1. OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku

Datum sednice: 30. septembar 2024.

Trajanje sednice: 01:05:47 

Tema / naziv tačke dnevnog reda: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima (razmatranje u načelu)

Predsedavajući: Snežana Paunović (SPS, vladajuća većina)

Broj prisutnih poslanika: na početku sednice 12 od 17 članova Odbora (navedeno); na glasanju je učestvovalo 13 poslanika (navedeno)

Učesnici van poslanika: nije navedeno u dostavljenom materijalu (predstavnik predlagača je narodni poslanik)

Ko je koliko govorio:

Poslanici vladajuće većine: ~42%

Poslanici opozicije: ~58%

Član vlade/gost: 0%

Ukratko sa sednice: Rasprava je bila fokusirana na predlog izmena zakona koji opozicioni predlagači predstavljaju kao instrument za zaustavljanje projekta eksploatacije litijuma i bora (uz dominantne argumente o rizicima po životnu sredinu i ekonomskoj neisplativosti). Predstavnici vladajuće većine su osporavali hitnost i osnovanost zabrane bez prethodne studije i insistirali na “čekanju struke” i potencijalnim ekonomskim koristima. Sednicu su obeležile povišene tenzije nakon što je ovlašćeni predstavnik predlagača napustio salu, što je predsedavajuća javno kritikovala. Odbor je na kraju nije prihvatio predlog zakona.

2. STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Danijela Nestorović (Ekološki ustanak, opozicija, ovlašćeni predstavnik predlagača)
Predlog zakona obrazlaže kao zaštitnu meru protiv projekta “Jadar”, osporava oslanjanje na nacrt studije investitora kao nerelevantan pravni osnov i naglašava ekonomsku neisplativost i rizike po životnu sredinu, uz pozivanje na stručne radove (SANU).

Biljana Đorđević (Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd, opozicija)
Podržava predlog kao “radikalnu meru” uslovljenu dubokim nepoverenjem u institucije i način vođenja projekta; kritikuje što se politika mineralnih resursa i standardi postavljaju “unazad”, bez jasne strategije i nadzora, te problematizuje pretpostavke iz mišljenja Vlade o minimalnom uticaju i “visokim standardima”.

Željko Veselinović (SSP, opozicija)
Podržava predlog, ali fokus stavlja na ekonomski ugao: smatra da je rudna renta preniska i da bez razvoja prerađivačkog lanca (baterije/industrija) država nema jasnu korist; usput predlaže i temu posete fabrici “Jura”, što predsedavajuća ocenjuje kao van ingerencija Odbora u istražnom smislu.

Slobodan Cvejić (SRCE, opozicija)
Zalaže se za usvajanje zakona polazeći od načela održivog razvoja i zaštite lokalnog stanovništva i budućih generacija; tvrdi da rizici i potencijalne štete prevazilaze eventualne koristi, uz ocenu da nema dovoljno transparentno izloženih podataka o tehnologiji i benefitima.

Dragan Stanojević (MI – GLAS IZ NARODA, opozicija)
Podržava zabranu, naglašava i ekonomske i ekološke argumente: poredi rudnu rentu i isplativost sa drugim državama, ističe pad cene litijuma i minimalnu dobit za državu, te traži da se javno razjasni šta je država potpisala i koje obaveze postoje prema investitoru.

Nikola Radosavljević (ALEKSANDAR VUČIĆ – Srbija ne sme da stane, vladajuća većina)
Osporava “neusaglašenost” opozicije (ekologija vs ekonomija), poziva se na mišljenje Vlade i ističe potencijal investicije, nova radna mesta i rast BDP-a; relativizuje pojam rizika (“rizik postoji u svakom poslu”), optužuje opoziciju za širenje panike i poručuje da će većina “slušati struku”, ali neće podržati predlog zakona.

Živan Bajić (ALEKSANDAR VUČIĆ – Srbija ne sme da stane, vladajuća većina)
Protivi se “olakim zabranama” na osnovu “poluinformacija”, fokusira se na potencijalne ekonomske koristi i potrebu da se sačeka studija uticaja i šira javna rasprava; naglašava da projekat ne treba sprovoditi ako se utvrde štetne posledice, i apeluje na smirivanje javnosti i jedinstven pristup.

Snežana Paunović (SPS, vladajuća većina, predsedavajuća)
Kritikuje što se rasprava skreće na mišljenje Vlade umesto na sam tekst predloga, a zatim iznosi niz dilema: ustavni osnov zabrane bez studije, mogući finansijski rizik tužbi protiv države, selektivnost zabrane (litijum/bor naspram drugih resursa) i pitanje da li bi se time blokirala i istraživanja. Oštro reaguje na odlazak ovlašćenog predlagača iz sale (uz navod da je u isto vreme održana konferencija za novinare), ocenjujući to kao politikanstvo, i potom zaključuje pretres i vodi glasanje.

Dalibor Jekić (SSP, opozicija)
Insistira da je tema od najvišeg javnog značaja i da prevazilazi stranačke podele među građanima; suprotstavlja ekonomske argumente prioritetu zdravlja i životne sredine, navodi zdravstvene i ekološke rizike kroz citate stručnih izvora i zaključuje da je “bolje odustati na vreme” nego prihvatiti “diskutabilnu dobit”.

3. ZAKLJUČAK SEDNICE

Odbor je nije prihvatio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Ishod glasanja: 5 za, 7 protiv, 1 uzdržan (ukupno 13 glasalo).

Utvrđeno je da je izvestilac Odbora na sednici Narodne skupštine predsednica Odbora.

6. sednica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku

UČESTVUJU U RASPRAVI:
Snežana Paunović,  predsednica Odbora, IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS), vladajuća većina
Danijela Nestorović, narodni poslanik - predstavnik Predlagača zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, Ekološki ustanak, opozicija
Biljana Đorđević, članica Odbora, Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd, opozicija
Željko Veselinović, član Odbora, Stranka slobode i pravde, opozicija
Slobodan Cvejić, član Odbora, SRBIJA CENTAR - SRCE, opozicija
Dragan Stanojević, član Odbora, MI - GLAS IZ NARODA, opozicija
Nikola Radosavljević, zamenik predsednika Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina
Živan Bajić, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina
Dalibor Jekić, član Odbora, Stranka slobode i pravde, opozicija

00:00:00 - Snežana Paunović: Otvaram sednicu Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku. Konstatujem da sednici Odbora prisustvuje dvanaest od sedamnaest članova Odbora i da u skladu sa članom osamdeset Poslovnika Narodne skupštine postoji kvorum potreban za rad i odlučivanje. Pozdravljam sve prisutne. Sednici prisustvuje narodna poslanica Danijela Nestorović, ovlašćeni predstavnik predlagača. Dobar dan.

00:00:25 - Snežana Paunović: Zahvaljujem koleginici Nestorović koja je sa nekog drugog odbora upravo stigla. Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda. Dnevni red je predložen u sazivu. Da li neko želi reč na temu dnevnog reda? Ukoliko ne, molim vas da se izjasnimo ko je za.

00:01:03 - Snežana Paunović: (šum i žamor u pozadini) Jel u redu? Zaključujem glasanje. I konstatujem da je Odbor jednoglasno usvojio dnevni red. Ja moram samo da, u obavezi sam jedno obaveštenje. Ova sednica je sazvana u roku kraćem od tri dana, kako bi Odbor razmotrio Predlog zakona pre početka sednice Narodne skupštine.

00:01:27 - Snežana Paunović: Prelazimo na rad, dnevni red, predloženi dnevni red razmatranja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima u načelu, koji je podnela grupa od osamdeset šest narodnih poslanika, broj nula jedanest povlaka dvadeset devetdeset osam kroz dvadeset četiri o desetog septembra dve hiljade dvadeset četvrte godine. Znači, prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu. Predlog zakona vam je dostavljen. Podnela ga je, kao što rekoh, grupa od osamdeset šest narodnih poslanika. Vlada je dostavila mišljenje koje vam je takođe dostavljeno.

00:01:59 - Snežana Paunović: Sednici prisustvuje narodna poslanica Danijela Nestorović, ovlašćeni predstavnik predlagača, grupa od osamdeset šest narodnih poslanika. Gospođo Nestorović, molim vas za obrazloženje Predloga zakona. Prijavite se.

00:02:14 - Danijela Nestorović: Samo momentak, pošto meni ne izlazi ovaj uopšte za, za prijavu za reč.

00:02:22 - Snežana Paunović: A evo mikrofon je ovo moj, ali- Sad ćemo da vidimo, pa će se uključi. Evo imate reč.

00:02:25 - Danijela Nestorović: Dobar dan svima. Eh, pa evo ja sad idem upravo sa Odbora za, za ustavna pitanja i zakonodavstvo eh, gde je zaista bilo neprimereno ovaj i zaista nisam imala ni želje ni volje da obrazlažem ovaj Predlog zakona u tom smislu, jer sam bila prekinuta u svom izlaganju. Eh, ono što je ovde bitno je da smo neposredno pre početka odbora dobili i mišljenje Vlade koje je naravno, eh, neprihvatljivo ovakav Predlog zakona. Eh, u ovom mišljenju smo imali priliku i da vidimo da se oslanjaju na nacrt studije eh, kompanije Rio Tinto, koji zapravo ne predstavlja pravni akt, eh, koji bi bio u skladu sa pravnim propisima Republike Srbije. Nacrt studije koji je prezentovan od strane Rio Tinta je zapravo samo određena dokumentacija i neko njihovo razmatranje kojim se građanima Republike Srbije apsolutno ništa ne garantuje, niti eh, bi se u tom smislu mogao odrediti obim i sadržaj buduće studije, niti procena rizika koju bi ovaj projekat doneo.

00:03:29 - Danijela Nestorović: Eh, što se tiče samog Predloga zakona, eh, smatram da je Predlog zakona podnet zapravo i jedino u interesu eh, većine građana Republike Srbije koji su protiv eh, ovog projekta iz razloga pre svega ekonomske neisplativosti. I ja vas neću sada zamarati eh, ciframa na...

00:03:50 - Danijela Nestorović: (razgovori iz pozadine) ...ekonomskih stručnjaka koji govore zapravo o tome da sve ono što je eh, predviđeno eh, kao e-ekonomski okvir profitabilnosti ov-ovog projekta eh, nije u dovoljnoj meri eh, značajno za Republiku Srbiju, u tom smislu da bi došlo do povećanja broja zaposlenosti, do profita od rudne rente, eh, a takođe ni u budžetu niti od strane Vlade nismo čuli kolika sredstva se izdvajaju za infrastrukturne pristupne saobraćajnice i kompletnu infrastrukturu za kompaniju Rio Tinto, odnosno Rio Sava Exploration. Eh, ono što je eh, takođe značajno, to ćemo čuti ukoliko do sednice o ovom Predlogu zakona uopšte i dođe, ukoliko počne, ja ću detaljnije obrazložiti ekonomski okvir i zašto smatram da je ovo neprofitabilno. Što se tiče zaštite životne sredine, detaljno je obrazloženo u samom Predlogu zakona. Eh, naime, ja sam se eh, u tom Predlogu zakona pozivala na zbornik Sanu, za koji smatram da je ključni dokument, eh, da su ga radili naši eh, profesori eh, koji su zapravo tu izneli svoje argumente naučno zasnovane iz svoje oblasti da je ovaj projekat eh, vrlo opasan i da bi ovim projektom bila trajno uništena i devastirana eh, životna sredina, odnosno biodiverzitet, a radi se zapravo o Mačvi, jednoj od najplodnijih eh, jel, najplodnijih područja na teritoriji Republike Srbije. Eh, tako da, eto, ja bih eh, tu se zaustavila.

00:05:15 - Danijela Nestorović: Ukoliko dođe do rasprave, ja ću detaljnije izneti eh, razloge za ovaj Predlog zakona i obrazloženje samog Zakona. Hvala.

00:05:23 - Snežana Paunović: Hvala. (pauza) Poštovane kolege, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona, pa vas molim da se prijavite za reč, ko je zainteresovan. (pauza) Eh, ne imate mehanizam. Evo, pomoći će vam kolege iz tehničke službe. Eh, Đorđević, docent doktor Biljana, imate reč, izvolite.

00:05:56 - Biljana Đorđević: Zahvaljujem, ja se izvinjavam.

00:06:06 - Biljana Đorđević: Malo sam se ovde raširila, a, naravno, kao jedna od potpisnica ovog Zakona, podržavam eh-Ovaj predlog zakona i odmah prosto, mislim da je svim-svima jasno o čemu se ovde radi. Eh, koleginica Nestorović je već o tome govorila, dakle jasno je da se ovde radi o protivljenju projektu Ri- eh, Jadar-Rio Tinta, da smo mi normalna zemlja, dakle ne bi morali da dolazimo u situaciju da moramo da o-, eh, ozbiljno protivljenje jednom tako štetnom projektu koji je izazvao možda najveće kontroverze od bilo, od svih drugih mnogo kontroverznijih pro-projekata koje smo imali u novoj istoriji Srbije, eh, u smislu eh i reakcije građana, dakle dva puta velikih masovnih eh, e, protesta, eh, ali i potpuno neprihvatljive adek-, eh, reakcije države koja je suštinski varala sopstvene građane više puta. Dakle, to se stvorilo jedno ogromno nepoverenje, eh, da mi možemo da pričamo o konkretnom projektu i onda moramo da posežemo za radikalnim merama promena-promena zakona, kao jedine, jedine mere koje u ovom trenutku može da, eh, da da sigurnost građanima da će, da će projekat biti zaustavljen. Dakle, ja prosto mislim da je jako važno da to na početku kažem, da, da mislim da je ovo radikalna mera i inače je ne bih podržala da mi nismo u ovoj situaciji u kojoj smo dovedeni, eh, naravno i neprihvatljivim ponašanjem kompanije, ali kompanija je ovde manje važna. Mi smo ovde odgovorni građanima kao predstavnici eh, njihovi u Narodnoj skupštini i konkretno eh, e-e-e-e ovu upućujem jednu kritiku i prethodnoj Vladi, eh a, a i sadašnjoj.

00:07:33 - Biljana Đorđević: Načinu koji je instrumentalizovala sopstvene institucije, dakle ključna stvar je jedno ogromno nepoverenje. Nepoverenje koje je izazvano i konkretnim mahinacijama u vezi sa samim projektom, eh, činjenicom na koji način je on, je Uredba o planu eh područja posebne namere zarad eksploatacije eh, minerala jadarit, eh najpre prvo stavljen eh, eh, eh, van akta, jel, pa je onda proglašen eh, pa je onda ta odluka proglašena neustavnom do Stanarustavnog suda, pa je onda ponovo eh, eh, oživljena. I to sve u tih par dana kada je onda i potpisan Memorandum o razumevanju sa Evropskom unijom. Sve to je naopačke. Dakle, u ovom mišljenju, koje smo mi do-dobili danas od Vlade, da na nekoliko mesta se govori o tome kako su kritične mineralne sirovine eh, važne i biće od vitalnog značaja za društvo i rudarsku industriju narednih trideset godina, da je to jako važno i za razvoj privrede Republike Srbije, da će nas racionalna mineralna politika, da će omogućiti da Srbija na-naglo razvije svoju privredu i tako se priključi razvijenim zemljama, ali se nigde ne definiše gde je u stvari Srbija definisala svoju racionalnu mineralnu politiku.

00:08:46 - Biljana Đorđević: Jel imamo mi neki strateški dokument u kome smo prvo mi definisali šta su naši kritični eh, eh, minerali koje imamo? Šta je naša racionalna mineralna politika? Ja sam samo u nekoj od izjava ministarke rudarstva i energetike čula da se sprema takva strategija, ali nisam videla eh, eh taj tekst. Mi ovde, koliko mi je poznato, od, u ovom novom sazivu, od kako sam članica ovog odbora, nismo nikad dobili informaciju o radu ovog Ministarstva da bi znali da li se stvarno radi na toj strategiji, ali to je, eh, kako da vam kažem i da se radi, to je kasno. Dakle, vi ne možete unazad da se ponašate tako da prvo imate projekat kojim eh, e-eh, gde dogovorite ek-eksploataciju, a da te onda kasnije e-e-eh pripremate strategiju, a da ste i prethodno potpisali eh, isto tako strateška partnerstva i sa, u međuvremenu sa Sjedinjenim Američkim Državama, prethodno i sa Memorandumom o razumevanju sa Evropskom unijom, koji naravno nije pravno obavezujući, ali prosto naopačke je planiranje.

00:09:44 - Biljana Đorđević: Eh, i zbog toga smo mi prinuđeni na neki način da, eh, da idemo u ovakve radikalne mere zbog potpunog odsustva eh, eh poverenja građana u institucije kada je reč konkretno o ovom projektu. Ali isto tako ja moram da se pozovem na još jedan eh, deo ovog mišljenja na samom kraju, kada se, na primer kaže eh, kako poljoprivreda može nesmetano da se nastavi paralelno sa podzemnim rudarenjem i preradom rude. Eh, eh dakle čitam sada mišljenje, to je poslednja strana, jedan treći pasus otpozadi: zasnivajući se na napretku savremene tehnologije, moguće je sprovesti tehnološke procese sa minimalnim uticajem na okolinu, i naglašavam, pod uslovom da se postupci sprovode po visokim standardima uz kvalitetan nadzor i da kompanija koja upravlja procesima ima dovoljno resursa za ulaganje u efikasne mere zaštite. Ništa od ovoga. Ovo su tako fantastične prep-pretpostavke u koje građani prosto nemaju razloga ni da imaju u-sadašnjoj Srbiji.

00:10:46 - Biljana Đorđević: Dakle, niti mi imamo visoke standarde, niti smo naše eh, zakone o zaštiti životne sredine harmonizovali sa evropskim. A takođe bih istakla da u samoj Evropskoj uniji se traga za još, eh, strožim standardima kada je reč eh, eh, o pitanjima eh, e-e, prosto bavljenja kritičnim mineralnim sirovinama. Dakle, niti mi te standarde imamo. Eh, takođe bih podsetila da su sada u proceduri neki zakoni, a da je Rio Tinto eh već na osnovu starih zakona sa mnogo nižim standardima podneo zahtev Ministarstvu za zaštitu životne sredine za, za ocenu uticaja na, na životnu s-sredinu. Dakle, ništa od ovoga već ne važi u onome kako, kako stvari funkcionišu.

00:11:29 - Biljana Đorđević: Eh, dakle, onda šta bi bio kvalitetan nadzor, koliko ja mislim, citiraću samu ministarku rudarstva i energetike. Ona je rekla imamo šest rudarskih inspektora u celoj zemlji, dakle to mislim već dovoljno govori o nep-nemogućnosti kvalitetnog nadzora.I najzad da kompanija koja upravlja procesima ima dovoljno resursa za ulaganje u efikasne mere zaštite i u najfantastičnijem slučaju da stvarno to radi dok, aa, u-u tih četrdesetak godina koliko se planira eksploatacija. Postaviću sad jedno pitanje koje se retko postavlja jer smo mi, naravno, prestrašeni onim što nas čeka sada. Ali šta će biti onda? Dakle, uvek su, kada se rudnik zatvori, zamislimo da je sve savršeno funkcionisalo, da smo mi najbolja zemlja na svetu, imamo najviše standarde, imamo najboljeg kvaliteta nadzor, kompanija sve uradila kako treba.

00:12:18 - Biljana Đorđević: Nakon toga, kad se rudnik zatvori, svi ti troškovi održavanja večnih posledica eksploatacije ostaju u ovoj, u ovoj zemlji. I mm za kraj u ovom obraćanju samom mi nikad zapravo nismo, pošto se ovde najviše govori o aa tome da se Vlada protivi ovom predlogu zakona iz dva razloga. Jedan je ekonomski. Dakle, mi nismo nikad dobili ozbiljnu analizu naš, osim analize koju je poručio Rio Tinto o tim ekonomskim benefitima i uvek se koriste različite cifre. Dakle, mi ovo ovde što je navedeno je vrlo skromno i vrlo je teško interpretirati kao nešto, nešto relevantno.

00:13:00 - Biljana Đorđević: To je jedna stvar i druga stvar, ovde se kaže da bi nas usvajanje ovakvog zakona aa da bi sprečilo proces evropskih integracija, ja bih zaista rekla da ako neko sprečava proces evropskih integracija, to su prethodne i sadašnja vlada, nisu ništa radile na tom procesu. Neće sigurno ovo biti razlog da se evropske integracije, da se proces evropskih integracija spreči. Naprotiv, dakle, mi zapravo možemo da pomognemo svi zajedno u tome da uspostavimo prave standarde i da p-konačno otvorimo razgovor o tome šta bi bilo pravedna energetska tranzicija i-i da li je ovo uopšte to. Hvala toliko za sada.

00:13:43 - Snežana Paunović: Hvala vam. S tim da moram da zamolim, vi ste jedan od potpisnika, odnosno predlagača ovog zakona, pa je za mene bar bilo nekako očekivano da govorite o predlogu zakona, a ne da nam tumačite mišljenje Vlade koje svakako smo svi dobili. To je prva stavka, a druga vičite o tome sa predstavnicima Vlade kad uđemo u plenum. Sedimo na odboru gde sede vaše kolege koje su tu da sa vama razgovaraju o predlogu zakona koji ste uputili, pa vas molim da osim što je bilo nekih paušalnih ocena na koje bi inače reagovala po Poslovniku, eto, samo se držimo onoga što je dnevni red, a dnevni red je predlog zakona koji ste uputili vi. Pa hajmo da čujemo malo više detalja jer sam sigurna, meni lično će trebati pojašnjenja za određene stavke i članove ovog zakona koji ste predložili, ali sačekaću svoj red.

00:14:30 - Snežana Paunović: Za sada, po redosledu prijavljivanja kolega Željko Veselinović, izvolite.

00:14:38 - Željko Veselinović: (kašalj) Zahvaljujem predsednice. Ja neću biti dug, mm da kažem potpisnik sam sazivanja ove vanredne sednice Skupštine oko litijuma i glasaću naravno za ovaj zakon. Ja se ne stidim toga da kažem da ja nisam neki stručnjak za zaštitu životne sredine i za litijum i prosto gledam da čujem ljude koji malo više od mene znaju o tome i da probam da donesem neki sud šta je tu dobro, a šta nije. Ono što mene da kažem interesuje to je ovaj ekonomski aspekt. To je koleginica Danijela, da kažem pomenula.

00:15:12 - Željko Veselinović: Mi smo proteklih meseci i protekle godine imali priliku da čujemo o tome da će se ovde, da kažem planira da se kopa litijum i sa te neke ekonomske, da kažem ekonom-ekonomskog gledišta samo kopanje litijuma, jadarita ili tako dalje i plaćanje rudne rente od pet posto je nešto što je za mene da kažem vrlo, vrlo malo ili da kažem vrlo slabo da bismo uopšte ušli u neki projekat kopanja neke rude koja je ionako prilično diskutabilna oko bezbednosti i zar-zdravlja i zaštite životne sredine. Nigde do sada nisam imao prilike da čujem da se tu planira nešto ozbiljnije sa tim litijumom, da se taj litijum ili jadarit prerađuje ovde u Srbiji, da se ovde otvaraju neke fabrike akumulatora, fabrike bat-baterija za mobilne telefone ili fabrike električnih automobila. Kada bih to mogao negde da čujem i mogao da vidim, onda bih mogao da donesem sud da li tu Srbija i građani Srbije i pre svega radnici Srbije čije interese ja zastupam imaju neke benefite od toga ili da li mi kao država možemo ekonomski da napredujemo zato što bismo možda imali da kažem te gotove proizvode koje bismo kasnije mogli da izvozimo. Ovako za mene je to velika nepoznanica i smatram da kopanje litijuma bez tih nekih da kažem drugih aspekata, naravno, za-zaštita životne sredine i-i zdrav život je na prvom mestu, čak da se tamo kopa i cveće mislim da ne bi bilo ni zdravo, ne bi ni bilo dobro i smatram da bi Vlada ili bilo ko drugi u nekom narednom periodu trebalo da izađe sa nekim tačnim i jasnim planom oko toga šta bi se eventualno sa tim planiralo. Ako bismo mi to, kao što radi "ZiĐin" u Boru da kažem kopali onda njima davali rudu da oni izvoze, oni plaćali rudnu rentu, to je otprilike nekih stotinak ili sto pedeset miliona evra godišnje, ako sam ja dobro da kažem shvatio ili dobro razumeo, što smatram da je apsolutno mizerno u odnosu na neka sredstva koja mi kao država ulažemo u neke druge projekte kao što je Ekspo ili nacionalni stadion i tako dalje.

00:17:12 - Željko Veselinović: Tako da sa te strane ja što se kaže smatram i voleo bih da čujem nekog od predstavnika vlasti da izađe i da mi objasni koji su ti ekonomski benefiti za Srbiju. I na kraju nešto što možda nema veze sa ovom tačkom dnevnog reda, ali smatram da bi u budućnosti bilo značajno za Odbor za privredu, a to je da predlažem da u jednom trenutku u nekom narednom periodu kad prođe ova sednica, ovaj skupštinski odbor formira jednu radnu grupu koja bi mogla da poseti fabriku Jura i da utvrdi jasno i činjenično stanje šta se tamo dešava, da li se naši građani i naši radnici tamo tuku, zloupotrebljavaju, maltretiraju i da prosto donesemo i zauzmemo stav prema toj Juri jednom za svagda u poslednjih petnaest godina. Hvala.

00:17:56 - Snežana Paunović: Hvala vam i na sugestiji, ali mislim da je van nadležnosti odbora da na taj način možemo da posetimo bilo koju fabriku, uključujući Juru. Možemo ih posetiti, ali bez mogućnosti za istražne radnje. Time bi morali da se bave istražni organi. Ukoliko ima osnova, i ja bih apelovala da to po-pod hitno urade, ali Odbor sam po sebi, uprkos tome što se može smatrati resornim, nema baš te ingerencije, tako da-da ne bismo došli u zabludu da neko ne želi. Svi želimo samo najbolje, ali prosto postoje limiti šta je u našem delu krugu rečima.

00:18:34 - Snežana Paunović: Cvejić, profesor doktor Slobodan, izvolite.

00:18:37 - Slobodan Cvejić: Zahvaljujem predsedavajuća. Uvažene koleginice i kolege, kao jedan od potpisnika predloga ovog zakona, zajedno sa ostalima iz poslaničke grupe Srbija centra, hoću da obrazložim naš stav. Najpre, ključni argument zašto smo mi za donošenje ovakvog zakona. To je zbog toga što potencijalni rizici i štete koje će implementacija ovog projekta doneti daleko prevazilaze ono što bi mogla biti eventualna dobit, ekonomska dobit ili razvojna dobit ovakvog jednog projekta. Uhm, ja neću da ulazim u debatu onako kako se ona sada odvija o tome ko je koga doveo, kad je doveo i takve stvari.

00:19:22 - Slobodan Cvejić: Mislim da je to trenutno irelevantno, da sve što nas treba da interesuje u ovom trenutku jeste dobrobit ljudi koji žive na tom području i šire u Srbiji, jer je ovo s-svakako rudarenje pitanje koje se tiče ovaj nacionalne politike, i dobrobit budućih generacija koje bi trebalo u ovoj zemlji da žive. To su u krajnjoj liniji bazični principi i, uhm, održivog razvoja. Mi treba da razmišljamo i o generacijama unapred, što je u istoriji Srbije vrlo retko bio slučaj i možda je vreme da se prizovemo pameti što se toga tiče. Hoću da vas podsetim nakratko da se diskusija o ovom projektu zahuktala onog momenta kada su detaljniji podaci o tehnologiji koju bi investitor primenjivao na ovom projektu izašli u javnost. To je bilo neminovno da se desi u nekom trenutku.

00:20:13 - Slobodan Cvejić: Do tog momenta već su, uhm, i stručnjaci, domaći stručnjaci bili donekle uključeni u izradu raznih dokumenata i zbog, uhm, uhm, apela stanovnika tog kraja i podizanja ekološke svesti u određenom momentu, koja nije postojala, uhm, do tog stepena razvijena u trenutku kada su krenule prve istražne radnje i zabadanje sondi u, u njive i livade stanovnika tog područja, uhm, dobila veći odjek. Za to su zaslugu imale i ekološke organizacije i zemlje koje su povezane i sa ekološkim organizacijama globalno. I zapravo smo prvi put mogli da vidimo da se u Srbiji konstituiše nešto kao autentična inicijativa za preispitivanje određenog predloga industrijalizacije, u ovom slučaju rudarenja, uhm, što je, kako bih rekao, za svaku pohvalu da mi konačno imamo jedan takav, uhm, uhm, pokret ustanovljen ovde. To se videlo i po tome na koji način su se odvijali protesti u poslednje vreme, gde su, uhm, građani različitih političkih orijentacija, bilo za vlast ili opoziciju, za bilo koje krilo opozicije, se okupljali oko ove teme jer su shvatili da je ona od životne važnosti. Pošto ne verujem da iko ovde ima toliko veliku stručnost da diskutuje ovu tehnologiju koja inače nije izložena do kraja, ja ću samo podsetiti na to da se, nasuprot onome što su stručnjaci koje je angažovao investitor izneli u ovom projektu, uhm, već odavno možemo reći, uhm, doktori nauka, članovi Akademije, Srpske akademije nauka i umetnosti već dali svoje mišljenje u jednoj otvorenoj debati kojoj je prisustvovala i tadašnja ministarka, uhm, za nadležnog resornog ministarstva, uhm, izneli svoje mišljenje i stav javno na jedan način koji je transparentan.

00:22:24 - Slobodan Cvejić: Imali smo i objavljeni stručni rad grupe naučnika koji su se bavili samo rezultatima probnih iskopavanja i testiranja i njihovim uticajem. Pokušaji od strane, kako se to tamo zove, vodećeg naučnika kompanije, koji zapravo nema kredibilitet naučni, ima vrlo skromne, skromni opus da to obori, i odgovor redakcije koja je to objavila da ona neće povući taj tekst, jer on je otvorio neku debatu. Možda se neko ne slaže sa mišljenjem, ali tekst je legitiman i zasnovan na adekvatnim podacima. Da ne ulazimo sad u takvu stručnu raspravu, mislim da ovde nema kapaciteta za to. Mi treba da budemo svesni jedne stvari.

00:23:07 - Slobodan Cvejić: Uhm, ljudi koji žive na tom području su podigli svoj glas i time zapravo otvorili sve dimenzije ovog problema sa kojima će se suočiti ljudi koji žive na tom terenu. Uhm, da vas podsetim, kada se rade ovakvi projekti i izrađuje dokumentacija koja je potrebna, vodi se računa i o kulturnom nasleđu i o raznim potrebama lokalnog stanovništva i u smislu obrazovanja i, uhm, verske prakse i tako dalje. I ovi ljudi koji se bune u stvari su nosioci svega toga. Kod njih možete da vidite zapravo da postoji sve to. To su potomci onih ljudi koji su na Gučevu ostavili živi bedem sprečavajući novu-Dakle, ofanzivu, usporavajući novu ofanzivu nemačke vojske posle cerkefske bitke.

00:24:06 - Slobodan Cvejić: To su ljudi koji svoj posao i svoju, erm, svoj ekonomski život da kažem grade na tom terenu ili bar neki od njih. Erm, to su ljudi koji znaju kakav je to teren i u krajnjoj liniji oni žive na području koje odudara od svega onoga gde su prakse kopanja i prerade litijuma do sada ustanovljene u svetu. To se svuda radi u nekim pustinjama u Čileu, najvećoj, najsuvljoj pustinji u svetu, na onima sola, erm, poljima soli, slane vode, u nekim, erm, zabitima u Australiji ili u Kini. Samo kod nas, tamo gde žive ljudi, gde frekventno, gde ima i poljoprivrede i privrede i tako dalje, predlaže se da se radi jedna, erm, tehnologija za koju niko još nije konkretno ustanovio koliko je rizična, ali mislim da postoji opšta saglasnost naučnika da je vrlo, vrlo problematična. Mislim da je to dovoljno.

00:25:07 - Slobodan Cvejić: Znači, da ponovim još jednom naš osnovni argument, čak i u ne do kraja definisanim troškovima i dobitima je sasvim jasno da će ovde rizici i troškovi daleko prevazići ono što bi bila dobit za lokalno stanovništvo ili za, erm, potencijal razvoja Srbije. Evo, moram da se pozovem na kratko na ovo što je Vlada govorila jer su to argumenti koji su inače iznošeni u javnosti, da ni ovde nije, ne može precizno da se kaže čak ni da će se katode proizvoditi na tom području, a da ne govorimo o baterijama koje Makedonija dobija već fabriku, a nema ovakav rudnik, a da ne govorimo o električnim automobilima s kojima je opet neizvesno šta će biti jer, evo, evropska, evropska industrija električnih automobila je u krizi zato što funkcioniše na drugačijim principima nego kineska. Ne bih više da vam uzimam vreme. To su bili naši argumenti.

00:26:03 - Snežana Paunović: Hvala. Kolega Dragan Stanojević, izvolite.

00:26:09 - Dragan Stanojević: Poštovana predsednici, poštovane kolege. Aa, mi jesmo opozicija takođe i naravno da smo mi podržali ovu izmenu zakona. Na kraju, erm, narod je taj koji je poslao tu poruku, ali naravno mi nismo opozicija državi i onda gledamo na ovaj problem, erm, i sa tog aspekta ako nalazimo neku potrebu da to stvarno nešto može da doprinese državi, onda, onda bi mi to podržali. Međutim, ono što mi imamo na današnji dan kao analizu, ovaj, ne go-ne govori u prilog tome. Znači, erm, potrudiću se vrlo kratko.

00:26:46 - Dragan Stanojević: Dakle, ja sam razgovarao čak i sa ruskim naučnicima, pošto naravno niko od nas nije ekspert iz te oblasti i ne možemo mi da nagađamo, ali definitivno postoji ozbiljan problem, erm, koji čak ni oni u Rusiji nisu hteli, oni imaju takođe litijum, ali nisu hteli da ga kopaju zato što, iako oni imaju ogromna polja gde nema maltene, ovaj, ljudske civilizacije, jer kažu da, erm, naravno da to nanosi veliki, erm, ekološki udarac, ali isto tako da se to ne isplati u smislu da je mnogo jeftinije, povoljnije ga kupiti u istom tom Čileu nego ga proizvoditi. Ono što je interesantno, recimo, erm, da, mm, oni govore o tome da se, erm, devedeset posto svega što je potrebno za akumulator bateriju i tako dalje i dalje nabavlja iz Azije. Dakle, mi ne možemo biti konkurentni, erm, tom tržištu ni po radnoj snazi ni po svim ostalim resursima. Znači, ako govorimo, kažem sad o tom ekonomskom aspektu, jer Vlada govori stalno o tome da mi imamo, erm, veliku korist od toga. Znači, hajde da vidimo šta je to korist.

00:27:49 - Dragan Stanojević: Ako je naša rudna renta, naravno nije tri posto, govore pet posto, ali recimo u Rusiji je dvadeset dva posto. U istom tom Čileu je četrdeset posto. U nekim drugim zemljama je osam. Naravno, imate različite, ali to su jednostavno ovako, erm, dobri primeri gde i ako bi se to radilo, država ima višestruku korist, što nije slučaj kod nas. Sledeća stvar.

00:28:11 - Dragan Stanojević: Ono što me onako čudi kao da nas vrte u krug. Sa jedne strane doživljavamo pritiske da se to, ovaj, organizuje, odnosno da se, ovaj, organizuje rudarenje, a sa druge strane imamo proteste.

00:28:30 - Dragan Stanojević: Naravno, mi ne želimo da neko zloupotrebljava to protiv interesa države, ali- (kašalj) Čudno mi sve izgleda. Imajući u vidu analizu da je u momentu kada je pravljen ovaj projekat, odnosno 2022. cena je bila osamdeset hiljada dolara za tonu. Današnja je cena jedanaest hiljada za tonu. Ako to preračunamo u, ovaj, šta je to što bi država Srbija imala kao rudna renta, to je nekih trista i nešto evra sa tone, što je ništa, što je beznačajno.

00:28:51 - Dragan Stanojević: Znači, mi imamo sada jednu dilemu da li mi imamo trideset miliona ili sto pedeset miliona. I jedna i druga cifra je beznačajna u odnosu na onaj budžet i na potrebe koje mi imamo. To je jedna stvar. Druga stvar. Erm, imam osećaj kao da nas uvlače u igru.

00:29:05 - Dragan Stanojević: Znači, kažem, sa jedne strane se borimo protiv toga, a sa druge strane imamo problem jer, jer mi ne znamo šta je država potpisala, šta je to što Rio Tinto može da, da zahteva sutra od Srbije.

00:29:20 - Snežana Paunović: Negde stičem utisak da Rio Tinto sada možda ima više- Izvinite kolega Stanojević, to mesto gospođe Nestorović je samo... Prostite.

00:29:23 - Dragan Stanojević: Negde mi se čini da Rio Tinto danas ima viši interes možda i da taj projekat ne realizuje, a da više naplati od države, jer, jer očigledno da on više nema tu, erm, vrednost, erm, koju, koju je imao ranije. Znači, kažem sa aspekta ekonomskog, mi tu ne vidimo uopšte nešto, pazite, to dođe negde po nekim proračunima pet, erm, pet eura po čoveku, što je, što je mizerno uopšte. Znači, ne vidim nikakvog ekonomskog smisla i kao biznismen nikad ne bi uložio u, u ovaj, u taj biznis i očigledno da je to strategija kod mnogih drugih. Između ostalog, treba da znate da Nemačka ima litijuma ništa manje od nas, da ga ima i Austrija i Češka, da ne govorim o drugim državama. Dakle, oni to ne koriste.

00:30:02 - Dragan Stanojević: Zbog čega oni to ne koriste, treba takođe da razmislite.Aa, aa sledeća stvar. Aa, aa ima ogroman uticaj na ekologiju, to ne postoji niko ko tvrdi suprotno. Dakle, svi naučnici, ja sam kažem, razgovarao sa više, naravno uglavnom sa, sa ovaj te sa tih tamo prostora, ali oni su apsolutno protiv i kakvo god objašnjenje da date, aa šta se dešava, kaže tu, pazite vi možete, kaže da napravite analizu fantastičnu i kako će to da se ovaj realizuje, ali o-o realizacija od onoga što će se stvarno dogodi-dešavati je velika, jer kaže ako im isplativost bude niska, znači oni neće ulagati puno novca da bi to prečešćavali da bi to funkcionisalo u idealnom stanju, iako danas ništa idealno ne funkcioniše. Aa tako da aa s tog aspekta oni kažu da mm u stotine kilometara, znači teritorije gde se to bude proizvodilo, ostavlja stvarno trajne posledice po ekologiju, a da ne govorimo o ljudima, jer pazite, naša zemlja je stvarno pre-prelepa zemlja i čudo jedna zemlja, gde ne mogu da zamislim od one lepe prirode da se tu pretvori u neku, u neku ovaj, kao što je to u Čileu u neku pustinju. Da, plate koje bi dobijali naši ljudi da zaposleni, ne znam, postoje različite cifre hiljadu, hiljadu i trista, vidim ovde pišu čak i tri, a to jeste značajno naravno da ljudi imaju ovaj stabilan dohodak i država bi imala primanja, odnosno poreze od svega toga.

00:31:28 - Dragan Stanojević: Ali kažem, u ukupnoj masi svega toga što mi danas imamo, ako uzmete pedeset osam hiljada tona koje bi oni proizvodili kako, kako oni planiraju, pa umnožiti na cifru koju mi imamo, vi ćete videti da je dohodak države Srbije minimalan. Pri tom taj dohodak se ostvaruje tek posle aa kada oni ostvare već proizvodnju i kada krenu ovaj u profit. A vidite, ja ne znam kome će oni to da prodaju, jer recimo jedan od argumenata je bio zašto nisu, recimo u Rusiji počeli da rade to, pa zato što je u početku recimo hiljadu i trista dolara bila cena u Čileu, a dok je recimo cena kod svih drugih bila daleko veća jer je veća plata, veći su troškovi. Dakle, iz tog aspekta to nije ovaj prosto održivo, odnosno nije isplativo. A da ne govorim sa aspekta kažem ekologije i zbog toga je narod naravno i ustao i mislim da je ključna stvar naravno da mi treba da čujemo aa i narod i aa narod je ipak izašao na ulice i ovo ne treba da bude aa čisto politički projekat.

00:32:27 - Dragan Stanojević: Mi značajnijeg problema sada od sem naravno Kosova i Metohije, koji je za nas najvažnija stvar aa nemamo sem ovog litijuma i zato ćemo mi, naravno, mi smo protiv aa tog rudarenja. Apsolutno smo protiv i čak i da-da kada bi bili za, mi treba da slušamo šta je to što narod govori, narod naravno ne može da zna sve podatke, ali po meni je ključni problem ovde države što je ona trebala da izađe i da kaže šta je to što je potpisano, koje su to obaveze preuzete. Jer ako su to obaveze koje nas mogu da koštaju sada mnogo više nego što bi koštalo to rudarenje, onda je to jedna stvar. Aa jer mi ne znamo stvarno šta je realnost i onda ovo što je prepira u Skupštini, da li su potpisali ovi, da li su oni, to isto mene recimo ne interesuje. Mene interesuje, znači da li je to projekat koji je isplativ, da li taj projekat aa uništava našu zemlju ili ne uništava i naš narod?

00:33:18 - Dragan Stanojević: Znači to je za mene ključna stvar. Odgovornost neka podele svi oni koji su aa to potpisali, ali i jedni i drugi koji su učestvovali u tome trebali bi da obaveste ljude da kažu šta je to što je potpisano i šta je to što je preduzeto ovaj šta je država pre-preuzela na sebe kao obavezu. Jer m-m ja mislim da ovde očigledno se radi više o tome da je preuzeta određena obaveza od koje sada ne može da se odustane. Zbog čega ne može da se odustane, to je sada otvoreno pitanje. E tako da neću više oduzimati vreme.

00:33:47 - Dragan Stanojević: Imam naravno mnogo dublju ekonomsku analizu ovog procesa. Između ostalog, znate da kad taj aa recimo te akumulatore kada potrošite oni idu u reciklažu. Znači vi nemate više potrebu za povećanje kapaciteta proizvodnje onoga što ste do sada proizvodili već to ide u reciklažu znači smanjivaće se aa potreba svega toga. Dakle još jednom podržavamo naravno izmenu zakona, ali još jedno o-o 'nači mi smo podržali tu priču, onda su izašli sa pres konferencijom gde su rekli neće to sada, pa znači mene ne interesuje ko je danas na vlasti, ako, ako se to ne radi, ne radi se ni za ovo periodu ove vlasi niti za one. A ne danas nećemo, sutra hoćemo.

00:34:25 - Dragan Stanojević: Znači, to je prosto neprihvatljivo i jedino-jednostavno smatram da je neprihvatljivo jedno i drugo ovaj rešenje i da u skladu sa onim što smo videli da narod na ulicama želi, smatram da ovaj projekat ne treba da funkcioniše ovako kako je za sada predložen. Puno hvala.

00:34:41 - Snežana Paunović: Hvala vam. Reč ima Nikola Radosavljević.

00:34:45 - Nikola Radosavljević: Zahvaljujem poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici. Slušajući ovu raspravu danas na našem odboru za privredu, uvideo sam da opozicija nema jasan stav, nije usaglasila, iako je potpisnikova osamdeset šest njih je potpisao upravo ovu izmenu zakona, jer nekog zanima ekonomski aspekt, a neko i više njih u suštini stavljaju akcenat na ekonomski aspekt, a nekog ekološki. Pa dogovorite se, barem ste to mogli da se dogovorite oko toga šta je prioritet, da ne bi bio prioritet ekonomski ili ekolo-ekološki aspekt, nas zanimaju oba aspekta. Kad je reč i o ekologiji, kada je reč i o ekonomiji. Videli ste i dobili ste mišljenje Vlade i kada kažemo i kada gledamo taj ekonomski aspekt, vi znate da jedna greenfield investicija od dve zeropet milijarde evra je nešto što će biti kapitalno za našu državu.

00:35:46 - Nikola Radosavljević: Šta sve povlače greenfield investicije u tolikom iznosu? Pa nova zaposlenja, nova radna mesta, kopirante i sve ostalo ono što je značajno za Republiku Srbiju. Hiljadu trista zaposlenih. Da li je to mali iznos i mali broj zaposlenih lica? Tri i po hiljade radnih mesta, povećanje bruto domaćeg proizvoda.U početku od tri posto, a kasnije za jedanaest do dvanaest milijardi evra od šesnaest, prosto, posto povećanja BDP-a celokupnog.

00:36:17 - Nikola Radosavljević: Kada kažemo (kašalj) i kada pričamo o potencijalnim rizicima, pa uvek postoje rizici bilo kakav posao da radimo danas postoji rizik. Mi danas, evo ja kada sam krenuo danas iz Jagodine, postoji rizik možda, ne daj Bože nešto usput da se dogodi. Rizik je uvek prisutan u bilo kom poslu i u bilo kom segmentu. Znate, aa, istraživanja su bili u okolini Jagodine, u opštini Rekoc, selo Ursule i šta se desilo kada se pojavio neko ko je predstavnik te firme koja je istraž- u početku istraživala? Ja mislim da je bio rado viđen gost u svakoj kući.

00:36:56 - Nikola Radosavljević: Svi su ga dočekali, svi su ga grli ili ljub- Jednostavno su tražili uzmi moju njivu, uzmi ovde radi, uzmi budi tu pored nas, dođi na slavu i tako. Kada je krenula ova kampanja koja se pretvorila u političku kampanju, ovde se radi o političkoj kampanji, ništa drugo, onda se desilo šta? U Ursulu selu, gde je vršena ta istražna radnja, gde su počeli nešto da kopaju, a u Rekovcu uvenule muškatle. Uzrok zašto su muškatle u Rekovcu uvenule je zato što su kopali Ursulu. Toliko banalno se ide, toliko se pravi panika među ljudima da je to prosto nemirovatno.

00:37:41 - Nikola Radosavljević: Ja molim opoziciju da gledamo i da stavimo stvari onakve kakve jesu. Nemojte da dižete paniku i nemojte da pričamo nešto jer pričamo o potencijalnim, profesor je rekao, potencijalni rizici. Nije rekao konkretno to, to, to, to se dešava. A naravno da mi nećemo da podržimo apsolutno ništa što bi bilo i što struka ne bi rekla da nije ispravno. Tako da mi nećemo da glasamo, naša poslanička grupa za ovaj predlog zakona, ali ujedno morate da znate da ćemo apsolutno da slušamo struku.

00:38:24 - Nikola Radosavljević: (kašalj u pozadini) Ono što struka kaže, tako ćemo i da se ophodimo. Zahvaljujem.

00:38:33 - Snežana Paunović: Hvala kolega. Samo da vidimo sada Bajić doktor Živan u sistemu, izvolite.

00:38:43 - Živan Bajić: Hvala uvažena predsedavajuća, kolege poslanici. Ja bih vrlo kratko jer smatram da smo se mi danas našli ovde da razmatramo predlog za izmene zakona i da bismo trebali da odbijemo nešto krajnje olako, nešto što našoj zemlji potencijalno može doneti veliku, veliku ekonomsku korist, što bi našu zemlju moglo da svrsta aa, među države koje na svetskom nivou mogu doprineti značajno i imati ključnu ulog u borbi protiv klimatskih promena mi bismo na osnovu nekih poluinformacija i dezinformacija, tako bih rekao, trebali da odbijemo takvu priliku koja se pruža našoj zemlji. Ja svakako nisam neko ko se razume u ekologiju i ekonomista sam pre svega po struci ne bih mogao da govorim o zaštiti životne sredine, ali evo i kolege pre mene govorili su o ekonomskim aspektima ovog projekta. Da se ne ponavljam, videli smo da su to zaista značajni efekti ekonomski koje naša zemlja u narednom periodu može, može, može ostvariti, pogotovu ukoliko se zavrti ceo lanac vrednosti, ukoliko doprinos BDP bude planiranih, odnosno predviđenih jedanaest milijardi eura na godišnjoj, ovo zaista nije mala stvar za zemlju naše veličine. Ali pored svih tih ekonomskih benefita koji potencijalno mogu do-mogu doći u našu zemlju i predsednik Republike i članovi Vlade i predsednik Vlade svi su rekli da se bez obzira na sve ekonomske koristi koje naša zemlja može imati od ovog projekta, projekat neće sprovesti ukoliko se utvrdi da postoje bilo kakve štetne posledice i štetnost o negativni efekti po životnu sredinu.

00:40:18 - Živan Bajić: Ja dolazim iz Šapca iz mesta koje je u neposrednoj blizini pred planiranog rudnika. Ja živim u tom gradu, poznajem veliki broj ljudi, moja deca, moja supruga, moja porodica. Poznajem veliki broj ljudi koji odlazi na te proteste zavedeni nekim poluinformacijama i dezinformacijama. Ono što je bitno jeste da mi oko ove teme ne bi trebali da se delimo. Trebali bi da zauzmemo jedinstven stav i da saslušamo eksperte i geologije, rudare i ekologe, da nam oni daju svoje mišljenje aa, na osnovu nacrta, pravog nacrta uticaja na životnu sredinu ovog projekta.

00:40:54 - Živan Bajić: Mi sada unapred hoćemo da se odreknemo nečega ne zn- ne poznajući u potpunosti sve aspekte ovog projekta, umesto da sačekamo period od godinu dve, koliko je potrebno da se svi eksperti uključe u javnu raspravu, bez obzira da li su za ili protiv. Mi treba sada da prestanemo da gušimo javnost i ljude dezinformacijama i da pričamo političku priču, treba da pustimo eksperte da aa, i one koji su za i one koji su protiv iznesu svoju argumentaciju i da na osnovu toga donesemo na kraju konačno mišljenje. To mišljenje može biti eksperata i ne, ako je ne, hajde da bude ne, ali neću da mi političari govore o tome da li treba da budem protiv nečega ili ne treba da budem protiv nečega. Na ovoj temi hoću, mislim da tako treba da postupi svaki odgovoran građanin ove zemlje, treba da saslušamo struku i da nam struka da konačan sud šta da uradimo na ovome. Imamo mislim dovoljno vremena ne treba unapred da trčimo i molim i opoziciju da zarad svojih političkih motiva ne ide unapred da brani nešto što našoj zemlji može da donese korist, već hajde da sačekamo da prođu te dve godine, da se uradi studija uticaja, da se vidi šta će eksperti reći na ovu temu, pa tek nakon toga da donesemo konačan sud.

00:42:02 - Živan Bajić: Zašto žurimo? Zašto srljamo da nešto zabranimo, što-Da ne znamo još uvek sve činjenice i aspekte nečega. Tako da, evo još jednom apelujem i molim pre svega da umirimo građane, javnost, da se ujedinimo oko ove teme, da te eksperte i stručnjake, erm, zamolimo da, erm, iskoriste svoje znanje, da pomognu nama koji ne razumemo ovu materiju, da je bolje razumemo, da pomognu, erm, nama na n-način da na investitora izvrše pritisak takav da on preduzme sve neophodne radnje da i ukoliko se projekat bude sprovodio, sprovede se na način da bez obzira koliko to investitora košta, sprovede se tako da se u potpunosti zaštiti životna sredina i naravno, budućnost naše zemlje. Zaista ja želim zdravu životnu sredinu. Želim da moj Šabac bude zdrav, da deca koja rastu u mom gradu budu zdrava.

00:42:49 - Živan Bajić: Ja ne planiram nikad da se selim iz tog grada. Volim i Šabac i Šapčane i planiram i želeo bih da moja deca nastave da žive i da imaju srećnu budućnost u tom gradu. Hvala.

00:42:59 - Snežana Paunović: Hvala kolega Bajiću. Erm, kolega Jakiću, ako mi dozvolite, ja ću uzeti reč malo pre vas. Dajte mi to pravo činjenicom da ste malo kasniji. Erm, žao mi je što predstavnica predlagača- (zvuk mikrofona) ne, ne, ne, bez, bez opaske. Verujem da ste bili sprečeni.

00:43:15 - Snežana Paunović: Neće biti tu, ali ja imam, mm, nekoliko pitanja koja su posledice Predloga zakona. Isključivo. I ako se izuzmem i izvestim iz onoga što bi mogla da bude politička rasprava, a jeste, ovo za stolom je politička rasprava, nije stručna. Koliko god smo konsultovali stručnjake svi zajedno i dalje nismo stručni. I dalje smo samo predstavnici naroda koji imaju dobru volju ili bi bar trebalo tako da bude.

00:43:42 - Snežana Paunović: Ovde ima mnogo nesuglasica za mene u Predlogu zakona, uopšte ne govorim o mišljenju Vlade. Mišljenje Vlade je nešto o čemu ćemo razgovarati u plenu ako nekad završimo ovu sednicu Republi-- nadam se da hoćemo. Erm, kod osnova za donošenje zakona ustavnog, osnova za donošenje zakona kaže se (kašalj) da je sadržano u članu 74 Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštenje o njenom stanju, da je svako, a posebno Republika Srbija odgovorna za zaštitu životne sredine i da je svako dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu. U članu 81, 87 stav 1 i 3 propisano je da su prirodna bogatstva dobra za koja je zakonom određeno da su od opšteg interesa, i tako dalje, i tako dalje. Ja pitam, na osnovu čega smo tačno zaključili poštovane kolege da kršimo navedene članove Ustava, ako uzmemo u obzir činjenicu da upravo to što smo malopre čuli, mi nemamo studiju nikakvu.

00:44:48 - Snežana Paunović: Ja koliko imam informaciju, a potrudila sam se da dođem do bar neke od relevantnih informacija s pozicije uslovno resornog odbora koji bi ovim trebao da se bavi na jedan potpuno drugačiji način od ovoga kako mi to radimo danas. To bi trebala da bude jedna javna rasprava na kojoj će govoriti ljudi koji znaju o čemu govore, pošto mi ne znamo. Mi nemamo nikakvu studiju kompanije Rio Tinto ni na stolu ni u najavi- Ako imam relevantne informacije, prva verzija, odnosno prva faza bi mogla da se pojavi za nekih devet, deset meseci, a druga minimum za dvadeset i četiri. Dakle, uslovno mi sa pozicije laika razgovaramo o potencijalnoj studiji dve godine unapred. To je prvo.

00:45:36 - Snežana Paunović: Drugo, mi sa pozicije laika delimo ovde čak i ekonomsku analizu i ekonomske efekte Predloga ovog zakona. U Predlogu zakona se kaže da on ne traži dodatna budžet-- sredstva iz budžeta. To prosto nije tačno. Sad ću da vam kažem zašto nije tačno. Zato što kada kao država donesete zakon 2011.

00:46:05 - Snežana Paunović: godine, ako odlučite da ga promenite i zabranite ono što ste dozvolili 2011. To otvara mogućnost neke tužbe u odnosu na državu Srbiju. Ta tužba bi se dogodila pred Međunarodnim sudom i uopšte nije tačno da ne bi koštala. Koštala bi i te kako. Dakle, ima uticaja na budžet Republike Srbije.

00:46:29 - Snežana Paunović: To je druga stvar koja u ovom zakonu stoji, a da bojim se, nije tačna. Treće, mi kažemo, ovo je zabrana iskopavanja litijuma i bora, ali koliko razumem ne trajno, uz obrazloženje da niko ne može da garantuje da neka druga vlada neće opet da donese zakon o iskopavanju, što je tačno. Ali ako je to toliko štetno što bi bilo koja druga vlada razmišljala da rehabilituje taj zakon ako bi ga mi jednom stavili van snage. Još jedna nepoznanica za mene, ali sam pitala stručnjake takođe. Selektivna zabrana kopanja, pa kaže, može nafta i prirodni gas, može ugalj, može ruda bakra i zlata, može ruda olova i cinka, ne može ruda bora i litijuma i može uljni glinci, uljni škriljci, odnosno šelo, koji su po svim studijama najopasniji za iskopavanje i eksploataciju.

00:47:38 - Snežana Paunović: Čak uljni manje od onih gasnih, jer je proces tih uljnih takav da se oni izvlače nad zemljom, a ovi gasni sad imaju proces koji podrazumeva neka upumpavanja. Pa me zanima ako nam je zabrinutost z-za zaštitu životne sredine tolika što nismo poslušali jednu Australiju koja kopa, čuli smo ovde kao argument na ovim ili onim lokacijama sve, ali evo neće da kopa ove uljne škriljce.To ih ne zanima. Smatraju najopasnijim to iskopavanje, čak ne samo ni po zaštitu životne sredine, nego generalno ima i-i neka svoja, neki svoj uticaj na, na tektonska pomeranja potencijalno. To kažu stručnjaci, ne kažem ja. Ali mi je zanimljivo da smo selektivno tome pristupili ili nam je ovo pobeglo.

00:48:33 - Snežana Paunović: Konačno, ovde je neko rekao da nismo čuli planove Vlade, ma nismo čuli ni planove Rio Tinta. Nismo mi čuli od onoga kome je dozvoljeno istraživanje i ko će potencijalno vršiti iskopavanje, na koji način to misle da radi. Da bismo mogli da uopšte imamo stav vlade koja će da kaže, ovo nam je prihvatljiv ili ovo nije, moramo prvo da čujemo ono što se nalazi u, kako rekoh, prvoj tački obrazloženja ovog zakona, a to je usna-ustavni osnov za donošenje zakona. E, šta nije zabranjeno, nije zabranjeno ovo što se dešava, nije zabranjeno baviti se ovom temom s pozicije političara koji bi potencijalno mogli da ostvare neki benefit u vidu povećanja broja glasova ili eventualno negativnog uticaja na rejting vladajuće većine. SNS-a, SPS Vučića lično, šta god da su ambicije, iako često mi se čini da je Vučić lično.

00:49:35 - Snežana Paunović: Ako su, uvaženi kolega rekli ste, potomci onih ljudi koji su na protestima, čiji su potomci ljudi koji su u istom reonu sedeli sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Odakle su oni došli? Mislim da su to isti stanovnici istog reiona. Ako mi ovde pozivamo se na neke najveće proteste, a nisu, verujte mi, pamtim ja proteste različitog tipa, nisu ovo najveći, ali jesu najkonfuzniji zato što na ulicama imamo građane koji su uplašeni s pravom. Imamo građane koji ne žele da ugroze svoju životnu sredinu, takođe s pravom, i imamo nas koji im pričamo na majke mi da li treba da nam veruju.

00:50:25 - Snežana Paunović: Niko nema argumente, sve je na verujte mi ili nemojte. I u tom kontekstu Predlog zakona je, verujte mi u pravu smo, treba zabraniti rudarenje ili mi kažemo nećemo glasati jer, verujte nam, ništa od ovoga prosto nije tačno. Jer ako bi to bilo tačno ovde se kaže da će se u atmosferu ispuštati litijum karbonat. On će negativno uticati, nagrizati, citiram zakon, ja vas molim, zeleni pokrivač, a takođe i pluća i kožu ljudi i životinja. I to je ako nagriza tako kako se navodi u ovom zakonu, onda živ niko ko je kopao litijum nigde u svetu ne bi danas bio.

00:51:15 - Snežana Paunović: Morali bi svi da jedna smena uđe i ne izađe. Znači da ipak postoji nešto što je proces koji mora da od strane struke bude precizno definisan. Mi imamo viška vremena kao narodni poslanici, seli smo da se bavimo ovim sa pozicije amatera. Ja nemam ništa protiv toga i sa pozicije nekoga ko je sticajem okolnosti na čelu resornog odbora neću biti ni protiv da se o ovome razgovara u plenumu. I ako zaista mislim da smo ozbiljni ljudi onoliko koliko se od nas očekuje, mi bismo seli prvo da o ovome razgovaramo sa strukom, pa jedni sa drugima, pa da tek onda izađemo pred srpsku javnost sa jakim argumentima, za sada se samo trudimo da politički nametnemo temu na kojoj ćemo, kako sam već rekla, profitirati i prosto nije tačno da Nemačka ne eksploatiše, eksploatiše itekako.

00:52:11 - Snežana Paunović: Nije sad ni to tema. Nisam uopšte htela da upadnem u zamku, e ovi rade, mi nećemo, mi ne-- uhm. Teška je kvalifikacija da Vlada ne zna da li će imati fabriku baterija, fabriku automobila i tako dalje i tako redom. Preuranjeno je osim optužbi koje su političke, ovde ne postoji ni jedan jedini argument. U konačnoj verziji, kako tačno, možda ja nisam u pravu i zaista ću dozvoliti da me ispravi ko god to bolje od mene razume, ali pre svakog velikog projekta, pre svakog, pa ako hoćete i lokalnog puta, mora da se izvrše rudarsko-geološka istraživanja terena na kom će neki put da se radi ili šta god se radilo, iskopavanje olimpijskog bazena.

00:52:58 - Snežana Paunović: Jesmo mi zaustavili ovakvim zakonom takav proces? Pošto mi ne znamo kad krenemo da istražujemo da li ćemo naići na litijum i na bor ili znamo tačno gde se on samo nalazi. Vrlo je opasan za ceo proces funkcionisanja države Srbije i ako se, opet kažem, izmestimo iz partijskih cipela i iz partijskih interesa i postanemo ozbiljni i odgovorni ljudi, onda bismo rekli ne, nije ovo vreme za ovaj razgovor. O ovome treba dugo i studiozno razgovarati, ako treba i svakih mesec dana, ali ne preko kolena, ne na vanrednoj sednici, ne po svaku cenu i ne tako što ćemo da jedni od drugih jurimo potpise. Mislim da ovo zaslužuje ozbiljniji pristup.

00:53:43 - Snežana Paunović: Izvinjavam se, ja sam bila predugačka, ali prosto su sve ovo za mene dileme pred kojim, sa kojima ću i pred plenumom da budem potpuno poštena. Ali mislim da odbor kojim predsedavam zaslužuje da sve svoje dileme prvo kažem vama, jer sam ubeđena da mi ovde nemamo odgovor. Kolega Jetiću, izvolite.

00:54:01 - Dalibor Jekić: Hvala poštovana predsedavajuća. Apsolutno je sve politika, pole-politika uređuje naše živote i uređuje sve i mislim, ne znam zašto prevodimo na polje politike, mi smo svi ovde politički, koliko ja razumem.Eh, ne slažem se sa vama ono što ste rekli na zasedanju da je ovo banalna tema, ovo je izuzetno važna tema.

00:54:25 - Snežana Paunović: Što se tiče litijuma takođe vam dajem zamerku zašto se odbori na kojima treba da se diskutuje- A za sedanje šta sam rekla, izvinite?

00:54:25 - Dalibor Jekić: Da,da rekli ste da je banalna tema.

00:54:27 - Snežana Paunović: U trenutku u kom smo razgovarali.

00:54:31 - Dalibor Jekić: Nemojte me tumačiti- Nemojte da me prekidate.

00:54:32 - Snežana Paunović: Ja ću vama da vratim vreme, ali je ne-nedopustivo ovo što radite.

00:54:35 - Dalibor Jekić: Evo ja vas citiram.

00:54:39 - Dalibor Jekić: Ne možete vi mene da citirate iz plenarne sednice u kojoj- I bio sam začuđen.

00:54:40 - Snežana Paunović: Čime? Što sam rekla da je banalna tema optužiti Vladu Mirka Marjanovića? Pa nemojte, pa to je sada zloupotreba i to je jeftina.

00:54:52 - Dalibor Jekić: Postoji, postoji transkript.- Evo da nastavim.

00:54:55 - Dalibor Jekić: Ostavite si vi plenarne sednice i moje rasprave sa Srđan Milivojevićem, hajte vi- Ja sam vas slušao pažljivo. Nemojte da me tumačite, što biste me sad tumačili bez potrebe. Ova tema je izuzetno bitna za sve građane Srbije i da je bitna pokazali su protesti koji su održavani tokom leta. I apsolutno se on ne tiče bilo koje politike jer smo na tim protestima videli ljude koji su i članovi i SPS i SNS, koji su simpatizeri i glasači. Ovo je tema koja je ujedinila sve ljude u Srbiji, a ujedinili ih zato što su zabrinuti za svoju budućnost i budućnost svoje dece.

00:55:25 - Dalibor Jekić: Apsolutno se ne slažem da bilo koji ekonomski interes ili povećanje BDP pa treba da bude iznad interesa očuvanje životne sredine i zdravlja ljudi, imajući u vidu da smo prošli bombardovanje, odnosno NATO agresiju i da samim tim je ova zemlja duboko ugrožena, odnosno zdravlje ljudi, a što pokazuje i broj ljudi koji obolevaju od kancera. Mi imamo sve veći broj ljudi koji obolevaju od kancera. Nama ne treba novo zagađenje. Kako smo došli u situaciju da sada pitamo struku, a otišli smo dva koraka napred ka realizaciji Projekta Rio Tinto? Pa upravo smo se vratili nazad zato što smo videli ono, kao što vi kažete, da to ugrožava rejting.

00:56:11 - Dalibor Jekić: Kako smo ušli u sve ovo, kako vi kažete, trebali smo da imamo studiju izvodljivosti. Kako smo ušli u sve ovo, nismo imali studiju izvodljivosti. Znači, očigledno da je napravljen pogrešan redosled koraka i sada se vraćamo unazad jer vidimo da nastupa politička šteta. Ja ću podsetiti da je bivša premijerka, sadašnja predsednica Skupštine, rekla građanima Srbije u javnu kameru da su, da je stavljena tačka na projekat Jadar. Kako je stavljena tačka stavljena zato što su građani isto u tom trenutku bili zabrinuti.

00:56:46 - Dalibor Jekić: Ono što ja, ono u čemu se ja slažem sa vama da od nas bilo ko malo zna o ovoj temi i da treba da slušamo struku, zato što treba da slušamo struku, ja ću citirati profesorku Zoricu Petrović, koja je predavala na Prirodno-matematičkom fakultetu. "Velika izloženost sumpornoj kiselini, udisanjem gutanjem ili dermalkim putem može biti fatalna. Udisanje jake magle koja stvara sumporna kiselina može izazvati iritaciju respiratornog trakta i očiju, suzenje, kašalj i stezanje u grudima, rak laring-larinksa. Dokazi sugerišu da je izloženost takođe povezana sa rakom pluća kod ljudi. Teško oštećenja pluća koja mogu uključivati edem pluća, upalu, fibrozu i tako dalje mogu se javiti nakon kraće izloženosti kiselini."

00:57:35 - Dalibor Jekić: Ovde ona opisuje koliko je štetna sumporna kiselina. Mi svi to znamo jer smo slušali od malena. "Gutanje može izazvati trenutnu opekotinu usta i grla, laring-larinksa, jednjaka i želuca, što rezultira edemom, opstrukcijom, opstruk-opstrukcijom disajnih putova. Mogu nastati cirkulacioni kolaps, metabolička acidoza, respiratorna i akutna bubrežna insuficijencija i tako dalje. I ako samo nekoliko kapi koncentrisane kise-kiseline dođe direktno u kontakt sa očima to može izazvati ozbiljno oštećenje oka, pa i trajno slepilo.

00:58:07 - Dalibor Jekić: Ko želi više da pročita o ovome može pogledati dokument Centra za radijacijske, hemijske i ekološke opasnosti Engleske." Citiraću takođe uvaženu profesorku. "Da u svetu još nije razvijena i uspešno primenjena tehnologija izdvajanja litijuma iz rude hjedorita, ali struka smatra da se može osloboditi do trideset tona CO2 po toni litijuma, što može značajno uticati na promenu klime na tom prostoru. U atmosferi ovaj gas u fotohemijskim reakcijama može nagraditi druga toksična jedinjenja koja će se oksidima sumpora i oksidima azota vratiti u vidu kisele kiše na zemlju. Verujem da vam je već poznato da od kisele kiše mogu stradati biljke i čitave šume.

00:58:56 - Dalibor Jekić: Lišće prvo požuti, a posle polako truli i opada. Osim toga, ovakve kiše mogu zakiseliti i zatrovati vodotokove i jezera, ugroziti biljni životinjski svet u njima, oštetiti metalne konstrukcije, zgrade, spomenike i tako dalje." I citiraću na kraju ono što sam pričao na početku i ono što kaže uvažena profesorka. "U slučaju projekta Jadar, gde stručnjaci Rio Tinta predviđaš rudarenja uz upotrebu velikih količina ekstremno opasnih koncentrisanih mineralnih kiselina i stvaranje problematičnih jalovišta i deponija sa oko sto miliona tona toksične jalovine, jasno je da zdravlje ljudi i životna sredina mogu biti ozbiljno ugroženi, a sve zbog neke diskutabilne dobiti. Zato je bolje odustati, odnosno suprotstaviti se na vreme takvoj ideji.

00:59:41 - Dalibor Jekić: Konačno, uvek je bolje danas biti malo siromašniji, živeti zdravo i razmišljati o ekologiji, nego sutra brinuti o nesrećama, bolestima, toksikologiji i onkologiji." Mislim da ovaj zaključak profesorke je potpuno jasan i zato je Stranka slobode i pravde protiv i zato će glasati za predloženu izmenu zakona, jer smatramo da je zdravlje ljudi na prvom mestu iznad bilo kakvog interesa. Hvala.

01:00:09 - Snežana Paunović: Hvala kolega Jakiću. I ne samo vama. Hvala svim kolegama, predstavnicima opozicionih partija koji sede u ovoj sali.

01:00:20 - Snežana Paunović: Eh, ovlašćeni predlagač me je pre pola sata zamolila da izađe iz sale jer joj nije dobro. I prema tome, uvek imam toleranciju. Ovlašćeni predlagač. U ovom trenutku, dok mi razgovaramo bez ovlašćenog predlagača drži konferenciju za novinare. Toliko o našem međusobnom poštovanju.

01:00:47 - Snežana Paunović: Toliko o tome kakav pristup imamo prema građanima Srbije i toliko o opasci da je za mene neozbiljna tema litijum, a za vas ozbiljna. Ja kad sam rekla da je neozbiljno, govorila sam isključivo sa aspekta sa kog je zloupotrebljen u tom trenutku. Nijednog trenutka. Čak mislim da je kolega Veselinović bio neko ko je postavio pitanje na temu litijuma i održavanja sednice Odbora. I apsolutno sam bila spremna da i uvaženu profesorku koju ste citirali i sve druge uvažene profesore koji o tome imaju šta da kažu slušamo danima, ako treba u Parlamentu Srbije.

01:01:30 - Snežana Paunović: Pa nisam ja zakazala vanrednu sednicu. Nisam ja insistirala na Odboru danas u 1:00 h i nisam ja izašla sa ovog odbora da držim konferenciju za novinare. I neću biti ni u kom smislu žrtva ove papazjanje, jer ovo sada već definitivno jeste papazanje. Gospodo, kad je neko narodni poslanik, koji je predložio, kažete ozbiljan zakon zbog kog su protesti na ulicama. A onda svoje kolege, članove resornog Odbora za energetiku ne udostoji ni u delu da se ovaj odbor završi, pa da drži konferenciju za novinare.

01:02:12 - Snežana Paunović: Više govori o nameri nego što ja to ikada u životu mogu da kažem. Opet sa pozicije laika i kad sam rekla politika jeste ozbiljan posao. Jesmo mi zbog toga tu, ali ovo je politikanstvo. Ovo je zloupotreba politike. Ovo je zloupotreba teme u političke svrhe.

01:02:33 - Snežana Paunović: To je dubok jaz između predlagača i nekih od nas koji imamo malo drugačiji pristup svemu ovome. A kolega Radosavljeviću, ja na vašem mestu ne bih dalje bavila se ovom temom, mi nemamo ovlašćenog predlagača, gospodo. Ili mislite da treba da se nastavi ova sednica? Šta vi tražite repliku? Kome?

01:03:11 - Snežana Paunović: Aha, koristite svoje drugo vreme. Čekajte prvo da odlučim da l' ću da nastavim sednicu pošto nemamo ovlašćenog predlagača. Pa kako nećemo? Pa jel vam se, čekajte, jel se desilo nekada da na sednici, ako nema ministra ne dođe državni sekretar. Jesam ja ovlastila predlagača ili vi?

01:03:30 - Snežana Paunović: Da vam ne odgovore na pitanja koja postavljate? Sve se s vama slažem, ali oni sede lepo strepljen. Oni sede, pa da l' će da vam odgovore, to i jest malo njihovo pravo. Može biti da je nevaspitano. Ne bih ja da sad ulazim u kvalifikacije, ali sede koleginice Đorđević.

01:03:53 - Snežana Paunović: Oni sede. Ja sam vidno zaista iznervirana i razočarana jer sam razumela koleginicu Nestorović kojoj nije dobro da će to trajati petnaest minuta, ali da se paralelno drži press konferencija, pa složićete se. Ne, ne biste mogli. Uz respekt vama, vi i ja možemo da polemišemo u plenumu kako god hoćete, ali ovde prosto ne biste mogli. To je problem.

01:04:20 - Snežana Paunović: Ovde je problem da mi sad razgovaramo opet sami sa sobom, opet na bazi čega? Ja ću zato da zamolim sve vas da mi glasamo o tome da li ovaj zakon treba da ide na plenarnu sednicu i da ovde završimo sednicu Odbora, jer ja neću ovo prekinuti dok ne završimo posao do kraja, ali ću prekinuti slušanje svih vas zato što ako vas ne sluša gospođa koju ste ovlastili, pa pravo da vam kažem, nemam obavezu ni ja. Stoga zaključujem pretres o predlogu zakona u načelu i stavljam na glasanje predlog zakona. Molim kolege da se izjasnimo. (zvuk mobitela) Zaključujem glasanje.

01:05:27 - Snežana Paunović: Imate glas više od mene. Evo, još će da ispadne da sam, ne ispadne. Glasala sam za vaš zakon. Za pet, protiv sedam, uzdržan jedan, glasalo ukupno trinaest narodnih poslanika. Izvestilac odbora na sednici Narodne skupštine je predsednik Odbora.

01:05:47 - Snežana Paunović: Rado ću plenum obavestiti o tome da nismo prihvatili ovaj zakon, ali ajmo da o njemu razgovaramo i u plenumu. Možda tamo bude i ovlašćeni predlagač. Pošto smo obavili razmatranje tačke dnevnog reda, zahvaljujem svima na učešću i zaključujem šestu sednicu Odbora. Hvala.
Snimak sednice