| 30.12.2025. | Predlog zakona o dopunama Porodičnog zakona |
u proceduri
|
| 29.12.2025. | Predlog odluke o obrazovanju Komisije za utvrđivanje odnosa prema antifašističkom nasleđu u Republici Srbiji |
u proceduri
|
| 25.12.2025. | Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju Srpsko-ruskog humanitarnog centra |
u proceduri
|
Na dnevnom redu se nalazi Zaključak o izveštaju Evropske komisije o napretku na manje od dve strane, ali nema nijedne reči o Poglavlju 28 odnosno o delu koji se odnosi na javno zdravlje Republike Srbije. Negde i mogu da razumem zašto ovaj zaključak ne sadrži podatke iz Izveštaja o napretku Srbije, ako se tako može nazvati, da smo u fazi bilo kakvog napretka, zato što nam je Evropska komisija u svih desete tačaka, odnosno svih deset oblasti zdravlja poručila sledeće – nema napretka, nema kapaciteta i nije usklađeno.
Šta nam Evropska komisija negde poručuje. Dakle, Srbija nije obezbedila finansijsku održivost zdravstvenog sistema. Kaže Evropska komisija da nismo uskladili ni svoje politike sa standardima EU. Takođe, Srbija poseduje Nacionalni resurse, ali ga ne sprovodi. Dakle, zbog toga nam odlaze zdravstveni radnici, beže iz ove zemlje, jer ne samo da su nezadovoljni svojim platama, nego su nezadovoljni i pritiscima koji trpe ukoliko ne podržavaju vladajuću koaliciju.
Kada je u pitanju oblast e-zdravstva. Isto, Evropska komisija kaže da nam naši medicinski podaci apsolutno nisu sigurni, da se oni zloupotrebljavaju, da se njima manipuliše a bili smo svedoci kada smo razgovarali i kada smo debatovali o e-bolovanju kako ste nas ubeđivali da je sve zaštićeno i da su naši medicinski podaci sigurni i da mogu čak i da izađu iz okvira zdravstvenog sistema. Ali, evo Evropska komisija kaže, da mi nismo usaglasili ne samo propise nego i primenu propisa sa osnovnim standardima EU kada je u pitanju zaštita i sigurnost naših medicinskih podataka.
Dalje kaže Evropska komisija da je Srbija pretnja u pogledu zaraznih bolesti. Zašto smo pretnja? Zato što nemamo dobre mehanizme za kontrolu, nemamo dobar nadzor i ključna reč je da je sve to kod nas zastarelo.
Dakle, opet ne pratimo standarde EU i mi predstavljamo jednu smetnju za širenje zaraznih bolesti, a naravno da nam o tome i govori i informacija koliko manje dece imamo vakcinisane i to zato što se ne veruje Republici Srbiji jer je Republika Srbija uništila sve svoje farmaceutske kompanije, svu proizvodnju u Republici Srbiji. Dakle, nemamo svoje lekove, nemamo svoje vakcine, pa zašto bismo uopšte Republici Srbiji verovali kada je u pitanju zaštita od zaraznih bolesti.
Takođe, više puta sam pomenula u prethodnim govorima da imamo problem sa transplantacijom organa, ali evo to potvrđuje i Evropska komisija. Evropska komisije kaže da nema napretka u oblasti transplantacije, u oblasti krvi, krvnih derivata i da nema uopšte napretka u mnogim drugim oblastima kada je u pitanju transplantacija.
13/3 JJ/VZ
Opet ponavljam da Republika Srbija nije uspela da za pet godina da definiše jedan član Zakona o presađivanju ljudskih organa, pa kako ste mislili da uopšte pomognete ljudima da očuvaju svoj život i svoje zdravlje kada za pet godina niste mogli da definišete jedan jedini član zakona.
Nemamo napretka ni u pravima pacijenata, iako Zakon o pravima pacijenata je na snazi od 2013. godine. Svedoci smo takođe da ljudi nisu ni upoznati sa postojanjem ovog zakona, sa mehanizmima i onda dođemo do jednog lažnog predstavljanja da je sve super u zdravstvu jer nema prijava. Pa, naravno da nema prijave kada ljudi ne znaju kome mogu da prijave ukoliko su nezadovoljni zdravstvenim sistemom.
Kada je u pitanju mentalno zdravlje, evo, konačno tu imamo neki dokument, imamo neku strategiju, imamo neki papir, ali kaže Evropska komisija, ne primenjuje se, ne sprovodi se. Dakle, i tu smo u problemu, ne mislimo ni na mentalno zdravlje svog stanovništva. izostanak pomaka u oblasti prevencije raka. Dakle, svake godine Srbija ima isti broj obolelih od karcinoma, isti broj preminulih što nam ukazuj da je kvalitet zdravstvene zaštite ispod svakog nivoa, ispod svakog standarda EU. Ništa se ne radi po tom pitanju. Dakle, nema inovativnih lekova, nema prevencije, nema terapije, očigledno je da vam životi ljudi nisu prioritet.
14/1 VS/MT 12.15 – 12.25
Ono, konačno, gde smo sada trenutno šampioni, a to je da su ministarke iz sadašnje Vlade osuđivale žene kako lažno prijavljuju za akušersko nasilje, ali smo dobili jednu rečenicu koja kaže – potreban je human i adekvatan tretman u ginekološkim i akušerskim ustanovama u Republici Srbiji.
Dakle, nisu žene lagale i nisu žene se obraćale institucijama EU i kukale na svoju zemlju i lažirale nehuman tretman u zdravstvenim ustanovama, već su se obraćale institucijama Republike Srbije i na kraju kada su shvatile da nemaju podršku i razumevanje niti od Vlade Republike Srbije, niti od sudova, niti od Lekarske komore obratile su se medijima. Ne institucijama EU, već su htele prvo da provere kako funkcioniše mehanizam i da li imaju zaštitu u sopstvenoj zemlji. Naravno da je nemaju. Zbog toga nam je Evropska komisija napisala ovu jednu rečenicu koja ima određenu težinu i predstavlja zaštitu ovih žena da mogu bar na trenutak da osete neku sigurnost.
Takođe, kada je u pitanju korupcija, to je poslednja tačka kojom se bavi Evropska komisija u ovoj oblasti, kaže da kada je reč o borbi protiv korupcije ne postoji dovoljna primena propisa, posebno u oblasti lekova. Naravno kada ne možemo da usvojimo zakon o lekovima već više od 10 godina i naravno kad znamo kako funkcionišu javne nabavke lekova, da se u Srbiji navodno dobijaju inovativni lekovi, ali ti inovativni lekovi za EU predstavljaju već zastarele lekove a mi se hvalimo kako su inovativni.
Konačno, što se tiče kompletnog Izveštaja Evropske komisije kada je u pitanju oblast zdravstva ja mogu da kažem da jedino postoji ozbiljnost Srbije u zaostajanju za evropskim standardima.
Hvala.
Ja mislim da ima pravo na repliku, ali očigledno ovde nemaju svi ista prava i ne poštuje se Poslovnik prema svima na isti način.
Ali, svakako ja ću se osvrnuti na odluke Ustavnog suda, čak one koji postoje i kada se Ustavni sud probudi da nešto kaže o ugroženim pravima građana i građanki. Ali, Skupština ne poštuje te odluke, Vlada ne poštuje te odluke, a konkretno mislim na odluku Ustavnog suda o Zakonu o presađivanju ljudskih organa, gde pet godina čekamo da se po nalogu Ustavnog suda donese i usvoji jedan član koji bi omogućio da ljudi prežive i da imaju život koji je kvalitetniji, ali očigledno da Narodna skupština ne želi da postupi i da prihvati odluku Ustavnog suda.
Mi smo takođe čuli da je ministar zdravlja rekao da je potpisao neke ugovore, neke sporazume kako bi mogao ovaj zakon da se primenjuje, ali je očigledno da ovaj zakon ne može da se primenjuje u punom obimu, jer niko ne čuje Ustavni sud čak i kada on odluči u interesu građana. Pa je sada pitanje isto - kada mislimo da postupimo i kada ova Skupština i Odbora za zdravlje i Vlada Republike Srbije misle da prihvate odluku Ustavnog suda i da promene taj jedan član Zakon o presađivanju ljudskih organa?
Dakle, u Srbiji postoji veliki broj ljudi koji čeka na transplataciju organa, koji čeka da dobije mogućnost da produži svoj život i da ima kvalitetan život. Međutim, mi smo videli da niko nema sluha i da znamo da 200 ljudi koji trenutno čeka na transplataciju nije u mogućnosti da dobije zdravstvenu uslugu u Republici Srbiji, a očigledno da nije u mogućnosti ni da dobije ovu uslugu negde van Republike Srbije.
Tako da je moje pitanje upućeno Narodnoj skupštini, Vladi Republike Srbije – zašto se ne poštuju odluke probuđenog Ustavnog suda u nekim predmetima u kojima je Ustavni sud odlučivao? Hvala.
Mi smo ovaj amandman podneli kao zahtev da se uveća budžet za lečenje od retkih bolesti.
Takođe, mi smo videli da ste vi sredstva odvojili za neke izmišljene vojne operacije, a znamo da su operacije jedine koje su objektivno i realno potrebne deci i ljudima koji su bolovali od retkih bolesti.
Naravno da ovim budžetom niste se udostojili da dodate ni jedan jedini dinar na ovu budžetsku liniju i time ste onemogućili da oko 200 ljudi koji već čekaju na lečenje ne dobiju mogućnost da produže svoj život, niti da zaustave progresiju ove bolesti.
U petak smo čuli narodnog poslanika Kitanovića kako se hvali novim fudbalskim stadionom, kako se hvali reprezentacijom, kako se hvali izgubljenom fudbalskom utakmicom na novom stadionu.
Mi smatramo da ovi ljudi sa vama vode svakodnevnu bitku, ali ne fudbalsku bitku i utakmicu već onu koja je od značaja za njihov život. Ja se samo nadam da ćete vi ovaj budžet povećati, da ćete biti objektivni i da ćete shvatiti koliko to znači ovim ljudima, jer oni ne smeju da izgube ovu bitku za život.
Pored toga htela bih samo da dodam da ste prošli put tražili da vam se izvinimo što smo nasilnika Vladimira Balaća nazvali kvazi studentom, ali ja vam se za to neću izvinjavati jer je on samo student vaše akademije nasilja koju ste vi stvorili. Ja vam se neću ni izvinjavati što ljudi traže da imaju pravo na lečenje, niti ću vam se izvinjavati što su žene skupile snage da prijave sve nasilnike koji su im pretili silovanjem i koji su im lomili vilice.
Mislim da ste vi ti koji treba da se izvinite građanima Republike Srbije za 13 godina vaše vlasti, koji ste sproveli ovde nasilje i koji ste dozvolili intervju sa višestrukim nasilnikom, smatram da ste dozvolili da Kričak ima odobrenje da studentkinji preti silovanjem, smatram da treba vi da se izvinite što ste dozvolili da se stvori bedem oko Narodne skupštine gde imamo nasilnike, kriminalce sa maskama koji kao stampedo jurišaju na narodne poslanike i poslanice i konačno, smatram da ste vi krivi za ovo nasilje koje se dogodilo u Mionici gde smo imali narkomane sa maskama i nasilnike.
Hvala.
Hvala.
Imam tri pitanja za ministra zdravlja. Prvo pitanje se odnosi na broj pacijenata koji su podneli zahteve za lečenje od retkih bolesti na osnovu konzilijarnog mišljenja, a da nisu dobili odgovor od RFZO u roku od mesec dana, i to u periodu od 2023. do 2025. godine, odnosno do 26. novembra 2025. godine.
Drugo moje pitanje iz ove oblasti - koliko pacijenata od dana podnošenja zahteva za lek nikada nisu dobili odgovor? Prema informacijama Udruženja pacijenata, imam informaciju da pacijenti nisu dobili već godinu i po dana ili dve godine odgovore od RFZO na zahteve za lečenje. Znamo da su to zahtevi koji su podneti na osnovu konzilijarnog mišljenja lekara, gde su lekari rekli da je taj određeni lek neophodan za očuvanje zdravlja i očuvanje života pacijenta. Oni nikada nisu dobili odgovor od RFZO i njihovo zdravstveno stanje se zbog toga naglo pogoršava.
Šta je sa terapijom za porfiriju, šta je sa pacijentima kojima je potrebna trikafta? Šta se dešava sa tim lekovima i zašto ti pacijenti godinu i po dana ne dobijaju odgovor od RFZO? Da li su to oni pacijenti koji nisu politički podobni da bi dobili ove lekove? Tražim od ministra zdravlja i od RFZO da nam da odgovore na ova pitanja.
Juče se ministar Siniša Mali hvalio kako ulažemo u zdravstvo, kako rekonstruišemo zgrade, kako gradimo nove objekte, ali je zaboravio da nam kaže koliko ambulanti se urušava. Ne mislim na ambulante kao na ordinaciju u okviru domova zdravlja, već na ambulante koje se nalaze van sedišta doma zdravlja i koje su mnogo bliže građanima i građankama da bi dobili uslugu zdravstvene zaštite.
Navešću vam i dva primera koje smo dobili na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, a radi se o Domu zdravlja Bela Palanka koja, na primer, ima 11 ambulanti, od kojih samo dve rade. Mi smo ih pitali zašto samo dve ambulante rade. Oni su nam odgovorili da su te ostale ambulante urušene, da nemaju instalaciju, da nemaju sredstva za rad, da nemaju lekare, što znači da ste vi onemogućili ljudima da u ovim područjima, ruralnim područjima dobiju zdravstvenu zaštitu. Zbog čega su to ministar zdravlja i premijer dozvolili?
Takođe, Dom zdravlja Ruma ima četiri zdravstvene stanice, 12 ambulanti, a zdravstvena zaštita iz ginekologije ne pruža se ni u jednoj zdravstvenoj stanici, ni u jednoj ambulanti. Isto je stanje u Boru, Kruševcu, Vrbasu, pa skoro u svim domovima zdravlja. Na ovaj način ste onemogućili ženama da dobiju pristup ginekologiji i da zaštite svoje zdravlje. Vi se hvalite preventivnim pregledima, a već četiri godine 30% žena premine od karcinoma dojki, grlića materice, jajnika i to se nije pomerilo ni 1% da se smanjio ovaj broj preminulih žena. Znamo da ste pokušali nekim karavanima koje organizujete samo pred izbore, ali ti karavani nisu vam dali rezultate.
Važno pitanje je vezano za sadašnji zakoni koji je sada u proceduri Zakon o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad, odnosno e-bolovanje poslodavac. Pitanje za ministra zdravlja i premijera – zašto su dozvolili da ovaj zakon uđe u proceduru, a nije urađena procena uticaja na zaštitu podataka? Kome prodajete i dajete naše medicinske podatke i zašto ih selite iz zdravstvenog sektora u neki sektor koji je nama nepoznat kako funkcioniše, niti ima nadležnost da obrađuje naše zdravstvene podatke?
Četvrto pitanje je za ministarku za brigu o porodici i demografiju. Znamo da je prošle godine 2024. godine, negde u oktobru, promenjen Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Ministarka se hvalila kako će procedura da se ubrza zato što se ukinuo kriterijum za katastarski prihod. Moje pitanje za ministarku – koliko je porodica podnelo zahteve za dečiji dodatak, a da nisu dobili odobrenje za dečiji dodatak zato što poseduju zemljište, preko dva hektara po članu porodice? Da li je ukidanje katastarskog prihoda donelo dobro ili loše deci koja podnose zahtev za dečiji dodatak? Hvala.
Poštovane građanke i građani, mi imamo nekoliko pitanja za ministra zdravlja, s obzirom da poslednje vreme vidimo ceo ovaj haos u našem zdravstvenom sistemu, a i svedoci smo da više godina ovo naše zdravstvo se raspada i propada i takođe smo svedoci da nam je kvalitet zdravstvenih usluga jedan od najnižih u Evropi.
Ono što je poražavajuće i što vidimo jeste da naše Ministarstvo zdravlja i sama Vlada nemaju uopšte nikakvu strategiju razvoja zdravstvenog sistema. O tome nam najviše ukazuju i žene koje su se javile u ovom poslednjem periodu i ukazale na sve ono što ne funkcioniše u zdravstvenom sistemu.
Zato postavljamo nekoliko pitanja, a prvo je vezano za ona pitanja koja se tiču vođenja trudnoće i porođaja. Dakle, prvo pitanje je – da li u Republici Srbiji postoje usvojeni protokoli za vođenje trudnoće i porođaja? Na sajtu Ministarstva zdravlja, iako postoji sekcija koja se zove – dokumenti, tamo ne možemo da pronađemo apsolutno nijedan dokument koji govori o nekoj strategiji, o protokolima koji se tiču vođenja trudnoće. Dakle, naša medicina ne poseduje nijedan ginekološko-akušerski dokument koji je važan ženama koje bi dobile informaciju kako funkcionišu klinike za ginekologiju i akušerstvo.
Naš Zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji ste vi usvojili 2019. godine, kaže da svaki lekar mora da radi po stručnim standardima, vodičima dobre prakse, protokolima, a mi apsolutno nemamo nijedan od ovih dokumenata. Ono što je takođe poražavajuće, kada neka od žena u bilo kojoj klinci akušerskoj, ginekološkoj, bilo kojoj službi, uopšte bolnici, pita za ove protokole, pita o svojim pravima i pita šta može da očekuje u jednoj zdravstvenoj ustanovi, ona bude osuđena što pita, a rad Ministarstva po ovom pitanju je apsolutno netransparentan. A vi se ovde sve vreme hvalite kako nam je sve dostupno i transparentno. Pa još jednom ponavljam, da vidimo gde su ti protokoli, da li Srbija uopšte ima svoje protokole, kako naši lekari rade, po kojim standardima, po kojim principima i na koji način oni imaju odgovornost prema našim građankama i pacijentkinjama u zdravstvenim ustanovama.
Drugo pitanje takođe koje se nadovezuje na protokole za vođenje trudnoće i porođaja tiče se specijalizacija isto u ovoj oblasti, dakle u oblasti ginekologije. Naše pitanje je – koliko ima ukupno lekara na specijalizaciji za ginekologiju i akušerstvo, uključujući i volonterske specijalizacije? Zašto naglašavam volonterske specijalizacije? Zbog toga što Institut za javno zdravlje, kao institut koji na nacionalnom i republičkom nivou ne poseduje ove informacije, mi smo pitali Institut o svim specijalizacijama, Institut je rekao da ne poseduje informacije o volonterskim specijalizacijama.
Mi se onda pitamo, kako se uopšte planira pružanje usluga u ginekološko-akušerskim klinikama i kako se uopšte planira razvoj reproduktivnog zdravlja, odnosno koje su to strategije koje Republika Srbija ima za razvoj zaštite reproduktivnog zdravlja?
Ono što smo od podataka dobili od Instituta za javno zdravlje jeste da u Republici Srbiji ukupno zaposleno 453 lekara sa specijalizacijom ginekologije i akušerstva. Međutim, ono što je nama veoma bitno jeste koliko u svakoj godini lekara sa ovom specijalizacijom odlazi u penziju, a koliko je odobrenih specijalizacija? Mi ono što smo dobili jeste da u 2024. godini odlazi u penziju 31 ginekolog, a u 2025. godini 44 ginekologa, a na specijalizaciji koji su upisali 2020. godine je 15 ginekologa, 2021. godine 18. Ono što mi ne znamo koliko je tih volonterskih specijalizacija i zašto Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje „Batut“ ne poseduje ove informacije.
Isto tako već godinama se hvalite da posedujete brojne baze podataka i da možemo da dobijemo sve informacije, a ovde na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja odgovori organ na nacionalnom nivou da ne poseduje takve podatke.
Mi vas pitamo, zašto i gde su ti podaci i ko vodi brigu o ovim specijalizacijama?
Kada je u pitanju treće pitanje, tiče se upravljanja planiranja potreba. Naše pitanje je, da li poseduje Ministarstvo zdravlja godišnji program za rad i razvoj zdravstvenih ustanova? Mi znamo da svaka ustanova ima obavezu da svake godine podnese programa rada i razvoja zdravstvene ustanove i na taj način mora da formira svoj budžet.
Ako ne posedujemo taj program i ako on nije vidljiv mi opravdano kao građani ove zemlje možemo da pitamo na koji način se formira rad celog zdravstvenog sistema? I, zbog toga je ovo naše pitanje, da li Ministarstvo zdravlja sarađuje sa zdravstvenim ustanovama, da li Ministarstvo zdravlja ima godišnji program koji pokazuje trenutni rad i razvoj zdravstvenih ustanova i šta planira u nekom narednom periodu?
Nema problema, evo skratiću.
Četvrto pitanje je pitanje formiranja zdravstvenih centara, dakle, zašto se još uvek nisu formirali zdravstveni centri kada su imali obavezu po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti da se formiraju i na osnovu odluka Vlade, npr. Zdravstveni centar Smederevo nije se formirao u praktičnom smislu, iako postoji odluka, pa je moje pitanje – zašto svi nisu formirani u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti? Hvala.