1. OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku

Datum sednice: 24.11.2024 

Trajanje sednice: približno 1 sat i 49 minuta 

Tema / tačke dnevnog reda:

Razmatranje budžetskih razdela

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici

Predlog Strategije razvoja energetike RS do 2040. sa projekcijama do 2050.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma Srbija–SAD o strateškoj saradnji u energetici

Predlog zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene

Predlog zakona o uslugama

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma Srbija–Maldivi o trgovinskoj, investicionoj i ekonomskoj saradnji

Predsedavajući: Snežana Paunović

Broj prisutnih poslanika: 13 (konstatovan kvorum)

Učesnici van poslanika: predstavnici više ministarstava (finansija, privrede, turizma i omladine, rudarstva i energetike, unutrašnje i spoljne trgovine).

Ko je koliko govorio:

Poslanici vladajuće većine: ~32%

Poslanici opozicije: ~32%

Članovi Vlade/gosti: ~36%

Ukratko sa sednice: Sednica je bila kombinacija budžetske rasprave (razdeli relevantnih ministarstava) i „paketa“ energetskih i trgovinsko-regulatornih tačaka. Najviše polemike izazvali su energetska politika (posebno pitanje nuklearne energije i status EPS/EMS), kao i procedura (primedbe na objedinjenu raspravu i izostanak javnog slušanja). U završnici su sve tačke usvojene većinom, uz razlike u broju glasova i uzdržanih.

2. STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Snežana Paunović (SPS, vladajuća većina)
Vodila sednicu, predložila objedinjavanje rasprave o tačkama 2–7 zbog vremenskog ograničenja. Odgovarala na proceduralne primedbe, branila stav da je javne rasprave bilo i preuzela političku odgovornost što nije bilo javnog slušanja. Više puta intervenisala da obuzda lične tonove u polemici.

Ana Vasović (Ministarstvo finansija, gost)
Izložila makro okvire budžeta (prihodi/rashodi) i ključne stavke razdela za privredu, rudarstvo i energetiku, trgovinu, turizam i omladinu, uz nabrajanje većih programa (kapitalni projekti, rezerve energenata, interkonektori, Expo učešće, turistička infrastruktura).

Andrijana Jovanović (Ministarstvo privrede, gost)
Naglasila programe podrške MSP i preduzetnicima (oprema/kapaciteti i ciljne grupe), rast izdvajanja za poslovnu infrastrukturu i ulaganja od posebnog značaja. Na pitanje o subvencijama/investitorima rekla da se podsticaji isplaćuju po izvršenju obaveza, a za Expo navela da je budžetska pozicija „otvorena“ i da će namene biti precizirane programima.

Milena Kovačević (ministarstvo – u transkriptu navedeno kao gost)
Kratko poručila da je budžet već predstavljen i da bi radije ostavila prostor za pitanja i odgovore.

Uroš Kandić (Ministarstvo turizma i omladine, gost)
Istakao da je budžet nominalno manji u odnosu na rebalans, ali da razvojna komponenta ostaje snažna: kapitalna turistička infrastruktura, vaučeri, seoska turistička domaćinstva; cilj je rast turističkog prometa.

Veljko Stamenković (Ministarstvo rudarstva i energetike, gost)
Predstavio strukturu budžeta resora (ministarstvo i uprave), uz naglašene subvencije (energetski ugroženi kupci, „Resavica“), kao i programe OIE i energetske efikasnosti (transferi JLS).

Slobodan Cvejić (SRCE, opozicija)
U budžetskoj tački kritikovao energetski plan kao rasut i nedovoljno usmeren na „ključni problem“ zamene termoelektrana; problematizovao transparentnost finansiranja projekata i naveo primere (Bistrica, prenosna mreža/Transbalkanski koridor). U tačkama o energetici kritikovao predložene izmene Zakona o energetici kao štetne po poziciju EPS (favorizovanje privatnog kapitala, položaj „agregatora“, licenciranje/izuzeci), tražio „reset“ strateškog i zakonskog okvira.

Biljana Đorđević (ZLF, opozicija)
Osporila objedinjenu raspravu i insistirala na potrebi javnog slušanja. Postavila pitanja o smanjenju sredstava za energetsku efikasnost i transfera JLS, kao i o „praznoj“ budžetskoj stavci povezanoj sa Expo i o subvencijama investitorima. U raspravi o energetici posebno kritikovala ukidanje moratorijuma na nuklearnu energiju i redosled poteza (strategija/zakon), uz akcenat na demokratski proces i uključivanje javnosti; najavila da neće glasati za ove predloge.

Dragan Stanojević (MI – Glas iz naroda, opozicija)
Fokusirao se na cenu projekta RHE Bistrica: tražio objašnjenje skoka procene i osnov za promenu vrednosti.

Veljko Kovačević (Ministarstvo rudarstva i energetike, gost)
Odgovarao na pitanja o Bistrici (razvoj projektne dokumentacije, promena procena i kada se očekuje „tačna“ cena), i o energetskoj efikasnosti (deo finansiranja „premešten“ na kreditne linije). U raspravi o nuklearnoj energiji tvrdio da odluka o gradnji nije doneta, da zakon postavlja faze po smernicama međunarodnih tela i da je vođen višegodišnji dijalog kroz planska dokumenta. Polemisao sa Cvejićem o EPS i „agregatorima“, naglašavajući usklađivanje sa evropskim pravilima tržišta. (Napomena: u jednom delu transkripta pojavljuje se izlaganje o Zakonu o energetici pod govornikom „Živan Bajić“, ali se govornik predstavlja kao Rade Mrdak.)

Dalibor Jekić (SSP, opozicija)
U budžetskoj raspravi snažno kritikovao niska sredstva za regionalni razvoj i pitao za ključna planska dokumenta (nacionalni plan, strategije, savet). U polemici sa predstavnicima većine insistirao da je regionalni razvoj tema ovog odbora i zamerao „lične tonove“ u raspravi.

Nikola Radosavljević (vladajuća većina)
Branio politiku većine kroz argument infrastrukture i investicija kao osnove regionalnog razvoja; ušao u oštriju razmenu sa Jekićem. U raspravi o energetici reagovao na navode o kvaru na Banovom brdu, tvrdeći da je kvar brzo saniran i relativizujući optužbe na račun sistema.

Živan Bajić (vladajuća većina)
Branio subvencije za privlačenje investitora kroz primer lokalnog razvoja i zaposlenosti; predložio pojednostavljenje procedura za preduzetnike i dodatne programe podrške za dugogodišnje poslovanje.

Žarko Malinović (Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, gost)
Obrazložio Predlog zakona o uslugama: transponovanje EU Direktive o uslugama, uvođenje jedinstvene elektronske kontakt tačke (u okviru eUprave), smanjenje troškova i povećanje transparentnosti.

Jasmina Roskić (Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, gost)
Obrazložila zakon o robi dvostruke namene: usklađivanje sa EU regulativom i uvođenje „globalne dozvole“ (tri godine) i dozvola za velike projekte (četiri godine), uz obavezu internog programa usklađenosti u firmama.

Stanislava Janošević (vladajuća većina)
Branila rad predsedavajuće i pozvala da se „sluša struka“, uz primedbe na politizaciju energetskih tema; njen nastup otvorio je dodatnu polemiku o tonu i etičkim granicama replika.

3. ZAKLJUČAK SEDNICE

Usvojeni zapisnici 4, 5. i 6. sednice (bez protiv/uzdržanih, po transkriptu).

Budžetska tačka (razdeli nadležnih ministarstava): usvojeno 10 za, 3 protiv (uz napomenu o nedoslednosti godine u transkriptu).

Izmene i dopune Zakona o energetici: usvojeno 10 za, 3 protiv.

Strategija razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050.: usvojeno 10 za, 1 protiv, 1 uzdržan.

Sporazum Srbija–SAD (energetika): usvojeno 10 za, 0 protiv, 3 uzdržana.

Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene: usvojeno 12 za.

Zakon o uslugama: usvojeno 10 za, 1 uzdržan.

Sporazum Srbija–Maldivi: usvojeno 11 za.

Izvestilac za sve tačke: predsednica Odbora.

7. sednica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku

UČESTVUJU U RASPRAVI:
Snežana Paunović, predsednica Odbora, IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS), vladajuća većina
Ana Vasović, viši savetnik u Ministarstvu finansija, Sektor za budžet
Andrijana Jovanović, državni sekretar - Ministarstvo privrede
Milena Kovačević, pomoćnik ministra - Ministartsvo finansija
Uroš Kandić, državni sekretar - Ministarstvo turizma i omladine
Veljko Stamenković, sekretar Ministarstva rudarstva i energetike
Slobodan Cvejić, član Odbora, SRBIJA CENTAR - SRCE, opozicija
Biljana Đorđević, članica Odbora, Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd, opozicija
Dragan Stanojević, član Odbora, MI - GLAS IZ NARODA, opozicija
Veljko Kovačević, državni sekretar - Ministartsvo rudarstva i energetike
Dalibor Jekić, član Odbora, Stranka slobode i pravde, opozicija
Nikola Radosavljević, zamenik predsednika Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina
Živan Bajić, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina
Žarko Malinović, pomoćnik minstra - Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine
Jasmina Roskić,  načelnik Odeljenja za međunarodne sporazume, javno-privatna partnerstva i koncesije i spoljnu trgovinu kontrolisanom robom u Ministarstvu unutrašnje i spoljašnje trgovine
Stanislava Janošević, članica Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina

00:00:03 - Snežana Paunović: (šum papira) Poštovane kolege, uvaženi gosti, otvaram Sedmu sednicu Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku. Pre nego počnemo, zamoliću vas da minutom ćutanja odamo počast žrtvama tragedije u Novom Sadu, ali i iznenada preminulom kolegi Draganu Markoviću. Pa...

00:01:02 - Snežana Paunović: (pauza od devet minuta, šum papira) Slava im.

00:01:11 - Snežana Paunović: (pauza od devet minuta, šum papira) Na osnovu evidencije konstatujem da sednici Odbora prisustvuje- Trinaest članova Odbora i da, u skladu sa članom 80. Poslovnika Narodne skupštine, postoji kvorum potreban za rad i odlučivanje. Dozvolite mi da u svoje i vaše ime pozdravim sve prisutne, a sednici prisustvuju ispred Ministarstva privrede: Andrijana Jovanović, državni sekretar; Dušan Vučković, pomoćnik ministra; Dragan Ugarčić, pomoćnik ministra; Danijel Radojković, pomoćnik ministra; Igor Crnobarac, pomoćnik ministra; Nikola Vitas, pomoćnik ministra Sektora za kvalitet i bezbednost proizvoda; Katarina Obradović Jovanović, pomoćnik ministra; Gordana Mijailović, načelnik Odeljenja za finansijske poslove. Ispred Ministarstva finansija, Sektor za budžet: Ana Vasović, viši savetnik i Ivan Parvulović, viši savetnik. Ispred Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine: Žarko Malinović, pomoćnik ministra i Jasmina eh, Roskić, ako ja to dobro čitam, načelnik odeljenja, Milena Kovačević, pomoćnik ministra, i Ivan Franc iz finansija.

00:02:19 - Snežana Paunović: Izvinjavam se, podsetnik je očigledno naknadno malo dorađen zato što nismo, eh, do kraja znali ko od vas dolazi. Ispred Ministarstva turizma i omladine: Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu turizma i omladine. Ispred Ministarstva rudarstva i energetike: Veljko Kovačević, državni sekretar; Stefan Srbljanović, državni sekretar; Veljko Stamenković, sekretar ministarstva; Branislav Đelić, načelnik Odeljenja za materijalno finansijske poslove; Milan Macura, direktor Uprave za finansiranje i posticanje, podsticanje energetske efikasnosti; Radoš Popadić, pomoćnik ministra iz Sektora za elektroenergetiku; Olivera Guđulić, Sektor za elektroenergetiku; Neda Mijatović, Sektor za elektroenergetiku; Rade Mrdak, posebni savetnik ministra i Aleksandar Zlatković, posebni savetnik ministra. Zahvaljujem predstavnicima ministarstava što su se odazvali pozivju, pozivu na, na sednicu Odbora i prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda. Dnevni red je predložen u sazivu.

00:03:22 - Snežana Paunović: Da li neko od kolega želi reč povodom predloženog dnevnog reda? Ukoliko ne, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda. Molim vas da se izjasnite podizanjem ruke ko je za.

00:03:44 - Snežana Paunović: (pauza od osam sekundi) Ko je protiv? Uzdržanih?

00:03:51 - Snežana Paunović: Konstatujem da je Odbor sa- Deset.

00:03:53 - Snežana Paunović: Deset glasova za usvojio dnevni red, i to sledeći. Tačka jedan: razmatranje Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu, razdeo dvadeset i jedan Ministarstvo privrede, razdeo dvadeset i osam Ministarstvo rudarstva i energetike, razdeo trideset i dva Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine i razdeo trideset i sedam Ministarstvo turizma i omladine u načelu. Tačka dva: razmatranje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici u načelu. Tačka tri: razmatranje Predloga Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040.

00:04:29 - Snežana Paunović: godine sa projekcijama do 2050. godine u načelu. Tačka četiri: razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o strateškoj saradnji u oblasti energetike u Republici Srbiji. Tačka pet: razmatranje Predloga zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene u načelu. Tačka šest: razmatranje Predloga zakona o uslugama u načelu.

00:04:51 - Snežana Paunović: Tačka sedam: razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Maldiva o trgovinskoj, investicionoj i ekonomskoj saradnji. Dostavljeni su vam zapisnici Četvrte, Pete i Šeste sednice Odbora. Pre nego što pređemo na rad prema utvrđenom dnevnom redu, molim vas da se izjasnimo o zapisnicima. Da li neko želi reč vezano za zapisnik? Ja vas molim da se prijavite ukoliko neko želi.

00:05:18 - Snežana Paunović: Ukoliko ne, a nema prijavljenih, stavljam na glasanje zapisnike i molim vas da se izjasnimo podizanjem ruke. Ko je za?

00:05:35 - Snežana Paunović: (pauza od osam sekundi) Ko je protiv? Uzdržanih nema. Konstatujem da je Odbor jednoglasno, ako se ne varam, usvojio zapisnike Četvrte, Pete i Šeste sednice Odbora. Predlažem da objedinimo raspravu o tačkama dva, tri, četiri, pet, šest i sedam utvrđenog dnevnog reda, a izjasnićemo se svakako o svakoj tački pojedinačno. Stavljam na glasanje predlog i molim vas da se izjasnite podizanjem ruke.

00:06:00 - Snežana Paunović: Ko je za?

00:06:07 - Snežana Paunović: (pauza od četiri sekunde)Konstatujem da je Odbor većinom glasova sa jedanaest glasova za prihvatio predlog. Prelazimo na rad prema utvrđenom dnevnom redu. Prva tačka. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2020. četvrtu godinu razdeo dvadeset i jedan Ministarstvo privrede Razdeo dvadeset i osam Ministarstvo rudarstva i energetike Razdeo trideset i dva Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine i Razdeo trideset i sedam Ministarstvo turizma i omladine u načelu.

00:06:33 - Snežana Paunović: Materijal vam je dostavljen. Podsećam vas da Odbor razmatra Predlog zakona u skladu sa svojim delokrugom i na osnovu člana sto sedamdeset tri stav jedan Poslovnika Narodne skupštine podnosi izveštaj Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Prisutni su predstavnici Ministarstva finansija i resornih ministarstava. Molim prisutne predstavnike da se redosledom koji žele jave za reč i obrazlože nam predloge iz Ministarstva finansija. Izvolite, izvolite, Ana Vasović.

00:07:08 - Ana Vasović: Dobar dan svima. Ja sam Ana Vasović iz Sektora budžeta Ministarstva finansija i ovom prilikom vas sve pozdravljam. Što se tiče Predloga budžeta Republike Srbije za dvije hiljade dvadeset i petu godinu, planiraju se ukupni prihodi i primanja u iznosu od dve hiljade trista četrdeset šest zarez dve milijarde dinara, što predstavlja povećanje u iznosu od sto sedamdeset dva zarez osam milijardi dinara, odnosno osam posto u odnosu na iznos predviđen rebalansom budžeta za dvije hiljade dvadeset i četvrtu godinu. Budžetski prihodi planirani su na osnovu projekcija kretanja najvažnijih makroekonomskih parametara, aa, bruto domaćeg proizvoda i njihovih komponenti, inflacije, deviznog kursa, kretanja spoljnotrgovinske razmene, procene kretanja zaposlenosti za razdoblje 2025., kao i procenjenih efekata izmena u poreskoj politici i drugih strukturnih mera. U strukturi ukupnih prihoda, poreski prihod iznosi hiljadu devetsto sedamdeset pet zarez jedna milijarda dinara ili osamdeset četiri koma šest posto, dok neporeski prihod iznosi trista dvadeset i pet zarez sedam milijardi dinara ili trinaest zarez devet posto ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije.

00:08:15 - Ana Vasović: Predlogom budžeta Republike Srbije takođe planirani su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od dve hiljade šesto šezdeset zarez dvadeset milijardi dinara. Planirana su sredstva, između ostalog za finansiranje infrastrukturnih i kapitalnih projekata i ostale rashode i izdatke u skladu sa nadležnostima budžetskih korisnika. Što se tiče ministarstava koji su tema današnjeg odbora, Ministarstvo privrede je Predlogom budžeta za dvije hiljade dvajstpetu godinu opredeljen iznos od trideset šest milijardi sto osamnaest miliona nula osamdeset sedam dinara, uključujući i upravu u sastavu Ministarstva privrede. Najznačajnija sredstva u okviru ovog razdela planirana su za ulaganja od posebnog značaja u iznosu od dvadeset tri zarez šest milijardi dinara, kreditne podrške preduzećima u postupku privatizacije opredeljen je iznos od milijarda četristo osamnaest, razvoj preduzetništva dve milijarde trideset i pet, razvoj poslovne infrastrukture dve milijarde devetsto trista devetnaest. Ministarstvo rudarstva i energetike, Razdeo dvadeset i osam.

00:09:15 - Ana Vasović: Predlogom budžeta za dvije hiljade dvajspetu opredeljen je iznos od trideset milijardi devetsto šezdeset devet sedamstosedamdeset dinara sa svim upravama u sastavu Ministarstva. Značajna sredstva u novom razdelu planirana su za formiranje i održavanje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte i prirodnog gasa, za realizaciju projekta Beogrid, aa, za projekat izgradnje gasnog interkonektora Srbija-Bugarska. Takođeš, potrebno je posebno izdvojiti sredstva za pripremu i realizaciju projekta izgradnje samobalansnih solarnih elektrana. Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine Predlogom budžeta za dvije hiljade dvajspetu godinu opredeljen je iznos od četiri milijarde dvajsto četrnaest nula pedeset sedam dinara i najznačajnija sredstva u okviru ovog razdela su nastavak projekta, aa, učešće Republike Srbije na Svetskoj izložbi Ekspo Saka u iznosu od petsto dva devet devet sedam dinara, srpsko-kineski industrijski park Mihailo Pupin u iznosu od sto miliona dinara. Što se tiče Ministarstva turizma i omladine, na aa, ukupno je opredeljen iznos od pet milijardi šesto dvajsttri sedamsto pedeset devet dinara, izvinjavam se, i najznačajnija sredstva u okviru razdela su za podršku JLS u sprovođenju omladinske politike.

00:10:35 - Ana Vasović: To je nekih dvesta pedeset miliona dinara. Onda imamo dalje za izgradnju infrastrukture i suprastrukturu u turističkim destinacijama i moram posebno da istaknem nastavak razvoja ruralnog turizma. Tu su znači nastavak izdavanja vaučera, podrška Turističkoj organizaciji Srbije i kapitalni projekti za izgradnju marine u Golupcu i za turističku infrastrukturu i suprastrukturnu na području, na području Podunavlja, milijarda i trista. O ostalim pojedinostima verujem da će kolege iz resornih ministarstava obrazlagati dalje. Hvala vam.

00:11:13 - Snežana Paunović: Hvala najlepše, Ana. Molim predstavnika Ministarstva privrede. Izvolite.

00:11:18 - Andrijana Jovanović: Zahvaljujem se predsednice, uvaženi narodni poslanici, drage kolege. Nacrtom zakona o budžetu za Republiku Srbiju, kao što je koleginica iz Ministarstva finansija istakla, trideset šest zaras jedna milijarda dinara, od čega je isključivo na Ministarstvo privrede određeno trideset pet milijardi dve stotine osamdeset četiri miliona sto pedeset jedna hiljada dinara. Dakle, kao i do sada i u narednoj godini Ministarstvo privrede će nastaviti sa programima podrške privredi, pre svega razvoju preduzetništva, dakle malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima. Dve milijarde dinara smo opredelili za programe podrške. Oni su uglavnom usmereni na nabavku opreme, ali i proširenje proizvodnih kapaciteta, ali i podršku određenim ciljnim grupama kao što su početnici u poslovanju, mladi, zatim žene preduzetnice, žene na selu, stari umetnički zanati i ostali programi.

00:12:11 - Andrijana Jovanović: I to se zaista pokazalo vrlo važnim za naše, za našu privredu i za naše preduzetnike, budući da je veliko interesovanje bilo uz samo dve u 2024. godini, gde smo podržali šesto sedamdeset i sedam privrednika sa više od milijardu i po dinara bespovratnih sredstava. Zatim takođe podržavamo privredu i kroz razvoj i unapređenje poslovne infrastrukture. Za infrastrukturne projekte opredeljeno je dve zaraz devet milijardi dinara i to su projekti koji se odnose na infrastrukturno opremanje industrijskih i poslovnih zona, ali i unapređenje infrastrukturnih kapaciteta u cilju razvoja turizma i drugih privrednih delatnosti. Kada govorimo o ovoj poziciji, ovo je značajnije povećanje u odnosu na prethodnu godinu.

00:12:56 - Andrijana Jovanović: Do sada je uglavnom za ovakve projekte bilo izdvojeno nešto više od milijarde dinara. Sada imamo, dakle, dve zaraz devet milijarde. Kada govorimo o-o-ovoj godini 2024. mi smo, uhm, realizovali deset infrastrukturnih projekata iz programa podrške poslo-- uhm, razvoju poslovne infrastrukture, i to su do dana zaključeni ugovori za sedam projekata u iznosu od nekih pet stotina sedamdeset i tri miliona dinara i tu se očekuje otvaranje hiljadu novih radnih mesta. Nastavićemo, naravno, da podržavamo našu poslovnu infrastrukturu i da kažemo, treći aspekt odnosi se na direktna ulaganja, dakle na investicije.

00:13:37 - Andrijana Jovanović: Tu imamo dvadeset tri koma šest milijardi dinara. To su investicije u skladu sa Zakonom o ulaganjima i našim programima koje, uhm, koje realizujemo. Kada govorimo o investicijama. Možemo da, da se, ajde kažemo da istaknemo pre svega da je do danas, kada govorimo o ovom zakonu, ukupno potpisano dve stotine dvadeset i devet ugovora preko pedeset i tri hiljade novih radnih mesta je otvoreno po našim programima podsticaja i podrške domaćim i stranim ulaganjima, a podsticaji su u iznosu od preko milijarde evra. Imamo, dakle, i prvi put podsticaje u privredi kada govorimo o ispunjavanju obaveznih tehničkih zahteva za proizvode.

00:14:21 - Andrijana Jovanović: Dakle, u pitanju je kvalitet i bezbednost proizvoda. Tu smo opredelili sto miliona, sto miliona dinara. Tako da, to je otprilike, ovaj, jedan sažet prikaz budžeta Ministarstva privrede. Naravno, stojim na raspolaganju za sve detalje i pitanja. Zahvaljujem.

00:14:39 - Snežana Paunović: Hvala najlepše, Andrijana. Uhm, molim predstavnike Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine da predstave izmene na razdelu njihovog ministarstva. Izvolite.

00:14:50 - Milena Kovačević: Poštovani svi, Milena Kovačević ispred Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. Koleginica iz Ministarstva finansija mislim da je lepo predstavila naš budžet. S obzirom da je dokument javno dostupan, da ne bih trošila vreme, više bih ostavila za pitanja i odgovore.

00:15:09 - Snežana Paunović: Hvala vam najlepše Milena. Molim predstavnika Ministarstva turizma i omladine da uzme reč. Izvolite.

00:15:16 - Uroš Kandić: Poštovana gospođo Paunović, uvažene dame i gospodo narodni poslanici i kolege iz ostalih ministarstava. Kao što je gospođica Vasović već predstavila cifre iz budžeta Ministarstva turizma i omladinu, ja moram reći da je budžet u nominalnom smislu nešto manji nego što je bio rebalans za ovu godinu, za nekih šest procenata iznosi pet koma šest milijardi dinara. Međutim, razvojna komponenta našeg budžeta uopšte neće biti na taj način promenjena. Dakle, više od polovine budžeta ministarstva, nešto preko dve i po milijarde dinara je namenjeno za razvoj kapitalne turističke infrastrukture i nastavićemo samo ono što smo započeli ovih godina. Takođe, nastavljamo i projekat vaučera za subvencionisan odmor u destinacijama u našoj zemlji, kao i pilot projekat razvoja seoskih turističkih domaćinstava koji je ove godine uspešno implementiran.

00:16:16 - Uroš Kandić: Cilj nam je da zadržimo dosadašnji nivo i stepen dolazaka, odnosno povećanja turističkog prometa koji je ove godine za pet do, do faktički do današnjeg dana pet posto viši nego što je bio rekordne prošle godine, gde je devizni priliv premašio dve milijarde evra i veći za dvanaest procenata nego sledeće godine i da ono što je jako bitno, dakle ciljanim budžetskim davanjima i takvom politikom koja će biti u funkciji razvoja nastavimo da povećavamo turistički promet u našoj zemlji kako bi prevazišao i rekordnu godinu koja je bila prošla, odnosno da i ova bude rekordna i ona dvadeset peta. To nam je cilj i ideja. Hvala vam puno.

00:17:03 - Snežana Paunović: Hm. Zahvaljujem se Uroše. I na kraju molim predstavnike Ministarstva rudarstva i energetike da uzmu reč.

00:17:10 - Veljko Stamenković: Dobar dan svima. Ja sam Veljko Stamenković, sekretar Ministarstva rudarstva i energetike. Što se tiče budžeta Ministarstva rudarstva i energetike, ukupan planirani budžet je trideset zarez devet milijardi dinara. Od toga samo ministarstvo ima dvadeset jedan zarez pet milijardi. Uprava za rezerve energenata je planirana za osam zarez šest milijardi dinara i Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti sedamsto sedamdeset i četiri, oko sedamsto sedamdeset četiri miliona dinara.

00:17:34 - Veljko Stamenković: Od toga subvencije su u Ministarstvu koje, subvencije su oko trinaest zarez četiri milijarde. Istakao bih posebno najznačajnije subvencije su za energetski ugroženog kupca, gde su, gde je doneta uredba o energetski ugroženom kupcu, kao i subvencije za resavice pet zarez pet milijardi dinara za isplatu zarade zaposlenih. Takođe, eh, značajni su neki projekti nastavak realizacije nekih projekata. Program podsticanja obnovljive energije, razvoj tržišta biomase sto dvadeset i pet miliona dinara i IPA projekata. Eh, takođe izgradnja samobalansnih solarnih elektrana za četristo dvadeset miliona dinara, podrške realizaciji eksport dve milijarde dinara.

00:18:14 - Veljko Stamenković: Eh, što se tiče samih uprava, Uprava za rezerve energenata, budžet je oko osam zarez šest milijardi dinara, od toga je planirano za robne rezerve pet zarez dve milijardi dinara i za skladištenje dva zarez dve milijarde dinara. Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti. Buđet pred, je sedamsto sedamdeset, oko sedamsto sedamdeset i četiri miliona dinara i od toga je najviše izdvojeno oko šesto sedamdeset i pet miliona dinara za transfer jedinicama lokalne, eh, samouprave. Izvinavam se. To je to.

00:18:50 - Veljko Stamenković: Hvala.

00:18:52 - Snežana Paunović: Zahvaljujem se predstavnicima resornih ministarstava na obrazloženju i otvaram pretres da li neko od članova Odbora želi reč? Kolega, ja vas molim da se prijavite. Izvolite, kolega Crniću.

00:19:04 - Slobodan Cvejić: Sam ja prvi? Dobar dan, poštovanje. Pozdravljam, eh, potpredsednicu Skupštine, predsednicu Odbora i kolege iz ministarstava. Hoću da iznesem, ovaj, sad nisam shvatio da li ćemo diskutovati odvojeno o budžetu i o nekim drugim zakonima. Hoćemo?

00:19:21 - Snežana Paunović: Hoćemo. To su dva odvojena pretresa. Tako da sada razgovaramo o budžetu.

00:19:24 - Slobodan Cvejić: Sad ću o budžetu da ne dužim ni u jednoj ni u drugoj situaciji, da iznesem nekoliko kritičkih stavova stranke Srbija Centar na predloženi budžet u domenu energetike. Naš resorni Odbor za energetiku je razmatrao ovaj budžet i izneo nekoliko zaključaka. Glavna primedba je da se ovakvim planom u stvari ne rešava ono što je ključni problem eh, sa energetskim sektorom u Srbiji, a to je zamena eh, termo elektrana adekvatnim drugim rešenjima, jer je, ovde su sredstva raširena na više pojedinačnih rešenja, od kojih neka i nisu eh, istestirana i pouzdana i sve zajedno eh, ne mogu adekvatno da reše onaj osnovni problem, tako da treba eh, uvesti u razmatranje i razmišljanje ozbiljniju, ozbiljniji zaokret u energetskom sektoru eh, nuklearne elektrane, ali one prave i proverene koje su do sad već afirmisane kao tehnologija, a ne mini nuklearne elektrane koje nigde u svetu u stvari ne funkcionišu i niko nema realno iskustvo sa tim kako one rade. Eh, dakle, ovde po ovom planu za samobalansirajuće solarne elektrane je predviđeno jedan zarez devet milijardi evra, za reverzibilnu hidroelektranu Bistrica jedna milijarda, eh, za reverzibilnu hidroelektranu Đerdap tri jedna zarez četiri milijarde evra, za izgradnju vetroelektrana kapaciteta jednog gigavajta jedan zarez jednog gigavajt-gigavata jedan zarez četri milijarde evra, izgradnja održivih izvora energije i revitalizacija hidroelektrana sto trinaest miliona evra. Znači znatno manja suma i hidroelektrana Buk-Bijela dvesta pedeset eh, miliona evra.

00:21:23 - Slobodan Cvejić: Eh, ovde ima još jedna napomena. Odjednom se u ovom planu pojavljuje kao finansijer za reverzibilnu hidroelektranu Bistrica Fond za razvoj Saudijske Arabije i u vestima smo do skoro slušali o tome da su pregovori sa Japancima u-uu tom domenu i da je išla priča o njihovoj razvojnoj agenciji. Odakle odjednom sad ovakav zaokret i prelazak na Fond Saudijske Arabije. Eh, drugo, netransparentno je prikazano na koji način će ustvari biti svo ovo finansiranje izvedeno i to je generalni problem sa celim budžetom, a i u ovom sektoru se vidi. Eh, jedan primer za to je i ova hidroelektrana Buk-Bijela.

00:22:08 - Slobodan Cvejić: Eh, do skoro konstantno se govorilo o tome da je planirano četristo pedeset megavata i sad su Vučić i Dodik u dogovoru uspeli da opuste na sto megavata i sad se javlja kao takva u projekciji. Ne vidi se zašto to ide tako. To je jedan komentar i imam još jedan. On se odnosi na elektromrežu Srbije. Eh, hoću da pokažem kako se na račun građana Srbije na loš način zadužuje u ovom slučaju.

00:22:42 - Slobodan Cvejić: Ovde se radi o ogromnim zaduženjima za izgradnju novih kapaciteta od četristo eh, kilovolti dalekovoda, dominantno u okviru Transbalkanskog koridora. To je sto miliona evra. U uslovima kada ta mreža već više od decenije radi apsolutno neregulisano sa naponima koji su daleko iznad maksimalno dozvoljenih.Ako hoćete direktan primer toga, to je od petka uveče na Banovom Brdu je u trafo stanici zbog tog preopterećenja izbio požar. U kontekstu toga kako u poslednje vreme počinju da izgledaju rešenja takozvanog razvoja u Srbiji i pada nasrećnice u Novom Sadu, mogu samo da zamislim da se našlo nekoliko radnika u tom trenutku u u toj trafo stanici, kakav bi bio ishod. Znači, ponovo imamo neozbiljno planiranje i neodgovorno upravljanje.

00:23:42 - Slobodan Cvejić: Uhm. Evo da kažem, ima tu još primera, mogao bih da, da govorim o još nekim slučajevima, da ne uzimam previše vremena. Smatram da ovakvo postavljanje budžeta nije odgovarajuće, nije ispravno i da je neodgovorno. Hvala.

00:24:03 - Snežana Paunović: Hvala vam. Reč ima gospođa Đorđević. Izvolite.

00:24:07 - Biljana Đorđević: Zahvaljujem. Uhm, meni sad iskreno žao, al' to je moj propust što se nisam javila povodom dnevnog reda, jer mislim da nije u redu da imamo objedinjenu raspravu po ovim, uhm, tačkama koje slede. Uhm, i, uhm, iako ću se tu javiti isto da govorim o tome. Samo za početak bih rekla da je to povezano s pitanjima koje bih postavila pre svega, čini mi se, državnom sekretaru iz Ministarstva rudarstva i energetike, a to je, dakle, da dokumenti o kojima ćemo kasnije pričati pokazuju ustvari jednu, jedan nedostatak prave ambicije da se borimo sa klimatskim promenama, promenama i da stvarno osmišljeno u nekakvom širokom, uhm, sa širokom legitimi, legitimacijom društva, uhm, idemo u proces dekarbonizacije. Jedna od važnih stvari za to je svakako energetska efikasnost.

00:24:56 - Biljana Đorđević: Moje pitanje je zašto su smanjena sredstva za energetsku efikasnost u ovom budžetu? Uhm, takođe zašto su smanjeni transferi lokalnim samoupravama? Uhm, uhm, dakle, prosto, to su neka, neke od stvari jer, jer je to nekako nije u skladu sa, sa onim o čemu ćemo pričati kasnije. Takođe, imala bih pitanje za Ministarstvo privrede, uhm, zašto je u programskom delu budžeta deo oko, uhm, sad ću vam tačno reći kako izgleda podrška u realizaciji projekta Ekspo Beograd devetdeset dvadeset sedam prazan. Dakle, nije retak slučaj da se tako nešto nalazi.

00:25:37 - Biljana Đorđević: Prosto, da nam, eto možete da, ovaj, ostavila bih ovu priliku da mi nešto čujem od vas što to treba da piše. I isto tako možda, dakle, uhm, da nam objasnite, uhm, kome sve idu subvencije. Dakle, kada pričamo o investitorima, trideset osam milijardi dinara je uradjen deset godina. Neke tih subvencija idu kompanijama koje nemaju sjajan, kako bi se to reklo, dosije u kontekstu zaštite radnih prava, pa tako. Prosto, za, za ovaj, da iskoristim priliku što ste ovde da nam vi malo više kažete o tome kome sve idu subvencije i u kojim iznosima.

00:26:15 - Biljana Đorđević: Hvala.

00:26:18 - Snežana Paunović: Zahvaljujem se. Da li neko još od kolega želi reč ili da zamolim predstavnike? Izvolite, kolega Dragan Stanojević.

00:26:24 - Dragan Stanojević: Poštovane kolege. Ja bih samo kratko. Uhm, interesuje me kada je rađena analiza vrednosti ovog projekta na Bistrici. Ono što su nam prvi put rekli je neka cena od petsto šezdeset miliona. Sada je to milijardu i dvesta.

00:26:40 - Dragan Stanojević: Dakle, duplo je skočila cena, ovaj, izvođenja tih radova, tako da interesantno je prosto na osnovu čega, a to da je ta Bistrica, da je ta Bistrica, odnosno ta elektrana vrlo korisna za Srbiju, to je stvarno činjenica i tamo već postoji jedna mala hidroelektrana koja ima određeni značaj, ali ovo bi imalo, naravno, i strateški značaj za Srbiju. Samo je problem što se, ovaj, kod nas cene kreću od pedeset do sto pedeset posto od prvog projekta do posljednjeg. Hvala puno.

00:27:13 - Snežana Paunović: Hvala vama. Molim predstavnike ministarstva. Izvolite.

00:27:17 - Veljko Kovačević: Izvinite. Je l' se čuje? Hvala. Pokušaću sada nekim redom da odgovaram. Što se tiče cene reverzibilne hidroelektrane Bistrica, ne znam ko i kada je rekao petsto miliona.

00:27:31 - Veljko Kovačević: Uhm, prva, prvobitna cena koja je komunicirana javnosti bila osamsto devedeset miliona evra. Ona je data na nivou prethodne studije opravdanosti, kada je projektant dao prvi ko, prvi pregled, uhm, investicione vrednoti, procenjene investicione vrednosti, ona je bila osamsto devedeset miliona evra. Kasnije je projektant nastavio da radi detaljno, uradio je idejni projekat. Sa idejnim projektom su paralelno počele da se rade druga projektno tehnička dokumentacija, koja se odnosi na devijacije nekih državnih puteva koji spadaju u takozvane prethodne radove. Tek kada, uhm, je projektant došao u određenu fazu razvoja i zrelosti projekta, tada smo utvrdili da je tačna investiciona vrednost jedna zaraz jedna milijarda evra.

00:28:15 - Veljko Kovačević: Naravno, kako vreme prolazi, mi ćemo narednu godinu provesti u komunikaciji, a nam je tu tehnički tim Đajke, koji će narednih skoro sedam, osam meseci raditi, uhm, evaluaciju kompletno tehničke dokumentacije koja je rađena. Tu ćemo izgubiti, mislim, proteći još godinu dana. Tek ćemo mi krajem naredne godine krenuti sa pripremnim radovima. U međuvremenu život ide, cene se menjaju, tako da je tačna cena će se znati onog trenutka kada dobijemo glavnog izvođača, a to će biti, uhm, kako stvari sada stoje početak 2026. godine, uz nadu da ćemo makar pripremne radove naredne godine, ovaj, ugovoriti i započeti i makar tu imati tačnu cifru.

00:28:59 - Veljko Kovačević: Kada govorimo o pripremni radovima, tu sigurno govorimo o cifri između sto osamdeset, dvesta miliona evra u okviru onih jedan zaraz jedan.Er, milijarde. Kada dobijemo kažem glavnog izvođača po odobrenju DJA-ke, tada ćemo znati koja je konačna cena. Taj projekat se inače radi po silu fidiku. Dakle, dobićemo izvođača koji će prvo završiti kompletno projektovanje, a onda krenuti sa izvođenjem radova. Vraćanje na, na i pominjanje cene koje je neko komunicirao javnosti kada je bilo ovaj tek prethodno studija opravdanosti dobijena, ne znam koliko je relevantno, ali okej.

00:29:33 - Veljko Kovačević: Svakako nije bila petsto miliona, bila je osamsto devedeset miliona evra. Što se tiče pitanja koleginice oko energetske efikasnosti, odlično je pitanje. Hvala na njemu, samo što je malo drugačije to sada i raspoređeno. Domaćinstva se finansiraju iz kredita Svetske banke i Sursa, i to ćete videti na toj liniji budžeta i to je isti nivo ulaganja, samo što smo ga umesto direktnog ulaganja iz budžeta premestili na liniju kreditovanja, jer on je povoljniji za, za opšti budžet. Er, a što se tiče sredstava koje ste videli na ra-razdelu Ministarstva rudarstva i energetike, oni su za javna, za javne objekte i oni su takođe u nivou ulaganja koji smo i ranije imali.

00:30:17 - Veljko Kovačević: Što se tiče izlaganja kolege, erm, erm, nisam baš najbolje samo razumeo, a š-t-jel ste vi otkrili čime ćemo da zamenimo, ovaj drugu baznu energiju kada ugasimo termoelektrane? Pošto je to pitanje kojim se svi bave, mislim kompletna struka ove zemlje, a Boga mi i u svetu se bave tim pitanjem i tražimo svi odgovore na, na ta pitanja. Erm, naravno da obnovljivi izvori energije nisu odgovor, jer oni nisu bazna energija. Nuklearna energija sa nultom emisijom jeste odgovor, ali ona zahteva vreme i to ozbiljno vreme. Ako ćemo to da uradimo na ozbiljan način i da se ne igramo sa tako važnim stvarima, one zahtevaju vreme za ogroman broj analiza pre nego što uđemo da, da to realizujemo.

00:31:03 - Veljko Kovačević: Gasne elektrane mogu da budu odgovor. One zahtevaju mnogo manje vremena i za projektovanje i za izgradnju, ali pošto i one treba da budu malo većeg kapaciteta, ni to baš ne ide tako brzo, ako hoćemo da one budu bezbedne i sigurne. Tako da, erm, bojim se da ćemo termoelektrane gledati još neko vreme na našoj mreži kako bi garantovali našim građanima i našoj privredi da imaju uopšte električne energije. Jer nama raste potrošnja električne energije iz godine u godinu, mi smo-nama je čak ja mislim u procenu za 2024. godinu smo premašili za nekih četiri ili pet posto od onoga što je bilo planirano 2023.

00:31:41 - Veljko Kovačević: godine. Kako bude se privreda još više razvijala, imaćemo još veći pritisak na još veću potrošnju električne energije. Tu električnu energiju moramo nekako da obezbedimo. Dakle, da, erm, kapacitete koje imamo, imamo, erm, solarna energija, erm, i veliki, veliki projekat jednog gigavata može da bude deo rešenja, pogotovo imajući u vidu da je to najbolja tehnologija koja je u ovom trenutku dostupna. Znači nisu one klasične solarne elektrane koje vam samo u piku sunčeve radijacije daju električnu energiju, već su one koje imaju trakere, pa najvećim delom dana prate sunčevo kretanje i proizvode što više električne energije, imaju dupli odsjaj, pa mogu i zimi da proizvode električnu energiju, ali opet one spadaju u varijabilan izvor energije i ne možemo ga tretirati kao bazni.

00:32:33 - Veljko Kovačević: Sve dok ne nađemo odgovarajuće rešenje, odnosno dok ne budemo na mreži imali odgovarajući izvor bazne energije kao zamenu za neke termoelektrane, mi ćemo do tada imati termoelektrane na našoj mreži.

00:32:45 - Snežana Paunović: Hvala Veljko. Kolega Jakiću, pre nego vam dam reč, ja mislim da je bilo pitanje za Ministarstvo privrede. Odgovorit ćete, izvolite.

00:32:51 - Andrijana Jovanović: Zahvaljujem se. Dakle, kada govorimo o podsticajima koje dajemo u skladu sa našim Zakonom o ulaganjima. Dakle, to su programi uredbe koje dajemo u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije i dakle, erm, određene procedure koje su definisane našim programima, naravno, uvek su ispoštovane u smislu iznosa investicija, broja novozaposlenih lica i ono što je jako važno jeste da u skladu sa tom našom uredbom mi kompletan iznos sredstava podsticaja isplaćujemo tek kada su izvršene sve obaveze. Tako da imamo, ajde da kažemo, jako veliko interesovanje naših i domaćih i stranih renomiranih kompanija kada govorimo upravo o sredstvima podsticaja za direktna ulaganja. Ono što je važno jeste da tu imamo nekoliko programa podrške u-kroz proces ulaganja, ali i dakle da je u svim tim programa, programima jasno naznačeno koji iznosi investicije, za koji broj zaposlenih i koliko sredstava i koje su uopšte obaveze koje naše kompanije treba da ispune da bi po tom izvršenju ugovornih obaveza bila bila isplaćena sredstva.

00:33:55 - Andrijana Jovanović: Kada govorimo o podršci Ekspo, kao što ste naveli, dakle, ta, ta pozicija je otvorena. Mi ćemo, kao i prošle godine, erm, tek našim programima i uredbama opredeliti za koje ćemo tačno namene finansirati Ekspo projekat, ali će to biti definitivno u skladu sa programom koji ćemo definisati. Mi smo u prethodnoj godini podržavali kapacitete za izgradnju dodatnih kapaciteta i hotelijerstva za projekat Ekspo 2027, tako da pretpostavljamo da će to biti i u ovoj godini da podstaknemo i izgradimo neke dodatne smeštajne kapacitete jer očekujemo u toj godini dakle jako veliki broj, priliv i priliv turista. To će zahtevati se u okviru Ekspo Beograd 2027, ali ćemo početkom godine svakako precizirati kroz konkretne programe kako će izgledati ta podrška za Ekspo projekat. Zahvaljujem se.

00:34:49 - Snežana Paunović: Hvala vam. Imate reč kolega Jakiću.

00:34:52 - Dalibor Jekić: Poštovana predsedavajući i poštovani predstavnici ministarstva. Ono što mene interesuje, na koji način mi mislimo da smanjimo regionalne razlike u Srbiji? Ako imamo ovako sraman iznos opredeljenih sredstava već godinama u budžetu za regionalni razvoj, on je nešto ispod, erm...Tri milijarde u ovom trenutku mogu da uporedim sa budžetom Grada Kragujevca, iz kojeg dolazim. To je skoro četvrtina budžeta samog grada Kragujevca. Da li je moguće da na poziciji za regionalni razvoj za celu Srbiju imamo takav nizak iznos sredstava?

00:35:26 - Dalibor Jekić: Na koji način mislimo da smanjimo regionalne razlike u Srbiji? Na koji način mislimo da stignemo razvijene regione u Evropi? Region Šumadije i zapadne Srbije je jedan od najsiromašnijih regiona u Evropi, takođe region južne i istočne Srbije. Imamo ogromne regionalne razlike u Srbiji. Imamo razlike u platama, na primer Vranska Banja i Vračar skoro tri puta.

00:35:51 - Dalibor Jekić: Kako mislimo i na koji način da smanjimo te regionalne razlike? Kako mislimo i na koji način da zadržimo ljude u Srbiji? I pitam se uopšte da li neko iz ministarstva kroči dalje iz Beograda i ode da pogleda kakva je situacija po opštinama i gradovima u Srbiji. Da li ste svesni da nam se male opštine gase? Da li ste svesni da su to opštine bez ikakve nade?

00:36:12 - Dalibor Jekić: Podsetiću vas šta definiše Zakon o regionalnom razvoju, kaže stvaranje jednakih šansi ili približno jednakih šansi za sve. Da li mi imamo danas približno jednake šanse za sve na teritoriji cele Republike Srbije? Pitam vas kada će biti donet Nacionalni plan regionalnog razvoja, kada će biti donete ragional-regionalne razvojne strategije, kada će biti donet program finansiranja razvoja regiona? Zašto još uvek nemamo Nacionalni savet regionalnog razvoja? Podsetiću vas da su sve to stvari koje definiše Zakon o regionalnom razvoju, pa vas pitam zbog čega ova vlast ne poštuje Zakon o regionalnom razvoju?

00:36:55 - Dalibor Jekić: Na koji način mislite i s ovako niskim iznosom sredstava da mi smanjimo regionalne razlike, da smanjimo migracije ka velikim gradovima? Nije cilj da se ljudi sele u Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac. Cilj je da ostanu u svojim mestima. Cilj je da deca koja su rođena žive u istom gradu sa svojim roditeljima. Cilj je da nam se ti gradovi ne prazne, jer dolazimo u problem i oko nekih drugih stvari i oko deficitarnih zanimanja, jer ljudi ne žele da ostanu tu.

00:37:29 - Dalibor Jekić: Dolazimo u problem da neće imati ljude ko da leči, da neće imati ko da uči našu decu. Da li shvatate problem regionalnog razvoja u Srbiji? Da li shvatate da je to alarmantan problem sa kojim se vi očigledno uopšte i ne bavite? Da se bavite imali bi donet Nacionalni plan regionalnog razvoja koji bi definisao tačno u svakoj opštini i u svakom regionu šta treba da se ulaže i da imamo merljivost tih mera koje, koje planiramo za te regione. Apsolutno ne možemo da imamo iste mere za sve regione, za iste gradove.

00:38:08 - Dalibor Jekić: Pod posebnom pažnjom treba da budu male opštine, jer one postaju zaboravljene opštine u Srbiji, zaboravljene jer se tamo ništa ne dešava. Ako odete, videćete kao gde vreme stalo pre trideset godina. Pitam vas kada ćete početi da se bavite ozbiljno regionalnim razvojem, kada ćete budu-, kada će biti doneta ovla planska dokumenta i kada ćemo znači, da u tim planskim dokumentima vidimo šta je planirano za svaki grad i opštinu u Srbiji? Hvala.

00:38:39 - Snežana Paunović: Hvala vam na rečima. Kolega, Nikola Radosavljević, izvolite.

00:38:43 - Nikola Radosavljević: Poštovane kolege, narodni poslanici, poštovani predstavnici Ministarstva, kada čujem ovakvu izjavu nekih, eh, da kažem ja sad više ne mogu ni da pohvatam gde je ko i u kom, u kojoj stranci, ali neko ko je preteča i ko je sinonim za otpuštanje petsto pedeset hiljada ljudi- -kada priča o regionalnom razvoju, očigledno od Kragujevca do Beograda je samo putovao, nije putovao duž Srbije. Svedoci smo da se danas Srbija razvija tako što gradimo infrastrukturu, što svaka opština dobija ili autoput ili regionalni put. To je suština regionalnog razvoja. Svaka škola, svaka zdravstvena ustanova da se obnovi. To je za regionalni razvoj.

00:39:37 - Nikola Radosavljević: Koliko je fabrika samo otvoreno u periodu od kada smo mi preuzeli odgovornost? Koliko ste vi fabrika zatvorili u periodu dok ste vladali? Što ne kažete to? Hvatate se za nešto što nije istina. Morate da budete objektivni.

00:39:56 - Nikola Radosavljević: Koliko škola ste izgradili, koliko mostova ste izgradili, koliko autoputeva ste izgradili? Ništa, nula.

00:40:07 - Dalibor Jekić: To je vaš- Pošao je, pošao je.

00:40:07 - Nikola Radosavljević: To je vaš i vaša politika. To je vaša- Meni nije lako.

00:40:13 - Dalibor Jekić: Nije ti lako.

00:40:13 - Nikola Radosavljević: Kolega.

00:40:14 - Snežana Paunović: Kolega ja vas molim.

00:40:15 - Nikola Radosavljević: Kolega ja vas nisam uvredio, nisam vas prekidao. Nisam vas prekidao.

00:40:20 - Snežana Paunović: Mogu da vas zamolim, koliko, izvinite. Ajde da vas zamolim da isključite svoj mikrofon, da ne bismo pričali svi u glas. Ej, hvala vam najlepše.

00:40:28 - Nikola Radosavljević: Ja vas nisam prekidao. Ja na ono što ste vi rekli oko regionalnog razvoja dajem vam odgovor, a to što vas boli istina, to je vaš problem. Zahvaljujem.

00:40:41 - Snežana Paunović: Hvala kolega. Izvolite kolega Jekić. Šta je to kao replika neka?

00:40:45 - Dalibor Jekić: Naravno, naravno, replika je replika.

00:40:48 - Snežana Paunović: Izvolite.

00:40:50 - Dalibor Jekić: Apsolutno ne razumem kolegu. Znači očigledno ko je, ko je iz koje stranke. Bitno da nisam iz Srpske napredne stranke, to je najbitnije. Meni je to najbitnije u ovom trenutku. Najbitnije da nisam iz stranke koja svojim delovanjem ima rezultate koji se broje žrtvama i ne želim da prenesem ovo na, na neko političko polje.

00:41:09 - Dalibor Jekić: Sami ste krenuli na ovo. Ja sam lepo pitao, vi očigledno ne obilazite Srbiju, ja itekako obilazim, ja itekako obilazim.

00:41:16 - Dalibor Jekić: I uzmite poslednji popis i videćete, sve će da vam bude jasno. Ja pitam na koji način, mislim da sam skroz kulturno i korektno postoji pitanje, na koji način mislimo? Jer ovo što, što je do sad rađeno, očigledno da nema rezultata. Čim nam se ljudi sele, čim se prazni Srbija, čim nam se prazne male opštine, čim se, čim se prazne neki gradovi, očigledno da niste dovoljno dobro radili. Možete vi da pravite puteve, ali očigledno tim putevima neće imati ko da prolazi.

00:41:42 - Dalibor Jekić: A da nije bilo puteva do-dok vi niste došli na vlast, pa ja mislim da ste vi toliko u pleni vlači, ne znam gde ste se vozili, da l' ste se vozili kaldrmom, ili ste se vozili onim vašim letećim avionima, letećim automobilima koje ste, koje ste najavljivali u kampanji. Znači apsolutno ne razumem vaš, vaš takav nastup. Moj je bio krajnje dobronameran i briga za male opštine u Srbiji, jer sam ih zaista obišao. Mogu da kažem da sam skoro celu Srbiju prošao, a vi možete da pričate šta god hoćete, a idite imate i u vašoj blizini bolnice koje, koje izgledaju kako izgledaju i ostale i ostali objekti koji su za javne namene.

00:42:20 - Snežana Paunović: Hvala vam kolega Jekiću, ali zaista nije bilo potrebe za teškim kvalifikacijama. Govorili ste o razdelu, čini mi se na, erm, poziciji Ministarstva bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj, što se ne može smatratiii, erm, prosto, ček'te, ček'te, ja vas molim, ajte, ja vas nisam prekidala, nemam taj manir. Ne moramo se objašnjavati. Predstavnici ministarstva su svakako tu. Postavili ste pitanja koja su ovaj, erm, politički pitka, verovatno za vaše biračko telo, ali prosto ne stoje kao takva.

00:42:51 - Snežana Paunović: Dakle, ako govorimo o regionalnom razvoju, onda ga moramo posmatrati kroz r-razdeo svih ministarstava u Vladi Republike Srbije. Vi to niste uradili. Malo ste pregrubo, ovaj, sabrali samog budžet opredeljen za jedno ministarstvo bez portfelja, što prosto ne stoji kao zvaničan stav Vlade Republike Srbije u odnosu na manje razvijene, erm, krajeve Srbije ili na nešto što vi zovete manjim opštinama i opštinama. Ne, ne uspevam da vas citiram. Erm, u svakom slučaju plenarna sednica će biti dobro mesto da i o tome porazgovarate sa svim ministrima.

00:43:28 - Snežana Paunović: Naravno, sa puno svesti da kada govorite o ulaganju u određene regione Srbije, onda to zaista posmatramo iz ovog ugla o kome je kolega Radosavljević govorio, a to je i kroz Ministarstvo zdravlja i kroz Ministarstvo obrazovanja i kroz Ministarstvo energetike i infrastrukture i da ne nabrajam sve dalje. Erm, razumela sam, erm, vaše političko obraćanje, no ne želim da odemo predaleko sa njim. Dajem reč gospodinu Veljku, koji se javio nešto malo pre vas. Kolega, videla sam vas, daću reč i vama, samo da dozvolimo državnom sekretaru, izvolite.

00:44:03 - Veljko Kovačević: Samo da-- bilo su još dve stvari pomenute. Ne znam o-o-odakle informacija da, erm, Fond za razvoj Saudijske Arabije finansira-- džleku, to ne piše u budžetu. U budžetu imate tri, erm, linije za Fond za razvoj, erm, Saudijske Arabije, navodnjavanje, Centralno balkanski koridor, to je prenosna mreža i bio For Kampus. Tačka četiri, odvojena tačka vam je, erm, reverzibilna hidroelektrana Bistrica. Znači uopšte ne potpada pod Fond za razvoj Saudijske Arabije.

00:44:33 - Veljko Kovačević: Erm, i bilo je ovo da je cena Bug Bjele skočila sa sto četrnaest na dvesta jedanaest. Nije skočila. Sistem Hidroelektrana Gornja Drina košta dvesta jedanaest zarez četiri miliona evra, a u okviru toga jedna od hidroelektrana, i to su hidroelektrane Bug Bjela, Paunci i Foča. Bug Bjela košta i dalje sto čet-sto četrnaest zarez četiri miliona evra. Tu promena cene nije bilo.

00:45:00 - Snežana Paunović: Hvala Veljku. Izvolite kolega Bajiću, javili ste se da ćete se izjaviti.

00:45:03 - Živan Bajić: Hvala uvažena predsedavajuća. Uvaženi predstavnici Ministarstva, uvažene kolege poslanici. Ja bih samo kratko da se osvrnem na Ministarstvo privrede i subvencije za privlačenje investitora i da se ne složim sa kolegom koji je govorio malo pre mene, jer smatram da su subvencije za privlačenje investic-investitora bile lekovite za privredu ove zemlje u proteklih deset godina. Pre svega, evo osvrnuću se na grad i razvoj grada iz kog ja dolazim, to je Šabac. Pre svega, erm, razvoj Šapca ne zavisi samo od privrede, zavisi od infrastrukturnih projekata u koje je država uložila zaista mnogo, mnogo novca u proteklom periodu i dobijanje autoputa i brze saobraćajnice koja se završava od Šapca do Loznice i biće otvorena krajem ove godine, zaista u velikoj meri je doprinela tome da Šabac postane interesantan privrednicima, a uz pravu podršku Ministarstva privrede, uz dobar rad Razvojne agencije Srbije u Šabac su došli investitori, koji su u proteklom periodu doveli do toga da u našem gradu se stopa nezaposlenosti zaista svede na istorijski minimum i negde na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje se nalazi tek oko četiri hiljade nezaposlenih ljudi.

00:46:11 - Živan Bajić: Ono što je važno jeste da Ministarstvo privrede tim subvencijama daje-Priliku da se otvore nova radna mesta, dovodi nove investitore. Privreda koja je decenijama unazad polako zamirala, odumirala. Gubili smo znanje, gubili smo tržište. A sada su ti investitori, po mom mišljenju, više nego dobrodošli u Srbiju. Uh, u Šabac je došla visokotehnološka kineska investicija, kineska kompanija Mint, koja je uložila već preko dvesta pedeset miliona u naš grad, otv-otvoreće ukupno negde oko hiljadu i pet stotina radnih mesta, ali tih hiljadu i petsto novih radnih mesta znači, uh, i mogućnost da se ti ljudi kreditno zaduže, kupe stanove, pomognu građevinsku industriju, da pomognu da mali preduzetnici u mom gradu nastave da rade, da funkcionišu i sve to doprinosi tome da otkada su te investicije počele da se ostvaruju u Šapcu, Šabac ima i istorijski najveći budžet, uh, otkada, otkada se to meri, naravno.

00:47:07 - Živan Bajić: Tako da podržavam Ministarstvo privrede, podržavam sve subvencije koje se daju i stranim i domaćim investitorima, otvaranje novih radnih mesta, i ono što bih još samo pomenuo jesu investicije za preduzetnike i, uh, mala preduzeća, odnosno za nabavku opreme. Uh, voleo bih, obzirom da sam jedan deo svog radnog veka proveo i u banci. Pojednostavljenje procedura za preduzetnike i privredne subjekte koji konkurišu za ove subvencije mislim da bi bilo od velikog značaja i smanjenje administracije, pogotovo za one privredne subjekte koji posluju duže od deset godina, obzirom da je njihova i kreditna istorija i poslovna istorija u potpunosti poznata. Mislim da bi pojednostavljenje procedura za ovakve privredne subjekte bilo od velikog značaja za lakše i brže odobravanje ovih sredstava, ali i za ohrabrenje tih privrednih subjekata da konkurišu. Posebno bih još predložio možda i jedan novi program koji se takođe odnosi na pogotovo i preduzetnike i zanatlije, pa možda i na trgovce koji posluju u periodu dužem od deset godina, da se za njih daju još dodatne pogodnosti.

00:48:13 - Živan Bajić: Obzirom da svaki preduzetnik, ako uzmemo za primer Pekaru, nakon deset godina dolazi do zastarevanja opreme, do zastarevanja i prodajnog dela i proizvodnog dela, tako da pokažemo podršku. Ti ljudi su već u nekom periodu dali veliki doprinos i lokalnim i-- lokalnom i državnom budžetu. Mislim da im se treba odužiti i podstaći ih da unaprede svoje poslovanje i da nastave da svoje poslovanje prenesu na buduće generacije. Hvala.

00:48:40 - Snežana Paunović: Hvala vam kolega Bajiću i pošto više nemamo prijavljenih za reč, zaključujem pretres i stavljam na glasanje Predlog zakona u načelu. Molim kolege poslanike da se izjasne dizanjem ruke ko je za. (pauza) Ima li neko protiv? Uzdržanih? Nema.

00:49:10 - Snežana Paunović: Konstatujem da je Odbor sa deset glasova za i tri glasa protiv većinom usvojio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu, razdeo dvadeset i jedan Ministarstvo privrede, razdeo dvadeset i osam Ministarstvo rudarstva i energetike, razdeo trideset i dva Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine i razdeo trideset i sedam Ministarstvo turizma i omladine u načelu. Izvestilac Odbora na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je predsednik Odbora. Zahvaljujem se predstavnicima Ministarstva privrede, turizma i finansija na učešću u radu. Prelazimo na objedinjenu raspravu o ostalim tačkama utvrđenog dnevnog reda.

00:49:53 - Snežana Paunović: Druga, treća, četvrta, peta, šesta i sedma tačka Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici; Predlog Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine, sa projekcijama do 2050. godine; Predlog Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o strateškoj saradnji u oblasti energetike u Republici Srbiji; Predlog Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene; Predlog Zakona o uslugama; Predlog Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Maldiva o trgovinskoj, investicionoj i ekonomskoj saradnji. Dostavljeni su vam predlozi zakona. Ja molim predstavnike najpre Ministarstva rudarstva i energetike da obrazlože predloge zakona iz nadležnosti Ministarstva.

00:50:36 - Snežana Paunović: Izvolite, gospodo.

00:50:39 - Živan Bajić: Dobar dan. Moje ime je Rade Mrdak, savetnik ministra energetike. Poštovani članovi Odbora i narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, koji predstavlja sistemski zakon u oblasti energetike. Predloženim izmenama, Republika Srbija će u svoje zakonodavstvo preneti relevantnu pravnu tekovinu Evropske unije u oblasti energetike, i to propise iz trećeg i četvrtog energetskog paketa Evropske unije, koji obuhvataju čak devet uredbi Evropske unije i jednu direktivu, a čime se obezbeđuje integraciju u evropski sistem bezbednosti i saradnje u pogledu spremnosti i upravljanju kriznim situacijama u elektroenergetskom sistemu; konkurentna, fleksibilna i nediskriminatorna tržišta električne energije; osnaživanje i zaštita krajnjih kupaca, gde se izdvaja definicija energetskog siromaštva, pravo na napredno brojilo, ugovori sa promenljivim cenama, aplikacija za porođajne cena, delovanje krajnjeg kupca kao aktivnog kupca, kao i kroz formu energetskih zajednica građana; zatim integracija elektromobilnosti u distributivnu mrežu; posedovanje i upravljanje baterijskim skladištima; harmonizacija svih segmenata tržišta električne energije sa evropskim propisima. Stvaranje uslova za spajanje našeg tržišta sa tržištem Evropske unije kroz implementaciju svih međunarodnih kodova u Evropsku uniju; uspostavljanje kapacitetnih mehanizama za otklanjanje neadekvatnosti proizvodnje električne energije.

00:51:59 - Živan Bajić: Pored ovih izmena, dodatno se unapređuje domaći zakonodavni okvir u sledećim stvarima: prvi put uvodimo program razvoja i upotrebe vodonika, kao i program razvoja i upotrebe toplotne energije. Ukida se licenca za lica koja proizvode struju za sopstvene potrebe, unapređuje se postupak priključenja, uvode se jedinstveni vremenski prozori za obradu svih podnetih zahteva, bankarske garancije za priključenje, kao i zajednički priključak koji će olakšati proceduru priključenja elektrana na OIE. Stvara se osnov za sertifikaciju instalatera i...

00:52:32 - Živan Bajić: O-J-E sistema, u skladu sa RED dva direktivom. Uvodimo korporativne P-P-P ugovore za privredu i proizvođače iz obnovljivih izvora energije, kako bi privreda ozel-ozelenila svoju potrošnju, a dodatno podstakli zelenu proizvodnju. Zatim, unapredili smo definiciju malog kupca koji ima pravo na garantovano snabdevanje. I najzad, svakako najvažna i najbat-najbitnija novina, ukidamo moratorijum za nuklearnu n-energiju i kroz zakonska rešenja uspostavljamo prvu fazu programa razvoj nuklearne energije u mirdopske svrhe i definišemo istoimeni okvir koji treba da pripremi zemlju za donošenje odluke o ovako bitnoj temi, kako bi obezbedili nov upravljački izvor energije, učinili ga klimatski neutralnim i smanjili zavisnost od fosilnih izvora. Imajući u vidu značaj ov-ovih izmena, pozivamo resorni odbor da usvoji Predlog ovog zakona.

00:53:21 - Živan Bajić: Hvala vam na pažnji.

00:53:24 - Nikola Radosavljević: Zahvaljujem. Da li još neko od ministarstva Pres, uhm, predstavnika Ministarstva želi reč? Ako ne, molim predstavnika Ministarstva uns-unutrašnje i spoljne trgovine da obrazloži predloge zakona iz nadležnosti Ministarstva. Reč ima Žarko Malinović.

00:53:43 - Žarko Malinović: Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, drage kolege iz drugih resornih ministarstava, ja ću obrazložiti Predlog zakona o uslugama, a koleginica Roskić će obrazložiti Zakon o robama posebne namene. Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Republike Srbije na sebe prihvatila obavezu da postepeno uskladi domaće zakonodavstvo sa pravlim-pravnim tekovinama Evropske unije. U okviru klastera dva, u pregovaračkom poglavlju tri, koje se odnosi i na poslovno nastanjivanje i slobodu pružanja usluga, najvažniji propis Evropske unije jeste upravo Direktiva o uslugama. Ukratko, ovaj zakon će transponovati Direktivu o uslugama u pravni sistem Republike Srbije, omogućiće onog trenutka kada postanemo punopravna članica, jer većina odredaba ovog zakona upravo će stupiti stupanjem Republike Srbije u punopravno članstvo, omogućiće nesmetano protok, pre svega radne snage, ali omogućiće u segmentu usluga da, kako naši građani koji pružaju usluge mogu te iste da pružaju na teritoriji Evropske unije, tako i građani Evropske unije da mogu da pružaju usluge na teritoriji Republike Srbije. U zakonodavstvu Republike Srbije usluge nisu regulisane jednim, već brojnim sektorskim propisima.

00:54:59 - Žarko Malinović: Nacionalnim programom za usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije predviđeno je da se donese jedan krovni zakon o uslugama kojim bi se nacionalno pravo transpo-, u nacionalno pravo transportovala Direktiva o uslugama. Takođe, svi posebni zakoni koji definišu pružanje takozvanih specijalizovanih usluga i dalje će biti na snazi i ovaj zakon u tom smislu ne derogira postojeće, postojeće pravne propise. Ne, takozvane nekvalifikovane i neklasifikovane usluge prema Direktivi Evropske unije jesu primer i nešto čime se ovaj zakon bavi. Predlogom zakona propisano je da se uspostavi jedinstvena elektronska kontaktna tačka kao državni elektronski servis putem kojeg organi javne vlasti Republike Srbije razmenjuju informacije i putem kojeg zainteresovana lica mogu besplatno da se obaveste o uslovima i postupcima za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje, odnosno za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga u Republici Srbiji. Portal Jedinstvena elektronska tačka biće deo portala E-uprava.

00:55:59 - Žarko Malinović: Podzakonskim aktom biće bliže uređen postupak razmene informacija između organa javnih vlasti i nadležnog ministarstva. Mogućnost da se jed-na jednom mestu dobiju sve neophodne informacije povećava transparentnost rada državnih organa i smanjuje troškove i uprave, ali i troškove privrede. Za uspostavljanje Jedinstvene elektronske kontakt tačke, Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine je dobilo sredstva iz IPA fondova. Realizacija projekta započela je pre godinu dana i u toku je popis uslužnih delatnosti, kao i uslova za njihovo obavljanje. Osim toga, radi se na analizi portala u zemljama članicama Evropske unije i nakon sagledavanja svih rešenja koja su se pokazala kao korisna za privredu, biće predložen model Jedinstvene elektronske kontakt tačke za Republiku Srbiju.

00:56:43 - Žarko Malinović: Hvala.

00:56:44 - Nikola Radosavljević: Zahvaljujem. Sada molim Jasminu Roskić iz Ministarstva unutrašnjih i spoljne trgovine da se javi za reč.

00:56:52 - Jasmina Roskić: Dobar dan.

00:56:53 - Nikola Radosavljević: Pozovite.

00:56:54 - Jasmina Roskić: Pa ja ću vam ukratko predstaviti predloženi Zakon o iz-ovom, izvozu i uvozu robe dvostruke namene. Ovim zakonom se u potpunosti usklađuje naše zakonodavstvo sa Regulativom osam dva jedan iz dve hiljade dvadeset i prve godine. Najveći benefit koji će biti za privredu usklađivanjem ove Regulative, mi smo inače u oblasti, uhm, robe dvostruke namene bili i do sada usaglašeni sa Evropskom unijom. Ovo je jedna nova regulativa, kažem, koja već evo, imajući u vidu, uhm, nikako da stigne na dnevni red skupštinskog zasedanja, ali, dakle, njime se postiže veliki benefit za privredu, pre svega uvođenjem mogućnosti izdavanja takozvane globalne d-dozvole koja će važiti tri godine, dakle omogućiće se velikim kompanijama i privrednim društvima da za izvoz na određenu destinaciju dobiju dozvolu za, sa rokom od, koje će važiti tri godine. Mi inače do sada izdajemo dozvole samo na godinu dana, pojedinačne.

00:57:56 - Jasmina Roskić: Takođe, uvodi se mogućnost uvođenja takozvanih veli-dozvola za velike projekte, koja će važiti četiri godine i koje bi trebalo da doprinese dodatnom privlačenju stranih investicija, naročito u sektoru informacionih tehnologija. Na ovaj način se takođe uvodi obaveza privrednih društava u uvođenju takozvanog internog programa usklađenosti kada je u pitanju izdavanje globalnih dozvola, što znači da će firma morati da imenuje lice koje će biti odgovorno za poznavanje propisa u oblasti robe dvostruke namene i njihovu primenu.Um, ovo bi bilo u najkraćim crtama. Ukoliko imate nekih pitanja, stojim na raspolaganju. Hvala.

00:58:39 - Snežana Paunović: Hvala najlepše, Jasmina. Ahm, saslušali smo obrazloženje. Ja se zahvaljujem još jednom i otvaram pretres. Da li neko od kolega želi reč? Ajde da mi damo prednost.

00:58:50 - Snežana Paunović: Izvolite, gospođo Đorđević.

00:58:52 - Biljana Đorđević: Zahvaljujem. Amm, dakle, kao što sam maločas rekla, mislim da, amm, je potpuno neadekvatno da imamo objedinjenu raspravu o svemu ovome. Po-ponajviše zato što mislim da je čak, amm, predsednici vaša dužnost bila da možda zakaže ti javno slušanje. S obzirom na-na-na značaj dokumenta, dokumenata koji su, koji su pred nama. Vi ste u ne-nekim našim ranijim, amm, sednicama odbora po nekim drugim temama najavljivali da ćemo, am, ih imati i nismo imali ni jedan.

00:59:21 - Biljana Đorđević: I mislim da to nije u redu. Amm, zašto mislim da je to dodatno važno je zato što, ovde je i rečeno je, ali svi, uhm, smo mogli da čujemo da su bile te najave i od ministarke energetike i rudarstva da će se ukinuti moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana. I ja bih sad želela nešto u vezi sa tim. Dakle, to se ukida ovim zakonom, amm, jel prelaznim odredbama unose se odredbe o programu razvoja nuklearne energije. Strategija je tu nešto, čini mi se, poštenije.

00:59:50 - Biljana Đorđević: Mislim da bi nekakav redosled bio da smo prvo usvojili strategiju, pa da onda možemo da pričamo o tome, pa da onda idemo ka zakonu. Strategija ostavlja neku mogućnost da ćemo doneti odluku da ćemo, ćemo, da je to jedan scenario i da će se u nekom trenutku doneti odluka, ali ovaj zakon suštinski tu odluku već doneo amm, ili barem mehanizam koji će onda formalizovati u nekom trenutku, ako imamo ovakav način danas usvajanja ovog zakona, gde šira javnost potpuno neupućena. Mi nismo imali ni, ni javno slušanje u Skupštini. Dakle, ne obećava da će to biti drugačije. Amm, ja bih podsetila da, amm-amm, se u va, još uvek važećem Zakonu o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, amm, ne zabranjuje, ne zabranjuje naučno istraživačke i istraživačko razvojne radove rudarsko geološki istražni radovi geološka seizmička istraživanja i obrazovanje kadrova.

01:00:42 - Biljana Đorđević: Dakle, mislim da je logično da smo prvo, ako želimo da preispitamo mogućnosti za uvođenje nuklearne energije, da smo prvo na tome radili, ne odmah ukinuli moratorijum koji podrazumeva, dakle, da sada, kada većina, koju vi očigledno imate, bude izglasala ovaj zakon, dakle da će biti moguće donošenje investicionih odluka, izrada investicionih programa i tako dalje, dakle već investiranje u nešto i gde će onda kao posljedično, samo kako se ovde jel kaže u planu, amm, programu razvoja nuklearne energije u prvoj fazi informisati javnost o rezultatima analize istraživanja koja se planiraju. Dakle, tek tada će se informisati javnost, znači, javnost. Stvarno mislim da je neozbiljno da se kaže da informisan na nekom javnom raspravom koja je bila, amm, amm, tokom leta, amm, za nejedno ovako dalekosežno pitanje koje se ne tiče narednih deset godina, ni narednih sto nego i hiljadu, amm, amm, amm, hiljadu godina. Amm, dakle, tek će se u prvoj fazi informisati javnost. Načini koji se ovde javnosti informiše su takođe vrlo diskutabilni, a onda faza dva će se završiti usvajanjem strategije mirnodopske primene nuklearne energije u Republici Srbiji, koju usvaja Narodna skupština na predlog Vlade.

01:01:57 - Biljana Đorđević: Dakle, ako bude ovako usvajala, kao što ćemo usvojiti ovu strategiju i zakon, dakle, to, amm, znači da se građani Republike Srbije suštinski, amm, uopšte ne uključuju u-u nešto ovako vrlo dalekosežno, za šta čak i da se, a ima ljudi koji se zalažu i misle da je uvođenje nuklearne energije u energetski miks dobro, ja nisam jedna od njih, odmah da kažem to u ovom trenutku, ali oni koji se zalažu za to misle da je ovaj način katastrofalan, jer, dakle, možda u ovom trenutku hoćete da zbrzate, da ljudi ne znaju jer-jer-jer, prosto, amm, se bore na raznim drugim frontovima i ovo da-da vam prođe ovako. Ali dočekaće vas to u nekom, u nekom trenutku. Dakle, onda ćete morati da objašnjavate ljudima, verovatno po nekim selima širom Srbije jel tamo planirate nuklearnu elektranu kad ste ih pitali za to, amm, ili možda planirate u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, gde ste održali javnu raspravu za koju je verovatno malo ko uopšte i znao. Amm, dakle, prosto, to se tako ne radi ako ovo želite, a ako želimo stvarno da razgovaramo o tome. Dakle, svi moramo da imamo informacije i mislim da je prvi korak u tome što moratorijum trenutno ne zabranjuje ulaganje u istraživanje, a ne odmah, amm, amm, zapravo, amm, okidanje moratorijuma na-na-na investicije.

01:03:18 - Biljana Đorđević: Što kada (kašalj) to sve dovedemo u vezu sa onim što piše u viziji strategije i razvoja energetike, kaže ovako. Vizija koju predlaže i promoviše ova strategija jeste da Republika Srbija do 2050. godine ostane energetski bezbedna i da njen energetski sektor u najvećoj mogućoj meri bude ugljenično neutralan. Dakle, nije ambicija da budemo, nego u najvećoj mogućoj meri. Šta je sad to najveća moguća mera?

01:03:45 - Biljana Đorđević: Dakle, to, amm, amm, amm, sa pričom o investiranju u razvoj nuklearnih elektrana, pa da ne govorim o tome da je to prvi javni diskurs uveo amm...Aa, bivši direktor EPS-a Grčić, koji nije sinonim za ekspertizu i mislim da je to svima jasno, dakle i toga se svi pribojavaju. Dakle, ovakav razgovor o tome će samo još dodatno smanjiti naše već ionako nedovoljne ambicije kada je reč o tome da budemo ugljično neutralno društvo, dakle i da zaista pričamo o obnovljivim izvorima energije. Aa, da tačno i vidim da se to ob, obilato nalazi u obrazloženjima aa, dakle i zakona i ene, i strategije da nuklearna energija sada jeste prepoznata od strane Evropske unije kao trenutno zelena energija, ali dakle ona je neka vrsta prelaznog rešenja. I druga stvar, mi vrlo dobro znamo dakle, da, da ima različitih pozicija među zemljama članicama Evropske unije, dakle nije. To jeste nešto na šta možete da se prikačite i da kažete da, eto dakle to je jedna od tih stvari, ali nije nikakva obaveza za nas.

01:04:57 - Biljana Đorđević: Nismo doneli moratorijum zbog Evropske unije i kao zemlje koja je ovde, još se takođe ističe da želi da ima energetsku bezbednost. Ne znam kako mislite da ovo stvarno ide u tom pravcu. Zapravo, otvaramo prostor za mnogo veće zavisnosti sa, sa ovakvim putem, što tržišta uranijuma, stručnosti i tako dalje. Nema, aa, nema dokaza uopšte da čak i zemlje u okruženju koje imaju aa, nuklearne elektrane su u ogromnoj meri aa, postigle razvoj nauke, tako da onda one mogu jel da sad, šta ja znam, izvoze to znanje. Aa, aa, dakle čak sada, evo nedavno zbog onoga o čemu sam prvo govorila, neuvažavanju javnosti Slovenije, gde je trebalo da se desi referendum aa, o drugoj nuklearnoj elektrani aa, je otkazala taj referendum nakon što se saznalo da su političari smatrali da nije ni važno šta će građani na tom referendumu reći, oni su već odluku doneli.

01:05:58 - Biljana Đorđević: Dakle, vi ste odluku već doneli bez ikakvog uključivanja građana. Aa, ponoviću i za one koji smatraju da je to dobro, ja nisam jedan od njih, to je katastrofalan način da se ide u ovom pravcu i prosto bojim se da on apsolutno ne ide ni u nekim drugim pravcima koji su nama kao zeleno levom flotu važni, a to je pitanje energetske demokratije, uključivanja više građana u čitav taj proces, dakle omogućavanja pojedincima, grupama i privredi da proizvodi, razmenjuje i prodaje i troši sopstvenu energiju. U Srbiji postoji, čini mi se, tek nešto više od tri hiljade prozjumera. To je vrlo, vrlo malo. Dakle, sa pričom o nuklearnim elektranama koje su visoko centralizovan, znam da postoji ideja da se priča o modularnim aa, aa, nuklearnim elektranama kao vidu decentralizacije, ali oni su apsolutno u ovom trenutku nešto što ne funkcioniše na način na koji bi mi mogli da kažemo to svi svuda rade, pa mi smo sada, dakle da se ne stavljamo u poziciju zamorčiće za nešto tako.

01:07:06 - Biljana Đorđević: Dakle, mislim da je vrlo problematično što je ovo uopšte na ovakav način stiglo na dnevni red aa, i svakako neću, neću, neću glasati za ove predloge. Hvala.

01:07:20 - Snežana Paunović: Hvala vam. Dugujem vam istini odgovor oko spajanja rasprave još od početka sednice kada ste na to ukazali, ali zarad javnosti, pre nego zarad toga što mislim da vi niste razumeli, jer sam duboko ubeđena da jeste. Aa, rasprava je spojena pre svega zato što i sami znate da će u šesnaest časova početi sednica Odbora za finansije, tako da mi prilično imamo limitirano vreme kao Odbor za privredu koji mora da prethodi Odboru za finansije. To je jedna dimenzija. Ako govorimo o javnoj raspravi, ja moram da vam kažem da se sa vama ne slažem i da cenim da je ovaj zakon jako dugo prošao javnu raspravu.

01:07:59 - Snežana Paunović: Dugo, drugo, jako dugo je bio dostupan i da budem sasvim iskrena kao deo svoje poslaničke grupe, bavila sam se ovim zakonom, čak imala sugestije u odnosu na ministarstvo koje su bile dobronamerne i vrlo su ispoštovane. Cenim da smo kao odgovorni ljudi svi imali jako puno prostora da utičemo na ovaj zakon i konačno taj naš prostor nije završen i danas. Mi imamo raspravu u pojedinostima, ja sam sigurna da ste sve svoje sugestije pretvorili u amandmane i da će ih ministarstvo kao takve razmatrati, ali nema zadnje namere. Niko ovde nije probao da nešto zbrza, niti sam ja predsednica Odbora koja bi pobegla od javne rasprave bilo kog tipa. Zakon je ušao u Skupštinu ako se ja ne varam osmog novembra, a ne varam se.

01:08:46 - Snežana Paunović: I sami znate da je bilo jako teško dogovoriti se među nama, govorim o predstavnicima vladajuće većine i opozicije i oko nekih tehničkih stvari, a kamoli o javnoj raspravi u danima koji su iza nas. Svi smo bili opterećeni jednom velikom tragedijom i malo mi se čini nekorektnim da mi sada spočitavate izostanak javne rasprave o zakonu koji je prošao javnu, javnog slušanja u Skupštini. Dobro izvinite pogrešan termin, svejedno. Mislim da bolje od mene razumete koliko je to bilo u ovim okolnostima nemoguće. Da vas ne podsećam šta smo sve pokušali da uradimo, ali ponovo kažem, na ovaj zakon se itekako moglo uticati sugestijama, predlozima, izmenama.

01:09:34 - Snežana Paunović: Bilo je vremena za to, ako je bilo dobre volje. Već vam rekoh, ja sam svoje pravo narodne poslanice, sugestije stručnih ljudi koji su našli za shodno da se mojoj poslaničkoj grupi obrate pretvorila u sugestije ka ministarstvu i vrlo smo se razumeli. Dakle, imamo tu mogućnost kao narodni poslanici, svi bez razlike. Cenim da ste propustili neko vreme.

01:10:05 - Snežana Paunović: Verujem da ste imali važnije obaveze, ali hajte samo da odavde baš ne izađe jedan utisak da je bilo ko šta pokušao da-A stavio fiokus, brza ili kako god to ste koristili termin. Ja nemam taj manir, pa ne mogu ni da prihvatim takvu kvalifikaciju. Svakako vam hvala. Predstavnici ministarstva će odgovoriti, ali možda da damo reč gospodinu Cvejću, pa da onda odgovorite odjednom ili kako god, kolega Cvejćo šta mislite? Možda je tako bolje da odgovori ministarstvo.

01:10:25 - Snežana Paunović: Izvolite.

01:10:26 - Veljko Kovačević: Samo da, da. hvala vam na, na, na, na ovome. Hvala i na pitanju. Uh, dodao bih da je diskusija uh, i društveni dijalog na temu nuklearne energije započeo inicijalno u okviru Integrisanog nacionalnog klimatsko-energetskog plana, uh, koji je počeo da se radi pre tri i više godine. Kolega će me ispraviti.

01:10:46 - Veljko Kovačević: I tamo se razmatra nuklearni scenario. Imali smo, imali smo do usvajanja radnu grupu koja je, ja ne znam da li i za jedan dokument javnih politika bila takva radna grupa od pedeset i nešto raznih nevladinih organizacija. Uh, ne znam ko sve tu nije bio, od RER-ija, Fonda za otvoreno dr-- svi su bili tu i svi su diskutovali oko toga. Nuklearni scenario je jedan od relevantnih scenarija u Integrisanom nacionalnom energetskom planu. Samo je tu tri godine se diskutovalo oko toga.

01:11:16 - Veljko Kovačević: Dodaćemo i strategiju koja je godinu dana rađena, isto kroz jednu ogromnu javnu, uhm, radnu grupu, pa je javna rasprava, pa su imali javnu raspravu o strategiji, pa smo tu imali, kolega će me ispraviti, mislim pre, skoro petsto primedbi, komentara, sugestija, polovinu od toga prihvatili. Ogroman deo se odnosio na neke sugestije, od termo uh, do raznih drugih udruženja. Da vas, da vas ne opterećujem detaljima. Znači ogroman broj sugestija koje su pristigle i koje smo mi uvažavali i uneli integrisali u, u samu strategiju. Pa smo onda imali javnu raspravu o samom zakonu.

01:11:53 - Veljko Kovačević: Dakle, ja ne znam da se o nekoj temi toliko diskutovalo i da se vodio toliki društveni dijalog, kao što je bila nuklearna energija. Ja ne znam da li je bilo zaista u fokusu l-lično vas, ne znam, voleo bih da jeste, ali ne znam. Zaista se go-više od tri godine se diskutuje o nuklearnoj energiji. Pomenuli ste Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana. Taj zakon je, uh, prvo morate da ga čitate u kontekstu i Krivičnog zakonika.

01:12:19 - Veljko Kovačević: On je upropastio visoko obrazovanje ove zemlje. 'nači, oni koji, ljudi koji su i želeli da se bave tom obrošću ili nisu želeli ovde da se bave, jer nisu imali nikakvu izvesnost šta će raditi nakon tog fakulteta. Ili su odlazili u inostranstvo, pa da se sa nekim smislom obrazuju, jer su znali kuda idu posle tog fakulteta. Taj zakon je toliko besmislen da kad ga pročitate u kontekstu Krivičnog zakonika, uh, ispravno ste pomenuli, on odobrava naučno-istraživačke i istraživačke razvojne, uh, uh, radove. Zamislite nekog ko je napisao takav rad i koji konstatuje da treba da se gradi nuklearna elektrana.

01:13:01 - Veljko Kovačević: Da li bi on odmah istovremeno podlegao primeni Krivičnog zakonika, koji je to najstraže zabranjivao? Znači, potpuno je, 'nači imali smo jedan vrlo sporan pravni okvir koji mi sada pokušavamo da ispravimo. 'nači mi, vi ste rekli da smo mi već doneli odluku. Ja vas molim gde to piše u zakonu? Nemate nijednu-- 'nači, ceo zakon je napisan na temeljima smernica Međunarodne agencije za atomsku energiju, koja upravo zabranjuje to što vi kažete, da neko unapred donese odluku.

01:13:34 - Veljko Kovačević: Ne, vi morate da definišete faze i to oni vam kažu, nemate vi da izmišljate faze. Imate tri faze kroz koje kao društvo morate da prođete da bi na kraju druge faze razvoja vi doneli ono što se zove informisana odluka. To znači da ste pet godina razgovarali sa vašim društvom, od naučno-istraživačke zajednice do onih ljudi domaćina kod kojih ste možda predvideli da gradite neku nuklearnu elektranu. To je sistem kroz koji morate da prođete ako želite da vam MAE, odnosno Međunarodna agencija za atomsku energiju da pozitivno svetlo na vaš razvoj nuklearnog programa. Ako vam oni ne daju pozitivno svetlo, vi ga nećete razvijati.

01:14:11 - Veljko Kovačević: Znači to pitanje nuklearne energije nije nacionalno pitanje. Izuzetno je internacionalno pitanje i ne možemo da preskačemo faze niti da se igramo. Pet godina ćemo kao društvo pričati o tome, moraćemo da uradimo mnoge analize. Tamo su vam izlistirane u zakonu. Na kraju druge faze vam kaže, čak i ako je Vlada rekla idemo pozitivnu odluku.

01:14:31 - Veljko Kovačević: Ne, idemo prvo da donesemo strategiju, pa ćemo doneti poseban zakon, pa ćemo, iako smo pet godina pre tog, pre toga pričali, tada ćemo ponovo da pričamo i o strategiji i o zakonu. Znači, niko nije doneo nikakvu odluku. Ja ne znam odakle priča o SMR-ovima. Naravno da je to jedna od tehnologija. Naravno da je to jedna od tehnologija.

01:14:53 - Veljko Kovačević: Jeste, da direktor Grčić je to svojevremeno prvi pomenuo. Ja lično pisao, najiskrenije (smeh) ja lično pisao ne znam da sam napisao ikada kao SMR. 'nači, to je jedna od tehnologija. Imate konvencionalne nuklearne elektrane, imate SMR-ove, imate četvrtu generaciju. Mi u ovom trenutku ne znamo.

01:15:14 - Veljko Kovačević: 'nači, treba da se naprave ozbiljne analize, da se ceo elektroenergetski sistem temeljno ispita da bi vi znali šta je za vas odgovarajuće. Ne postoji u ovoj zemlji neko ko može da vam kaže, to je to. Ma, zaista ne postoji jer nisu urađene te analize. SMR-ovi da, jedna su apsolutno od mogućih smerova. Ali da li je to smer?

01:15:35 - Veljko Kovačević: To niko ne zna da vam kaže. Prosto, nismo uradili analize koje su potrebne da se urade. Pa kad neko napravi inicijalnu analizu, onda to treba da se šalje u Međunarodnu agenciju za nuklearnu energiju, pa onda oni treba da pročitaju šta ste vi pisali, pa da vam komentarišu, pa da dolaze, pa da imamo petsto puta njihovog dolaska ovde na teren, da oni vide da li je to što je napisano odgovara onome što su oni videli na terenu. Znači, to je už-, jedan zaista visoko uređen postupak, gde nema ni levo ni desno, ni igranja. Naročito, svi, ceo svet tako prati, pa tako ćemo i mi.

01:16:02 - Veljko Kovačević: 'nači, ja ubeđujem vas, nema, pogotovo u zakonu. Videli ste da ne piše tako nešto. Nema. Niko se nije opredelio ni za jednu od mogućih nuklearnih tehnologija.Aa... Javne rasprave, to su na početku rek', pa je za sada toliko.

01:16:19 - Snežana Paunović: Hvala veliko. Izvolite, kolega Cvejiću.

01:16:22 - Slobodan Cvejić: Zahvaljujem. Aa, osvrnut ću se kratko na pitanje koje mi je državni sekretar postavio, ali ne da bih se vraćao na prethodnu tačku, nego kao uvod za komentar na Zakon o energetici. Pošto me pitao da li ja imam rešenje za postojeću situaciju. Naravno da nemam i ja nisam ni hteo da diskutujem u takvom ciničnom tonu da jesam. Ja bih vam još onda pomenuo da u vreme kada ste mogli da diskutujete o nuklearkama ili o nekim drugim rešenjima mi smo imali zapravo problem blatnjavog uglja i bavili se time.

01:16:56 - Slobodan Cvejić: Al' neću da razgovaram uopšte na tom nivou pošto vi, vidim, citirate s uvažavanjem direktora Grčića. Nek to ostane vama na stručnu savest, ali nama je, nas je ovakvo postupanje dovelo u ovu situaciju i ovde ću se još jednom ograditi. Znači, ovo nije problem koji ja pripisujem samo ovoj vlasti. Ovo nije problem koji traje deset ili dvanaest godina. On traje duže.

01:17:19 - Slobodan Cvejić: Mi se duže nismo bavili onim što je problem, makar kad smo izašli iz, iz onog perioda socijalizma i ratova mogli smo da sednemo i da se ozbiljno bavimo time. I zato mislim da je potpuno neumesno, kao što gospodin Radosavljević pravi, uhm, te aluzije na prethodnu vlast i kome ste vi pr-pripadali i slično. Evo ja igrom slučaja nisam nikome pripadao, pa ni moja stranka nije bila ni u kakvim koalicijama, jer postoji tek godinu i po dana. Dajte da razgovaramo o onome što sad može da se uradi. Nema potrebe da se bavimo time, inače bih se obratio i nekoj drugoj vlasti koja u ono vreme nije uradila to što treba.

01:17:55 - Slobodan Cvejić: Ali sad hoću da vam ponovo prenesem, ovaj, neke argumente našeg resornog Odbora za energetiku, koji se konstantno bavi ovim pitanjima. Zašto ja danas neću podržati usvajanje ovog zakona? Jedan ključni argument se odnosi na to da se dalje degradira status Elektroprivrede Srbije i da se njoj oduzimaju ingerencije. Aa, ono što su njene suštinske komparativne prednosti, uhm, se oduzima, a nameću se obaveze, uhm, za koje drugi akteri ili nisu bili zainteresovani ili nisu bili sposobni da ih realizuju. Elektroprivreda se istiskuje iz određenih profitabilnijih segmenata tržišta i namerno se gura u zone poslovanja gde ima bilo podređenu ulogu, bilo manju profitnu marginu.

01:18:43 - Slobodan Cvejić: Na štetu EPS-a se istovremeno favorizuje privatni kapital. Bez obzira, vi imate pravo na takvo opredeljenje kao ideološki pristup ili kao politiku. Ja to kritikujem. Domaći ili, ili inostrani, svejedno. Osnovno pitanje je zašto se ovo radi?

01:19:00 - Slobodan Cvejić: Striktno se navodi da Agencija za energetiku ne sme da diskriminiše obnovljive izvore energije, agregatore, baterijska skladišta, a Elektroprivreda Srbije se nigde ne pominje u-u takvom kontekstu da nešto ne sme da se diskriminiše. Zapravo, kroz ovakva rešenja, gde se drugima štiti pozicija, ona jeste diskriminisana. Drugo, uhm, pristrasan pristup, uhm, izmene zakona se rade isključivo zarad izlaska u susret subjektima za koje ćemo tek videti ko su, što svakako ne bi smelo da se čini jer se otvara prostor za unapred viđene subjekte definisane kao agregatori. Dakle, neće proći mnogo vremena ako krene primena ovog zakona, u što ja ne sumnjam, jer se ovde zakoni tako usvajaju, uhm, da će se saznati ko će biti, odnosno ko će zauzeti ulogu agregatora, korisnika direktnog dalekovoda, skladištara električne energije. Dakle, suštinski energetska dozvola može eventualno da ne bude zahtevana.

01:20:03 - Slobodan Cvejić: Znači, dozvola može da ne bude zahtevana za izolovane energetske objekte, na primer za direktan dalekovod i povezane objekte koji nikada neće biti povezani na naš elektroenergetski sistem, a nikako i za objekte koji će bilo kada izaći na naš elektroenergetski sistem, gde pak svi učesnici imaju energetske dozvole. Ne sme biti takve diskriminacije kroz ovakva zakonska rešenja. Uhm, još jedan komentar. Podsetiću gospođu Paunović da smo na jednom odboru kratko diskutovali oko pozicije ekonomista i pravnika u definisanju Republičke komisije za energetske mreže i tad ste mi sa pravom prigovorili da je to zakon koji već postoji i mi ovde samo treba po tom zakonu da postupimo. E, sad usvajamo izmene zakona, ovaj put ponavljam tu primedbu i smatram da je dat preveliki značaj u tom smislu da uopšte nije potrebno da toliko mesta u Republičoj komisiji zauzimaju ovakve struke.

01:21:07 - Slobodan Cvejić: Uhm, kaže se, "istaknuti stručnjak iz oblasti energetike, uhm, jedno pravno i jedno ekonomske struke." Predviđa se iskustvo od petnaest godina rada i tako dalje. Uhm, naši energetski eksperti smatraju da možete sa pravnim i ekonomskim fakultetom čak i pedeset godina umesto predviđenih petnaest godina provesti u energetskom subjektu, ali istaknuti energetičar jednostavno nikada nećete postati na taj način. Isto kao što ako radite kao pravnik i ekonomista u Kliničkom centru Srbije i nakon pedeset godina nećete moći da vršite operacije i da budete hirurg. I mi imamo primedbu i na to rešenje.

01:21:51 - Slobodan Cvejić: Uhm, i sad, kao i u prethodnom slučaju, imamo ovde dosta tih komentara i tako dalje da, da vam ne uzmem vaš vreme i da sve to navodim. Ono što je bitno, dakle, ova rešenja koja se ovde predviđaju nisu u interesu države Srbije i njenih građana i onda se postavlja pitanje u čijem interesu se troši novac građana Srbije, a da se tim istim novcem i doslovno, uhm, ubija oprema i imovina Elektromreže Srbije, koja je ustvari-To je imovina upravo države Srbije i njenih građana. Znači, neka rešenja ovde da kažem, jedu sama sebe. Ponavljam još jednom slučaj, postoji video snimak tog požara koji je izbio ovaj na Banovom brdu pre neko veče. To je direktna ilustracija toga.

01:22:39 - Slobodan Cvejić: Dakle, da zaključim. Ozbiljna struka u Srbiji je jasno iskazala stav u pogledu trijade dokumenata kojem pripada i ovaj zakon o energetici. Uz strategiju i integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Republike Srbije. Ovim dokumentima se ugrožava i nadalje urušava energetska bezbednost ukoliko oni ostanu na snazi i ukoliko se realizuju. Odgovornost za ovakve kardinalne nadstrešnice energetskog sistema je sigurno neizbežna.

01:23:10 - Slobodan Cvejić: Naša poruka i stav je da zarad interesa države Srbije i njenih građana, ova tri dokumenta, samim tim i predložene izmene zakona o energetici treba čim pre staviti van snage, stvari resetovati na početak kako bi se energetska nadstrešnica učinila stabilnom i kako bi se uključio raspoloživi stručni potencijal u državi koji iz nekih tim ljudima znanih razloga neće da sarađuje sa aktuelnom vlašću. Rešenja postoje. Vi ste se na neki način maločas osvrnuli na to da je potrebno neke procese postaviti temeljnije i pokrenuti. Evo mi dodajemo tome zahtev da se čitav ovaj zakonski, regulativni i strateški okvir redefiniše i da se krene ispočetka. Eto, toliko od mene za ovaj navrata.

01:23:57 - Slobodan Cvejić: Hvala.

01:23:58 - Snežana Paunović: Hvala vam kolega Cvejiću. Hvala vam i na tome što ste me podsetili na detalj koji sam i sama videla u izmeni zakona. Eh, moram priznati da u dobroj meri delim vaše mišljenje, ali je pitanje koje nisam postavila, pa bi bilo bezobrazno od mene da komentarišem da li je izmena možda u skladu sa ipak nekom evropskom preporukom. I u tom smislu ću se samo ograditi. Inače, kao i vi, smatram da je uvek značajnije imati struku nego što bez bilo kakve uvrede u konačnoj verziji.

01:24:29 - Snežana Paunović: Sama sam ekonomista. Pravna i ekonomska struka, tako da ja pretpostavljam da ćemo od gospodina Kovačevića i to čuti. Rekao mi dozvolite da čujemo i koleginicu Janašević, pa ću vam onda dati reč. Stanislave Izvolite.

01:24:39 - Stanislava Janošević: Hvala najlepše, predsedavajuća na prilici da se obratim bez želje da rasprava ode u nekom drugom eh, pravcu, obzirom da su pred nama ozbiljne tačke dnevnog reda, pre svega od sutra na sednici je budžet Republike Srbije za 2025. godinu, ali i obzirom da sam u više mandata narodni poslanik, svedok sam toga koliko ste vi posvećeni u radu ne samo u plenumu, plenumu, već i vodeći ovaj odbor i prethodne i-i-i ne dovodeći u pitanje nijednu javnu raspravu, nijedno javno slušanje, niti vaše obraćanje. Tako da, izuzetna mi je čast i prilika da sam sa vama sarađivala ovde u Narodnoj skupštini, tako da to ne treba niko u ovoj sali da dovodi u pitanje, eh, kao ni kolege Radosavljevića. I izuzetno poštujem to što pre svega gospodin Veljko, kao i njegovi saradnici su danas na našem eh, eh sastanku, odnosno sednici Odbora eh, za privredu, kao što su bili i predstavnici Ministarstva ovaj, privrede i finansija. Ali za kratko bi se osvrnula na detalj kada se svaka prilika koristi da se bilo šta eh, zameri bilo šta apostrofira, što nije tačka dnevnog reda.

01:25:53 - Stanislava Janošević: Pa smo mi tako imali evo pre minut i pre deset minuta slučaj da sociolog i politikolog pričaju o energetici, da pričaju o eh, nuklearnom stanju u Srbiji, da pričaju o dekarbonizaciji i slično. Dakle, ja bih stavila tačku na to da se ne politizuju te teme, nego da se apsolutno posluša struka. Mi smo ovde da saslušamo gospodina Veljka, da saslušamo inženjere i da želimo najbolje građanima Republike Srbije. Hvala vam.

01:26:25 - Snežana Paunović: Hvala vam puno pre svega na, na epitetima. Zadovoljstvo i moje ništa manje. Hvala i Cvejiću.

01:26:30 - Slobodan Cvejić: Ako mogu kratko, samo kao taj prozvani sociolog da odgovorim. Znate, ja sam danas ovde kao političar. Meni je, ako sam ja to ispravno shvatio, posao da komentarišem politike u različitim oblastima. Trudim se da ne izađem iz okvira onog što ja znam, a argumente koje sam iznosio su stigli iz našeg resornog Odbora za energetiku, tako da je u krajnjoj liniji n-nema mesta takvom komentaru koji ste dali, ali eto, ako vama čini nekakav, eh nekakvo olakšanje da to izgovorite, ja ću prihvatiti. Nema problema.

01:27:04 - Snežana Paunović: Koleginice Djordjević.

01:27:05 - Biljana Đorđević: Pa moram istim, istim povodom. Dakle, ovo je odbor Narodne skupštine koju čine narodni poslanici. Nisam primetila da smo imali konkurs gde smo se aplicirali po osnovu nekakvog obrazovanja i da je bilo potrebno da imamo nekakvu stručnu spremu. Dakle, nijednog trenutka ne govorimo kao stručnjaci, govorimo baš to kao političari i političarke. A na kraju krajeva, baš kao politikološkinja, dakle, ja sam ponajviše govorila o onome što jeste moja struka.

01:27:33 - Biljana Đorđević: To je pitanje demokratskog donošenja odluka i najviši, najveći deo svog izlaganja sam tome posvetila, nije da sam dužna da se vama pravdam, ali je mislim važno da samo ne zaboravimo kakvo je ovo telo koje čini, n-na, važno je da konsultujemo struku i ja sam upravo zato i tražila javno slušanje, jer bi to bila dodatna prilika eh, eh da, eh da imamo stručnjake u ovom domu i zbog toga što cenim parlament kao instituciju, mislim da treba da razdvojimo šta je javna rasprava, gde najčešće učestvuje struka i javno slušanje, gde do-dovodimo javnu raspravu i koja se snima i postaje dostupnija građanima nego što su javne rasprave. Dakle, nije važno da li sam ja bila lično na javnoj raspravi i da li je mene lično to interesovalo tačno. Dakle, mene interesuju razne stvari i ne mogu fizički često kada su javne rasprave da budem negde jer sam možda ovde na sednici. Više puta se dogodilo i oko tema koje su mi bile važne. Dakle, nisam ovde važna ja.

01:28:28 - Biljana Đorđević: Važan je proces eh, i zbog toga zaista mislim da završim ovu priču o tome da odbori nisu politička tela, jesu jer je parlament političko telo i tu nema nikakve sramote. Baš kao politikološkinja mislim da moram da branim dostojanstvo bavljenja politikom na ovaj način.

01:28:45 - Snežana Paunović: Hvala vam. To je bila replika na, na gospođu Janjušević, ali ajte da vam još jednom pomognem. A ako vam u ovom trenutku to toliko znači, ja kao predsednica resornog odbora koja nije organizovala javno slušanje mogu da preuzmem i odgovornost, ako mirne savesti to od mene tražite. Pod okolnostima da napominjem da je zakon osmog novembra ušao u Skupštinu Srbije, a da je bilo jako teško okupiti nas i na nekim drugim temama. Gospođo Đorđević, uhm, najmanji problem imam sa osudom javnosti ili onim što biste sada hteli da nam smo čitali ovde kao činjenicu da smo pobegli od toga da građani Republike Srbije znaju kakav je to zakon koji donosimo.

01:29:26 - Snežana Paunović: Ne stoje navodi, jednostavno ne stoje, ali zarad, uhm, civilizovanog okončanja ove sednice, koja je u tom tonu prilično i tekla, na moje veliko zadovoljstvo, evo ja ću preuzeti odgovornost za nezakazivanje javnog slušanja. I budite ubeđeni da kad god budem imala priliku da svi zajedno sednemo, ali da sednemo sa dobrom voljom, a ne da pokušavamo, imaćemo i javno slušanje. Nije ovo bio zakon koji bi trebalo da bude sklonjen od bilo kakvog javnog slušanja, naročito posle otprilike javne rasprave, da budemo sasvim iskreni. Ništa mi na javnom slušanju, uhm, iako ste politički potpuno u pravu, ne bi mogli da kažemo više od onoga što je rekla struka, uhm, kod javne rasprave, ali evo, prihvatam krivicu koleginice Janjušević. Imate pravo na repliku, ali pravo da vam kažem ne znam da li treba produbljivati dalje ovaj razgovor.

01:30:17 - Snežana Paunović: Ako želite, svakako izvolite.

01:30:19 - Stanislava Janošević: Hvala vam predsedavajuća. Zaista je uvek teško nakon vas nadovezati se, možda ne bi bilo mesta, ali više se javljam zbog toga da bi obrazložila svoj prethodni komentar. Opet kažem bez namere da je, da je produbljujemo i tu ću staviti tačku na dalje repliciranje i obrazla-obrazlaganje. Uhm, obzirom da gospođa, mislim, zaista mi je žao što me tako shvatila, jer sam ja smatrala da sa svojih četrdeset godina nije imala kada se tok ok neba napuni, jer kao politikološkinja upravo iz tog razloga smatram da ne može da da toliko zamerki na zakon o energetici, već upravo može da, ovaj, igra igru rečima, uhm, i ne bih volela ni da dovodim u pitanje niti njeno emotivno niti mentalno ovaj, trenutno raspoloženje. Ali svakako, ovaj, želim da nastavimo ovu raspravu dalje u okviru tema zakona o energetici, što je na dnevnom redu.

01:31:15 - Stanislava Janošević: Hvala.

01:31:19 - Snežana Paunović: Na šta, izvinite? Jeste doživeli uvredu? Šta ste rekli koleginice Janjušević?

01:31:25 - Biljana Đorđević: Samo ću vas podsetiti da smo razgovarali o etičkom kodeksu nedavno na Kolegijumu i mislim da je ovo prilika da, da se i vi na njega pozovete.

01:31:33 - Snežana Paunović: Ja zaista ne mislim da je bila zadnja namera u mentalnom raspoloženju, ali...

01:31:38 - Stanislava Janošević: I emotivnom, i emotivnom stanju.

01:31:40 - Snežana Paunović: Pa i emotivnom raspoloženju, ne stanju.

01:31:42 - Stanislava Janošević: Ovo je objedinjena rasprava...

01:31:43 - Snežana Paunović: Ja vas molim, ajte da ne pričamo u glas. Prvo niko nije govorio o stanju, ni o raspoloženju, što se suštinski razlikuje. Uhm, gotovo sam sigurna, koleginice Đorđević, da nema nikakve zadnje nameru u rečenici koju je izgovorila koleginica Janjušević. I budite ubeđeni i verujte mi svaku reč, da sam makar jednim dilićem prepoznala bilo koju zadnju nameru, ja bih rekla. Nemojte to doživeti emotivno.

01:32:10 - Snežana Paunović: Zaista mislim da je govorila o raspoloženju bez bilo kakve namere da vas u bilo kom trenutku uvredi. Molim vas da to ne doživljavate ličnije nego što je bila ili namera ili izgovor. Mislim da vam kažem nešto. Svi smo hipersenzitivni ovih dana i ja potpuno razumem da na različite načine čujemo jedni druge, ali stvarno ne mislim da je ovde bilo prostora da je bilo ko koga imao i želju ni ambiciju niti da uvredi, niti da ponizi. Doživite moje obrazloženje kao najiskrenije, zaista sam to samo tako videla.

01:32:49 - Snežana Paunović: Hvala vam. Veljko, hteli ste reč, izvolite.

01:32:51 - Veljko Kovačević: Da, samo, uhm, kratko. Os-osnovno ću dati sve od sebe da budem što kraći. Uhm, ni-stvarno nisam razumeo da sam bio ciničan. Ja sam vas najiskrenije pitao šta vi mislite da je rešenje, pošto je to ovaj zaista jedno kompleksno i teško pitanje. Uhm, mi smo naš odgovor dali i kroz strategiju i kroz Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan.

01:33:13 - Veljko Kovačević: Smatramo da je naš odgovor odgovoran prema ovom društvu, odgovoran prema ovoj ekonomiji. Uhm, nismo rekli dekarbonizacija preko noći. Rekli smo dekarbonizacija unutar rokova koji su definisani međunarodnim konvencijama, sporazumima. To je 2050-ta godina do 2050-te godine moramo da postepeno uvodimo da mnogo radimo kako bi na mreži imali nove proizvodne pogone, sa novim proizvodnim pogonima i odgovarajućim izvorima energije gasiće se termo blokovi kako bi postigli, uhm, što veći stepen dekarbonizacije. Zašto kažemo, uhm, što veći stepen dekarbonizacije, a ne nulta?

01:34:00 - Veljko Kovačević: Zato što ne znamo šta će da bude ni za pet godina od danas, a kamoli da znamo šta će biti do 2050-te godine. Govorim o, evo ne znam kakvim stvarima, nego o novim tehnologijama koje se pojavljuju i koje se razvijaju i tako dalje. Dakle, jako je teško predvideti sada šta će biti do 2050-te godine i zato se uvek radi opreza koristi ta formulacija koju ćete naći u devedeset i devet posto Integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova. Ima jedna zemlja koja je rekla s-puna dekarbonizacija, ona je Nemačka, da imate potpuni kolaps privrede, koja je počela da to ostvaruje i u kraćim rokovima od onoga što je ona rekla, pa je izbacila, zatvorila nuklearne elektrane, pa je termo, pre toga je zatvorila termoelektrane i onda je došla u danu kada su svečano obeležili zatvaranje svoje poslednje nuklearne elektrane za samo trideset dana posle toga, uhm.Su ostvarili najveći uvoz električne energije i to zamislite cinično, iz francuskih nuklearnih elektrana. Dakle, jedna Nemačka k-koja lično imam izuzetno visoko mišljenje, deluje da nije to promislila kako treba, pa se nalazi u problemu iz koga i sami ne znaju kako da izađu.

01:35:11 - Veljko Kovačević: Jer kad imate problem u energetici, imate problem u privredi. Kad imate problem u privredi, imate problem u državi. Dakle, energetika je povezana sa nacionalnom sigurnošću, mi ne možemo da se igramo. Bilo je ideja 2030. puna dekarbonizacija.

01:35:26 - Veljko Kovačević: Izvinite, stavite na, uhm, koristite najobičniji Excel i videćete da je to neostvarivo, neostvarivo. Da smo i Ujedinjeni Arapski Emirati, neostvarivo. I zato smo napisali postepeno do 2050. kako dođe neki novi proizvodni pogon, tako će se nešto drugo potiskivati. Ono što je takođe tačno da nismo rekli da ćemo da potpuno zatvorimo i da srušimo termoelektrane, nego ćemo ih st-ustavljati u hladnu rezervu.

01:35:51 - Veljko Kovačević: Opet opreza radi. Dakle, neće postojati proizvodnja, stavljaće se nešto drugo na mrežu, ali nećemo ih gasiti, jer nikad ne znamo šta nosi budućnost. Opet opreza radi. U skladu sa definisanim ciljevima. Dakle, to je moj bio odgovor.

01:36:05 - Veljko Kovačević: Zaista nije bilo nikakve, nikakvog cinizma. Ja mogu da uzvratim da ste vi sad bili cinični kad ste rekli za Grčića. Ja sam pomenuo šta je kolega, uhm, Grčić rekao pre ne znam koliko godina, to je bio citat. Samo ja njega nešto branim. OK, ako vam je tako lakše, branim, ali to nema veze s tim.

01:36:23 - Veljko Kovačević: Znači, ko, citirao sam da je on prvi neko ko je u javnosti pomenuo modularne male modularne reaktore. Ali dobro. Uhm, ono što je netačno je da ste rekli da mi EPS potiskujemo. Odakle ga potiskujemo? Odakle, koliko je bilo u ovoj zemlji novih proizvodnih pogona u posljednjih trideset godina?

01:36:45 - Veljko Kovačević: Odgovor je vrlo jednostavan. Nula. Nula. 2014. godine je ugovoren prvi proizvodni pogon, zove se B3 u Kostolcu.

01:36:58 - Veljko Kovačević: Dve hiljade, pošto je i on bio po žutom filu trebalo je vremena da se isprojektuje. 2017. godine su početi radovi. Da je sreće da nije bilo kovida i svih problema koji su uticali na, na, na rokove, mi bi već imali taj blok na snazi. Nažalost, kovid je dve godine poremetio dinamiku realizacije.

01:37:15 - Veljko Kovačević: Mi ove, sledeće nedelje ga preuzimamo od CMEC-a i to će biti prvi proizvodni program na mreži posle trideset godina. U paraleli su izgrađeni i uhm, i gasna interkonekcija sa bugarskom takozvani IBS. Prošle godine pušten u probni rad. Pre toga je Balkanski tok izgrađen. Dakle, kod nas možete da vidite neke rezultate u poslednjih deset godina.

01:37:39 - Veljko Kovačević: Pre toga nije bilo ničega. Kažete mi EPS, uhm, uhm, potiskujemo. Pa termo blok B3 je u EPS-ovom vlasništvu. Vetropark Kostolac. Imali ste prilike, ne znam da li ste videli u javnosti da je sada krenulo i sa postavljanjem vetrogeneratora, prvi obnovljivi izvor energije u elektro, energetskom portfelju Elektroprivrede Srbije ikada.

01:38:02 - Veljko Kovačević: Biće sledeće godine na mreži, šezdeset šest megavata vetroelektrana. Takođe u izgradnji je solarni park Petka, prvi solarni, uhm, solarna elektrana u vlasništvu Elektroprivrede Srbije. Kako mi to iziskujemo? Znači, osim što se, uhm, uhm, grade novi blokovi i termo blokovi, osim što se projektuju nove gasne elektrane, već se grade novi obnovljivi izvori energije u vlasništvu Elektroprivrede Srbije. Aggregator, nigde vam ne piše da će neko da bude agregator.

01:38:31 - Veljko Kovačević: Aggregatora definiše tržište. Da li će elektro--, Elektroprivreda Srbije kao najveći snabdevač ima prirodne preduslove da bude jedan od agregatora. Kao najveći snabdevač. Ali da li će da bude jedini snabdevač, pa naravno da ne. Dakle, ja sad ne znam ko će drugi da bude, pa neko treba prvo da aplicira da bi bio.

01:38:50 - Veljko Kovačević: Ja ne znam ko će da bude drugi agregator. Nemam blage veze. Voleo bih da vidimo Elektroprivredu Srbije, jer prirodni njegovi uslovi ga vode ka tome da on bude jedan od agregatora i ono što, što vam zaista kao čovek kažem, jel to zaista vi-- sad nisam znao da ste sociolog, sad sam saznao da ste sociolog-- kao sociolog koji se bavi nekim, uhm, razumevanjem društvenih čak i interakcija možete da vodite, možete bolje od m-od mene mogu da razumete kada vi javnosti pošaljete poruku, energetska naslednica. Koliki odjum stvarate prema svim ljudima koji rade u Elektroprivredi Srbije, koji rade u Elektromrežama Srbije, koji rade u Elektrodistribuciji Srbije, koji rade u Ministarstvu rudarstva i energetike. Sve, od svih nas u sistemu pravite mete.

01:39:33 - Veljko Kovačević: Jer kad kažete energetska nasrćnica, vi znate kakvu poruku šaljete. Nemojte na sve nas da stavljate mete, jer to nije korektno. To nije normalno, to nije ljudski. To što se dogodilo u Novom Sadu je prestrašno, prestrašno i nemojte, samo nemojte da to zloupotrebljavate. Možemo da pričamo o čemu god hoćete da se slažemo ili se ne slažemo, ali takvu tragediju da zloupotrebljavamo za ove stvari mislim da je stvarno.

01:40:00 - Snežana Paunović: Hvala gospodine Kovačeviću. Izvolite kolega Tedić.

01:40:03 - Slobodan Cvejić: Zahvaljujem što ste odgovorili. Mislim da ste pretjerano emotivni postali pred kraj. Nema nikakve potrebe da u situaciji u kojoj mi kritikujemo rukovodstvo i ministarstvo se vi zaklanjate iza svih zaposlenih u EPS-u. To je prilično onako, uhm, kako bih rekao, nizak potez. Ja kad sam izneo ovu kritiku, rekao sam da smo mi, da smo mi za to da se resetuje čitav set zakona i strategija koje postoje u ovoj oblasti.

01:40:35 - Slobodan Cvejić: I rekao sam koji su argumenti za to s obzirom na to kako su definisane određene uloge i mislim dovoljno jasno izneo naš stav da EPS kao firma u državnom vlasništvu treba i dalje da bude osnažen. Vi ste meni odgovorili time šta je do sada urađeno. U redu, ja prihvatam to, ali ja vam govorim o tome šta ova zakonska rešenja donose. Ja sam o tome govorio.E, sad vi kažete, evo, biće EPS jedan od agregatora. Moj stav je da EPS treba da ima posebno zaštićenu poziciju u takvom, u takvom kontekstu zakonski.

01:41:10 - Slobodan Cvejić: To je moja primedba. Ovo je prosto primedba na opšti politički pristup u ovom slučaju.

01:41:18 - Veljko Kovačević: Ja se izviđam samo kratko, kako da idemo dalje sa usaglašavanjem sa četvrtim energetskim paketom, sa, sa pravilima slobodnog tržišta, ako ćemo mi da Elektroprivredi Srbije damo neki poseban status, zaštićeni status u nečemu što je tržišna kategorija, dakle agregatori tržišne -kategorije. Kako ja mogu da nečemu, što ima klasičnu kategoriju tržišnu, dam neki poseban status, a da mi ne kažu: "Niste se usaglasili i ne, ako dobijete inače kategoriju neusaglašeni, onda ne možete da postignete nešto što je stvarno građanima Republike Srbije važno, kao što je povezivanje tržišta, market capiling i sve ostalo. Prosto, dobijete ocenu neusaglašeni, ne možete da idete dalje s tim. Zbog čega? Zato što smo dali EPS-u zaštićeni status agregatora koji mu realno ne treba, jer ga on sam po sebi može ostvariti.

01:42:08 - Veljko Kovačević: Ne treba mu zaštićeni status. On je najveći snabdevač. Ne treba... Što, što da ga štitimo? On sad ima devedeset i mislim dva, tri četiri posto učešća na tržištu, on će, on će sam po sebi dobiti taj status, naravno, ako aplicira za njega.

01:42:22 - Snežana Paunović: Hvala vam, gospodine Kovačeviću. Eh, Razumela sam. Gospodine Cvejiću, radujem se da se sretnemo ponovo sa Evropskom energetskom zajednicom. Apropo svega što je gospodin Kovačević rekao, da čujete kako to izgleda kad oni počnu da tumače nešto na koje imaju pravo, ali razumem vaš patriotski pristup, eh, apostrofiranju Elektrodistribucije. Kolega Radosavljeviću, izvolite.

01:42:42 - Snežana Paunović: Aha. Kolega Jekiću, Vi ste hteli reč.

01:42:44 - Dalibor Jekić: Ja ću samo kratko ovaj. Mislim da je ova sednica obiložena sa nekim ličnim obraćanjem, što nije bilo praksa u prethodnom periodu. Mislim da različita mišljenja ne trebaju da budu osnov za to. Takođe, ono što ste vi malopre rekli da je stvar za plenum. Ovaj odbor se zove Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

01:43:06 - Dalibor Jekić: Apsolutno mislim da je mesto da pričamo o regionalnom razvoju ovde i apsolutno mislim da se pozicija regionalnog razvoja nalazi na poziciji Ministarstva privrede. Pa ako vi mislite da treba još neko da dođe sledeći put, vi ga pozovite slobodno, ali ja, što se tiče teme regionalnog razvoja, neću nikada da odustanem, tako da mislim da ne treba da budu diskusije ovakve. Ako smo izneli neko svoje mišljenje, imamo tu predstavnike ministarstva, od njih smo očekivali odgovore, a ne da se ovde obračunavamo vezano za naša mišljenja, kao što je bilo u prethodnim diskusijama i u okviru prethodne tačke.

01:43:43 - Snežana Paunović: Kolega Jekiću, vi i ja ili nismo na istoj sednici ili pogrešno čujem o stvari. Ili vi imate neku drugu potrebu. Nismo na istoj strani, mi kažete, i to je razlog da me tumačite kako je vama zgodno. Znate šta? Eh, vrlo imam mogućnost da precizno objasnim da nismo na istoj strani i zaista se već dva sata trudim da to ne uradim.

01:44:12 - Snežana Paunović: Ovde nije bilo lične diskusije između bilo kog od nas. Možda ste je želeli. Žao mi je što smo vas razočarali, vas lično. Sada se vama obraćam. Drugo, moja sugestija da se u plenumu može studioznije razgovarati je pre svega zbog broja i prisutnih ministara i broja narodnih poslanika.

01:44:33 - Snežana Paunović: A da li ste me doživeli kao nekoga ko ne zna kojim odborom upravlja? Budite sigurni da imate najmanje mandata da na taj način sa mnom razgovarate, iako mislim da bi svako drugi, možda čak i vi, ovo radili bolje od mene, ali prosto u toj situaciji predhodne neke druge, pa da ih sačekamo, da ne bismo ovaj, pokušavali da nametnemo nešto na silu. Ja ću se uvek rado skloniti pred vama i zameniti mesto sa vama i kad budem sedela tamo, kako sedite vi. I tada nećemo biti na istoj strani, ali neću probati da vas tumačim. Još manje da vam spočitam nešto što niste rekli.

01:45:06 - Snežana Paunović: Kolega Radosavljeviću imate reč, izvolite.

01:45:10 - Nikola Radosavljević: Zahvaljujem. Pa mislim da treba ovu raspravu da privodimo kraju i da se vratimo na temu. I čuli smo obrazloženja rasodnog ministarstva. Čuli smo obrazloženja, i to stručna obrazloženja, za apsolutno sve ono što ste postavljali pitanja, ali ono što želim ja još dodatno nešto da kažem, vezano je za optužbe na račun Elektroprivrede, Elektrodistribucije od strane opozicije. I pominjete neke kvarove koji su bili na Banovom brdu, a nikako da kažete da je taj kvar saniran za samo sat vremena, da su svi korisnici mogli da budu i dalje korisnici i da budu snabdeveni normalno električnom energijom, a niste ni naveli uzrok, da je možda ptice uletela i da je to napravilo havariju, ali stručnošću i brzom intervencijom svi građani Banovog brda su za sat vremena opet dobili struju.

01:46:14 - Nikola Radosavljević: Zahvaljujem.

01:46:15 - Snežana Paunović: Hvala kolega Radosavljeviću. Eto, koliko je dragocjeno kad mi razgovaramo, jer onda dođemo i do ovih informacija koje iznemire nove. I pošto više u sistemu nemamo prijavljenih, ja vas molim, poštovane kolege, zaključujem pretres i stavljam na glasanje najpre Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici u načelu. Ko je za, molim vas da se izjasnimo. (pauza) Ima li neko protiv?

01:46:44 - Snežana Paunović: Uzdržanih? Nema. Rekli ste mi da je za glasalo deset, protiv tri. Zahvaljujem se i konstatujem da je Odbor većinom glasova usvojio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici u načelu. Stav-stavljam na glasanje Predlog strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050.

01:47:09 - Snežana Paunović: godine u načelu, ko je za? (pauza) Protiv? (pauza) Uzdržanih? (pauza) Koliko je za?

01:47:25 - Snežana Paunović: Deset.

01:47:27 - Snežana Paunović: Zahvaljujem se i konstatujem da je Odbor većinom glasova, deset za, jedan protiv i jedan uzdržan, usvojio Predlog strategije u načelu. Stavljam na glasanje Predlog zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o strateškoj saradnji u oblasti energetike u Republici Srbiji. Ko je za? (pauza) Ima li neko protiv? Uzdržanih?

01:47:57 - Snežana Paunović: Zahvaljujem i konstatujem da je Odbor sa deset glasova za, niko protiv i troje uzdržanih usvojio Predlog zakona. Stavljam na glasanje Predlog zakona o izv-izvozu i uvozu robe dvostruke namene u načelu. Ko je za? (pauza) Ima li neko protiv? Uzdržanih?

01:48:23 - Snežana Paunović: Nema. Konstatujem da je Odbor većinom glasova sa dvanaest glasova usvojio Predlog zakona u načelu. Stavljam na glasanje Predlog zakona o uslugama u načelu. Ko je za? (pauza) Ima li neko protiv?

01:48:42 - Snežana Paunović: Uzdržanih? Jedan. Konstatujem da je Odbor sa deset glasova za i jednim glasom uzdržanim usvojio Predlog zakona o uslugama u načelu. Stav-stavljam na glasanje Predlog zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Maldiva o trgovinskoj, investicionoj i ekonomskoj saradnji. Ko je za?

01:49:03 - Snežana Paunović: (pauza) Ima li neko protiv? Uzdržanih? Nema. Konstatujem da je Odbor sa jedanaest glasova za usvojio Predlog zakona. Izvestilac Odbora na sednici Narodne skupštine za sve tačke dnevnog reda je predsednik Odbora.

01:49:24 - Snežana Paunović: Poštovane kolege, uvaženi predstavnici Ministarstva, ovim smo iscrpili dnevni red današnje sednice Odbora. Zahvaljujem se svima na učešću u radu i zaključujem sedmu sednicu Odbora. Hvala najlepše.

Snimak sednice