Hvala, predsednice.

Mi smo podneli amandman na član 4. koji reguliše javnost rada Alimentacionog fonda, ali smo se najviše bazirali na stav 2. koji reguliše sadržaj, odnosno izveštaj Alimentacionog fonda o radu.

Mi smo, u stvari, želeli da dopunimo izveštaj, odnosno njegovu sadržinu, jer ovo što je predviđeno zakonom apsolutno ne može da se zaključi kako taj fond radi, jer on sadrži samo dve stavke i ne možemo ni smatrati da je reč o izveštaju ako je u pitanju samo informacija o prihodima i u trošenju novca iz Alimentacionog fonda.

Naš predlog se odnosi i na deo o broju primljenih zahteva od javnih izvršitelja, koliko je rešenja doneta, odnosno koliko rešenja je odobreno i onih rešenja kojima je odbijen zahtev o privremenom izdržavanju.

Pošto je Vlada Republike Srbije odbila ovaj amandman, nije mi baš najjasnije zbog čega je to uradila, ali kaže da zakon dovoljno precizira u pogledu sadržine izveštaja koji objavljuje Alimentacioni fond.

Ja mislim da je veoma bitno da se dopuni ovaj član, ovaj stav iz razloga sudske prakse, iz razloga uvida izvršitelja u rad Alimentacionog fonda, a takođe možemo da zaštitimo na ovaj način i prava deteta, odnosno roditelja koji su podneli ove zahteve preko javnih izvršitelja, tako da ja više mislim da je ovo tehnička stvar koja će doprineti većoj javnosti rada i transparentnosti, tako da apsolutno ne vidim razlog zbog čega se odbija ovaj amandman.

Hvala.

Član 6. je jedini član koji govori o načinu na koje dete može da ostari svoje pravo iz Alimentacionog fonda, ali kako vidimo iz ove sadržine detetu se u stvari na neki način i uskraćuje pravo da u nekom objektivnom roku može da dobije sredstva iz Alimentacionog fonda zato što je u ovom zakonu u stvari i predviđeno da kada predmet preuzme javni izvršitelj da on treba da sačeka još dva meseca da proveri da li će dužnik, odnosno jedan roditelj da isplati svoju obavezu i da dete dobije nadoknadu koja ima po zakonu pravo.

Naš predlog je u ovom slučaju da se taj period skrati i da bude u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, jer sam zakon predviđa da dužnik treba svoju obavezu da izvrši u roku od osam dana. Tako da nije jasno zašto smo ovde produžili taj rok na dva meseca i plus ovih osam dana? To je više od dva meseca.

Sa druge strane, izvršitelj dakle ima obavezu da tek nakon osam dana pita dete da li je saglasno da se on obrati Alimentacionom fondu i tu dodajemo još osam dana i onda možemo da uzmemo u obzir i dostavljanje i odbijanje za prihvat dopisa koji šalje javni izvršitelj.

Dakle, naš predlog je da kada se podnosi predlog za izvršenje da se dete odmah izjasni da li je saglasno da se javni izvršitelj obrati Alimentacionom fondu. Dakle, skraćujemo vreme, dva meseca i osam dana, i na taj način pomažemo da dete ranije ostvari svoje pravo.

Takođe, u slučaju da dete izostavi, odnosno njegov zakonski zastupnik izostavi da se izjasni o predlogu za izvršenje mi smo predložili da tek u tom slučaju javni izvršitelj može da pošalje dopis i da u ovim rokovima pita dete ili zakonskog zastupnika da li je saglasno da se izvršitelj obrati Alimentacionom fondu.

Mi svakako smatramo da ovaj dodatni rok od dva meseca je na štetu deteta i da ga treba apsolutno izbaciti iz ovog člana.

Mi smatramo da na ovaj način ako se ostave ova dva meseca, da se na taj način štiti jedino dužnik, a da se dete dovodi u jedan nepovoljniji i lošiji položaj.

Takođe, videli smo i obrazloženje Vlade na ovaj naš amandman da kaže da je izdržavanje u ovom slučaju samo privremeno. Nama je to jasno, mi ni ne mislimo da će se postići druga svrha ukoliko se omogući detetu da se izjasni na ovaj način o zahtevu za Alimentacioni fond i smatramo da je ovo što smo predložili jedini način da se u pravom procesnom smislu zaštite prava deteta. Hvala.

Hvala.

Ovaj član bi trebalo da reguliše iznose koje dete može da dobije od Alimentacionog fonda, međutim, mi mislimo da je u potpunosti pogrešan ovaj član i nije u interesu dece uopšte, jer se u ovom članu kaže da dete ima pravo na maksimalni iznos, trenutno je 25.000 dinara. Taj iznos se očigledno može menjati, u zavisnosti od toga kako proceni ministarstvo koje je nadležno za brigu o porodici.

Međutim, ovaj član takođe ne reguliše na koji način će se menjati odluka Alimentacionog fonda, ako dođe do povećanja minimalnog iznosa po jednom roditelju, tako da smatramo da je bolje rešenje u ovom članu da taj iznos bude utvrđen u izvršnoj ispravi i da po toj izvršnoj ispravi, koja je i osnov za pokretanje izvršnog postupka, odlučuje i Alimentacioni fond.

Treći stav ovog istog člana govori o tome da će rešenje koje donese Alimentacioni fond važiti za ubuduće, dakle od trenutka kada to rešenje postane pravosnažno. Mi mislimo takođe da je to skraćivanje prava i da treba da se pomeri na neki raniji trenutak, a to je kada se donese rešenje o izvršenju. U svakom slučaju, dete se ne bi obratilo ni izvršitelju ni Alimentacionom fondu da je roditelj želeo, mogao, hteo da plaća svoju obavezu, tako da pravi trenutak kada treba da se donese odluka o pravu deteta je kada se donese rešenje o izvršenju.

Takođe bih se samo kratko osvrnula i na reči poslanika Nikolića koji je rekao da može da dođe do zloupotrebe. Mi za svaki pravni institut možemo da kažemo da može da dođe do zloupotrebe, ali postoje razni drugi mehanizmi pravni kojima te zloupotrebe mogu bit sankcionisane ili sprečene. Tako da, apsolutno ne može biti argumentacija zloupotreba nekog prava zato što je određeno ovih 25.000, odnosno da je neki minimum u stvari za dete maksimum.

Kada je u pitanju jednakost, Vlada je rekla da je određeno da je maksimalni iznos 25.000 dinara, odnosno ova Odluka ministarstva, da bi sva deca bila jednaka. Pa, neće ni po ovom rešenju biti sva jednaka. Kažem, maksimalni iznos, što znači da će biti i onih manji. Kao što sam rekla i u prethodnom izlaganju, nemamo nikakve kriterijume kako će odlučivati, koje dete će dobiti 25.000 dinara, a koje dete će dobiti manji iznos. Tako da je nekako najprihvatljivije da se uzme u obzir izvršna isprava i da, u stvari, dete stiče pravo onog trenutka kada se donese rešenje o izvršenju.

Vlada je rekla – imućni roditelji bi bili privilegovani. Smatram daje to pogrešna argumentacija, jer ako je neko imućan, o tome govore njegovi prihodi, njegova imovina, smatram da izvršitelj ako je neko imućan može da ostvari uvid u prihode i imovinu. Verujem da neko ko uđe u ovakav postupak nije sigurno imućan i da se ovaj postupak više odnosi na neke koji imaju minimalno ili su bez prihoda.

Hvala.

Član 12. je najsporniji član ovog zakona, zato što apsolutno nije u interesu deteta. Ovo je jedna kazna za dete koje može bude i nakon 10, ili 12 godina, u zavisnosti od toga koji period će dete primati naknadu iz Alimentacionog fonda.

Dakle, ono što je predviđeno u Predlogu zakona se kaže da će dete, ako je naslednik, morati da plati sve dugove oca, ili majke koji nisu hteli da izdržavaju u određenom periodu. Dakle, ako dete dobije sredstva iz Alimentacionog fonda, roditelj nema sredstava da isplati taj iznos Alimentacionom fondu, Alimentacioni fond može bilo kada u bilo kom trenutku da tuži dužnika, a ako ne tuži dužnika, onda onaj koji je nasledio, a to može biti dete koje nasleđuje imovinu od npr. od svoje babe, dede, ukoliko na primer njegov otac premine u tom periodu. Samo ću ovde da kažem koliko bi bio taj iznos u ovom trenutku ako bi dete primalo 25 hiljada dinara za period od 10 godina, ako bi Alimentacioni fond tužio izvršnog dužnika, dakle, dete bi moralo da vrati sa kamatom oko 50, 60 hiljada evra. Dakle, što bi dete nasledilo sa kamatom ne bi moglo da dobije uopšte kao svoj nasledni deo već bi ono bilo sankcionisano, zato što je dobijalo sredstva iz Alimentacionog fonda.

Zbog toga je naš predlog da se dete koje je naslednik izvršnog dužnika, da se bukvalno ukloni iz ovog člana, odnosno ovog stava i da taj stav u stvari glasi – da u slučaju smrti dužnika izdržavanja za ispunjenje potraživanja Republike Srbije odgovaraju njegovi naslednici do visine vrednosti nasleđene imovine, osim ako je dete naslednik i to ono dete koje je bilo korisnik Alimentacionog fonda.

Dakle, ne smemo da imamo u ovom zakonu član koji će biti sankcija i kazna za dete koje je naslednik i koje je primalo sredstva iz Alimentacionog fonda. Vlada je obrazložila to što je odbila ovaj naš amandman sa argumentacijom da cilj ovog zakona nije da se izdržavanje deteta definitivno prebaci na Alimentacioni fond, ja se sa tim mogu složiti, ali ovakvo rešenje je 100% sankcija i kažnjavanje deteta, koje će biti u nekom narednom periodu, pa i u periodu od 10 godina, a znamo da u ovom zakonu ste definisali potraživanja Alimentacionog fonda nikada ne zastareva. Dakle, treba da računamo kamatu i sudske troškove, pošto očigledno da ćete tužiti dete u nekom trenutku. Hvala.

Poštovane građanke i građani, pred nama je zakon koji nosi naziv Zakon o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda.

Međutim, kada pogledamo članove ovog zakona i njihovu sadržinu, mi u stvari vidimo, možemo da zaključimo da je skoro pa nemoguće ostvariti ovo pravo iz samog naziva zakona.

Mi smo podneli nekoliko amandmana, a ti amandmani se odnose kako na sredstva, tako i na postupak i na onaj deo koji se odnosi i na refundaciju od dužnika.

Što se tiče sredstava za finansiranje, nije nam jasno ovo što ste opredelili, dakle, što ste izdvojili 500.000.000 dinara za pola godine, a rekli ste, i to su zvanični statistički podaci, da je oko 200.000 dece koja ne dobijaju alimentaciju. A onda ste opredelili da je taj iznos mesečni maksimalni 25.000 dinara. Kada sad sve to pomnožimo, mi vidimo da su ta sredstva koja su odvojena za pola godine u stvari samo 10% potreba dece za jedan mesec.

Mi iz ovog zakona takođe ne vidimo na koji način će Alimentacioni fond odbijati ili usvajati zahteve ove dece. Dakle, koji su to kriterijumi, kako ste vi opredelili, ako ispunjava sve uslove, koje dete će biti odbijeno ili možda su ovi iznosi od 25.000 dinara u stvari maksimalni, a da će deca dobijati po dve-tri hiljade dinara.

Što se tiče postupka, potpuno je neprihvatljiv postupak koji ste predvideli ovim zakonom, a juče smo čuli od ministarke Macure da je rekla da deca ne treba da idu na sud. To apsolutno nije tačno. Dakle, mi ovom izjavom vidimo da je ministarka dovela u zabludu porodice. Kako ne moraju da idu u sudski postupak, kad je sudski postupak i odluka suda osnov da bi dete dobilo iznose iz Alimentacionog fonda? Dakle, mora da postoji sudska presuda kojom se određuje iznos i pravo na alimentaciju od roditelja koji treba da plaća. Takođe, ona misli da izvršitelj ima jedan čarobni štapić i, kako je rekla, da treba da zamoli roditelja koji ne plaća alimentaciju. Ne, ne treba da zamoli roditelja uopšte, već to sud šalje rešenje o izvršenju. Dakle, to je obaveza, ne treba da bude nikakva molba i izvršitelj svakako znamo da ne moli.

Ono što se zaboravilo potpuno ovim zakonom, a tiče se takođe postupka su deca koja su živela u vanbračnim zajednicama ili uopšte ako nije postojala zajednica između partnera, dakle, mora opet da postoji sudska odluka kojom se utvrđuje pravo dece. Dakle, kompletno smo zaboravili u ovom zakonu jednu kategoriju dece, pa je pitanje kako će ona ostvariti ovo pravo, ako ne moraju u sudski postupak.

Zatim, ministarka je takođe juče rekla da je dovoljno da nema transfera dva meseca. I to isto nije tačno. Dakle, nije tačno da ne treba da bude transfera dva meseca, nego ste vi u ovom zakonu opredelili da ukoliko od donošenja rešenja o izvršenju ne postoji izvršenje dva meseca, tek onda se dete pita da li je saglasno da se izvršitelj obrati Alimentacionom fondu. Dakle, ta dva meseca koja vi pominjete nisu tačna. Taj period je mnogo duži.

Takođe, juče je narodna poslanica Ana Brnabić, koja je i podnela ovaj predlog zakona, rekla sledeće – da se sredstva isplaćuju isto tako nakon dva meseca, dakle, najkasnije nakon dva meseca od pokretanja izvršnog postupka. Evo, ja sam računala sve rokove i uzela sam čak i u obzir da, na primer, izvršni dužnik ne želi da primi rešenje o izvršenju i to možemo da dođemo do nekih par meseci od pokretanja samog postupka. Dakle, vašim izjavama juče doveli ste u zabludu decu i roditelje koji čekaju na ovu alimentaciju.

Zatim, odluka Fonda, čeka se 15 dana da Fond donese odluku i to što je najporaznije, za buduće vreme. Dakle, od trenutka kada se donese odluka, tek od tada dete stiče pravo na naknadu iz Alimentacionog fonda. Dakle, neka daleka budućnost, a s obzirom na to da ne znamo koji su kriterijumi kako ćete odlučivati da li neko dete ispunjava uslove, da li će dobiti ta sredstva, možemo da kažemo da je to neka buduća neizvesna radnja, i to nešto daleko, daleko u budućnosti.

Kada je u pitanju iznos, takođe, rekli ste da je maksimalan iznos 25.000 dinara, a to znači da se zanemaruje apsolutno presuda, i to pravosnažna presuda koja je osnov za pokretanje ovog postupka. Nema nijednog kriterijuma kako će Alimentacioni fond da odlučuje koje dete treba da dobije 25.000 dinara, koje će da dobije 12.000 dinara, koje će da dobije tri hiljade dinara. Dakle, vi ste rekli da je to maksimalno 25.000 dinara, a nismo dobili informaciju kako ćete takođe da usklađujete visine koje odredi Alimentacioni fond, s obzirom na to da ministarstvo koje je nadležno za brigu o porodici može da menja one minimalne iznose za hraniteljske porodice. Dakle, trenutno je 25.000 dinara minimalno po roditelju. A šta ćemo da radimo ako se u međuvremenu taj iznos poveća? Kako će dete da ostvari to povećanje u odnosu na Alimentacioni fond, ako roditelj ne plaća i dalje tu alimentaciju? Dakle, za to u ovom zakonu apsolutno ne postoji nikakva procedura.

I konačno, što se tiče refundacije za alimentaciju, vi ste ovde predvideli da dug koji Alimentacioni fond ima u odnosu na izvršnog dužnika, odnosno na roditelja koji ne plaća alimentaciju, snosi naslednik. Naslednik može da bude i dete koje je dobijalo alimentaciju. Dakle, prosto je neprihvatljiva ovakva odredba da dete koje nije dobijalo alimentaciju u nekom budućem postupku bude kažnjeno i da ne dobije svoj nasledni deo.

Takođe, treba izračunati kamatu. Dakle, ako se to desi posle 10 godina, kamata može da bude veća i od osnovnog duga, tako da apsolutno je dete kažnjeno zato što mu roditelj nije davao alimentaciju. Ovaj zakon ne predstavlja nikakvu zaštitu dece i zaštitu njihovih prava.

Mi smo predložili amandmane o kojima ćemo kasnije govoriti detaljnije. Hvala.

Poštovane građanke i građani, juče smo čuli da je gospodin Macut pričao o zdravstvu i izneo nekih 15 rečenica o svojim planovima kako bi to zdravstvo trebalo da nam bude, a mi kažemo da je to zdravstvo kojem je potrebna intenzivna nega, ali ne ono zdravstvo i ne ona intenzivna nega gde se virusi i bakterije porede sa nekim buvama koje skaču, već ono zdravstvo koje je sigurno i stabilno za sve pacijente.

Mi pitamo gospodina Macuta da li je to zdravstvo gde neovlašćena fizička lica ulaze u intenzivnu negu, ugrožavaju život i zdravlje pacijenata? Da li je to ono zdravstvo gde neovlašćena fizička lica dobijaju na uvid medicinsku dokumentaciju pacijenata, gde su kamere, gde je 20 kamera upereno u lice pacijentima koji imaju potrebu za intenzivnom medicinskom negom? Mi ne želimo takvo zdravstvo. Mi želimo zdravstvo koje je u interesu pacijenta, a takođe očekujemo od gospodina Macuta da kaže ko će odgovarati za kršenje prava pacijenata, ko će odgovarati za ugrožavanje zdravlja i života ovih pacijenata.

Vi ste u nekim svojim planovima rekli da ćete da rešite problem liste čekanja. Ja vas takođe pitam kako ponovo da rešite te liste čekanja? Zar ih već jednom nismo u potpunosti rešili? Koje su to liste čekanja? Da li su to liste čekanja gde zabranjujete pacijentima da se prijave na liste čekanja? Da li su to te liste čekanja i kako ćete da rešite problem zapošljavanja?

Vi ste ovde rekli povratak radnika iz dijaspore, ali ono što je najveći problem je da planirate nova zapošljavanja, nove edukacije, nove sistematizacije, ali vama „Batut“ nema podatke o volonterskim specijalizacijama, a kažete da će specijalizacije biti planirane, uključujući i volonterske specijalizacije.

Ja takođe mogu sada da vas pitam zašto nijednom niste pomenuli da li je to rešenje Četvrte industrijske revolucije? Da li se na to pozivate?

Takođe, rekli ste da ćete rešiti preventivne preglede i da ćemo imati neke karavane zdravlja, a zaboravili ste da nas informišete i da nam kažete da trećina žena svake godine već godinama premine od karcinoma grlića materice ili dojki. Vi ste to zaboravili da kažete, da mi nećemo nikakve karavane, mi hoćemo stabilan zdravstveni sistem. O tome niste rekli ni reč. Hoćemo stabilan zdravstveni sistem i preventivne preglede koji su organizovani u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Takođe, od 2019. godine niste uspeli da registrujete nijedan zdravstveni centar, pa vas pitamo takođe kako ti zdravstveni centri rade? Da li je to vaš taj kontinuitet o kome pričate? Mi vas molimo da vi prekinete ovakav kontinuitet i da uredite ovaj zdravstveni sistem kako bismo mogli da imamo poverenje i da budemo sigurni u okviru zdravstvenog sistema.

Hvala.

Poštovane građanke i građani, mi smo danas čuli različite informacije od onih koji su protiv ovog predloga zakona a sve te činjenice koje smo od njih čuli, pokazuju samo jednu stvar, a to je da Srbija apsolutno nije spremna niti da sprovede istraživanje, niti rudarenje niti da uradi monitoring, odnosno nadzor nad ovim projektom. Zašto nije spremna?

Zato što je uništila sve svoje kapacitete da uradi monitoring ovog projekta, a to znači da nemamo inspektore koji bi mogli da nam ukažu na sve nepravilnosti tokom trajanja ovog projekta.

Zašto je to tako? Koje su to činjenice koje nam još jednom pokazuju, to je da na primer Ministarstvo zdravlja, odnosno Vlada Republike Srbije, od 2019. godine do danas, nije čak uspela da ubedi jednu zdravstvenu ustanovu da postupi po odlukama Ministarstva zdravlja i Vlade Republike Srbije.

Takođe, nije uspela da sprovede ni nadzor nad školama, gde nam deci padaju plafoni na glavu. Šta još nije uspela? Nije uspela da sprovede vakcinisanje beba u Narodnom frontu, gde je dato pogrešno 600 vakcina.

Dakle, svi ovi primeri nam pokazuju da Republika Srbija apsolutno čak nije spremna da sprovede ni jedan jedini nadzor, pa se pitamo kako bi sprovela nadzor ako bi došlo do nekog ozbiljnog akcidenta?

Više smo stvari čuli što se tiče voda, dakle, da li imamo dovoljno voda u ovom području, kakvog su one kvaliteta. Čuli smo različita mišljenja, potpuno suprotna, a na primer usvojili ste Strategiju upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije 2017. godine do 2034. godine, pa ste sami sebe demantovali u odnosu na ovu strategiju. U strategiji ste naveli da je ovo područje bogato i površinskim i podzemnim vodama, zatim ste naveli da je ovo visokokvalitetna voda i da se mogu koristiti podzemne vode iz Mačve i Posavine.

Takođe, niste nam saopštili, a ovde piše u ovom dokumentu da će se vode sa ovog područja koristiti za vodosnadbevanje i grada Beograda i celog ovog područja.

Dakle, vi prvo kažete kako ove vode nisu kvalitetne, onda kažete da jesu kvalitetne. Zatim, kažete da ih ima dovoljno, pa da ih nema dovoljno. Pa, odlučite se jel ih ima dovoljno ili ih nema dovoljno i kakvog su kvaliteta.

Zatim, što se tiče potrošnje, kažete da se neće desiti ništa u ovom području što se tiče potrošnje vode i da će ljudi moći da se bave i poljoprivredom i stočarstvom, a u stvari, niste nam saopštili da će doći do isušivanja ovog tla.

Da li će te vi snižavati nivo ovih podzemnih voda ili ćete koristiti u sekundi 37 do 38 litara u toku rudarenja, to je nebitno, u svakom slučaju, neće biti moguće da ovi ljudi se u ovom području bave poljoprivredom.

Tako da, vi ste nama ovde u stvari dali neke informacije koje apsolutno nisu tačne, što govori da niste spremni da sprovedete i radite nadzor nad ovim projektom i da informacije koje se nalaze u ovom projektu nisu tačne.

Zeleno Levi front je podneo amandman koji se tiče projekta izgradnje komunalne infrastrukture. Mi smatramo da je neophodno dodati određena sredstva za ovaj projekat, s obzirom na to da imamo dovoljno sredstava na izgradnji nacionalnog fudbalskog stadiona, a posebno zbog toga što nam je potpuno neprihvatljivo da je Republika Srbija kao ekonomski tigar prihvatila, a mi ne možemo da prihvatimo da samo 63% domaćinstava u Republici Srbiji je priključeno na kanalizacionu mrežu, što je ukupno 65% od svih građanki i građana Republike Srbije.

Nešto malo bolja situacija je u velikim gradovima. Ako vidimo i prigradska naselja velikih gradova, mi ćemo videti da tu postoji velika razlika, a da ne pominjem koja razlika i koliko je velika ta razlika u ovoj infrastrukturi kada su u pitanju manji gradovi. Neophodno je da se ova sredstva sa nacionalnog stadiona prebace na ovaj projekat kako bi svi građani i građanke imali bolju infrastrukturu, odnosno da se ovaj ekonomski tigar ne bi pretvorio u jednu kišnu glistu i da ne dobiju građani sanitarnu zaštitu i ekološku zaštitu.

Posebno bih istakla ministru Martinoviću, da Zeleno Levi front ne reciklira ni jednu i nikakvu politiku, ni sada ni iz prethodnog perioda, već da ima svoju sopstvenu politiku koja se bavi jedino recikliranjem, dakle recikliranjem papira, plastike i drugih materijala.

Takođe, ljudi koji predstavljaju Zeleno Levi front su ljudi koji su se aktivirali zbog vaše politike iz 90-tih koja je ponovo stupila na scenu, a koja nas je 90-tih držala zatvorene pod sankcijama i u neimaštini. Ono što se sada pokazalo kao vaša politika, jeste da u toku svake godine iz Srbije trajno ode 26.000 ljudi, a kao što su vaši poslanici juče rekli jedino koliko se trajno vrati u Srbiju su tri porodice.

Mi ne recikliramo nikakvu politiku, niti smo deo bilo kakve reciklirane politike. Imamo svoju politiku i njome se ponosimo. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovane građanke i građani, prvo bih želela da se osvrnem na Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom i htela bih par reči o lažnoj brizi ministarke za brigu o porodici i demografiji koja je juče izjavila da je ukinut katastarski prihod u cilju da bi se olakšala procedura ostvarivanja prava. Međutim, ako pogledamo malo unazad, videćemo da je ovakva odluka morala biti doneta i da je ovo moralo da bude u ovom zakonu zbog toga što je prošle godine u oktobru mesecu usvojen jedan drugi zakon, odnosno izmene i dopune u kojima je ovaj pojam i ova kategorija potpuno izbrisana iz ovog zakona i nije moguće uopšte da katastarski prihod bude uslov za ostvarivanje bilo kojeg prava koje se nalazi u Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom. Dakle, ako je postojala ikakva namera da se olakšaju procedure, zašto to nije urađeno i u svim drugim procedurama za ostvarivanje ovog prava? Izbrisali smo katastarski prihod, ali smo zato ostavili posedovanje dva hektara zemlje, a ne znamo koji su kriterijumi drugi za ostvarivanje ovog prava.

Ovo što se učinilo u stvari nije olakšavanje ostvarivanja prava, već je to samo postavljanje jednog većeg tereta svima onima koji mogu biti korisnici finansijske podrške porodici sa decom.

Drugo, ako postojala namera da ovaj zakon prati potrebe svih korisnika u Republici Srbiji, možemo da pitamo – zašto ovaj zakon nije usklađen sa tim potrebama u potpunosti? Na primer, zašto se u članu 11. nije dopunila tačka 6) – deca sa invaliditetom i deca sa retkim bolestima. Takođe, član 35. i zašto ovaj zakon moramo da menjamo svake godine i ja svakako ne bih bila ponosna da znam da je Ustavni sud i odluka Ustavnog suda je da ovaj zakon nije u skladu sa Ustavom. Prati, dakle, svaku izmenu i svaku dopunu ovog zakona. Vi u stvari svim izmenama i dopunama ovog zakona dodatno postupate protiv Ustava.

Takođe, što se tiče budžeta, htela bih samo da napomenem, što se tiče socijalne zaštite, da se socijalne usluge tačno ni ne vide u ovom budžetu. Mi ne možemo da znamo sve socijalne usluge koje su uključene u ovaj budžet, ali takođe znamo da on ne obuhvata sve kategorije. Prva kategorija jesu mladi koji su završili školu i koji imaju određene potrebe i koji su potpuno izopšteni iz ovog sistema, odnosno nemaju personalnog pratioca, odnosno ličnog pratioca, nemaju mogućnost boravka. To ništa ne vidimo sada u ovom budžetu i to je jedna kategorija koja je stalno diskriminisana i koja nema uopšte zadovoljene svoje potrebe, a samim tim, ako već pričamo o Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, šta je sa tim porodicama na čiji teret pada briga o ovoj deci?

Ono što još nema ni u budžetu, ni u ovom zakonu jesu potrebe školske dece, pa opet napominjem decu sa retkim bolestima. Dakle, imamo decu koja se nalaze u predškolskim ustanovama i u vrtićima, ali su ova deca koja se nalaze u školama potpuno zanemarena i njihove potrebe su takođe potpuno zanemarene.

Kada se radi o zdravstvu, ministar finansija je juče rekao da nikada više nije uloženo u zdravstvo, pet milijardi i 500 miliona dinara. Ja samo mogu da pitam – kako se priča o projektima, kako se priča o planiranju zdravstvene zaštite kada mi apsolutno nemamo nikakve baze podataka na osnovu kojih bi se zdravstvena zaštita mogla uopšte planirati?

Drugo, ovakvim budžetom i postupanjem i gradskih i lokalnih vlasti, a i Vlade Republike Srbije vidimo da se u stvari pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti potpuno uništava. Mi vidimo da smo uništili apoteke u javnoj svojini koje predstavljaju primarnu zdravstvenu zaštitu, koje su nama bile blizu domova zdravlja, koje su takođe primarna zdravstven zaštita, pa mi tačno vidimo da ustvari nama ta primarna zdravstvena zaštita će biti veoma daleka i da će mnoga naša prava biti potpuno uskraćena. Isto se to radi sa institutima i zavodima za javno zdravlje.

Sledeća tačka jesu skeneri. Mi pričamo da smo skenere, odnosno liste čekanja za pružanje usluga snimanja skenerom, da smo mi te usluge stavili na nulu, da nema pacijenata koji su na listama čekanja. Pitanje je, ako smo to uspeli da uradimo za osam sati, jedan dan, zašto onda građani čekaju po nekoliko godina da dođu do ove usluge i šta to znači? Ja mogu samo da zaključim da vi dovodite sve nas kao građane i pacijente da budemo u jednoj patnji i bolu, da trpimo to što ne možemo da dobijemo zdravstvene usluge. Verujem da je to jedna namera da nam se uskrate prava iz zdravstvene zaštite. Hvala.

Hvala, predsedavajuća. Mi smo podneli amandman na član 3, kojim smo predložili da se primena ovog zakona pomeri na 1. januar 2025. godine, iz razloga što se nadamo da od avgusta 2024. do januara 2025. godine ima dovoljno vremena da razmislite i da budete pravno kreativni i da promenite objekat koji je predmet ovog ugovora, odnosno da umesto Nacionalnog stadiona postoji lista zdravstvenih ustanova za koje je neophodno da postoji urbana infrastruktura i, kako ovde kaže, pristupna saobraćajnica. Ne samo jedna, nego za sve zdravstvene ustanove kojima je to potrebno.

Ne pričam ovde samo o Beogradu, već i o drugim zdravstvenim ustanovama u Srbiji. A kad kažem – pristup, mogu da kažem da nijedna zdravstvena ustanova nije u potpunosti pristupna građanima i pacijentima, a posebno mogu da pomenem Tiršovu, Institut za majku i dete i Sokobanjsku, koja je klinika za rehabilitaciju.

Dakle, sve ove zdravstvene ustanove nemaju ni dobru infrastrukturu kada su u pitanju osobe sa invaliditetom, dakle, one ne mogu da priđu zdravstvenim ustanovama, a ono što je najveći problem jeste parking prostor. Dakle, ako želimo da omogućimo da zdravstvene ustanove budu dostupne pacijentima, mi moramo da im regulišemo i parking, odnosno da ne kruže jedno sat vremena oko svih zdravstvenih ustanova, posebno u Beogradu.

Ja bih se ovde takođe osvrnula i ne reči guvernerke, koja kaže da se zaduživanje zloupotrebljava i da se neko zadužuje za letovanje, a mi se zadužujemo za budućnost. Pa ne znam kako je zaduživanje za stadion budućnost. Za nas je bolnica nešto što predstavlja budućnost, a posebno tamo gde se žene porađaju i gde se leče deca. Hvala.

Mi smo u ovom amandmanu podneli predlog za uvođenje još jednog stava koji bi se ticao zaštite prava članova domaćinstva, jer kada čitamo ovaj predlog izmena i dopuna nije baš najjasnije da li bi pojedina prava ovih lica bila uskraćena, a najviše ona prava koja se odnose na njihova radna prava i zbog toga smo mi u ovom amandmanu predložili da se zabrana korišćenja ovog stana, za obavljanje delatnosti, ne odnosi na članove domaćinstva, dakle ne postoji nikakav ni pravni ni politički razlog da se članovima domaćinstva uskrate ova prava što bi značilo da je njima u potpunosti uskraćeno obavljanje nekih delatnosti, prijava delatnosti na ovim stanovima, čak i ako mogu da obavljaju tu delatnost iz svojih stanova.

Dakle, samo zbog toga što su oni članovi ovog domaćinstva oni ne bi bili u mogućnosti da obavljaju svoju delatnost, bili bi izloženi još jednom dodatnom trošku i morali bi da zakupe neki drugi poslovni prostor. Ono što je nama bitno i gde smo ovde napravili jedno ograničenje, jeste da takva vrsta delatnosti ne bi uticala i ugrožavala stanovanje vlasnika ovog stana.

Mi smatramo da članovi domaćinstva ne mogu biti ograničeni u svojim pravima, da se na njih u potpunosti mora primeniti zakon o radu i da njima mora biti omogućeno da delatnost obavljaju u ovom stanu. Naravno, mi smatramo da treba u potpunosti zaštititi i prava vlasnika ovog stana i zato smo smatrali da treba dodati ovaj stav i da dotadašnji stavovi koji su predloženi 4. postaje stav 5.

Mi smo podneli amandman da se zameni reč – jednom – dva puta, da ova kontrola bude dva puta godišnje, s tim što bi trebalo da budu jasni i precizni uslovi za ovu kontrolu, jer ako postoji realna i objektivna namera zakonodavca, odnosno da se spreči zloupotreba prava na kupovinu stana po povoljnijim uslovima, smatramo da bi ova kontrola morala da bude mnogo jasnija, mnogo detaljnija i mnogo objektivnija.

Dakle, iz ovog Predloga zakona se ništa od toga ne vidi, pa samim tim sumnjamo uopšte i u nameru što se tiče ove kontrole da li bi ona mogla biti sprovedena na ovaj objektivan način. Hvala.

Poštovane građanke i borkinje za svoja prava u zemlji koja vam apsolutno ništa ne veruje, ali zato u deklaraciji o kojoj razgovaramo u tački 39. Republika Srbija osniva fond „Deca nam se rađala“.

Mi možemo otvoreno da pitamo, pod kojim uslovima nam se deca rađala? Zato što ćutite na sve ono što žene prijavljuju, ćutite na akušersko nasilje. Do sada ste ćutali, do pre par dana ste ćutali, a onda ste počeli žene da osuđujete, govoreći da je prijava akušerskog nasilja deo nekakve svetske agende protiv rađanja. Zato se hvalite izgradnjom najmodernijeg stadiona. Zato vas otvoreno pitam, da li se očekuje da uslovi na tim stadionima budu bolji za porođaje i za ginekološko-akušerke klinike, nego oni koji su sada trenutno u zdravstvenim ustanovama?

Žene su primorane da prijavljuju javno akušersko nasilje, da se bore za svoja prava. Vi im i dalje ne verujete. Pa, su opet morali, evo da nam slikaju kakvi su uslovi u zdravstvenim ustanovama, pa se nadam da ćete im sada poverovati, da je ovo za održavanje higijene, a da su ovo sobe u kojima se one trenutno nalaze i borave. Više puta su se žene obraćale svim institucijama. Nema nikakve reakcije.

Važno je da vi kažete u istoj ovoj tački da ćete donositi neke zakone i podsticajne mere. Nama zakoni ne trebaju, jer ni ove zakone ne primenjujete. Čak imamo i poseban zakon koji govori o posebnim, nekim boljim standardima i uslovima zdravstvene zaštite za decu, trudnice i porodilje, vi ništa od toga ne primenjujete.

Ono što je takođe isto sporno jeste i član 46, odnosno tačka 46. gde vi govorite o zdravstvu, ali istovremeno govoriti i o rudarstvu, pošto je nama jedno i drugo veoma bitno. Sada vas isto pitam, da li ste dobili dokument sekretara Bernske konvencije, koji vam je tražio da se izjasnite o uništavanju vode, flore i faune u predelu Homolja? Rok da se izjasnite jeste 31. juli 2024. godine. Pitam vas da li ste spremili odgovor i šta ćete da kažete na to što Bernska konvencija zabrinuta za uništavanje prirode i vode? Zašto izdajete licence za istraživanja?

Takođe bih skrenula posebnu pažnju da u tački 9. govorite da treba da se očuvala porodica. Podsećam vas da je vaša agenda bila pre nekoliko godina da ste uslovili roditelje i decu da biraju između toga da li će roditelji brinuti o svojoj deci i da li ćete deci ostaviti pravo na tuđu negu i pomoć. Ukinuli ste pravo na tuđu negu i pomoć i ostavili ste porodice bez osnovnih sredstava. U pitanju su deca koja imaju teška zdravstvena oboljenja.

Nekoliko godina smo se borili da vratimo to pravo. Da li se pitate kako su oni preživeli taj period? To je vaša agenda. I vaša je agenda da vi u ovom trenutku uplašite sve žene da one odustanu od svoje borbe i od onoga što vam pokazuju šta se dešava u zdravstvenim ustanovama.

Takođe, skrenula bih pažnju i na izjavu cele Vlade i pojedinih ministara kada su u pitanju klime u porodilištima i akušerskim ustanovama. Nije sporno da li su one radile ili ne, već način da vi kažete da se ne diže panika. Ja ću da vam kažem da sada u ovoj sali ima 23 stepena, pa ako je normalno da neko boravi u zdravstvenoj ustanovi na 40 stepeni bez klime, zašto mi ovde ne isključimo klime i kod nas ovde bude 40 stepeni. Hvala.

Poštovane građanke i građani, mi imamo nekoliko pitanja za ministra zdravlja, s obzirom da poslednje vreme vidimo ceo ovaj haos u našem zdravstvenom sistemu, a i svedoci smo da više godina ovo naše zdravstvo se raspada i propada i takođe smo svedoci da nam je kvalitet zdravstvenih usluga jedan od najnižih u Evropi.

Ono što je poražavajuće i što vidimo jeste da naše Ministarstvo zdravlja i sama Vlada nemaju uopšte nikakvu strategiju razvoja zdravstvenog sistema. O tome nam najviše ukazuju i žene koje su se javile u ovom poslednjem periodu i ukazale na sve ono što ne funkcioniše u zdravstvenom sistemu.

Zato postavljamo nekoliko pitanja, a prvo je vezano za ona pitanja koja se tiču vođenja trudnoće i porođaja. Dakle, prvo pitanje je – da li u Republici Srbiji postoje usvojeni protokoli za vođenje trudnoće i porođaja? Na sajtu Ministarstva zdravlja, iako postoji sekcija koja se zove – dokumenti, tamo ne možemo da pronađemo apsolutno nijedan dokument koji govori o nekoj strategiji, o protokolima koji se tiču vođenja trudnoće. Dakle, naša medicina ne poseduje nijedan ginekološko-akušerski dokument koji je važan ženama koje bi dobile informaciju kako funkcionišu klinike za ginekologiju i akušerstvo.

Naš Zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji ste vi usvojili 2019. godine, kaže da svaki lekar mora da radi po stručnim standardima, vodičima dobre prakse, protokolima, a mi apsolutno nemamo nijedan od ovih dokumenata. Ono što je takođe poražavajuće, kada neka od žena u bilo kojoj klinci akušerskoj, ginekološkoj, bilo kojoj službi, uopšte bolnici, pita za ove protokole, pita o svojim pravima i pita šta može da očekuje u jednoj zdravstvenoj ustanovi, ona bude osuđena što pita, a rad Ministarstva po ovom pitanju je apsolutno netransparentan. A vi se ovde sve vreme hvalite kako nam je sve dostupno i transparentno. Pa još jednom ponavljam, da vidimo gde su ti protokoli, da li Srbija uopšte ima svoje protokole, kako naši lekari rade, po kojim standardima, po kojim principima i na koji način oni imaju odgovornost prema našim građankama i pacijentkinjama u zdravstvenim ustanovama.

Drugo pitanje takođe koje se nadovezuje na protokole za vođenje trudnoće i porođaja tiče se specijalizacija isto u ovoj oblasti, dakle u oblasti ginekologije. Naše pitanje je – koliko ima ukupno lekara na specijalizaciji za ginekologiju i akušerstvo, uključujući i volonterske specijalizacije? Zašto naglašavam volonterske specijalizacije? Zbog toga što Institut za javno zdravlje, kao institut koji na nacionalnom i republičkom nivou ne poseduje ove informacije, mi smo pitali Institut o svim specijalizacijama, Institut je rekao da ne poseduje informacije o volonterskim specijalizacijama.

Mi se onda pitamo, kako se uopšte planira pružanje usluga u ginekološko-akušerskim klinikama i kako se uopšte planira razvoj reproduktivnog zdravlja, odnosno koje su to strategije koje Republika Srbija ima za razvoj zaštite reproduktivnog zdravlja?

Ono što smo od podataka dobili od Instituta za javno zdravlje jeste da u Republici Srbiji ukupno zaposleno 453 lekara sa specijalizacijom ginekologije i akušerstva. Međutim, ono što je nama veoma bitno jeste koliko u svakoj godini lekara sa ovom specijalizacijom odlazi u penziju, a koliko je odobrenih specijalizacija? Mi ono što smo dobili jeste da u 2024. godini odlazi u penziju 31 ginekolog, a u 2025. godini 44 ginekologa, a na specijalizaciji koji su upisali 2020. godine je 15 ginekologa, 2021. godine 18. Ono što mi ne znamo koliko je tih volonterskih specijalizacija i zašto Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje „Batut“ ne poseduje ove informacije.

Isto tako već godinama se hvalite da posedujete brojne baze podataka i da možemo da dobijemo sve informacije, a ovde na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja odgovori organ na nacionalnom nivou da ne poseduje takve podatke.

Mi vas pitamo, zašto i gde su ti podaci i ko vodi brigu o ovim specijalizacijama?

Kada je u pitanju treće pitanje, tiče se upravljanja planiranja potreba. Naše pitanje je, da li poseduje Ministarstvo zdravlja godišnji program za rad i razvoj zdravstvenih ustanova? Mi znamo da svaka ustanova ima obavezu da svake godine podnese programa rada i razvoja zdravstvene ustanove i na taj način mora da formira svoj budžet.

Ako ne posedujemo taj program i ako on nije vidljiv mi opravdano kao građani ove zemlje možemo da pitamo na koji način se formira rad celog zdravstvenog sistema? I, zbog toga je ovo naše pitanje, da li Ministarstvo zdravlja sarađuje sa zdravstvenim ustanovama, da li Ministarstvo zdravlja ima godišnji program koji pokazuje trenutni rad i razvoj zdravstvenih ustanova i šta planira u nekom narednom periodu?

Nema problema, evo skratiću.

Četvrto pitanje je pitanje formiranja zdravstvenih centara, dakle, zašto se još uvek nisu formirali zdravstveni centri kada su imali obavezu po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti da se formiraju i na osnovu odluka Vlade, npr. Zdravstveni centar Smederevo nije se formirao u praktičnom smislu, iako postoji odluka, pa je moje pitanje – zašto svi nisu formirani u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti? Hvala.