| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 09.12.2024. | Predlog za razrešenje predsednice Narodne skupštine, Ane Brnabić |
u proceduri
|
| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
odbačen
|
Hvala, predsednice.
Mi smo podneli amandman na član 4. koji reguliše javnost rada Alimentacionog fonda, ali smo se najviše bazirali na stav 2. koji reguliše sadržaj, odnosno izveštaj Alimentacionog fonda o radu.
Mi smo, u stvari, želeli da dopunimo izveštaj, odnosno njegovu sadržinu, jer ovo što je predviđeno zakonom apsolutno ne može da se zaključi kako taj fond radi, jer on sadrži samo dve stavke i ne možemo ni smatrati da je reč o izveštaju ako je u pitanju samo informacija o prihodima i u trošenju novca iz Alimentacionog fonda.
Naš predlog se odnosi i na deo o broju primljenih zahteva od javnih izvršitelja, koliko je rešenja doneta, odnosno koliko rešenja je odobreno i onih rešenja kojima je odbijen zahtev o privremenom izdržavanju.
Pošto je Vlada Republike Srbije odbila ovaj amandman, nije mi baš najjasnije zbog čega je to uradila, ali kaže da zakon dovoljno precizira u pogledu sadržine izveštaja koji objavljuje Alimentacioni fond.
Ja mislim da je veoma bitno da se dopuni ovaj član, ovaj stav iz razloga sudske prakse, iz razloga uvida izvršitelja u rad Alimentacionog fonda, a takođe možemo da zaštitimo na ovaj način i prava deteta, odnosno roditelja koji su podneli ove zahteve preko javnih izvršitelja, tako da ja više mislim da je ovo tehnička stvar koja će doprineti većoj javnosti rada i transparentnosti, tako da apsolutno ne vidim razlog zbog čega se odbija ovaj amandman.
Hvala.
Član 6. je jedini član koji govori o načinu na koje dete može da ostari svoje pravo iz Alimentacionog fonda, ali kako vidimo iz ove sadržine detetu se u stvari na neki način i uskraćuje pravo da u nekom objektivnom roku može da dobije sredstva iz Alimentacionog fonda zato što je u ovom zakonu u stvari i predviđeno da kada predmet preuzme javni izvršitelj da on treba da sačeka još dva meseca da proveri da li će dužnik, odnosno jedan roditelj da isplati svoju obavezu i da dete dobije nadoknadu koja ima po zakonu pravo.
Naš predlog je u ovom slučaju da se taj period skrati i da bude u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, jer sam zakon predviđa da dužnik treba svoju obavezu da izvrši u roku od osam dana. Tako da nije jasno zašto smo ovde produžili taj rok na dva meseca i plus ovih osam dana? To je više od dva meseca.
Sa druge strane, izvršitelj dakle ima obavezu da tek nakon osam dana pita dete da li je saglasno da se on obrati Alimentacionom fondu i tu dodajemo još osam dana i onda možemo da uzmemo u obzir i dostavljanje i odbijanje za prihvat dopisa koji šalje javni izvršitelj.
Dakle, naš predlog je da kada se podnosi predlog za izvršenje da se dete odmah izjasni da li je saglasno da se javni izvršitelj obrati Alimentacionom fondu. Dakle, skraćujemo vreme, dva meseca i osam dana, i na taj način pomažemo da dete ranije ostvari svoje pravo.
Takođe, u slučaju da dete izostavi, odnosno njegov zakonski zastupnik izostavi da se izjasni o predlogu za izvršenje mi smo predložili da tek u tom slučaju javni izvršitelj može da pošalje dopis i da u ovim rokovima pita dete ili zakonskog zastupnika da li je saglasno da se izvršitelj obrati Alimentacionom fondu.
Mi svakako smatramo da ovaj dodatni rok od dva meseca je na štetu deteta i da ga treba apsolutno izbaciti iz ovog člana.
Mi smatramo da na ovaj način ako se ostave ova dva meseca, da se na taj način štiti jedino dužnik, a da se dete dovodi u jedan nepovoljniji i lošiji položaj.
Takođe, videli smo i obrazloženje Vlade na ovaj naš amandman da kaže da je izdržavanje u ovom slučaju samo privremeno. Nama je to jasno, mi ni ne mislimo da će se postići druga svrha ukoliko se omogući detetu da se izjasni na ovaj način o zahtevu za Alimentacioni fond i smatramo da je ovo što smo predložili jedini način da se u pravom procesnom smislu zaštite prava deteta. Hvala.
Hvala.
Ovaj član bi trebalo da reguliše iznose koje dete može da dobije od Alimentacionog fonda, međutim, mi mislimo da je u potpunosti pogrešan ovaj član i nije u interesu dece uopšte, jer se u ovom članu kaže da dete ima pravo na maksimalni iznos, trenutno je 25.000 dinara. Taj iznos se očigledno može menjati, u zavisnosti od toga kako proceni ministarstvo koje je nadležno za brigu o porodici.
Međutim, ovaj član takođe ne reguliše na koji način će se menjati odluka Alimentacionog fonda, ako dođe do povećanja minimalnog iznosa po jednom roditelju, tako da smatramo da je bolje rešenje u ovom članu da taj iznos bude utvrđen u izvršnoj ispravi i da po toj izvršnoj ispravi, koja je i osnov za pokretanje izvršnog postupka, odlučuje i Alimentacioni fond.
Treći stav ovog istog člana govori o tome da će rešenje koje donese Alimentacioni fond važiti za ubuduće, dakle od trenutka kada to rešenje postane pravosnažno. Mi mislimo takođe da je to skraćivanje prava i da treba da se pomeri na neki raniji trenutak, a to je kada se donese rešenje o izvršenju. U svakom slučaju, dete se ne bi obratilo ni izvršitelju ni Alimentacionom fondu da je roditelj želeo, mogao, hteo da plaća svoju obavezu, tako da pravi trenutak kada treba da se donese odluka o pravu deteta je kada se donese rešenje o izvršenju.
Takođe bih se samo kratko osvrnula i na reči poslanika Nikolića koji je rekao da može da dođe do zloupotrebe. Mi za svaki pravni institut možemo da kažemo da može da dođe do zloupotrebe, ali postoje razni drugi mehanizmi pravni kojima te zloupotrebe mogu bit sankcionisane ili sprečene. Tako da, apsolutno ne može biti argumentacija zloupotreba nekog prava zato što je određeno ovih 25.000, odnosno da je neki minimum u stvari za dete maksimum.
Kada je u pitanju jednakost, Vlada je rekla da je određeno da je maksimalni iznos 25.000 dinara, odnosno ova Odluka ministarstva, da bi sva deca bila jednaka. Pa, neće ni po ovom rešenju biti sva jednaka. Kažem, maksimalni iznos, što znači da će biti i onih manji. Kao što sam rekla i u prethodnom izlaganju, nemamo nikakve kriterijume kako će odlučivati, koje dete će dobiti 25.000 dinara, a koje dete će dobiti manji iznos. Tako da je nekako najprihvatljivije da se uzme u obzir izvršna isprava i da, u stvari, dete stiče pravo onog trenutka kada se donese rešenje o izvršenju.
Vlada je rekla – imućni roditelji bi bili privilegovani. Smatram daje to pogrešna argumentacija, jer ako je neko imućan, o tome govore njegovi prihodi, njegova imovina, smatram da izvršitelj ako je neko imućan može da ostvari uvid u prihode i imovinu. Verujem da neko ko uđe u ovakav postupak nije sigurno imućan i da se ovaj postupak više odnosi na neke koji imaju minimalno ili su bez prihoda.
Hvala.
Poštovane građanke i građani, mi imamo nekoliko pitanja za ministra zdravlja, s obzirom da poslednje vreme vidimo ceo ovaj haos u našem zdravstvenom sistemu, a i svedoci smo da više godina ovo naše zdravstvo se raspada i propada i takođe smo svedoci da nam je kvalitet zdravstvenih usluga jedan od najnižih u Evropi.
Ono što je poražavajuće i što vidimo jeste da naše Ministarstvo zdravlja i sama Vlada nemaju uopšte nikakvu strategiju razvoja zdravstvenog sistema. O tome nam najviše ukazuju i žene koje su se javile u ovom poslednjem periodu i ukazale na sve ono što ne funkcioniše u zdravstvenom sistemu.
Zato postavljamo nekoliko pitanja, a prvo je vezano za ona pitanja koja se tiču vođenja trudnoće i porođaja. Dakle, prvo pitanje je – da li u Republici Srbiji postoje usvojeni protokoli za vođenje trudnoće i porođaja? Na sajtu Ministarstva zdravlja, iako postoji sekcija koja se zove – dokumenti, tamo ne možemo da pronađemo apsolutno nijedan dokument koji govori o nekoj strategiji, o protokolima koji se tiču vođenja trudnoće. Dakle, naša medicina ne poseduje nijedan ginekološko-akušerski dokument koji je važan ženama koje bi dobile informaciju kako funkcionišu klinike za ginekologiju i akušerstvo.
Naš Zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji ste vi usvojili 2019. godine, kaže da svaki lekar mora da radi po stručnim standardima, vodičima dobre prakse, protokolima, a mi apsolutno nemamo nijedan od ovih dokumenata. Ono što je takođe poražavajuće, kada neka od žena u bilo kojoj klinci akušerskoj, ginekološkoj, bilo kojoj službi, uopšte bolnici, pita za ove protokole, pita o svojim pravima i pita šta može da očekuje u jednoj zdravstvenoj ustanovi, ona bude osuđena što pita, a rad Ministarstva po ovom pitanju je apsolutno netransparentan. A vi se ovde sve vreme hvalite kako nam je sve dostupno i transparentno. Pa još jednom ponavljam, da vidimo gde su ti protokoli, da li Srbija uopšte ima svoje protokole, kako naši lekari rade, po kojim standardima, po kojim principima i na koji način oni imaju odgovornost prema našim građankama i pacijentkinjama u zdravstvenim ustanovama.
Drugo pitanje takođe koje se nadovezuje na protokole za vođenje trudnoće i porođaja tiče se specijalizacija isto u ovoj oblasti, dakle u oblasti ginekologije. Naše pitanje je – koliko ima ukupno lekara na specijalizaciji za ginekologiju i akušerstvo, uključujući i volonterske specijalizacije? Zašto naglašavam volonterske specijalizacije? Zbog toga što Institut za javno zdravlje, kao institut koji na nacionalnom i republičkom nivou ne poseduje ove informacije, mi smo pitali Institut o svim specijalizacijama, Institut je rekao da ne poseduje informacije o volonterskim specijalizacijama.
Mi se onda pitamo, kako se uopšte planira pružanje usluga u ginekološko-akušerskim klinikama i kako se uopšte planira razvoj reproduktivnog zdravlja, odnosno koje su to strategije koje Republika Srbija ima za razvoj zaštite reproduktivnog zdravlja?
Ono što smo od podataka dobili od Instituta za javno zdravlje jeste da u Republici Srbiji ukupno zaposleno 453 lekara sa specijalizacijom ginekologije i akušerstva. Međutim, ono što je nama veoma bitno jeste koliko u svakoj godini lekara sa ovom specijalizacijom odlazi u penziju, a koliko je odobrenih specijalizacija? Mi ono što smo dobili jeste da u 2024. godini odlazi u penziju 31 ginekolog, a u 2025. godini 44 ginekologa, a na specijalizaciji koji su upisali 2020. godine je 15 ginekologa, 2021. godine 18. Ono što mi ne znamo koliko je tih volonterskih specijalizacija i zašto Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje „Batut“ ne poseduje ove informacije.
Isto tako već godinama se hvalite da posedujete brojne baze podataka i da možemo da dobijemo sve informacije, a ovde na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja odgovori organ na nacionalnom nivou da ne poseduje takve podatke.
Mi vas pitamo, zašto i gde su ti podaci i ko vodi brigu o ovim specijalizacijama?
Kada je u pitanju treće pitanje, tiče se upravljanja planiranja potreba. Naše pitanje je, da li poseduje Ministarstvo zdravlja godišnji program za rad i razvoj zdravstvenih ustanova? Mi znamo da svaka ustanova ima obavezu da svake godine podnese programa rada i razvoja zdravstvene ustanove i na taj način mora da formira svoj budžet.
Ako ne posedujemo taj program i ako on nije vidljiv mi opravdano kao građani ove zemlje možemo da pitamo na koji način se formira rad celog zdravstvenog sistema? I, zbog toga je ovo naše pitanje, da li Ministarstvo zdravlja sarađuje sa zdravstvenim ustanovama, da li Ministarstvo zdravlja ima godišnji program koji pokazuje trenutni rad i razvoj zdravstvenih ustanova i šta planira u nekom narednom periodu?
Nema problema, evo skratiću.
Četvrto pitanje je pitanje formiranja zdravstvenih centara, dakle, zašto se još uvek nisu formirali zdravstveni centri kada su imali obavezu po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti da se formiraju i na osnovu odluka Vlade, npr. Zdravstveni centar Smederevo nije se formirao u praktičnom smislu, iako postoji odluka, pa je moje pitanje – zašto svi nisu formirani u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti? Hvala.