Hvala poštovana predsedavajuća.

Kolege poslanici, građani Srbije, upravo smo slušali jednu politiku tiradu koja je osim poslednje rečenice, gde se spominju sudije Ustavnog suda, nema nikakve veze sa ovom temom.

Tema je izbor sudija Ustavnog suda. Ovde smo čuli o tome da je Generalštab izgubljen zato što neki žele da sačuvaju, da je izgubljena investicija u Generalštab zato što neki žele da sačuvaju ruševine. Investicija u Generalštab je izgubljena zbog korupcije i zbog toga što ljudi iz Amerike nisu želeli da učestvuju u protivzakonitim radnjama, a čime je ovaj projekat opterećen od samog početka. Dakle, nisu hteli da učestvuju u otimačini toga zdanja i da na tome grade neke hotele. Dakle, čak i Amerikancima je to bilo previše za njihov digestivni trakt.

Govorilo se ovde sada i o kursu evra, o stagnaciji, o zaustavljanju gradnje, da je neko drugi kriv za to. Kriva je vlast koja je nezakonitim radnjama pokušala da otme i da to utrapi tako oteto i nezakonito Amerikancima, što su oni prozreli i zato su od toga odustali. Ni zbog čega drugog.

Što se tiče Ustavnog suda, smatramo da je nedostojno ako ništa predlagati sudije Ustavnog suda koji već obavljaju tu funkciju. Oni su svojim radom umrtvili rad Ustavnog suda koji ni na kakav način ne obavlja svoju funkciju.

Mi smo prošle godine podneli inicijativu nakon one katastrofalne sednice Skupštine kada se raspravljalo o budžetu, kada se nije znalo ni šta se dešava u skupštinskoj sali, ja barem nisam mogao uopšte da čujem o čemu se raspravljalo. Mi nismo učestvovali ni u čemu. To se desilo. Sada vam kažem. Zato postoji inicijativa. Da se osporio budžet, Vlada je trebala da padne. Ustavni sud nije ništa po tom pitanju uradio. Naravno, Vlada je kasnije pala, ali ne zbog delovanja Ustavnog suda.

Dakle, apsolutno smo protiv da se biraju kao sudije Ustavnog suda sudije koji već tu funkciju obavljaju zato što su direktno aktivno učestvovali u rušenju funkcionisanja Ustavnog suda.

O ostalim kandidatima ne bih se izjašnjavao, pošto ljude ne poznajem i nije mi poznata njihova stručnost i nezavisnost u obavljanju te funkcije.

Danas vidimo napade na tužioca Dolovac, protiv čijeg rada smo bili sve vreme i ukazivali u stvari na njen nerad. Čim je pokušala da se aktivira SNS je krenuo protiv nje i to je poruka i sudijama Ustavnog suda – ukoliko budete nešto radili, nećete biti podobni i bićete podložni napadima.

Dakle, to je poruka koja se šalje preko Dolovac sada ovim novoizabranim sudijama.

Ne bih više ulazio u detalje. Hvala vam na ovoj prilici da vam se obratim. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege građani Srbije, ovaj naš predlog je danas iz razloga što se stvara pravna nesigurnost u državi.

Dakle, nemamo ujednačenu pravnu praksu, nemamo ujednačeno zakonodavstvo sve dok je ovaj zakon na snazi. Znamo da su neki članovi ovog zakona i stavljeni na privremeno čekanje. Smatramo da je zakon nejasan, da unosi pravnu nesigurnost, da se ne zna kako treba da se štampaju udžbenici, koja jezička forma da se koristi i smatramo da treba usaglasiti zakonodavstvo, usaglasiti praksu da bismo znali na koji način da postupamo, pošto se dovodi u opasnost da oni koji ne koriste rodno ravnopravni jezik mogu da budu i kažnjeni.

Pre svega nam je namera da zadržimo pravopis i gramatiku srpskog jezika, koja ne predviđa ovakve promene u rečima.

Dakle, predlog je da se nastavi sa zvaničnom primenom srpskog jezika onako kako to predlaže i pravi pravopis srpskog jezika, pošto bi se u suprotnom unela nesigurnost u primenu jezika. Toliko. Hvala vam.

Hvala predsedavajuća.

Kolege poslanici i građani Srbije, prvo pitate je za predsednicu Narodne skupštine i ministra spoljnih poslova Srbije. U Srbiji je krajem novembra održan Četvrti parlamentarni samit Međunarodne krimske platforme kome je prisustvovala i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.

Nakon Samita usvojena je zajednička izjava kojom se potvrđuje nepokolebljiva podrška suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Prošle godine ministar spoljnih poslova, Marko Đurić, je na Samitu učestvovao putem video linka i imao sličan pristup.

Ni prošle, ni ove godine nije saopšteno da li se Srbija pridružila završnim izjavama Samita. Ovogodišnja zajednička izjava, između ostalog osuđuje „agresiju“ i privremenu nezakonitu okupaciju Krima od strane Rusije, koju prate represije, kršenje ljudskih prava, prisilna raseljavanja i uništavanje kulturne baštine. Da li se prošle i ove godine Srbija pridružila završnim izjavama Samita međunarodne krimske platforme, koje sadrže oštre osude Rusije?

Drugo pitanje, za ministra spoljnih poslova, u nedavnom Izveštaju Evropske komisije o Srbiji, na strani 115. piše da se: „U poslednjim nedeljama Srbija retroaktivno usaglasila sa nekoliko odluka saveta, izjava EU“, koje se tiču Rusije. Sa kojim se to izjavama EU koje se tiču Rusije Srbija retroaktivno usaglasila? Da li te izjave mogu da negativno utiču na naše odnose sa Ruskom Federacijom, s obzirom da u izveštaju piše da to uključuje i neke odluke kojima se na listu sankcionisanih lica stavljaju ruski državljani i izjave kojima se osuđuju postupci Rusije?

Treće pitanje za ministra za evropske integracije. Zašto se sadržaj Poglavlja 35 za pristupanje EU još uvek drži u tajnosti? Da li je to zato što ono sadrži obavezu faktičkog ili pravnog priznanja lažne države „Kosovo“ i zato što bi se podrška javnosti procesu evrointegracija dodatno urušila kada bi sadržaj Poglavlja 35 postao javan i dostupan svima?

Četvrto pitanje ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Dačiću, u poslednjih šest meseci, prema podacima koje imamo, u Mionici je prijavljeno preko 900 novih stanovnika, pa je pitanje da li se ispoštovalo pravilo da na lokalnim izborima ne može da glasa niko ko se prijavio u kraćem roku od šest meseci? Hvala.

Dakle, ministar Stanković nam je rekao da ništa do sada nije video što bi poboljšalo ovaj zakon, a istakao je i svest o identitetu, odnosno važnost ove svesti, pa, mislimo da naši amandmani idu upravo u tom cilju. Desilo se još nešto, moram da kažem da se uopšte ne slažemo sa kolegom Grbovićem, i mislio sam da se ovo nikada neće desiti, ali apsolutno se slažem sa gospodinom Jovanovim, kolegom koji je danas odgovarao kolegi Grboviću.

Dakle, mi u članu 8. u delu koji se odnosi na član 14b. na početku stava 3. reči „za autora može biti izabrano“, mi bi menjali rečima „izabrani autor“.

Dakle, po nama izabrani autor je lice koje je državljanin Republike Srbije, i da bi to trebalo biti vodilja koja treba da da ljudima priliku da pišu udžbenika.

Nakon stava 3. dodali bi stav 4. koji glasi: „Prilikom pisanja udžbenika za istoriju, kao i prirodu i društvo, a utor je dužan da pored teorije o doseljavanju Slovena uvrsti i teoriji o autohtonosti Srba, odnosno Slovena na prostorima Balkanskog poluostrva, uzimajući u obzir kako svedočenja i pisanja istaknutih autora od antičkog vremena do danas, tako i moderna genetska istraživanja.“

Dakle, odredba da autor može da bude državljanin Srbije je u zakonskom smislu besmislena i ne znači ništa, jer reč može da ne predstavlja nikakvu obavezu. Zato predlažemo da autor mora biti državljanin Srbije, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Govorimo sve vreme da je problem što nam stranci pišu udžbenike, a po ovom Predlogu zakona biće moguće da autor bude samo onaj koji je državljanin ove države.

Kada je reč o udžbenicima od nacionalnog značaja, predlagač je propustio priliku da obaveže pisce udžbenika istorije da ukinu monopol teorije o doseljavanju Slovena. U nauci važi pluralitet i takmičenje teorija. Međutim, dešava se ponekad da je političkim putem nametnuta teorija koja ili nije istinita ili za nju ne postoje dokazi ili su ti dokazi tanki u odnosu na dokaze suprotstavljene teorije.

Tada se važeća teorija održiva jedino silom monopola jedne teorije i potpunim ignorisanjem i prećutkivanjem dokaza i autora koji zastupaju suprotstavljenu teoriju. Dakle, predlažemo da se u udžbenik uvede i to da su Srbi, Sloveni starosedeoci na ovom prostoru. Hvala.

Vreme ovlašćenog, vezano za ovu temu.

Autentično tumačenje služi da bi se razjasnilo nešto što u praksi stvara nedoumice, a ovde nema nikakve prakse. Ovde se pokušava da se kaže da to što smo tražili 10, u stvari mislili smo 300. Ovde je praksa da se pokazuje neke fotografije. Evo ja ću da vam kažem, ovaj narandžasti deo je deo ono što je usvojeno leks specijalisom, a vi sada hoćete da nam kažete da to što je usvojeno nije narandžasto, nego je ovo što je prikazano zeleno, dakle, pet do šest puta veće i na možete autentičnim tumačenjem da menjate zakon, jer autentično tumačenje nema snagu zakona, ono samo treba da objasni šta se mislilo. Ne može da se objasni da se mislilo nešto što je pet šest puta veće.

Dakle, veliki broj objekata se nalazi u stvari u ovom zelenom delu, u ovom delu koji pokušava sada da se kaže da se mislilo prvi put, a u stvari, treba da se ukine zaštita spomenika u tom zelenom delu, aman kneza Miloša, Veznesenjska crkva, Dom radničke komore, zgrada Manjež, zgrada Generalštaba, zgrada Ministarstva saobraćaja, zgrada oficirske zadruge, „Kasarna 7. puka“, kuća porodice Najdanović, oficirki Dom SKC, Palata Ministarstva finansija i Kraljevine Jugoslavije, sada zgrada Vlade Republike Srbije, palata Ministarstva šuma i ruda i Ministarstva poljoprivrede i voda, sada Ministarstvo spoljnih poslova, područje kuće Nikole Nestorovića, Dobrovićev Generalštab. Dakle, jedan ogroman broj kulturnih objekata sada treba da se odvede pod ono što je takođe nezakonito, sa čega je takođe nezakonito skinuta zaštita kulturnog dobra.

Predlažem da se ni u kom slučaju ovo ne prihvati, jer je apsolutno protivno zakonima i Ustavu, dakle ne možete nižim pravnim aktom da menjate viši i pravni akt, i kada bismo imali Ustavni sud koji radi ovo sigurno ne bi prošlo, ovo je moja praksa, ovo radim iz nam da ovako nešto nije moguće. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Kolege poslanici i građani Srbije, smatramo da je ovaj predlog zakona jedan iz grupe kojim se urušava energetski sistem Srbije.

Pošto se njime nastavlja praksa da se potpuno prilagođava energetski sektor potrebama krupnog kapitala i tajkunima, stranim i domaćim, a to znači da se sve prave po meri globalističke agende, čiji su pre svega ciljevi što manji uticaj države i njenih građana na energetski sektor ide se na stvaranje uslova za ubrzano rasparčavanje energetskog sektora i njegovu privatizaciju.

Dakle, ispunjavanje svih, bukvalno svih smernica Zelene agende je u toku i to će biti pogubno kako po energetski sektor tako i po revitalizaciju industrije Srbije.

Ceo koncept je usmeren na izbacivanje države iz energetskog sektora. Čestim izmenama i dopunama zakona, pa i zakona koji je sada na dnevnom redu, usvajanjem raznim pravilnika, uredbi i akata na sednicama Vlade, naročito iz oblasti tzv. obnovljivih izvora energije, vlast razvlašćuje građane Srbije. Hvala vam.

Hvala vam.

Dakle, ovim predlogom zakona usklađuje se energetski sistem Srbije sa globalističkom Zelenom agendom i sve se radi štetu Srbije i njenih građana. Dakle, kreirana je mantra po kojoj moramo da ugasimo sva domaća postrojenja koja emituju ugljendioksid. Na taj način Srbija će uskoro postati apsolutno zavisna od stranog faktora i izgubiti suverenitet i u energetskom sektoru bez kojeg nema celokupne privrede, a znamo da smo već izgubili suverenitet u bankarskom sektoru.

Pogubnu Zelenu agendu preko koje zemlje postaju potpuno zavisne od korporacija odbacila je Rusija, odbacila je Kina, odbacio je Brazil, a videli smo da je sa promenom administracije u SAD to su odbacile i SAD.

Po nama naše zakonodavstvo ne treba da se usklađuje sa neoliberalnim viđenjima tržišta koje se nameće i u elektro energetskom sektoru čega je deo i ovaj predlog zakona. Njegova misija mora da ostane proizvodnja električne energije za potrebe domaćeg stanovništva i domaće privrede, što ne možemo bez korišćenja naših rezervi uglja i naših termoelektrana. Hvala.

Hvala.

Dakle, u potpunoj koliziji sa interesima Srbije i njenog naroda vlast ovakve akte šalje u proceduru u Skupštinu Srbije najčešće pod izgovorom da Srbija unapređuje propise, poboljšava klimu za investitore i usklađuje propise sa propisima EU. To lažno unapređenje energetskog sektora u stvari ogleda se u ne tako davnom kolapsu Elektro privrede Srbije, u uvozu enormnih količina električne energije i uglja za šta su građani Srbije platili više od dve milijarde evra.

Zatim se ogleda i u predaji srpskih ruda stranim korporacijama, od litijuma, do bakra i zlata i ostalih metala i nemetala za tričavih par procenata rudne rente. Da je u interesu Srbije donošenje ovakvih zakona i u interesu njenih građana, ova vlast bi stavila na javni uvid građanima i zaposlenima EPS-a plan transformacije našeg energetskog sektora, do čega nije došlo. Ako je usvojen prema nalogu MMF, kreditora Srbije, koji je davanje novca i pozitivnu ocenu uslovio gašenjem srpskih termoelektrana, rudarskih kopova i ostavljanjem bez posla hiljada srpskih radnika. Hvala vam.

Želeo bih odmah da naglasim da mi nismo protiv uvođenja čistih izvora energije, ali moramo da imamo u vidu realnost u koju se Srbija nalazi. Protiv toga smo da dajemo najplodniju zemlju da bismo na njoj gradili, sunčane panele, ili da bismo na nju postavljali vetroparkovi, ali smo sigurno protiv toga da se povinujemo interesima EU koja nas ucenjuje da njoj predajemo naše rude, ali da nas uslovljava sa izgradnjom vetroparkova, sunčanih panela.

Dakle, EU je dovela sama sebe u situaciju odustajanja od ruskih energenata, da nemaju više siguran izvor snabdevanja i oni razmatraju vraćanje na termoelektrane i otvaranje starih nuklearnih elektrana. Mi ne treba da se povodimo sa gubitničkom politikom, treba da gledamo šta je naš interes. Naš interes je stabilan energetski sistem.

U ovoj situaciji možemo da ga imamo samo korišćenjem našeg izvora uglja, i korišćenjem naših termoelektrana. Ne smemo toga da se odričemo, da bismo nekom izašli u susret i da bismo nekoga zadovoljili, pogotovo nismo za evropski put kada se zna da on podrazumeva da moramo da se odreknemo dela svoje teritorije. Bez tog puta, sigurno nema i to nam je rečeno otvoreno i videćemo ubrzo posle Nove godine, to će od nas da bude zvanično i otvoreno traženo. Hvala.

Ne znam gde je kolega Rističević čuo da sam ja spominjao rusku naftu? Nešto su mnogo nervozni u poslednje vreme kada se spominje Rusija i stvara nelagodu kod vladajuće koalicije. Ja sam samo kao primer spomenuo Rusiju, Kinu, Brazil, SAD, kao ljude koji ne uvode zelenu agendu, vodeći računa o svojoj energetskoj strukturi. Tvrdio sam da vlast u Srbiji ispunjava globalističku zelenu agendu, a to je i predsednik Aleksandar Vučić na samitu o klimatskim promenama COP 29 koji je održan u Azerbejdžanu istakao da moramo da gasimo domaće termoelektrane, kao što je rekao, koje koriste domaći resurs ugalj i da za uzvrat izgradimo gasnu bazu na gasu koji ćemo da uvezemo iz Azerbejdžana.

Smatramo da ne trebamo da se kockamo sa energetskom bezbednošću zemlje, da uvodimo alternativne izvore proizvodnje električne energije u momentu kada se preterano zadužujemo, uzimamo kredite za mnoge stvari a gasimo ono što imamo da bismo opet kupovali nešto iz inostranstva za šta ćemo verovatno morati da uzimamo nove kredite. Hvala vam.

Hvala.

Još jednom ću da saberem, odnosi se na sve naše amandmane. Tražili smo da se svi članovi iz ovog zakona brišu iz razloga, kao što smo rekli, ovaj Predlog predstavlja promociju zelene agende i to na način da može samo da nanese veliku ekonomsku štetu, a pozitivnih ekoloških efekata, praktično neće ni da bude. Ovo će samo da optereti naše termoelektrane i neizostavno će da dovede prvo do njihovog vrlo teškog poslovanja, a na kraju će ovo opterećenje i da dovede sigurno do gašenja termoelektrana, čak i ako to nije originalna namera zakona koji se predlaže.

Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Poštovane kolege, predložili smo amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije.

Isto smo na član 2. podneli amandman.

Hvala, Mi – Snaga naroda. Hvala vam.

Mi smo podneli amandman na član 2, već objašnjen od strane kolege Petra Boškovića. Nismo za to da se odlukama predsednika potčinjava načelnik Generalštaba Vojske Srbije i predlažemo isto da načelnik Generalštaba Vojske Srbije komanduje Vojskom Srbije, u skladu sa zakonom i aktima komandovanja.

Predloženim izmenama, iako smo čuli objašnjenja da je predviđeno već u Ustavu, smatramo da se operativna ovlašćenja komandovanja Vojskom Jugoslavije prenose na predsednika države, koji nema vojno obrazovanje i nestručno je lice, a postavlja se kao direktno nadređen načelniku Generalštaba, koji je general po činu. Ne vidimo tu nikakvu logiku. Dakle, davanjem prekomernih ovlašćenja inokosnom organu, kakav je predsednik Srbije, ugrožava se ravnoteža vlasti, povećava mogućnost zloupotrebe i potencijalno narušava bezbednost zemlje i njenih građana.

Samo još da se osvrnem na opaske ministra Gašića, kada govori – vi ste do 2012. godine, vi ste ovo, nadam se da nije imao u vidu našu grupu, koja u tom periodu nije imala nikakve veze sa vlašću. Dakle, mi nismo ništa do 2012. godine i mi nismo ništa ni do danas, jer nikada nismo učestvovali u vlasti. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Dobar dan i kolegama poslanicima i građanima Srbije. Krenuću otprilike od kraja jučerašnjeg dana kada je kolega Jovanov rekao, parafraziraću, nisam uspeo možda sve da uhvatim tačno. Kaže – nismo čuli ništa vredno što bi nas potaklo da povučemo ili promenimo zakon.

Sa strane opozicije juče ceo dan su u stvari stizala upozorenja da je ono što se radi protivzakonito pošto se radi o zaštićenom kulturnom dobru. Ako protivzakonitost kolegi Jovanovu koji je moj dupli kolega, i poslanik i pravnik, nije dovoljno, onda ne znam šta bi bilo dovoljno da se ovaj zakon ne prihvati.

Zgrada Generalštaba u ulici Kneza Miloša u Beogradu predstavlja nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, što je utvrđenom i aktom nadležne ustanove za zaštitu spomenika kulture. Ovaj kompleks ima višestruku vrednost. Govorili smo o arhitektonskoj, ali pre svega istorijsku kulturološku i simboličku vrednost. Dakle, pre svega simbolička vrednost koja, kao što su i predstavnici pozicije govorili da je simbol otpora ovog naroda. Zašto mi da rušimo simbol otpora ovog naroda, simbol stradanja tokom NATO agresije 1999. godine?

Uključivanje ovog objekta u Predlog zakona u kontekstu revitalizacije urbanih celina bez jasnog naglašavanja njegovog statusa kao zaštićenog kulturnog dobra stvara mogućnost da se komercijalno interpretira termin revitalizacija. Takav pristup bi bio u suprotnosti sa Zakonom o kulturnim dobrima, Zakonom o planiranju i izgradnji i Ustavom Republike Srbije koji obavezuje državne organe da štitite kulturno nasleđe i čuvaju javni interes u oblasti kulture i urbanog razvoja.

S obzirom na navedeno, uključivanje Generalštaba u zakonski okvir koji omogućava intervencije komercijalnog karaktera predstavljalo bi neprihvatljivo zanemarivanje pravne zaštite, kao i moralnu i simboličku neosetljivost prema nacionalnoj istoriji. Očuvanje ovog prostora u njegovom postojećem statusu jeste pitanje kulturnog dostojanstva države, javnog interesa i istorijske odgovornosti.

Čuli smo i od gospodina Jovanova da je moguća rekonstrukcija, samo bi mnogo koštala. Dakle, rušenje je brisanje sećanja ovog naroda. Zato, slušali smo izlaganje dr Biljane Đorđević koja je davala pregled, kako pravni, tako istorijski i konstrukcioni pregled ovog problema. Trebalo bi dobro da se ponovo pogleda i presluša njeno izlaganje.

Kolega Dragan Nikolić danas kaže, upravo je rekao da tu treba da nikne hotel. Dake, to nije ništa nepoznato. Od kolege Jovanova smo čuli da on ne zna šta tu treba da bude izgrađeno. Zna se šta će tu da bude izgrađeno i to je ono što je i izazvalo proteste građana Srbije. Znamo da su za to vezani masovni protesti u ovoj državi.

Dakle, vlast ne želi smirenje, želi dalje zaoštravanje situacije i odnosa u ovoj državi, nepotrebno. Smatramo da tenzije treba da se smiruju, a ne dodatno da se zaoštravaju.

Zbog toga, predlažemo da se iz teksta zakona izbriše bilo kakvo pominjanje ili obuhvatanje objekta Generalštaba, kako bi se sprečilo narušavanje njegovog integriteta i obezbedila puna primena važećih propisa o zaštiti kulturnih dobara. Hvala vam.