazloženju Predloga zakona na strani 8.

Pogoršanje platnog bilansa se prirodno nadovezuje na nekontrolisan rast zaduženosti Srbije. Usvojenim Zakonom o budžetu za 2024. godinu je konstatovano da je javni dug Srbije na dan 31.7.2023. godine iznosio 35 milijardi evra, dok se u predlogu za rebalans navodi da je javni dug Srbije na dan 30.6.2024. godine 38,18 milijardi evra.

Dakle, ono što možemo da konstatujemo da je SNS vlast za manje od godinu dana povećala javni dug za više od tri milijarde evra, od čega je najveći deo uvećanje spoljnog duga - 2,7 milijardi evra. To je ono što je ključni problem. Ne rešimo li neke vitalne stvari, a prebacujemo ono što danas prikazujemo kao velelepne projekte na naredne generacije za koje se ministarka Đurđević Stamenković nada da će biti, kao što se i ja nadam, da će biti brojnije nego što su sada.

Ovaj kratak osvrt na ekonomske okolnosti je neophodan da bi se razumeli dalji negativni ekonomski efekti koji će nastati ukoliko se usvoji predloženi rebalans budžeta i zato se Stranka „Srbija Centar“ protivi usvajanju predloženog rebalansa.

E, sada šta je bitno? Već je skrenuta pažnja na to da će ovakve stvari da se dese i dato je na vreme upozorenje da treba drugačije postupiti. Evo, i danas je Fiskalni savet izašao sa komentarom da postoje brojni rizici koji nisu otklonjeni sa ovim budžetom, a ja ću vas kratko podsetiti na nekoliko elemenata iz izveštaja Fiskalnog saveta koji u junu ove godine objavljen i koji govori da su kod nas javne investicije, o tome uglavnom razgovaramo u ovoj diskusiji ovaj dan i narednih dana, treći najveći budžetski izdatak odmah posle penzija i plata. Preko 7% BDP-a je tada bilo što je ubedljivo najveći u centralnoj i istočnoj Evropi.

Ali, građani Srbije ne dobijaju uvid u ekonomsku i društvenu opravdanost velikih državnih investicionih projekata. Njihova cena, slabo se ili nikako neobrazlaže, a odabir prioriteta izvođača radova je nejasan i netransparentan. Snažno povećanje javnih investicija nije se ostvarilo na sistematičan način. To je ono što je problem. Nije uključivalo sistematska-institucionalna unapređenja upravljanja javnim investicijama, niti povećanje transparentnosti.

Najveći broj infrastrukturnih projekata od 2018. godine sprovodi se po tzv. posebnim postupcima uz delimično ili potpuno izuzeće iz opšte zakonske regulative u oblasti javnih nabavki, eksproprijacije, planiranja i izgradnje.

Znači, donose se lex specialis, doneta je Uredba o upravljanju kapitalnim projektima 2019. godine gde je ostavljen prostor da projekti koje Vlada proglasi od posebnog značaja budu izuzeti iz procesa indentifikacije i predselekcije, ocene strateške relevantnosti i spremnosti projektne dokumentacije. Ekspresno ono što Vlada kaže to je prioritet, može da prođe bez regularne procedure.

Između ostalog, ovakvim Zakon je uveden i EKSPO 2027 sa nacionalnim stadionom u našu budžetsku potrošnju, odnosno javne investicije.

U redu, u prvom periodu ovo je dalo pozitivne efekte. Međutim, slabosti vođenja investicione politike van uređenog i proceduralnog okvira postaju sve izraženije sa vremenom. Raste broj započetih i planiranih investicija diskutabilne opravdanosti koje se teško mogu podvesti pod prioritetne.

Usred proizvodne selekcije projekata sektorska struktura javnih investicija nije usklađena sa objektivnim potrebama zemlje. To je ovo što sam pokazao na grafikonu koliko malo se izdvaja za neke sektore, a mnogo za stvari kao što su EKSPO i nacionalni stadion.

I, sada ovde hoću da vam skrenem pažnju na to da je ministar finansija u uvodnoj reči rekao u jednom momentu – rast i razvoj i onda govorio uglavnom o rastu, sada je opet pomenuo rast i razvoj, pa nastavio o rastu. Premijer je u jednom momentu rekao – rast i razvoj. Nekako taj razvoj ostaje kod njih nedefinisan - šta je to razvoj.

Ja sam iz druge pozicije kritikovao i kod one prethodne Vlade koju vi često napadate to što je projektovala rast koji nije podrazumevao razvoj. Postoje razni izrazi za to. Nećemo da opterećuje diskusiju sada stručnim izrazima. Ali, glavni problem sada sa ovim što vi predlažete jeste da razvoja nema. Nemojte da mislite, gospodo, da izgradnja kilometara autoputeva je razvoj. To nije razvoj. Razvoj je onakva politika koja uključuje veliki broj građana, popravlja njihov kvalitet života itd.

Ono što mi vidimo iz ovoga što ste vi sada realizovali je da je mala grupa sve bogatija, da izdvajate polako neke delove gradova gde će živeti ljudi koji su bogatiji, bezbedniji, sebi moći da plate privatno zdravstveno osiguranje, privatne škole i oni će moći da se voze po autoputevima za koje uskoro ljudi neće imati interes da plaćaju putarinu ili neće imati čime da se voze.

Pravite veliku dualizaciju i nejednakosti u zemlji sa ovakvom politikom razvoja.

Evo kako su u Fiskalnom savetu to vezano za puteve prokomentarisali. Uprkos ubrzanom razvoju mreže autoputeva Srbija i dalje znatno zaostaje za zemljama centralne i istočne Evrope, to je naš relevantan uporedni okvir, kada je reč o dužini ukupne putne mreže. Raspolaže se sa svega 52 kilometra druma na 100 kilometara kvadratnih, dok je u centralnoj i istočnoj Evropi to 130 kilometara, znači skoro tri puta više.

Zatim, postoje problemi vezano za strukturu i kvalitet dostupne putne mreže. Na primeru Srbije je manje od 70% puteva izgrađeno od savremenih materijala kakvi su asfalt i beton. Prilično ste zapustili tu putnu mrežu koja nije autoput, a nalazi Svetske banke pokazuju da čak 25% stanovništva u ruralnim krajevima mora da pređe više od dva kilometra kako bi stiglo do najbližeg puta. Poređenja radi, u većini zemalja centralne i istočne Evrope ovo je na jednocifrenoj vrednosti.

Na sve ovo dodajmo da dolazi do pogoršanja uslova zaduživanja za nove investicione projekte. Kolega je maločas već pomenuo da mi dižemo kredite da bismo otplaćivali prethodne kredite, ali sada dolaze po lošijim uslovima kamatnim. Mi ove godine 2% BDP treba da izdvojimo za kamate.

Ovo je prosto nedopustivo. Snažno povećanje javnih investicija do kojih je došlo 2018. godine imalo je do sada povoljne ekonomske implikacije, ali se i oni postepeno smanjuju i sada je vreme, pravi trenutak da stanete sa takvom politikom, da zaustavite EKSPO 2027, izgradnju nacionalnog stadiona i da se usmerite na ono što su stvarni razvojni projekti.

Produktivnost javnih investicija je sada dovedena u pitanje. Ona je umanjena lošom sektorskom malokacijom, lošim zaduživanjem, netransparentnom realizacijom i za nas se sada postavlja pitanje – šta ne nam taj EKSPO 2027 i nacionalni stadion, kakvu će dobrobit građani Srbije imati od toga? To je realno pitanje.

Moje ključno pitanje za ovu Vladu jeste – zašto nigde nema realizacije strategije pametne specijalizacije? Skupština je usvojila strategiju koja je mogla biti realni razvojni projekat za Srbiju. Evo, nije je donela Vlada od pre 2012. godine, ja je ističem i pohvaljujem i moje pitanje je zašto u ta četiri sektora koja su odabrana kao dobri za razvoj Srbije nije ulagano na ovaj način kako vi gurate novac u EKSPO 2027 i nacionalni stadion?

Još jednom, ovo vam je prava mera odnosa između ovih besmislenih projekata i onoga što je Srbiji potrebno da bi svi građani živeli bolje. Toliko.

Ono što je preostalo od vremena ostavljam za drugog predstavnika poslaničke grupe. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice poslanici, dragi građani Srbije, ja ću se u startu osvrnuti najpre na dnevni red i tačke dnevnog reda i moram da iskažem svoje duboko nezadovoljstvo načinom na koji ste postavili kako vodite ovu sednicu. Ova sednica je ponižavajuća, ne samo za nas poslanike, nego i za građane koje zastupamo.

Da budem malo plastičniji, imajte na umu da nas 250 ovde predstavlja po 26.000 građana. To vam je čitavo biračko telo, recimo, Apatina, ili Kovina, ili Knjaževca, Ivanjica. Recimo da kažemo da ja danas predstavljam Knjaževčane, a vi ste na način kako vodite i postavljate ovu sednicu uvredili čitav Knjaževac.

Postavili ste 60 tačaka na dnevni red, a o kojima mi danas treba da diskutujemo. Način na koji vodite ovu sednicu dovodi do toga da se sve to razvlači, razvodnjava. Ja sam mislio da imam sreće što me je zakačio ovaj vikend i da mogu da se odmorim od ovoga. Ovim istim stilom vratili ste sve vrlo brzo na taj kolosek. Dali ste nam mogućnost da ili odaberemo jednu tačku i kažemo nešto više detalja o njoj ili da govorimo vrlo uopšteno o čitavom dnevnom redu. To je jedan problem. Vi da imate dobru nameru i da imate kompetenciju da usmeravate politički proces, vi biste se trudili da iskoristite 250 poslanika da predložene zakone učinite boljim ili efikasnijim ili pravednijim, ali kao i obično u SNS politici vi ćete odglumiti instituciju, simulirati proceduru i još jednom šaradom napraviti fasadu za uigrani koruptivni mehanizam.

Druga važna poruka koja proističe iz vašeg dnevnog reda, a koju ste verovatno bez namere provukli zapravo govori o tome kakav je mehanizam vladavine ovog režima.

U nekoliko prvih tačaka dnevnog reda vi imate sledeće, evo kako izgleda taj mehanizam. Prva tačka - Deklaracija o zaštiti prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, ta tema pali kod nas, kao i kod drugih naroda na Balkanu, u deklaraciji mnogo više mitomanije nego ozbiljnih planova baš onako u neradikalskom stilu, a verujem da ste svojom prethodnom karijerom izgradili kapacitet da radite na nekoj modernoj deklaraciji koja bi pokazala savremenu Srbiju koja je sposobna da opstane u ovom teškom i komplikovanom svetu.

Ovo je sasvim dobro da se narod pozabavi nebeskim temama dok vi ovde na zemlji u realnom životu pakujete kreditne linije i netransparentnu potrošnju.

Druga tačka je – pretplata za RTS, kontrola medijskog prostora, kao druge važne elemente vaše vlasti. Medijska manipulacija koja obezbeđuje širenje straha, jednom od stranih sila, drugi put od vremenskih nepogoda, treći put od klimatskih promena, a onda od raznih zaverenika od susednih država i naroda itd. što obezbeđuje širenje mržnje prema političkim protivnicima i širenje lažnih snova o ekonomskom tigru i onda treći korak u bolju budućnost, ali samo za uži krug kompradorske elite, nekoliko novih kredita za Potenkinovo stadionsko selo ili EKSPO selo i druge koruptivne muzare koje hrane patrone Vučića i njegove barone.

I malo u vezi tih kredita, neću ulaziti u detalje, stvarno nema vremena, citiraću vašu finansijsku strategiju – strategiju Ministarstva finansija i nekoliko podataka iz izveštaja Fiskalnog saveta.

Ovo krediti o kojima danas diskutujemo nas uvode u ono što ste obećali u fiskalnoj strategiji, povećanje javnog duga od preko 11 milijardi evra do 2027. odnosno za više od 30%.

Pretpostavka je vaša da će ovo značajno pogurati privredni rast i na taj način nominalno veći javni dug smanjiti u procentualnom odnosu, u odnosnu na BDP, ali nažalost u prethodnih 12 godina ništa nije ukazivalo na efikasnost javnih investicija u odnosu na privredni rast. Prosečan godišnji rast je bio 2,6% u tom periodu i nemamo osnovu da verujemo da ćete postići to što hoćete.

Međutim, to i nije glavni problem. Glavni problem je u procenjenom kursu dinara i sami kreatori fiskalne strategije priznaju da je najveći rizik po projektovani rast promena deviznog kursa. Ako se ovo desi uporedna praska pokazuje da kada dođe do pada poverenja u precenjenu valutu i ona počne ubrzano da gubi vrednost javni dug od nekoliko meseci skoči sa 50% na 150% bruto domaćeg proizvoda i države su dolazile u stanje nemogućnosti otplate duga i velike ekonomske krize sa pretećim socijalnim šokovima.

Da zaključim, sve što vi obećavate ovde govori o tome da ste nam postavili, da ste Srbiji postavili tri tempirane bombe. Jedna je ekonomska i odnosi se na ovo preterano zaduživanje. Druga je ona koja deli u Srbiji, stvara uslove za konflikt i obračun i treća su ekološki rizici koje sam evo izbegao da govorim, jer sam se držao dnevnog reda, i koje nam obećavaju da ćemo poreći iz pozicije polu periferija u periferiju, odnosno postati kolonija. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažene koleginice i kolege poslanici, dozvolite da ukratko pojasnim zašto ću glasati protiv donošenja ovog zakona, da pojasnim zašto stranka "Srbija centar" se nije priključila inicijativi o usvajanju ovog zakona.

Na samom početku samo da napravim kratku distinkciju između društvenih i političkih promena. Da su institucije u ovoj zemlji funkcionalne, da nisu uzurpirane od strane vladajuće većine, mi bismo danas sedeli u ovom domu i raspravljali o tome koje mere politike bi bile bolje da unapredimo život u ovoj zemlji, uvažavali bi to da imamo različite ideološke stavove i slično, ali od toga očigledno nema ništa.

U ovoj zemlji je prostor za političko delovanje sužen, jer su sve političke institucije uzurpirane i to smo mogli da vidimo ovom evidentiranom krađom na poslednjim izborima i ovo je jasan signal da ako želimo da postignemo društvenu promenu, političke stranke kao društveni akteri treba da deluju šire.

U ovoj zemlji je od tragičnih događaja 3. maja polako sazrevao jedan društveni pokret koji je okupio više aktera i on je svoj vrhunac doživeo u trenutku kada su "Proglas" kao predstavnik politički neopredeljenih, neučlanjenih građana i ljudi koji to podržavaju i stranke sa spektra centra levice i umerene desnice potpisali zajednički sporazum da ne prihvate nikakva rešenja dok se ne usvoje izmene uslova za izbore.

Ovo što ste vi predložili, da usvojimo ovakav zakon, nemam ništa protiv ovakvog zakonskog rešenja, u krajnjoj liniji sami smo ga inicirali, imam protiv termina odnosno vremenskog roka koji je ostavljen do izbora. U tom periodu mi ne možemo da u političkom prostoru, tamo gde se očekuje da mi nađemo rešenje koje ćemo ponuditi da rešimo ovaj problem, ne možemo da uradimo ništa.

Mi smo ponudili alternativno rešenje - Ustavni zakon, koji bi omogućio da do jeseni izvršimo nužne i temeljne promene izbornih uslova i da izađemo na fer utakmicu, na fer političku borbu. Da li će se to desiti ili neće, ne mogu sada da prejudiciram.

Ono što mogu u zaključku da kažem, jeste, citiraću, gospodin Petković nije tu, citiraću ono što je on rekao, ja mislim juče, a to je da je glasanje teatar apsurda i da je ono suprotno zdravom razumu. Naravno, gospodin Petković je mislio na glasanje o opozivu predsednika opština na severu Kosova i Metohije, ali kao što vidite, to je potpuno ista ili vrlo slična situacija kakvu mi imamo ovde. Za mene je fascinantno zapravo da se SNS i Kurti služe istim političkim instrumentima i dovode svoje političko okruženje u istu situaciju.

Trenutno nemamo rešenje za to, videćemo koliko možemo da postignemo daljom akcijom, ali mi ćemo ostati uz organizacije civilnog društva sa kojima smo potpisali sporazum, ostaćemo uz građane koji su opredeljeni da postignemo tu temeljnu društvenu promenu i da se konačno oslobodimo od ove uzurpacije institucija. Hvala.