... i uporedite sa drugim stavkama i videćete kolika je razlika među nama.

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo nekoliko stvari koje bi valjalo raspraviti danas, kada govorimo o ovim predlozima. Jedno je ko više nije u pravosudnom sistemu. Tu pre svega mislim na gospođu Leposavu Karamarković i gospodina Đorđa Mirkovića. Drugo je pitanje koga mi to predlažemo za pravosudne i tužilačke funkcije i kako. Treće je nešto oko ukupnog metoda našeg rada.
Mi govorimo o tome da moramo menjati propise, kadrove, pre svega da bi mogli da se uhvatimo u koštac sa kriminalom, korupcijom i nekim drugim patološkim problemima u društvu. Ovo što mi radimo nema veze sa borbom protiv kriminala. Dakle, ovde postoji zabluda kako se predloženim izmenama stvari poboljšavaju, omogućava bolja borba protiv kriminala. To nije tačno. Nije bilo tačno ni u paketu onih zakona, koji su bili doneti, ni u ovim predlozima.
Dobro, kod predloga za razrešenje gospođe Karamarković je to na lični zahtev, ali da vidimo pod kojim uslovima. U samom obrazloženju se vidi pod kojim uslovima. Kod gospodina Đorđa Mirkovića to što je on razrešen je tipičan primer pritiska na pravosuđe. U obrazloženju imate, jednu za drugom, stvari koje uopšte ne stoje kao mogući razlog za razrešenje predsednika suda. Možete to silom, ali u stvarnom razumevanju ne.
Kada neko kaže da može da plati taksu i da dobije priznanicu, pa to je lakše za stranku. Sad je pitanje samo daljeg prenosa tog novca u budžet. Niko i ne spori da je taj novac stigao u budžet. Kakve to veze ima sa našom borbom protiv korupcije i kriminala? Nikakve. Kakva je to strašna stvar? Nije nikakva. Bolje je i lakše za stranke. U mnogo sudova je bilo primenjeno i pokazalo se da je mnogo bolje.
U ovim situacijama gde vam je navedeno kako postoje neke greške u izvršnim postupcima, pa mora prvo da bude razrešen sudija koji je postupao po tim predmetima, ako je uopšte u pitanju greška. Mi ovde nigde nemamo da je izjavljen pravni lek, pa da se po pravnom leku ne znam šta uradilo.
Dakle, ispitivanje zakonitog postupanja u konkretnom predmetu vezano je za onoga ko je sudio u tom predmetu ili za odluku višeg suda. Uopšte ne može nikako ministarstvo da ceni da li je to ispravno ili nije, da li treba ili ne treba, tako da je cela ta priča potpuno iskonstruisana. Meni je zaista žao gospodina Mirkovića. Ako mene pitate, on je potpuno na pravdi boga došao pod udar iz sasvim drugih razloga, a ne ovih koji se navode.
Imam malo vremena. Koga mi predlažemo, šta predlažemo i da li će to biti bolje? Neće biti bolje. Dakle, kada dođete u situaciju da nešto poboljšate u sistemu - svakako smo nasledili pravosudni sistem koji nije dobar, nesumnjivo - onda dođete u situaciju da nešto u njemu menjate. Zatičete odlične, dobre, solidne, lenje, korupmirane, raznorazne druge, sudije do dna.
Kada vi u tom kadriranju izvučete ljude koji nisu vrh i stavite ih na vrh, vi ste time upropastili sistem, zato što oni najbolji neće da rade i ne veruju vam. Oni su čekali 10 godina da dođe neko na potez i kaže, cenim stručnost, vrednoću, inteligenciju, upornost. Onda vi izvučete nekoga ko nije to i stavite da mu bude šef. On kaže, neću da radim i neću da dam sve od sebe.
Šta to znači? To znači sledeće: gospođa Sonja Brkić nikada u svojoj karijeri nije bila sudija okružnog suda, osim što je bila izabrana za predsednika okružnog suda. Već je to bio vrlo veliki skok od dugogodišnjeg sudije opštinskog suda do predsednika okružnog suda; to je teorijski moguće, ali u izuzetnim slučajevima. To sam tada podržao, kvalitetan kadar, ali to je maksimum.
Vi sada osobu koja nikada u stvari u karijeri nije bila ni sudija okružnog suda, stavljate da bude sudija Vrhovnog suda i odmah predsednik tog suda. To ne može. Takvim postupkom upropaštavate sistem, mislite da je moguće nekakvim kadrovskim rešenjima, po nekim drugim kriterijumima, podobnosti, rešavati probleme; nije moguće. To se obilo o glavu kada se postavljao ranije republički tužilac, gospodin Simić. On je čovek dobar, pošten, ali nije imao kapacitet da iznese tu funkciju. Tada, kada vam je to bilo rečeno, tada ste rekli, neka, važno je da imamo nekakav politički dogovor. Ne vredi, ne može dati rezultat.
Imate gospodina Baćovića za predsednika Okružnog suda u Beogradu. Molim vas, na osnovu čega se on nama preporučuje kao dobar kandidat? Čovek je bio nešto oko godinu dana predsednik Petog opštinskog suda u Beogradu, a to vreme je uglavnom proveo kao predsednik RIK-a. Ta RIK je radila nikada gore. To je najgori rad RIK-a.
Pre nego što je postao predsednik Petog opštinskog suda, uzmite njegove podatke u zadnje dve godine pre tog izbora, pre našeg dolaska na vlast, najgori rezultati i najneažurniji sudija. Pogledajte statističke podatke i videćete: čovek sa najgorim rezultatima. Onda nekoga ko dana nije bio sudija okružnog suda postavljate da bude predsednik okružnog suda. To ne može.
Sve najbolje u tom okružnom sudu će vam otići u rikverc, odnosno radiće onoliko koliko mora da ova vlast prođe, pa da više ne razmišljaju o tome. Vi ne motivišete one najbolje u tim sudovima da sada stvarno krenu i daju sve od sebe. Ne vredi, vi ste kod tog sudije imali situaciju da mu je čovek preležao u pritvoru. Ovde razrešavate čoveka zbog sudskih taksi, zato što se naplaćuju priznanicom a ne na račun. Ovoga koga predlažete za predsednika Okružnog suda u Beogradu, njemu je čovek u njegovom predmetu preležao u pritvoru. To je kao pravi kadar koji će da nam reši probleme. Nije.
Samo još jedna rečenica. Nemam biografije ovih ostalih, ali znam da je gospodin Kurtović Zlatan, o Novom Pazaru govorim, sve do sada bio sporan i nije slučajno što nije bio predsednik, jer je obavljeno sijaset konsultacija i videlo se da to nije dobro rešenje. Sada se u vanrednom stanju nešto što je bilo najavljeno pre dve godine u stvari realizuje. Dakle, put kojim se ide i dalje nije dobar.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji nekoliko pitanja, koja zaslužuju da ih ovde razmotrimo, vezano za ovaj predlog Vrhovnog suda Srbije u pogledu popunjavanja Visokog saveta pravosuđa. Krenućemo od lakših ka težim pitanjima.
Prvo, da li je reč o ovlašćenom predlagaču? Jeste, postoji određena neusaglašenost našeg Poslovnika o radu Narodne skupštine i Zakona o Visokom savetu pravosuđa, ali pošto je zakon jači pravni akt primenjuje se zakon i tu u stvari nema u nekom ozbiljnijem pravnom tumačenju bilo kakve praznine, koja se ne bi mogla popuniti.
Drugi problem je kašnjenje; čuli smo da je reč o kašnjenju i moram da kažem da je u ovom slučaju to odgovornost Vrhovnog suda Srbije. Dakle, ne radi se o tome da su političari nešto opstruirali ili kasnili. Kao što vidite na vašim klupama, oznaku 9. maj nosi biografija kandidata. Mi smo ranije dobili predlog Vrhovnog suda Srbije bez bilo kakvih biografija kandidata. Naravno da Narodna skupština i poslanici nisu u poziciji da se uopšte izjašnjavaju kada nemaju elementarne podatke koga nam to Vrhovni sud Srbije predlaže i moram da kažem da u ovom slučaju ta odgovornost zbog kašnjenja pada isključivo na Vrhovni sud Srbije, a da ne govorimo o tome da ne vidim ko je ovo podneo, jer nema zaglavlja.
Imali smo još neke sitnice tehničke prirode; tako se Vrhovni sud Srbije obratio Odboru za pravosuđe i upravu. Vrhovni sud Srbije komunicira sa Narodnom skupštinom Republike Srbije, a on svoj predlog upućuje predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, on onda dalje gleda kako će i na koji način da postupa. To su neki proceduralni nedostaci koji su onemogućili ovaj parlament da uvrsti ovu tačku dnevnog reda ranije. To nije bilo moguće, ne našom krivicom ovog puta i time neću da kažem da u nekim drugim delovima nema, ali u ovom konkretnom slučaju nije bilo krivice političara. Obično se kaže da političari uvek nešto zakuvavaju, a ovog puta to nije slučaj.
Najkrupnija i najvažnija stvar ovde je, a malo ću vas vratiti unazad, to je koncepcija kojom smo mi hteli da idemo kod Visokog saveta pravosuđa. Ona je bila sledeća: da vas podsetim, Visoki savet pravosuđa se bavi izborom sudija i javnih tužilaca, odnosno njihovih zamenika; mi smo hteli da uspostavimo pravila struke na ovaj način, da preovlađujući sastav kada je reč o izboru, čine sudije, odnosno tužioci. U nekoj prethodnoj varijanti nacrta bilo je da Narodna skupština bira dva člana Visokog saveta pravosuđa, a onda je u brzini amandmanima izmenjeno i jedna je pozicija data Advokatskoj komori. To je u redu što je dato, ali je ostalo greškom, omaškom je ostalo da onog drugog predlaže Vrhovni sud Srbije.
U početnoj kombinaciji je bilo da jednog prdlaže Vrhovni sud Srbije, a jednog Republički javni tužilac. Zašto? Na taj način bi Republički javni tužilac predložio tri tužioca i kada mi izaberemo jednog, samo tako će Visoki savet pravosuđa imati većinu, četiri člana iz tužilačke organizacije i troje koji to nisu. Na ovaj način neće. Kada su sudije u pitanju, Visoki savet pravosuđa će imati većinu sudija kada bira sudije, ali kada bira tužioce pri ovom izboru neće i zakonska koncepcija je narušena.
Tačno je ovo što je gospodin Ivošević rekao, zaista je ostala odredba koja kaže da predlog koji čini Vrhovni sud Srbije ne može biti iz redova sudija i tužilaca, zato što je to bilo određeno za tog jednog člana koga smo dali Advokatskoj komori. Šta je trebalo da uradi Vrhovni sud Srbije? Trebalo je da učini napor da nam među ovim kandidatima ponudi jednog koji je nekada bio javni tužilac, da bismo mi onda bili u poziciji da tužiocima damo jednak tretman prilikom izbora, kao što imaju sudije. Fer je, to su kolege i vrlo su nam značajne i jedna i druga institucija. To je trebalo da uradi Vrhovni sud Srbije, ako se već opredeljujemo da predlažu i penzionere.
Dakle, gospodina Petrovića znam, on je vrstan pravnik i nemam ništa protiv, ali ako se već u koncepciji ide sa tim da može biti penzioner, mogao je da bude penzioner i neko ko je ranije bio tužilac, mogao je da bude advokat neko ko je bio ranije tužilac, mogao je iz redova profesora fakulteta možda da bude neko sa kriminalistike, možda neko iz krivično-procesnog prava, neko ko je bliži toj tužilačkoj organizaciji.
Svi tužioci i zamenici tužilaca u ovoj zemlji znaju da je reč o jednoj neusklađenosti, a tako to biva kada se amandmanima u većem broju menjaju zakonski predlozi i da nije namera ovog parlamenta da učini njih manje vrednim u sastavu, kroz sastav Visokog saveta pravosuđa, nego smo dovedeni u poziciju da mi sada ne možemo, hteli to ili ne, da napravimo taj balans. Mislim da je Vrhovni sud Srbije, sa malo više sluha i sa malo više razumevanja, mogao dati predlog koji bi održao bazičnu koncepciju Visokog saveta pravosuđa, a to je da struka ima odlučujuću reč kada su u pitanju izbori, bez obzira; kod sudija je to obezbeđeno, ali kod tužilaca to neće biti.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi nećemo tokom ove rasprave u pojedinostima obrazlagati sve amandmane
Socijaldemokratske partije, iz prostog razloga što je zaista koncepcijski Predlog izmene i dopune Zakona o srednjoj školi potpuno isti, kao i o osnovnoj školi. Ono što je bilo preglasano ili tamo gde nismo uspeli kod osnovne škole, sigurno nećemo ni kod srednje škole. Sada ću samo ovom prilikom reći koje su to četiri tačke koje smo želeli da promenimo i u osnovnim i u srednjim školama, a koje nisu prihvaćene.
Jedno je ovo što je već spomenuto, dakle, da veronauka ako se već uvodi, što mislimo da je pogrešno, makar bude fakultativna, pa da ne mora neki učenik da ima neki predmet zato što drugi hoće da ima veronauku. To nije prihvaćeno.
Drugi deo na kome smo insistirali bio je da se ne pravi razlika između verskih zajednica i tradicionalnih crkava. Ovde smo čuli jedno mišljenje - naša crkva. Mi smo narodni poslanici. Sve crkve građana Srbije su naše crkve i sve ih treba podržati da imaju mogućnost verskih nastava u svojim objektima i svojim prostorijama. Dakle, to takođe nije prihvaćeno.
Druge dve tačke (ne tačke, ali grupe amandmana), bile su usmerene na jedan pokušaj da se đaci rasterete nekakvim skraćivanjem, vezano za radne subote i da se to izostavi. Treći deo je bio vezan za pokušaj da se stimuliše osposobljavanje i usavršavanje nastavnog osoblja. Jasno je da će sve biti preglasano, kao što je bilo preglasano i kod Zakona o osnovnoj školi. Zbog toga se više nećemo javljati i pustićemo da glasanjem odlučite o našim daljim predlozima.
Što se tiče ovog amandmana na član 3, povlačim ga. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo je zanimljivo da vam prvo pročitam šta to Vlada ne prihvata. Naš amandman glasi: "Nastava predmeta održava se samo ako za njih postoji udžbenik odobren od strane ministra prosvete...". Drugim rečima, za Vladu je neprihvatljivo da mora da postoji udžbenik za predmet koji se predaje. Ne znam kako mislimo da je to nekakav napredak u odnosu na period koji je bio do sada. Dakle, idemo na improvizaciju, idemo na to da različiti nastavnici dođu u različite učionice i govore ono što oni misle da bi trebalo govoriti učenicima.
Razumemo da nam tek predstoji ozbiljna reforma osnovne škole, ali ne razumemo da ovakve škole ne mogu da se urade već odmah.
U ovom prvom delu, gde govorimo o tradicionalnim crkvama, moram da vam iznesem drugu argumentaciju; to je poruka onima što su govorili ispred Demokratske stranke Srbije, a odmah smo nakon prihvaćenog amandmana SRS koji je Vlada prihvatila videli da oni eksplicitno podrazumevaju da je sada sa adventistima to nešto mnogo problematično.
Izvinite, šta je problematično kod Adventističke crkve? Ništa pod milim bogom. Sada ću vam objasniti zašto. Ali ideja da razlikujete tradicionalne crkve i verske zajednice počiva na arbitrarnosti da odlučujete o nekom religijskom ubeđenju. Dakle, imate više ljudi koji imaju religijsko ubeđenje i veruju u Boga i onda vi kažete - ti to radiš po nekom obredu i to vrednujem više, a ti radiš po nekom drugom obredu i ja to vrednujem manje.
Molim vas, po teološkom učenju, ko sebe stavlja u poziciju da vrednuje verovanje u Boga, on je bogohulan. To je osiono, to je smrtni greh, po Bibliji. Otud, ne razumete da po teološkom tumačenju, kada pravite razliku između tradicionalnih crkava i verskih zajednica, vi sebe stavljate u poziciju svevišnjeg. Nisam religiozan, ali shvatite da je to potpuno nesaglasno sa Svetim pismom.
E, sada ovako, Adventistička crkva, izvinjavam se, moraću samo pet sekundi da produžim, mnogo je kratko vreme od tri minuta, nisam, glasao sam protiv, možete uzeti listing, zaista sam glasao protiv jer je nemoguće raditi u tri minuta.
Dakle, ovako, Adventistička crkva je deo jednog reformatorskog procesa u crkvi, oni su rekli - imajući iskustva još od Lutera tamo u Ahenu kako to izgleda - hajde da se vratimo hrišćanskim korenima. U okviru toga adventisti kažu - taj koren je samo Biblija, dakle, njihovo utemeljenje je samo Sveto pismo. Prihvaćen je amandman gde su taksativno pobrojane tradicionalne crkve, a nisu adventisti, pa vas pitam zašto nije crkva koja se bazira samo na Svetom pismu? Hvala.

Ne zato što sam pomenut, nego zato što nije shvaćeno moje izlaganje. Zalažem se kao Srbin koji nije pravoslavac za poštovanje svačijeg religijskog ubeđenja. Ne radi se o tome da uopšte nekoga favorizujem, potpuno su mi ravnopravna religijska osećanja svih građana ove zemlje, nisam vernik, nemam religijsko osećanje te vrste i uopšte ne sporim potrebu dubokog razumevanja religije kao značajnog napora utemeljenja vrednosti.
Ovde postoji jedna zabluda, misli se da ljudi koji nisu vernici nemaju osećaj za potrebu utemeljenja vrednosti. Imamo, i nama je daleko teže i dnevno to preispitujemo kod sebe. Kada mi mislimo da Boga nema, kako onda utemeljujemo vrednosti? To je jedno vrlo komplikovano pitanje, kojim se mi koji nemamo religijska osećanja mnogo ozbiljnije bavimo. Vernici imaju lak odgovor, oni kažu - Bog; u nekoj varijanti i mi to poštujemo i to je potpuno u redu. Dakle, uopšte se ne radi o tome da ovde zagovaram bilo kakvo, jedno ili drugo religijsko osećanje, pogotovu ne da sporim pravoslavnim vernicima da imaju to osećanje; imaju crkvu, obrede i sve ostalo.
Samo sam govorio o tome da je arbitriranje između toga neprimereno hrišćanstvu.

Poštovane dame i gospodo, u ova dva člana za koje mislimo da ih treba dodati posle člana 11. pokušavamo da rasteretimo učenike. U članu 11a pokušavamo tako što predlažemo mehanizam kojim bi se opterećenje po broju časova nešto smanjilo, a onda ravnomernije rasporedilo tokom radne nedelje. Ako je potrebno od te ravnomernosti odstupati, onda prelažemo da se to radi u ponedeljak ili utorak, posle vikenda, kada su đaci odmorniji. Ne morate čitati sve ovo ostalo, ovo je smisao i člana 11a.
Što se tiče 11b, veoma je značajan i glasi, kratak je i pročitaću vam ga: "Nastavne aktivnosti ne mogu se, ni redovno ni vanredno, održavati subotom i nedeljom, kao ni radnim danom u suprotnoj smeni". Šta to znači? Programi su potpuno neprilagođeni uzrastu dece. Ona su preopterećena. Ovakvom zabranom, da idete na tzv. radne subote i da moje dete ide pre podne u školu, a onda još neki čas u popodnevnoj smeni (to je za nas neprihvatljivo), hoćemo da stavimo branu ukupnom opterećenju dece i time nateramo onog ko bude koncipirao program i plan da mora to sve da svede u raspoložive okvire koji su primereni uzrastu dece. Ne može ih preopterećivati kako hoće i mora to svesti na petodnevnu radnu nedelju i dobro isplanirati, računajući i praznike, u okviru jedne smene. Ne može da prebacuje decu u suprotnu smenu, što se do sada događalo.
Naravno, imam dvoje školske dece i pretpostavljam da većina vas ima tog iskustva. Kvalitet tih tzv. radnih subota je daleko ispod prosečnog kvaliteta nastave koja se inače odvija. Dakle, to je samo opterećenje koje ne daje bilo kakve ozbiljnije rezultate. Ovi amandmani su sračunati samo na to da rasteretimo našu decu i da omeđimo onoga ko planira program i plan za njih, tako da to mora prilagoditi stvarnim mogućnostima jednog normalnog rada u školi.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan naš napor da probamo da već sada reformišemo osnovnu školu u okviru istih budžetskih mogućnosti. Dakle, ovo što  predlažemo ne bi zahtevalo nikakva dodatna sredstva, a bilo bi moguće već sada popraviti u tekstu zakona koji je predložen. Povezano je i dugačko i neću vam čitati, samo ću vam objasniti šta je suština predloženih dodatnih članova;  nešto je stilizacija, a nešto je suština.
Suština je u sledećem - da prilikom utvrđivanja prosečne ocene učenika tu uđe i ocena iz vladanja. Imamo stanje kakvo imamo po školama, a zaista je prilično loše. Pretpostavljam da je ova vrlo velika tenzija koju mi odrasli pravimo preneta i na decu, i ne vodi se računa šta uopšte znači primereno vladanje u školama. Predlažemo stoga da se u prosečnu ocenu uključuje i ocena iz vladanja da bi onda učenici malo ozbiljnije i bolje razmislili kako će se vladati, pri čemu pre svega mislimo na onu pojavu gde se vrlo kvalitetni učenici takođe ponašaju prilično neprimereno u školama. Zanemaruju to, ne interesuje ih; ne utiče mu to na uspeh i onda ga to ne interesuje. Ne mislimo da se samo na tome može zasnivati vladanje, ali kao dodatni motiv mislimo da bi bilo korisno. To je smisao člana 12a.
Što se tiče 12b, to je brisanje člana 50; on je prestilizovan pa je sada nepotrebno, to je samo pravno-tehnički.
Što se tiče 12v, predlažemo sledeću stvar, da se doda "i ako je položio završni ispit iz maternjeg jezika i matematike". Mislimo da je zbog veoma velike razlike u kvalitetu nastave, zavisno od škole do škole, u jednom mestu, a naročito na teritoriji cele Srbije, neophodno standardizovati znanje, makar iz matematike i maternjeg jezika. To bi bilo jednim ispitom koji bi propisivalo Ministarstvo prosvete jednoobrazno za celu Srbiju. Time bismo onda uprosečivali startnu poziciju za srednje škole i za dalje školovanje.
Prosto rečeno, nije isto da li ste u jednoj sredini odličan đak ili u nekoj drugoj, gde je nastavno osoblje bolje, zahtevi veći itd. Dakle, prosto ovim članom 12v predlažemo da se uvede standardizacija na nivou cele Srbije, makar iz maternjeg jezika i matematike. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, našim amandmanom na član 17. Predloga zakona predlažemo da stav 1. člana 79. Zakona glasi: "Nastavnika, stručnog saradnika i vaspitača, na osnovu konkursa, bira konkursna komisija u sastavu: direktor, predstavnik stručne službe i predstavnik stručnog aktiva, a po pribavljenom mišljenju školskog odbora". Šta mi hoćemo ovim amandmanom?
Mi hoćemo da u najvećoj mogućoj meri objektiviziramo izbor nastavnog osoblja. Mala digresija u odnosu na stav Zakonodavnog odbora, protiv je, a moram da kažem da je to pogrešno pravničko tumačenje. Naime, ne bi bilo moguće u skladu sa postojećim pravnim sistemom, podzakonskim aktom ovo predvideti. Zakonom je moguće i to u dva smisla. U jednom zato što je to kasniji zakon, a u drugom zato što je to specijalni zakon koji bi važio samo za izbor nastavnog osoblja. Zašto? Zato što kod izbora preduzeća ima neki vlasnik koji se o tome stara, a ovde kada su u pitanju naša deca, kada je u pitanju školovanje, izuzetno je važno da postoje preciznija i bolja normiranja ko i kako može uopšte birati taj nastavni kadar.
Što se tiče pozivanja na Ustav i jednaku šansu na zapošljavanje, naš amandman je u pravcu tog ustavnog rešenja, jer kažemo, po osnovu konkursa. Ako kažete da je jednako bez konkursa, onda onaj ko ima informaciju ima prednost, a kada je po osnovu konkursa, onda je to mnogo više u skladu sa Ustavom nego ovo drugo rešenje. Dakle, nemojte se obazirati na stav Zakonodavnog odbora, oni pravnički takoreći nisu u pravu.
Kako mi vršimo objektiviziranje? Vršimo na dva načina. Jedanput to radimo time što uvodimo pravila struke. Dakle, da po pravilima struke neko bude izabran. To pokazuje sastav ove komisije: direktor, predstavnik stručne službe i predstavnik stručnog aktiva, a po prethodno pribavljenom mišljenju školskog odbora. Na drugi način vršimo objektiviziranje javnošću, time što propisujemo obavezu da se raspiše konkurs. Prema tome, mi kažemo, izbor nastavnog osoblja objektivno, i to na osnovu pravila struke i uz javnost. Vlada kaže, to za nas nije prihvatljivo. Sada vas pitam, da li su pravila struke i javnost za vas prihvatljivi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom smo pokušali da predložimo jedan mali reformski pomak u Predlogu o izmenama i dopunama Zakona, koji je moguć i koji ne zahteva nikakva posebna dodatna sredstva. Dugačko je, neću vam čitati, objasniću vam o čemu se radi.
Pokušavamo da ovim amandmanom nastavni kadar rasteretimo obima neposredne nastave i time im damo više vremena za stručno usavršavanje, usled čega bismo dobili kvalitetniju nastavu. To je osnovna ideja i koncept ovog amandmana.
O čemu je reč - obično roditelji previde i misle da je obaveza nastavnika samo ono što on uradi za 45 minuta na času. Slično onima koji nas gledaju ovde, pa misle da je biti poslanik samo to što sediš u klupama i pritiskaš neke dugmiće. Ima mnogo toga što je priprema, rad, odbori itd. Tako je i kod njih, postoji veoma velika količina posla koji nastavnici obavljaju izvan neposredne nastave.
Dakle, član 17a predlaže da se broj neposrednih časova smanji sa 24 na 20 za sve, a ovaj sledeći 17b, do koga nam je veoma stalo, predlaže dodatnu motivaciju. Naime, za nastavno osoblje se predviđa mogućnost da ako ubrzano podižu sopstvenu stručnost tako idu u zvanja (pa su ona sada poređana: pedagoški savetnik, mentor, instruktor ili viši pedagoški savetnik); ili, ako paralelno s tim imaju radno iskustvo 15, 20, 25 ili 30 godina, postepeno im se smanjuje broj časova neposredne nastave, ne mnogo, za po jedan, dva časa, kako idu u viša zvanja.
Znači, ili ćete se ubrzano usavršavati i time dobijati još više prostora da se bavite ovim drugim stručnim poslom, ili cenimo vaše godine, radno iskustvo, pa ako hoćete i opterećenost; biti 30 godina nastavnik u neposrednoj nastavi je veoma naporno i zahtevno; zato vam predlažemo smanjivanje broja časova u neposrednoj nastavi. Dakle, to je stimulativni deo: da što ubrzanije dobijemo kvalitet nastave ili da rasteretimo one ljude koji su već mnogo toga uložili u nastavu i da sada ne moraju da budu u neposrednoj nastavi.
To je smisao našeg amandmana. Hvala.

Neću obrazlagati, pošto nisam dobio ovo što je Vlada prihvatila. Prihvaćeno je da i direktor mora imati visoku školstu spremu, što je bio smisao ovog amandmana, tako da poslanici Socijaldemokratske partije više neće obrazlagati amandmane. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlog amandmana je u stvari jedan pokušaj pravne stilizacije onoga što već imamo u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnoj školi. Naime, član 1, kako je to predloženo, prepisuje neke vrednosti koje su zaštićene i samim Ustavom, a mi smo predložili samo da se doda stav 3. koji bi glasio: "Škola ostvarivanjem nastavnog plana i programa obavlja obrazovno-vaspitnu delatnost u skladu sa Ustavom Republike Srbije".
Drugim rečima, ne mislimo da je bitno različito od ovog koncepta, mislimo da je to pravno-tehnički bolje. Ako već idete na taksativno nabrajanje koje se oslanja na Ustav, da imate jednu klauzulu koja je široka i koja definiše da se sve ima uraditi u skladu sa Ustavom, zato što promenom Ustava možete imati nekakvu drugačiju formulaciju u nekom članu, a kada imate ovakav stav 3. onda nema potrebe da se zakon usklađuje sa nekom novom ustavnom formulacijom.
Dakle, ovo je čisto pravno-tehničko pitanje i mislimo da je bolje da pored ova dva postoji i stav 3. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da u ovom paketu predloga koji je pred vama, ima preko 120 predloga za izbor sudija, u najvećem broju slučajeva ima veoma kvalitetnih sudija ili stručnih saradnika koji sada napreduju u karijeri i biramo ih na sudijske funkcije ili na više dužnosti u okviru pravosuđa.
Izdvojio sam mišljenje zbog toga što sam smatrao da u predlozima za Okružni sud u Beogradu postoji jedan broj sudija koji su nedovoljno dobri da bi napredovali; kod slučaja kandidata za predsednika suda, apsolutno se radi o kandidatu koji svojim radom ne zaslužuje tu funkciju; i kod nekih drugih slučajeva ima još nekakvih problema. Budući da sam shvatio da smo sada svi vrlo umorni, da je to previše ozbiljan materijal i ne biste mogli da me pratite, sveo sam stvar samo na dva slučaja, koja želim da izdvojim i smatram da Narodna skupština ne treba da ih podrži u okviru ovog predloga.
To će ujedno značiti i moj zahtev da se o njima pojedinačno izjašnjavamo. Jedan je predlog gospodin Omer Hadžiomerović, za Okružni sud u Beogradu, sadašnji sudija Trećeg opštinskog suda u Beogradu, za Okružni sud; drugi predlog je gospodin Radoslav Baćović, za predsednika Petog opštinskog suda u Beogradu.
Prvo ću nešto reći o gospodinu Radoslavu Baćoviću. Znate, osnovna stvar kod svakog kadriranja je u tome da nagrađujete one koji svojim radom zaslužuju da napreduju, naročito kada neko od sudija postaje predsednik tog suda, jer on onda mora biti osoba koja je svojim radom pokazala da je vrednija i bolja od svojih kolega.
Gospodin Radoslav Baćović to nije. Ako pogledate njegove rezultate u devet meseci ove godine i njegove rezultate u prošloj godini, videćete da je u kvalitetu svog rada gospodin Baćović 80% ispod proseka. Dakle, problem našeg pravosuđa je u tome što su prosečne vrednosti nezadovoljavajuće. To je problem. Kada bi prosečne vrednosti bile dobre, mi ne bismo imali problem u pravosuđu.
Prosečne vrednosti u pravosuđu su loše. On je krivičar i kada je krivična oblast u pitanju, u beogradskom pravosuđu za devet meseci ove godine nikad nije bilo gore. To je najgori rezultat ikada utvrđen po procentu ukinutih odluka. Nažalost, gospodin Baćović, je zbirno u te dve godine, 80% ispod proseka, a u ovoj godini čak i preko 80%.
Nevolja je u tome što je on slab i po svim kriterijumima koji mere vrednoću, koji mere ažurnost nekog sudije, neću vas zamarati šta to znači, ali imate nešto i što je koeficijent ažurnosti, jedan zbirni pokazatelj, imate broj predmeta u radu i imate ono što je rešavanje presude. Znate, kod krivičara je izuzetno važno koliko on stvari reši presudom, a ne na drugi način, jer na drugi način može da bude da je zastarelo pa je zbog toga obustavljen postupak.
Po svim kriterijumima, on je 20% ispod prosečnog sudije, za period od devet meseci 2001. godine i 2000. godine. Kada prevedete šta znači da je neko 20% ispod proseka, onda to znači da on radi jedan dan u nedelji manje od prosečnog sudije, a prosečni sudija je zabrinjavajuće neažuran.
Na kraju, kad je reč o gospodinu Baćoviću, on je imao početkom ove godine situaciju u kojoj je u njegovom predmetu, u predmetu kojim je on zadužen, čovek bio preko 20 dana u pritvoru, bez zakonskog rešenja, i to njegovom nemarnošću. Kao predsednik suda treba da vodi računa da se takve stvari ni slučajno ne događaju u sudu, a događalo se u njegovom predmetu. Cela priča je praktično isplivala onog trenutka kada su iz Okružnog zatvora u Beogradu rekli - pa evo, već četvrti dan nema nikakvog rešenja, dajte ljudi, reagujte, i onda se videlo da u stvari on to nije uradio.
Nažalost, smatram da gospodin Baćović nikako ne bi smeo biti podržan od ove skupštine.
Što se tiče gospodina Omera Hadžiomerovića, samo vam mogu reći sada ovo - znam da je on predsednik Upravnog odbora Društva sudija, ali verujte mi, po mom shvatanju, to je problem Društva sudija. Naime, on je dovoljno stručan i dovoljno vredan, ali kod njega postoje oni drugi elementi, koji ga apsolutno isključuju kao mogućeg kandidata za bilo kakvo napredovanje, odnosno, neki drugi postupci bi morali da ga eleminišu iz pravosuđa uopšte, ali ono što ova skupština može da uradi, to je da makar spreči njegovo napredovanje u karijeri. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za reč, iako sam već učestvovao u ovoj raspravi, samo zbog toga što je osporena kandidatura gospođe Jelisavete Vasilić za mesto predsednika Višeg privrednog suda. Ne bih se inače javljao, da se to nije dogodilo.
Imali smo dosta burnu raspravu, ali je jedna stvar ukupno bila nesumnjiva. To je da je gospođa Jelisaveta Vasilić vrhunski stručnjak. To apsolutno niko nije osporio, pa ni onaj ko je tražio pojedinačno izjašnjavanje u pogledu njenog mesta za predsednika Višeg privrednog suda.
Postavlja se pitanje kako tu postoje nekakvi proceduralni nedostaci. Gospodin Jovanović je izašao sa jednim konstruktivnim predlogom da Odbor za pravosuđe to razmatra i vi ćete imati stav i objašnjenje Odbora za pravosuđe, pre nego što se pristupi glasanju, a ja vam samo kažem da je Odbor ostao pri svom predlogu. Dakle, raspravili smo i nema nikakvih proceduralnih smetnji da ona bude predsednik Višeg privrednog suda.
Meni je veoma drago što mi sada pristupamo imenovanju na jednu veoma važnu funkciju, za čitav sistem pravosuđa. To je trebalo, naravno, uraditi mnogo ranije, trebalo je uraditi u februaru mesecu, onda kada smo vraćali po istom osnovu gospođu Leposavu Karamarković i birali je za Vrhovni sud Srbije. Šteta je što to nismo uradili tada. Ja se izvinjavam u svoje lično ime gospođi Jelisaveti Vasilić, ali dobra je prilika da to sada, sa zakašnjenjem, učinimo.
Ovde je sasvim opravdano u prethodnoj raspravi rečeno da ako nam nešto mogu zameriti birači, onda je to pre svega jedan osećaj da radimo previše sporo i da smo malo kolebljivi. Govorim o većinskom. Ne govorim, naravno, za ceo parlament, nego u odnosu na koaliciju koja ima većinu u ovom parlamentu. Oklevanje da kandidata koji je nesporno, u ovom trenutku, najbolje moguće rešenje postavimo i za predsednika suda upravo bi bilo kolebljivost i mislim da mi tu poruku ne možemo i ne smemo poslati građanima Srbije.
Definitivno, u pravosuđu, možda u privrednom pravosuđu oštrije nego u drugim oblastima, imamo probleme, s jedne strane, a, s druge strane, imamo izuzetnu osobu, pa bi poruka bila, kad se ukrsti - da ona ne može da bude i predsednik Višeg privrednog suda, da krene u razrešavanje svih tih nagomilanih problema, zapravo, da mi to ne želimo.
U tom smislu, odgovornost svih onih koji bi se uzdržali od glasanja ili glasali protiv, a u okviru su Demokratske opozicije Srbije, naravno ne govorim o opoziciji, bila bi veoma velika. U ovom trenutku, važno je da celokupna stručna i ukupna javnost zna da li će odluka o tome da li će gospođa Jelisaveta Vasilić biti predsednik Višeg privrednog suda, samo je to osporeno, biti u rukama Demokratske stranke, isključivo u rukama Demokratske stranke. Da ne bude dileme, samo Demokratska stranka može da ospori ovaj predlog. Ako podrže, a videli smo da nema ni jednog razloga da to ne učine, dobićemo predsednika Višeg privrednog suda kakvog zaslužujemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da vam ukažem na tri stvari, jer smatram da su bitne i da možemo napraviti greške u pogledu čitavog paketa koji je pravljen. Dve se odnose na ono gde je predlagač Odbor za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije, a u pitanju su Okružni sud u Vranju i Opštinski sud u Smederevu, i da bi vam bilo lakše praćenje u vašim materijalima, to su strane 2 i 9, naći ćete ih tamo. To su bitni, ali manji problemi. Ključni problem je ono što nam je dostavljen materijal kao predlozi za kadriranje u pogledu javnotužilačkih funkcija. Tu imamo jedan ogroman ustavno-pravni problem i o njemu ću govoriti kasnije, a odmah da vam kažem da su podneti od neovlašćenog lica.
Da se vratim na sudove. Zašto sam izdvojio mišljenje u pogledu kandidata za predsednika Okružnog suda u Vranju i kandidata za predsednika Opštinskog suda u Smederevu? Zato što su to ljudi koji nikada u karijeri nisu bili sudije, apsolutno nikada, i to je naročito dramatično kada je u pitanju okružni sud. Biti predsednik okružnog suda, a da nikada niste bili sudija - to zaista niko i nikada nije radio i to ne postoji kao iskustvo bilo gde u svetu. Postoji iskustvo da ste vi advokat ili tužilac, pa postanete sudija, čak i višeg suda, ali predsednik suda - apsolutno ne. U celoj Srbiji samo je u Vranju taj slučaj i kada govorimo o okružnim sudovima jedino je u Vranju taj slučaj da se za predsednika predlaže neko ko nije nikada bio sudija. U Šapcu je predlog povučen i to je dobro. Ja sam izdvojio mišljenje za Šabac, ali pošto je taj predlog povučen, onda nemam razloga da vam skrećem pažnju na to.
Što se tiče kandidata za predsednika Opštinskog suda u Smederevu, skrećem vam pažnju pošto vi u materijalima to nemate, ali mi na Odboru za pravosuđe smo imali. Šta mi znamo o tom kandidatu? Znamo da se prvi put zaposlio sa 31 godinom, da u 40. godini života ima devet godina radnog staža, znamo da je, i vi to nemate u materijalima, njegov prosek 6,16 i 7 godina je studirao. Nikada nije bio sudija. Recimo da je bio u pravosuđu, imao neke druge pokazatelje i kažemo da je radio ovako ili onako i onda bismo mogli da diskutujemo o tome, međutim, u ovim situacijama reč je o takvim pokazateljima, gde ja apsolutno nisam spreman da prihvatim takav način izbora predsednika sudova.
Moram da vam kažem da postoji nekoliko drugih slučajeva, osam ili devet, gde su predloženi ljudi koji nikada nisu bili sudije, ali reč je o manjim sredinama i u jednom broju tih slučajeva reč je o situacijama u kojima uopšte sudije nisu ni konkurisale. Nemojte da mislite da sam nerealan čovek. Birate u odnosu na ono što imate, ali to apsolutno ne važi za Okružni sud u Vranju i ne važi za Smederevo. To apsolutno ne stoji.
Što se tiče predsedavajućeg, molim da se ovo stavi na pojedinačno glasanje, odnosno tražim pojedinačno izjašnjavanje za ova dva kandidata. To su nama sada u ovom trenutku manji problemi.
Imamo jednu neverovatnu situaciju da svi predlozi javnotužilačkih funkcija dolaze od neovlašćenog lica. Gospodin Nedić nije vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca. On je sam sebe u to zvanje proizveo, samovlasno. Samovlašće u Republičkom javnom tužilaštvu dovodi do bitnog urušavanja ustavno-pravnog poretka ove zemlje i to apsolutno ne može da se podrži, i ova skupština ne može da sklizne u takav način postupanja.
Daću vam malu hronologiju da bih vas uveo u celu priču zašto je to tako. Naravno, posle 5. oktobra tadašnji republički tužilac je podneo zahtev za ostavku i onda doneo rešenje kojim je postavio za vršioca dužnosti gospodina Ivanovića. To je zakonita procedura. Onaj ko će menjati republičkog tužioca - to je regulisano u glavi koja reguliše javna tužilaštva, rukovođenje organom i dakle, samo onaj ko je na čelu organa ima ovlašćenje da odredi ko će ga menjati. To je urađeno i gospodin Ivanović je potpuno zakonito bio na mestu vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca. Gospodinu Ivanoviću, vi to imate u materijalima, po svim osnovama je isteklo vreme i on mora da ide u penziju. Sledeći ko treba da menja u tom periodu može biti samo osoba koju gospodin Ivanović ovlasti da to radi.
U tom jednom pravnom vakuumu, odnosno ne u vakuumu nego u jednoj situaciji gde čovek treba da ide u penziju, Odbor za pravosuđe i upravu je našao za potrebno da preporuči, ko bi po našem mišljenju od zamenika republičkog tužioca trebalo (molim vas, formulacija Odbora za pravosuđe je "trebalo") da obavlja tu funkciju, a nikako nije osnov da neko to i postane. Drugim rečima, mi smo to doneli u formi zaključka i u formulaciji "treba".
Čitali ste u štampi da smo mi nekoga postavljali. Na pamet nam nije palo i postoje stenografske beleške sa sednice Odbora. Upravo smo o tome diskutovali i došli do zaključka da Odbor nema nikakva ovlašćenja da postavlja vršioca dužnosti i mi to nismo uradili, a inače bi bilo - odluka, i - određuje se za vršioca dužnosti taj i taj. Mi to nismo uradili.
Ja sam, nažalost, tek u četvrtak saznao da gospodin Nedić nema pravni osnov po kome se uopšte pojavljuje. Imao sam prilike juče na Odboru za pravosuđe i upravu da ga direktno pitam - gospodine Nediću, osim tog zaključka Odbora za pravosuđe, koji vam ne može biti pravni osnov, imate li vi nešto po čemu se pojavljujete kao vršilac dužnosti. Videli smo da nema. Predsednik Vrhovnog suda Srbije se složio da je gospodin Nedić, i tu postoje stenografske beleške, po njemu legitimno, ali nelegalno na toj funkciji.
Tolerisanje nelegalnosti u samom Republičkom tužilaštvu je dramatično narušavanje čitavog ustavnog i pravnog poretka ove zemlje. Dakle, u ovom trenutku je izuzetno važno da se mi, ma koliko nama to bilo teško, suočimo sa pravnim argumentima, da se suočimo sa pravnim činjenicama i da povučemo jedini mogući potez, a to je da odbijemo sve predloge koji potiču od neovlašćenog lica.
Drugo, pitanje odgovornosti, ko, kako i zašto radi - ono što Skupština danas na ovom zasedanju treba da uradi to je da ne podrži te predloge, ne ulazeći uopšte u pojedinačne analize, jer svi do jednog potiču od neovlašćenog lica.
Vi ćete čuti ovde različite argumente, a ja sam ih čuo na Odboru za pravosuđe - interes države, interes borbe protiv kriminala, korupcije itd. i stvari su potpuno obrnute. Čuvanje legaliteta u Republičkom tužilaštvu je prva i osnovna stvar borbe protiv korupcije, kriminala, čuvanje države, čuvanje poverenja građana i čuvanje ustavnosti ove zemlje. Svaki drugačiji pristup u stvari u drugom i trećem koraku nas vodi u katastrofu, čak i pod pretpostavkom da imamo najbolje namere, za šta ja sada uopšte ne otvaram diskusiju, niti mislim da o tome u ovom trenutku raspravljamo.
Ta argumentacija, koja bi išla izvan pravnih okvira, za mene je potpuno neprihvatljiva. Na Odboru za pravosuđe i upravu nijedan pravnički kontra argument nisam čuo. Da sam čuo, preneo bih vam sada i odmah iskoristio vreme koje mi je na raspolaganju da sa njime polemišem.
Dakle, na kraju da kažem, što se tiče Okružnog suda u Vranju i Opštinskog suda u Smederevu, molim u pojedinačno izjašnjavanje, a što se tiče svih predloga potpisanih od gospodina Nedića, molim da takve predloge odbijete zato što su podneti od neovlašćenog lica, koje je samovlasno zauzelo poziciju vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca.