1. OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu
Datum sednice: 01.decembar 2025. 
Trajanje sednice: 3 sata i 12 minuta
Tema / tačka dnevnog reda:
Razmatranje izveštaja Republičkog javnog tužilaštva za 2020, 2021. i 2022. godinu, te izveštaja Vrhovnog javnog tužilaštva za 2023. i 2024. godinu.

Predsedavajući: Uglješa Mrdić

Broj prisutnih poslanika: 13 

Učesnici van poslanika:
– Zorica Stojišić (javni tužilac)
– Tamara Mirović (javni tužilac)
– Miljko Radisavljević (javni tužilac)
– Vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac – nije prisustvovala

Ko je koliko govorio:

Poslanici vladajuće većine: ~72% ukupnog vremena

Poslanici opozicije: ~20%

Gosti (tužioci): ~8%

Ukratko sa sednice:

Sednica je bila izrazito napeta i višesatna, sa dominantnom političkom polemikom o radu tužilaštva i ulozi Zagorke Dolovac. Poslanici vladajuće većine uputili su širok spektar kritika na račun tužilačke organizacije – od nedostatka analitike i kvalitativnih pokazatelja, preko loših rezultata u teškim predmetima, do navodnih „spoljnih uticaja“. Opozicija je, nasuprot tome, optužila vlast da vrši politički pritisak na javno tužilaštvo, zloupotrebljava odbor i stvara atmosferu „proganjanja“. Tužioci su branili izveštaje i ukazivali na zakonska ograničenja i nedostatke kapaciteta. Odbor je na kraju jednoglasno (11 glasova) predložio neprihvatanje svih razmatranih izveštaja i imenovao predsednika odbora kao izvestioca za plenum.

2. STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI (sažeto)

 

Uglješa Mrdić (predsednik odbora, vladajuća većina)

Naglasio da izveštaji tužilaštava nemaju potrebnu analitičnost, trendove niti kvalitativne pokazatelje. Posebno ističe štetu od 152 miliona evra po osnovu neosnovanih pritvora u nekoliko velikih slučajeva. Ukazuje na nepoverenje građana u rad tužilaštva i česte proceduralne propuste. Drži da je izveštaje potrebno odbiti.

Zorica Stojišić (javni tužilac, gošća)

Brani izveštaje i navodi da su statistike detaljno prikazane od 2020–2024. Pojasnila razdvojenost nadležnosti – tužilaštva ne poseduju deo podataka koje poslanici traže. Ukazuje da kritika ličnosti vrhovnog tužioca nije predmet izveštaja. Fokus na sadržinskim argumentima, izbegavajući politiku.

Miljko Radisavljević (javni tužilac, gost)

Naglašava ograničenja nadležnosti Vrhovnog javnog tužilaštva i potrebu jačanja kadrova i saradnje sa policijom. Odbacuje očekivanja da Vrhovno tužilaštvo komunicira podatke koje po zakonu ne može da objavi. Brani profesionalni rad tužilaca.

Branko Pavlović (opozicija)

Oštro kritikuje rad Zagorke Dolovac, navodeći raskorak između „poverenja stranaca“ i nepoverenja građana. Smatra da je došlo do pogrešnog upravljanja sistemom i da tužilaštvo ne ispunjava javnu ulogu. Traži da odbor iskaže stav da izveštaji ne treba da budu prihvaćeni.

Dragan Nikolić (vladajuća većina)

Izuzetno kritičan prema reformi pravosuđa iz 2010. i prema samostalnosti tužilaštva nakon ustavnih promena 2022. Navodi niz primera neuspešnih optužnica i finansijske štete po državu. Optužuje tužilaštvo za „aljkavost“ i „nesnalaženje“ u aktuelnim slučajevima, te upozorava na opasnost formiranja „tužilačke policije“.

Verica Milanović (opozicija)

Oštro optužuje vladajuću većinu za politički pritisak na tužilaštvo i pokušaj slabljenja institucija. Navodi primere javnih istupa funkcionera kao pritisak na tužioce. Tvrdi da odbor vodi „političko saslušanje“, a ne razmatranje izveštaja.

Đorđe Komlenski (vladajuća većina)

Smatra da izveštaji nisu celoviti i da nedostaju ključne činjenice. Kritikuje neefikasnost tužilačkih istraga i ukidanje instituta preuzimanja gonjenja. Pominje i pitanje „neprimerenih uticaja“ i potrebu regulisanja finansiranja organizacija povezanih sa sudijama i tužiocima. Protivi se izveštajima zbog metodoloških manjkavosti.

Aleksandar Ivanović (opozicija)

Fokus na pojedinačne slučajeve i ukazivanje na nepostupanje tužilaštva u predmetima pretnji i krivičnih dela. Optužuje većinu za stvaranje „kafanske atmosfere“ i zloupotrebu rasprave. Kritikuje nečitljivost i obim dostavljenog materijala uz kratak rok za pripremu.

Života Starčević (opozicija, prisutan kao poslanik)

Najavljuje da će njegova poslanička grupa glasati protiv izveštaja na plenumu. Kratak i politički pozicioniran nastup.

3. ZAKLJUČAK SEDNICE

Odbor je sa 11 glasova „za“ jednoglasno doneo više zaključaka kojima se predlaže da Narodna skupština ne prihvati:

izveštaj Republičkog javnog tužilaštva za 2020, 2021, 2022.

izveštaj Vrhovnog javnog tužilaštva za 2023. i 2024.

Za izvestioca Odbora u plenumu određen je predsednik odbora Uglješa Mrdić.

Otvorena pitanja: kvalitet izveštavanja, odnos policije i tužilaštva, samostalnost tužilaštva, navodi o spoljnim i političkim pritiscima ostali su bez zajedničkog zaključka.

9. sednica Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu

U raspravi učestvuju:
Uglješa Mrdić, predsednik Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina
Zorica Stojišić, javni tužilac
Miljko Radisavljević, javni tužilac
Branko Pavlović, zamenik člana Odbora, MI - GLAS IZ NARODA, opozicija
Dragan Nikolić, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina
Verica Milanović, članica Odbora, SRBIJA CENTAR - SRCE, opozicija
Ana Eraković, zamenica člana Odbora, Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije, opozicija
Biljana Ilić-Stošić, članica Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina
Jelena Jerinić, članica Odbora, Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd, opozicija
Veroljub Arsić, zamenik člana Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina
Aleksandar Ivanović, član Odbora, Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije, opozicija
Života Starčević, narodni poslanik, Dragan Marković Palma - Jedinstvena Srbija, vladajuća većina
Tamara Mirovič, javni tužilac
Đorđe Komlenski, član Odbora, ZDRAVA SRBIJA - POKRET SOCIJALISTA, vladajuća većina
Risto Kostov, član Odbora, PUPS - solidarnost i pravda, vladajuća većina
MIlovan Drecun, narodni poslanik, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina

00:00:03 - Uglješa Mrdić: Poštovani narodni poslanici, uvaženi gosti. Otvaram devetu sednicu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Sednici prisustvuje trinaest članova i zamenika članova Odbora, pa konstatujem da su ispunjeni uslovi potrebni za rad i punovažno odlučivanje. Pozvao sam da na današnjoj sednici prisustvuje vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac. Gospođa Dolovac nije došla na sednicu, iako smo to očekivali i što bi bio red, ali zadovoljstvo mi je da pozdravim javne tužioce gospođu Zoricu Stojišić, gospođu Tamaru Mirović i gospodina Miljka Radisavljevića.

00:00:45 - Uglješa Mrdić: Dobro došli. Obaveštavam vas da je ova sednica u skladu sa članom sedamdeset dva stav dva Poslovnika Narodne skupštine sazvana u roku kraćem od roka predviđenog Poslovnikom, kako bi Odbor što pre razmotrio izveštaje o kojima će Narodna skupština raspravljati na sednici. Za ovu sednicu predložen je sledeći dnevni red koji vam je dostavljen u sazivu. Tačka jedan: razmatranje izveštaja Republičkog javnog tužilaštva Rad javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštiti ustavnosti i zakonitosti u 2020. godini, broj nula dva crtica osam tri devet kroz dvadeset jedan od 13.

00:01:21 - Uglješa Mrdić: maja 2021. godine, 2021. godini, broj nula dva crtica osam tri devet kroz dvadeset dva od osmog juna 2022. godine, o 2022. godini, broj nula dva crtica sedam nula dva kroz dvadeset tri od šestog aprila 2023.

00:01:41 - Uglješa Mrdić: godine, Vrhovnog javnog tužilaštva Rad javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštiti ustavnosti i zakonitosti u 2023. godini, broj nula dva crtica devet devet devet kroz dvadeset četiri od 11. aprila 2024. godine i o 2024. godini broj nula dva crtica osam dva nula kroz dvadeset pet od 29.

00:02:04 - Uglješa Mrdić: aprila 2025. godine. Molim članove i zamenike članova Odbora da se izjasne da li imaju predlog za izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda. Ako nema drugih predloga, stavljam na glasanje predloženi dnevni red. Molim vas da se izjasnite.

00:02:35 - Uglješa Mrdić: Zaključujem glasanje i saopštavam. Za je glasalo jedanaest. Protiv nije bilo, uzdržanih nije bilo, nije glasalo dvoje. Konstatujem da je sa jedanaest glasova za Odbor utvrdio dnevni red Devete sednice. Prelazimo na prvu tačku.

00:02:56 - Uglješa Mrdić: Obaveštavam Vas da se izveštaji o radu Republičkog javnog tužilaštva za 2020., 2021. i 2022. godinu, kao i Vrhovnog javnog tužilaštva za 2023. i 2024. godinu nalaze u sistemu e-Parlamenta.

00:03:16 - Uglješa Mrdić: Na početku bih dao reč predstavnicima Tužilaštva. Dakle, pretpostavljam da ćete vi prvi po hijerarhiji od prisutnih predstavnika Tužilaštva. Reč dajem gospođi Zorici Stojišić. Izvolite.

00:03:48 - Zorica Stojišić: Jel u redu? Sve u redu. Eh, dobar dan. Ja sam Zorica Stojišić, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva. Eh, dozvolite mi pre svega da pozdravim sve članove Odbora za pravosuđe i samo da ukažem da, eh, Vrhovni javni tužilac zbog ranije preuzetih obaveza, imajući u vidu da je poziv za ovu sednicu stigao juče u popodnevnim časovima, nije mogla da prisustvuje.

00:04:19 - Zorica Stojišić: Iz tog razloga smo nas troje, kao predstavnici Vrhovnog javnog tužilaštva, eh, se odazvali, eh, sednici Odbora i sada ćemo ukratko, eh, krenuti sa predstavljanjem naših godišnjih izveštaja. Eh, pre početka, eh, predstavljanja godišnjih izveštaja, mm, ja bih samo, eh, jedan zajednički uvod dala i prosto ukazala na osnovne odredbe Zakona o javnom tužilaštvu i samoj nadležnosti, eh, javnotužilačke organizacije, položaju javnih tužilaca u okviru celokupne tužilačke organizacije, ne samo Vrhovnog javnog tužilaštva. Eh, najnovijim Zakonom o javnom tužilaštvu iz 2023., a i ranijim sa nekim manjim izmenama, jasno su propisani koji su ih predmet zak-zakona, kao i osnovne-- osnovni položaj i nadležnost samog Javnog tužilaštva. Tako bih pre svega ukazala da se zakon odnosi na uređenje, organizaciju i nadležnost, eh, Javnog tužilaštva o uslovima, kao i postupku za izbor i prestanak funkcije, kao i drugim odredbama, da sad ne navodim posebne odredbe zakona. Eh, pre svega bih ukazala da je Javno tužilaštvo jedinstveni i samostalan državni organ koji pu-goni učinioce krivičnih dela i drugih kažnjivih dela i s nadležnostima koji su propisani, eh, zakonima.Eh, najviše i kao što je svima poznato i kako je u samom članu tri eh, u delu organizacije nadležnosti Javnog tužilaštva propisano, najviše Javno tužilaštvo u Republici Srbiji je Vrhovno javno tužilaštvo eh, sa sedištem u Beogradu i osnivanje.

00:06:16 - Zorica Stojišić: Sedište i područje drugog Javnog tužilaštva i drugih Javnih tužilaštava uređeno je posebnim zakonima. Eh, nešto na šta bih ukazala na članovima Odbora, a i samoj javnosti jeste eh, da je zakonom propisana samostalnost Javnog tužilaštva. Govorimo o zakonu iz dvadeset i treće godine, gde je jasno propisano da je Javno tužilaštvo samostalno u vršenju svoje nadležnosti, kao i da niko izvan Javnog tužilaštva ne može uticati na rad eh, Javnog tužilaštva i nosioca javne tužilačke funkcije u postupanju i odlučivanju u pojedinim predmetima. Eh, osnovne odredbe samog zakona takođe ukazuju i na zabranu neprimerenog uticaja, o čemu sad ne bih citirala odredbe zakona, svima je jasno šta znači ovaj, neprimereni uticaj. Eh, zakon takođe propisuje i određene odredbe koje se tiču eh, samog principa vršenja javno tužilačke funkcije, eh, gde je navedeno da, 'nači nosilac javno tužilačke funkcije, a to je ustvari javni tužilac, dužan je da samostalno, stručno, savesno, nepristrasno, pravično i bez nepotrebnog odlaganja preduzima sve radnje u otkriv-u procesuiranju i krivičnom gonjenju eh, izvršioca krivičnog dela.

00:07:42 - Zorica Stojišić: Eh, odnos između javnih tužilaštava je takođe nešto na šta bih ukazala ovim zakonom, a to je, eh m, na eh, delimično hijerarhijski položaj, gde je Osnovno javno tužilaštvo niže u odnosu na Više javno tužilaštvo, više u odnosu na Apelaciono, a da je Javno tužilaštvo posebne nadležnosti Apelaciono javno tužilaštvo niže u odnosu na Vrhovno javno tužilaštvo. Ono što bih takođe ukazala jest da i u okviru zakona u delu koji se bavi hijerarhijskim ovlašćenjima propisana je i odgovornost glavnih javnih tužioca koji su odgovorni za rad eh, javnog tužilaštva. Nešto na šta bih takođe ovaj, ukazala, a to je da se u okviru hijerarhijskog ovlašćenja, koja su drugačije propisana novim zakonskim odredbama, eh, odnosi se na eh, ovlašćenja glavnog (kašalj) javnog tužioca u odnosu na niža glavna Javna tužilaštva i po stepenu na nosioce javnotužilačke funkcije i u okviru hijerarhijskih ovlašćenja propisano je mogućnost izdavanja obaveznog uputstva za rad u pojedinom predmetu, kao devolucija i supstitucija. Ranijim izmena, ranijim zakonima o Javnom tužilaštvu propisan je eh, bio nadzor nad radom javnih tužilaštava, odnosno ja-nosioca javno tužilačke funkcije. Novim odredbama Zakona ta vrsta nadzora je ukinuta, osim u delu koji se odnosi na nadzor eh, u ingerenciji Vrhovnog javnog tužilaštva, ali isključivo kada govorimo o eh, primeni opšte obaveznih uputstava, 'nači ne obaveznog uputstva o radu u pojedinom predmetu.

00:09:35 - Zorica Stojišić: Kada govorimo o odgovornosti Vrhovnog javnog tužioca, ja bih posebno Odboru ukazala na član dvadeset i četiri, koji se tiče i današnje naše tačke ovog dnevnog reda i po, vezano za izveštaje o radu javnih tužilaštava, eh, a to je da eh, izveštaj koji Vrhovni javni tužilac podnosi Narodnoj skupštini, a što je naša tema danas, ne može sadržati informuc-i-informacije o postupanju Javnih tužilaštva u eh, konkretnom predmetu. Eh, ono što bih takođe eh, sad nadovezala na ove osnovne odredbe zakona, krenućemo od izveštaja, godišnjih izveštaja eh, za 2020. godinu, koji je blagovremeno dostavljen Skupštini. Takođe bih ukazala da se svi ovi eh, izveštaji nalaze na sajtu eh, nekada Republičkog, sada Vrhovnog javnog tužilaštva, u celini. Oni su vrlo obimni i sadrži-sadrže tekstualni deo i statistički prikaz rada svih javnih tužilaštava.

00:10:46 - Zorica Stojišić: Eh, kada govorimo o izveštaju o radu javnih tužilaštava iz 2020. godine, u tom izveštaju, kao i u svim ostalim izveštajima koji su da-na današnjem dnevnom redu, eh, prikazan je rad javno tužilačke organizacije u celini na ostvarivanje, na ostvarivanju ustavnih i zakonskih ovlašćenja i gonjenja učinilaca krivičnih dela, privrednih prestupa, prekršaja, suzbijanju kriminaliteta i zaštite ustavnosti i zakonitosti. Svi izveštaji predstavljaju zbirni izveštaj koji je sačinjen na osnovu izveštaja o radu eh, kako Republičkog javnog tužilaštva. Govorim o 2020. godini, dok je još uvek eh, naziv bio Republičko javno tužilaštvo, Tužilaštvo za organizovani kriminal, Tužilaštvo za ratne zločine, apelacionih javnih tužilaštava, viših javnih tužilaštava i osnovnih javnih tužilaštava.

00:11:44 - Zorica Stojišić: Eh, u uvodnom delu eh, izveštaja za 2020. godinu se upravo eh, navode i određene eh, odredbe zakona tadašnjeg javnog tužila-tadašnjeg Zakona o javnom tužilaštvu, kao i ustavne odredbe koje su identične sa ka-pomenutim zakonom. I tu se eh, upravo ukazuje i na funkciju-Erm, ko vrši funkciju Javnog tužilaštva u celini, da je to Republički javni tužilac i drugi javni tužilac u skladu sa zakonom, da je Javno tužilaštvo Republike Srbije, ko čini Republi-javna tužilaštva Republike Srbije. Da vam sad ne čitam, svi imate i svi ste dobili te izveštaje, tako da vas ne bih opterećivala tim delom. U izveštaju iz 2020.

00:12:31 - Zorica Stojišić: godine, erm, je i tu apostrofirano, kao i u izveštaju iz 2019. godine, erm, poseban za-a- donet Zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, koji je počeo da se primenjuje 01.03.2018. godine i formiranjem posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije koji su formirani u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, Višeg javnog tužilaštva u Kraguje-u, Kraljevu i Višeg javnog tužilaštva u Nišu. Sam izveštaj, u prvom delu samog izveštaja imate obim rada javnih tužilaštava. Prikazan je statistički prikaz koji se odnose na, erm, koji tužišta, sva tužilaštva u okviru javnotužilačke organizacije vode prema broju lica.

00:13:30 - Zorica Stojišić: Erm, celokupan izveštaj, erm, sadrži apsolutno sve podatke, erm, svih javnih tužilaštava, kako osnovnih javnih tužilaštava, tako i viših javnih tužilaštava, erm, apelacionih javnih tužilaštava. Deo izveštaja koji je posebno se odnosi na Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Tužilaštvo u celini izveštaj koji je dostavljen od Tužilaštva za ratne zločine i u celini tu-izm izveštaj koji je dostavljen od Tužilaštva za organizovani kriminal, erm, kao i posebnog, erm, Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal koje kao posebno odeljenje i formirano u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Ukoliko želite, ja bih vam u kratkom i, erm, prezentirala, erm, brojeve, odnosno cifre u odnosu na, erm, koje je celokupan izveštaj i sačinjen.

00:14:32 - Uglješa Mrdić: Može, izvolite.

00:14:33 - Zorica Stojišić: Hvala. Republičko javno tužilaštvo, apelaciona viša i osnovna javna tužilaštva, Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine su u, erm, tekućoj godini primili ukupno petsto četrnaest hiljada šest sto devedeset i tri, erm, predmeta, što je u odnosu na petsto pedeset i pet hiljada šest sto šezdeset i četiri primljenih u 2019. godini predstavlja smanjenje za sedam zarez trideset i osam procenata. U strukturi predmeta najviše je krivičnih predmeta, i to trista dvadeset i četiri hiljade sto sedam predmeta, što u odnosu na prethodnu godinu, kada je u radu bilo tristo šezdeset i sedam hiljada osamsto šezdeset i tri predmeta, predstavlja smanjenje za jedanaest zarez devedeset procenata. Građanskoj-upravnih predmeta primljeno je tri hiljade šest sto pedeset i pet, što je više za šezdeset dva zarez pedeset i osam procenata od prethodnog izveštajnog perioda za 2019.

00:15:39 - Zorica Stojišić: godinu, kada je u radu bilo dve hiljade dvesta četrdeset i osam predmeta. Ostalih predmeta bilo je ukupno sto osamdeset dve hiljade četristo pet, što u odnosu na prethodnu godinu, kada ih je bilo sto osamdeset pet hiljada petsto pedeset tri, predstavlja smanjenje za jedan zarez sedamdeset procenata. Ukupno je podneto prijava protiv devedest dve hiljade nula sedamdeset dva poznatih punoletnih i maloletnih lica, što u odnosu na 2019. godinu, kada je bilo prijavljeno sto četiri hiljade nula dvadeset sedam lica, predstavlja smanjenje za jedanaest zarez pedeset procenata. Podneta je prijava prema osamdeset pet hiljada sedamsto devetnaest poznatih punoletnih lica, što predstavlja smanjenje za deset zarez šezdeset devet procenata u odnosu na 2019.

00:16:31 - Zorica Stojišić: godinu, kada je podneto prijava protiv devedeset pet hiljada devetsto sedamdeset i osam lica. Ukupno je prijavljeno sto dvadeset i šest hiljada devetsto šezdeset i šest nn izvršioca, poznatih punoletnih i maloletnih lica, što je za trinaest zarez dvadeset i dva procenata manje nego u 2019. godini, kada je bilo prijavljeno ukupno sto četrdeset šest hiljada dvesta devedeset i devet lica. Podneto je ukupno prijava prema šest hiljada trista pedeset tri maloletnih izvršioca, što u odnosu na 2019. godinu, kada je bilo prijavljenih osam hiljada četrdeset i devet maloletnih pre-predstavlja smanjenje od dvadeset jedan zarez nula osam procenata.

00:17:15 - Zorica Stojišić: Podneta je prijava protiv trideset četiri hiljade osamsto devedeset sedam nepoznatih izvršioca, što u odnosu na 2019. godinu, kada je broj prijavljenih iznosio četrdeset dve hiljade dvesta sedamdeset i dva, predstavlja smanjenje od sedamnaest zarez četrdeset šest procenata. Svega u radu sa prijavama nerešenih iz prethodnog perioda prema nn licima, poznatim punoletnim i maloletnim licima, u radu tužilaštava bilo je dvesta trideset i tri hiljade petsto devedeset i četiri lica, što je za jedanaest zarez nula jedan posto manje nego u 2019. godini, kada je bilo u radu dvesta šezdeset dve hiljade četristo devedeset i jedno lica. Tužilaštva su odbacila krivičnih prijava protiv ukupno pedeset devet hiljada devetsto dvadeset i sedam, zajedno maloletnih i punoletnih lica, što je za sedam zarez dvadeset i pet procenata manje u odnosu na prošlu godinu, odnosno 2019.

00:18:16 - Zorica Stojišić: kada je odbačeno prijavu u odnosu na šezdeset četiri hiljade šesto jedanaest lica.Od navedenog, odbačeno je prijava prema dve hiljade dvesta devedeset osam maloletnih lica, odnosno za dvadeset i šest zarez nula četiri procenata manje nego u 2019. godini, kada je odbačenih prijava bilo prema tri hiljade sto sedam maloletnika. Ukupno je odbačeno prijava prema četrdeset i devet hiljada nula šezdeset nn lica, što predstavlja smanjenje od nula zarez devedeset i osam procenata u odnosu na 2019. godinu, kada je odbačeno prijava protiv četrdeset devet hiljada petsto četrdeset i četiri nn lica. Odbačeno je krivičnih prijava protiv pedeset sedam hiljada šesto dvadeset i devet punoletnih lica ili za šest zarez trideset jedan procenat manje nego u 2019.

00:19:12 - Zorica Stojišić: godini, kada je odbačeno prijavu protiv šezdeset jednu hiljadu petsto četiri punoletnih lica. Od toga osnovna javna tužilaštva odbacila su prijava protiv pedeset dve hiljade petsto deset lica ili za šest zarez devedeset pet procenata manje nego u 2019. godini, kada je odbačenih prijava bilo protiv pedeset šest hiljada dvesto četrdeset sedam lica. Dalje, viša javna tužilaštva su odbacila krivičnih prijava protiv pet hiljada nula četrdeset tri lica ili za nula zarez sedamdeset sedam posto manje nego u 2019. godini, kada je odbačeno prijava preko-protiv, pardon, protiv pet hiljada osamdeset i dva lica.

00:19:58 - Zorica Stojišić: Tužilaštvo za organizovani kriminal odbacilo je krivičnih prijava protiv sedamdeset šest lica ili za pedeset pet zarez nula tri posto manje nego u 2019. godini, kada je, eh, krivičnih prijava bilo odbačeno protiv sto šezdeset i devet lica. Tužilaštvo za ratne zločine nije imalo odbačenih krivičnih prijava, dok je u 2019. godini odbacilo pri-krivičnih prijava protiv šest lica. Ukupan broj nerešenih prijava je protiv devedeset osam hiljada osamsto devedeset lica ili za devet zarez devedeset i šest procenata manje u odnosu na 2019.

00:20:39 - Zorica Stojišić: godini, kada je ostalo nerešenih krivičnih prijava protiv sto devet hiljada osamsto dvadeset i šest lica. Nakon odbačaja krivičnih prijava, tužilaštva su u 2020. godini imala u radu krivičnih prijava protiv sto trideset i tri hiljade šesto devedeset i šest punoletnih lica, što je za deset zarez nula sedam procenata manje nego u prošloj izveštajnoj godini, kada su imale u radu prijava protiv sto četrdeset osam hiljada šesto pedeset sedam lica. Nakon odbačaja krivičnih prijava prema maloletnim izvršiocima, tužilaštva su u radu imala prijava pret-protiv pet hiljada sedamdeset i sedam maloletnika, što je za dvadeset i šest zarez devedeset sedam procenata manje nego u 2019. godini.

00:21:32 - Zorica Stojišić: Naredbe o sprovođenju istrage doneto je protiv četiri hiljade petsto osamdeset sedam poznatih punoletnih izvršilaca ili za trinest zarez osamnaest procenata manje nego u 2019. godini, kada je doneto naredbi protiv pet hiljada dvesta osamdeset jednog lica. Sa nerešenim istragama iz prethodnog perioda, tužilaštva su imala ukupno u radu u 2020. godini istraga protiv deset hiljada sto dvadeset devet lica, što predstavlja smanjenje od devet zarez dvadeset i pet procenata u odnosu na 2019. godinu, kada je u radu bilo istraga protiv pet hiljada četrsto trinaest lica ili za tri zarez dvadeset jedan procenat manje nego u 2019.

00:22:18 - Zorica Stojišić: godini, kada je ostalo nerešeno istraga protiv pet hiljada petsto devedeset dva lica. Ukupno je optuženo trideset i četiri hiljade osamsto pedeset osam punoletnih izvršilaca krivičnih dela, odnosno za trinest zarez devedeset osam procenata manje nego u 2019. godini, kada je optuženo četrdeset hiljada šesto trideset tri lica. Od toga viša javna tužilaštva optužila su tri hiljade četristo sedamdeset i jedno lice za četrnaest ili za četrnaest zarez osamdeset sedam procenata manje nego u 2019. godini, kada je bilo optuženih četiri hiljade sedamdeset sedam lica, osnovna javna tužilaštva trideset jednu hiljadu dvesta devedeset lica, odnosno za četrnaest zarez nula šest procenata manje nego u 2019.

00:23:08 - Zorica Stojišić: godini, kada je bilo trideset i šest hiljada četristo pet lica. Dalje, Tužilaštvo za organizovani kriminal optužilo je sto devedeset lica ili za dvadeset i pet zarez usamdeset i dva procenata više nego u 2019. godini, kada je optuženo sto pedeset jedno lice, dok Tužilaštvo za ratne zločine nije imalo tih podataka. Izjavljeno je žalbi protiv četiri hiljade šesto osamdeset sedam lica ili za dvanaest zarez šezdeset procenata manje nego u 2019. godini, kada je izjavljeno žalbi protiv pet hiljada trista pedeset devet lica.

00:23:48 - Zorica Stojišić: Od ukupnog broja izjavljenih žalbi zbog odluka o kazni, na to se odnosi statistički izveštaj, izjavljeno je dve hiljade dvesta dvanaest ili za dvadeset zarez devedeset šest procenata manje nego u 2019. godini, kada je izjavljeno žalbi u odnosu na dve hiljade sedamsto devedeset pet lica. Zaključeno je sporazuma o priznanju krivičnog dela sa četiri hiljade osamsto trideset sedam lica, što je u odnosu na 2019. godinu, kada je zaključeno sporazuma sa pet hiljada devetsto sedamdeset jednog lica, smanjenje za devetnaest procenata.Institut odlaganja krivičnog gonjenja primenjen je u odnosu na petnaest hiljada sto pedeset i dva lica, dok je u 2019. godini primenjen u odnosu na devetnaest hiljada nula devedeset šest lica, što predstavlja smanjenje za dvadeset zara šezdeset i šest procenata.

00:24:45 - Zorica Stojišić: Na-naknadni deo, erm, dalje u izveštaju, erm, nalazi se deo pod tačkom tri koji se odnosi na postupanje Republičkog javnog tužilaštva. Erm, u kratkom ću vam izneti i te podatke koji se nalaze u izveštaju za 2020. godinu. Erm, tada Republičko javno tužilaštvo je u navedenoj izveštajnoj godini primilo šest hiljada trista šezdeset i šest predmeta, što je u odnosu na 2019. godinu, kada je u radu bilo trinaest hiljada šesto trideset devet predmeta, predstavlja smanjenje za pedeset tri zara trideset i tri procenata.

00:25:23 - Zorica Stojišić: Krivičnih predmeta je ukupno primljeno četiri hiljade tristo sedamdeset devet, građansko-upravnih predmeta primljeno je devetsto sedamdeset i tri, dok je u radu bilo i ostalih hiljadu četrnaest predmeta. Postupano je po ukupno dve hiljade sedamsto sedamdeset i sedam inicijativa za podnošenje vanrednog pravnog leka, od čega u građanskoj materiji dvesta četrdeset i osam predloga za preispitivanje pravosnažne presude po članu četristo dvadeset i jedan Zakona o parničnom postupku. U krivičnoj materiji, Republičko javno tužilaštvo imalo je ukupno u radu dvije hiljade petsto dvadeset devet inicijativa za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, od čega u prekršajnoj materiji devetsto četrdeset i dve inicijative.

00:26:18 - Uglješa Mrdić: Od ukupnog broja inicijativa- Ja se izvinjavam gospođo Stojišić, samo zato što je ovde, pa da, obično je definisano našim poslovnikom do dvadeset minuta da govori. Ne, ne, vama sve razumem na trudu, ali mi smo svi dobili sve te izveštaje. Mislim, nema potrebe da čitate sve,- Pa bih vas samo još zamolio, evo, nadam se da se slažu kolege, pošto smo prošli dvadeset minuta, ako možete u ostatku vaš-vašeg uvodnog izlaganja samo u kratkim crtama da nam nešto kažete o izveštajima, a svi smo imali uvid u te izveštaje. Naravno, i vaše kolege koje su s vama danas iz tužilaštva takođe mogu da se obrate. Niste, ovaj- Jer ako budemo krenuli sve pojedinačno, otići ćemo u nekoliko sati, što nije sporno, nego moramo da se držimo Poslovnika.

00:27:04 - Zorica Stojišić: Ja se samo razumela sam pitala da li

00:27:10 - Zorica Stojišić: Evo, onda bih ja u kratkim crtama, erm, samo još ukazala na izveštaj za 2024. godinu koji imate pred sobom. Erm, u tom izveštaju upravo ovaj, statistički podaci koji se nalaze u svakom pojedinačnom izveštaju su vam prikazani u dijagramima od 2020. do 2024. godine za sve ovo što je i sadržina celokupnog izveštaja, tako da se tu može, erm, jasno videti, erm, struktura i kriminaliteta i krivičnih dela, erm, i u stvari rada javnotužilačke organizacije koja se odnosi na, erm, prikaz, erm, odbačenih krivičnih prijava po godinama, prikaz, erm, naredbi o sprovođenju istraga, optuženja, žalbi i svega ostalog.

00:28:08 - Zorica Stojišić: Tako da vas ne bih sad dalje, ovaj, na-zadržavala vezano za te podatke, ukoliko imate tu neka pitanja jesu dijagrami jasno i precizno postavljeni, erm, stojim na raspolaganju ja i moje kolege. Ono što bih još samo ukazala vezano za, erm, za izveštaje, erm, sve, a posebno 2024. godine, erm, deo izveštaja se odnosi i na, erm, deo međunarodne saradnje, erm, Vrhovnog javnog tužilaštva, ranije Republičkog javnog tužilaštva. Erm, tu bih ukazala na, erm, zaista aktivnu saradnju, erm, tužilaštva po svim mogućim principima, erm, međunarodnog prava. Erm, posebno bih ukazala da je 2020.

00:29:04 - Zorica Stojišić: godine, erm, država Srbija ima svog predstavnika u Eurojustu. Evo, to je već pet godina, sad će biti šesta godina, erm, aktivnog učešća u radu i, erm, značajnih rezultata koji su u tom domenu i postignuti. Erm, ja sad ne znam šta vas još interesuje, to jest, samo bih, erm, još rekla kakvo se, erm, radi, erm, statistički izveštaj, izveštaj o radu, erm, Republičkog, sada Vrhovnog javnog tužilaštva. Erm, celokupan ovaj izveštaj je sačinjen na osnovu svih statističkih podataka koje Vrhovno javno tužilaštvo, ranije Republičko javno tužilaštvo, dobija od, erm, svih javnih tužilaštava. Pravilnikom o upravi u javnom tužilaštvu je propisano do kog vremena, erm, su dužni da dostave, erm, Vrhovnom javnom tužilaštvu svoje statističke, erm, izveštaje, nakon čega Vrhovno javno tužilaštvo sublimira sve te izveštaje i po istom principu, po istim ključevima sačinjava jedan jedinstveni, jedinstveni izveštaj.

00:30:23 - Zorica Stojišić: Erm, deo izveštaja odnosi se i na neke posebne zakone. Pre svega, tu bih ukazala i na Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. U tom jednom delu imate posebno, erm, obrađene, erm, sve statističke podatke koji se odnose kako na, erm, donošenje naredbe o finansijskim istragama, tako i na, erm, sve podatke vezano za privremeno oduzimanje imovine, trajno oduzimanje imovine. S tim što bih tu ukazala da tačne i precizne podatke vezane za vrednosti oduzete imovine, erm, vodi Direkcija za oduzimanje imovine pri Ministarstvu, erm, pravde.Ehm, jedan poseban deo izveštaja odnosi se i na posebna odeljenja za suzbijanje korupcije. Tu možete sagledati ovaj celokupan taj rad njihov od formiranja 2018.

00:31:20 - Zorica Stojišić: godine do današnjeg eh, dana. Tim delom rukovodi kolega, kolega Miljko Radisavljević i prati eh, radi postupanje. Eh, koleginica Tamara je, ehm, nadležna za eh, krivična dela i za postupanje tužilaštva vezano za trgovinu ljudima i poštovanje ljudskih prava. Eto, ne bih vas dalje zadržavala sa tim detaljima. Inače bi to trajalo previše.

00:31:56 - Uglješa Mrdić: Izvolite, ako imate koja pitanja i- Zahvaljujem gospođici Stojišić.

00:31:57 - Zorica Stojišić: Spremni smo da odgovorimo.

00:31:59 - Uglješa Mrdić: Hvala vam na vašem izlaganju. Da li želi da se obrati gospođa Mirović ili gospodin Radisavljević ili ćete kasnije odgovarati na pitanja, kao i gospođa Stojišić?

00:32:14 - Miljko Radisavljević: Ne, mi volimo.

00:32:17 - Miljko Radisavljević: Ako želite- Da, ne, ne, mi želimo da odgovorimo na pitanja.

00:32:20 - Uglješa Mrdić: U redu, u redu. Vi, gospodine Radisavljeviću.

00:32:23 - Miljko Radisavljević: Ovde.

00:32:25 - Miljko Radisavljević: ...

00:32:27 - Uglješa Mrdić: samo par reči o- Da, da, da, evo, naravno.

00:32:30 - Miljko Radisavljević: Ako je to ovaj plakat koji gospođa Stojišić izneva. A svaki put kada razgovaramo o radu bilo koje institucije uvek govorimo o krajnjim efektima, rezultatima tog rada, pa bih u svetlu tih pokazatelja prosto ukazao na još jedan deo izveštaja iz 24. godine koji odražava (kašalj) šta se to zapravo dešavalo od 1920. od, pardon, 2020. do 2024.

00:32:55 - Miljko Radisavljević: godine. Kad kažem o rezultatima, govorim sada pre svega o trendovima kada su u pitanju kazne, osuđujućim presudama i oslobađajućim presudama. I ono što se iz izveštaja vrlo lako može zaključiti je da kada je reč o izrečenim kaznama, odnosno o oslobađajućim presudama, beležimo konstantan tra-trend pada broja oslobađajućih presuda u celom ovom periodu. Kada je reč o osuđujućim presudama, takođe beležimo još jedan trend, povećanja broja izrečenih zatvorskih kazni. Mislim da to govori o, rekao bih, naporima koje tužioci čine na planu da njihovoj, njihovi postupci zaista dožive i budu na adekvatan način završeni.

00:33:40 - Miljko Radisavljević: Takođe, vrlo važan parametar čini mi se da se tiče uslovnih osuda. Mi smo vrlo često izloženi, mi, kon-konkretno pravosuđe, kritikama i primedbama da su nam sankcije neadekvatne blage, nisu delotvorne, nisu srazmjerne, nisu obraćajuće. I čini mi se da je i na planu uslovnih osuda kao sankcije koja je onako prilično često podložna komentarima da li to zapravo jeste prava sankcija, naravno da jeste prava sankcija, opet beležimo pra-pad broja izrečenih uslovnih osuda, što kažem u svetlu prve činjenice rasta broja izrečenih zatvorskih kazni ukazuje na odgovarajuće rezultate rada sam-samog tužilaštva. Sličan trend se beleži kod novčanih kazni. Generalno mislim da naš sistem, kada govorimo o sankcijama u kaznenoj politici, da se u nedovoljnoj meri koriste novčane kazne kao sankcije.

00:34:32 - Miljko Radisavljević: Prosto mi nemamo tradiciju ili nemamo, rekao bih naviku da eh, se u većoj meri meri bavimo tom problematikom i ja moram da kažem da je i u tom delu zabeležen porast broja izrečenih novčanih kazni, što mislim da je jako pozitivno i jako dobro sa aspekta (kašalj) rezultata rada ne samo tužilaštva i već i sudova, ali svakako i da su sudske odluke zasnovane na argumentaciji sa kojom su tužioci pred njih izlazili. Ovde bih se zaustavio i prosto ovaj da priliku i vama da postavite pitanja, da pokušamo da na njih odgovorimo. Ukoliko možemo da obezbedimo adekvatne odgovore zbog kratkog vremena koje smo imali na raspolaganju za pripremu ovog sastanka, jer zaista govoriti o pet godišnjih izveštaja sa morem podataka u situaciji kada dobijete poziv danas, tako da će danas danas, zaista je, rekao bih malo nezahvalno, ali svakako ćemo pokušati da odgovorimo na vaša pitanja, ukoliko je to moguće.

00:35:35 - Miljko Radisavljević: Naravno, ono što nebo se, ne-ne bude mogli da odgovorimo danas, imaćete prilike da dobijete u pisanom odgovoru i da čujete- ...Kakvi su odgovori tužilaštva.

00:35:40 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem, gospodine Radisavljeviću. Ništa, otvaramo raspravu i prvo bih se ja obratio kao predsednik Odbora. Rekao bih samo na početku da je ova sednica sazvana sve u skladu sa Poslovnikom. Dakle, imali smo prilike da čujemo i vas, gospođo Stojišić. U početku ste govorili o nekim stvarima vezano za nadležnosti Tužilaštva i tako dalje.

00:36:08 - Uglješa Mrdić: Mi to sve vrlo dobro znamo. Dakle, i koje su nadležnosti Vrhovnog tužilaštva i Tužilaštva za organizovani kriminal i hvala vama na tom pojašnjenju. Hvala na izveštaju i vama, gospodine Radisavljeviću. Ja sam ovde analizirajući detaljno ove sve izveštaje imam određene primedbe na godišnje izveštaje. Sada ću prvo da govorim o primedbama na Godišnji izveštaj Vrhovnog tužioca Republike Srbije.

00:36:38 - Uglješa Mrdić: Godišnji izveštaj o radu, dakle, VJT trebalo bi da predstavlja ključni dokument za ocenu funkcionisanja celokupne tužilačke organizacije. Ipak, analiza tipičnih izveštaja ukazuje na niz strukturnih nedostataka koji umanjuju njegovu informativnu i analitičku vrednost. Izveštaj za 2024. godinu Vrhovnog javnog tužilaštva predstavlja prvi dokument u novom institucionalnom okviru definisanim ustavnim promenama iz 2022. godine.I važećim Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o Visokom savetu tužilaštva, Zakonom o planskom sistemu i Zakonikom o krivičnom postupku.

00:37:17 - Uglješa Mrdić: Uprkos reformama kojima su tužilaštva dobila jače garancije samostalnosti i potrebe samoprocene odgovornosti, izveštaj VJT-a za 2024. godinu pokazuje da praksa izveštavanja još uvek zaostaje novim institucionalnim okvirom i za evropskim standardima. Greko venecijanska komisija Evropska unija poglavlje dvadeset tri. Dakle, nejasno je i poreklo i obrada podataka. Iako je definisana jedinstvena evidencija za sva tužilaštva pomenuti izveštaj za 2020.

00:37:51 - Uglješa Mrdić: godinu ne prikazuje metodologiju, kriterijume za razvrstavanje predmeta, način konsolidacije podataka iz ostalih viših apelacionih tužilaštava i postupak verifikacije tačnosti. Bez opisa metodologije nije moguće proveriti pouzdanost statistike, trendova i zaključaka. Samim tim izveštaj ne ispunjava ni minimalne standarde transparentnosti po Zakonu o planskom sistemu. Dalje, uprkos obavezama iz zakona i Akcionog plana za poglavlje dvadeset tri, izveštaj za 2020. godinu u potpunosti ostaje na kvantitativnim pokazateljima broju predmeta donetih odluka i nerešenih-nerešenih predmeta, a izostaju kvalitativni pokazatelji.

00:38:36 - Uglješa Mrdić: Razlozi za obustave, analiza ukinutih optužnica, analiza neuspelih optuženja pred sudovima, uzroci dugotrajnih istraga i troškovima koje je Republika Srbija morala da isplati, koja je morala Republika Srbija da isplati usled neuspeha u postupcima. Dalje, kao posledicu imamo da bez ove analize nije moguće oceniti kvalitet profesionalnosti i zakonitost rada tužilaštva u 2024. godini, a pogotovo kad su u pitanju troškovi koje je Republika Srbija morala da isplati usled neuspeha u postupcima koje je vodilo tužilaštvo. Prema članu pedeset osam Zakona o javnom tužilaštvu za štetu koju nosilac javnotužilačke funkcije prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom, odgovara Republika Srbija, a ovog podatka nema u izveštaju Vrhovnog javnog tužioca. Dalje imamo i nedostatke analize složenih i visokorizičnih predmeta.

00:39:32 - Uglješa Mrdić: U izveštaju za 2024. godinu ne daje se analiza predmeta i trendovi u posebno prioritetnim oblastima, kao korupcije i visoke korupcije, organizovanog kriminala, privrednog kriminala, digitalnog i sajber kriminala, nasilja u porodici i maloletničkog kriminala. Izveštaj Vrhovnog javnog tužioca ne razdvaja jasno i detaljne podatke u ovim oblastima o toku istraga, dužini trajanja, fazama zastoja, broju optužnica po složenim predmetima, učinku posebnih odeljenja viših tužilaštava, radu Tužilaštva za organizovani kriminal i Tužilaštva za ratne zločine u 2024. godini. Ovo je posebno ozbiljan nedostatak jer su navedene oblasti prioriteti Republike Srbije, jasno definisane javnim politikama, većim brojem strategija, a i značajne su za evropske integracije.

00:40:25 - Uglješa Mrdić: Kao posledicu imamo nei-neispunjavanje javno postavljenih i jasno postavljenih prioriteta Republike Srbije, ali i gubitak sredstava iz EU fondova, za čije povlačenje je uslov dostizanje postavljenih ciljeva u poglavlju dvadeset tri. Dalje izveštaj za 2024. godinu ne prikazuje kretanje ključnih pokazatelja iz ranijih godina dvije hiljade dvadeset prva, dvije hiljade dvadeset druga i 2023., kao što su promene u broju istraga, trajanje postupaka, broj zastarelih predmeta, broj odbačaja i obustava. Bez logi-tuidalnih trendova ne može se procijeniti ni da li je došlo do napretka nakon reforme 2022. godine, kakav je uticaj reformi na rad Tužilaštva u 2023.

00:41:12 - Uglješa Mrdić: i 2024. godini, da li su sistemski problemi i dalje prisutni. Imamo ovde i problematično prikazivanje uspešnosti u 2024. godini. VJT u 2024.

00:41:25 - Uglješa Mrdić: godini naglašava procenat osuđujućih presuda, ali ovaj procentualni pokazatelj je bez konteksta, a pogotovo što izostaju jasni podaci za prioritetne oblasti korupcije i visoke korupcije, organizovanog kriminala, privrednog kriminala, digitalnog i sajber kriminala, nasilja u porodici i maloletničkog kriminala. Ovde nisu jasno prikazani ni podaci, tako da izostaje udeo sporazuma o priznanju krivice, broj optužnica vraćenih u tužilaštvu, broj i razlozi ukidanja presuda i broj oslobađajućih presuda. Imamo odsustvo jasne slike efikasnosti rada, sagledavanja trendova, problema i troškova. Ima, što se tiče pritužbi građana, nema jasnih pokazatelja. U 2024.

00:42:10 - Uglješa Mrdić: godini građani su podnosili pritužbe zbog dugih istraga, nepostupanja po prijavama, nedostatka informacija. Ipak, izveštaj ne pokazuje jasno pritužbe, predmete na koje se odnose, prosek vremena odgovora, mere koje su preduzete. Kao posledicu imamo gubitak poverenja građana u institucije. Dalje, nema podataka o ispunjavanju obaveza Vrhovnog javnog tužioca i Vrhovnog javnog tužilaštva, o obaveštavanju javnosti o stanju krimi-kriminaliteta, o pojedinim predmetima kada postoji povećan interes javnosti o toku postupka, uz poštovanje zakonom propisanih uslova, poštujući pretpostavku nevinosti i vodeći računa o zaštiti podataka o ličnosti, privatnosti i dostojanstva učesnika u postupku. Ovo je u suprotnosti sa zakonom i standardima poverenja građana u rad tužilaštva.

00:43:01 - Uglješa Mrdić: Imam odsustvo informacija koje javnost može i ima pravo po zakonima da zna. Dalje, erm-U skladu sa Zakonom o planskom sistemu, VJT nije jasno u izveštaju za 2024. godinu prikazalo konkretne ciljeve za 2025. godinu, merljive indikatore učinka, evaluaciju ciljeva iz 2023. godine.

00:43:25 - Uglješa Mrdić: Izveštaj Vrhovnog javnog tužilaštva za 2024. godinu, ove ne prikazuje jasno i sistematično u skladu sa propisima Republike Srbije, a dodatno dovodi do problema prilikom izveštavanja za Poglavlje dvadeset tri, gde se takođe zahtevaju jasni ciljevi i indikatori učinka. Kao posledicu imamo da nije moguće jasno izvršiti procenu da li je tužilačka organizacija napredovala i u kojim oblastima. Dakle, nemamo jasne upravljačke pokazatelje, jasni pokazatelj upravljanja predmetima u vezi prosečnog trajanja istrage po kategorijama, faze postupka sa najvećim zastojima i razlozima, broj zastarelih predmeta u 2024. godini, broj vraćenih optužnica, troškovi postupka.

00:44:09 - Uglješa Mrdić: Kao posledicu nije moguće identifikovati strukturalne probleme i dati jasnu ocenu pravca rada, potrebnih finansijskih sredstava i jasnog kadrovskog planiranja. Dalje, u izveštaju za 2024. godinu i dalje je prisutan opširan teorijski deo o nadležnostima, zakonskim okvirima i organizaciji tužilaštva, umesto da se jasno fokusira na probleme, rezultate, rizike i predloge rešenja. Nije moguće sagledati pravce rešavanja problema, kadrovsko i materijalno jačanje tužilaštva. Imamo odsustvo samo evaluacije.

00:44:48 - Uglješa Mrdić: Izveštaj VJT-a za 2024. godinu ne sadrži ni jedan segment samoprocene i samoocene, iako to traže evropski standardi. I GREKO evaluacije i Venecijanska komisija Saveta Evrope i EU preporuke u Poglavlju dvadeset tri. Odsustvo samoprocene i samoocenjivanja, samokritičkog uvida u rezultate, propuste i rizike je ozbiljan institucionalni problem. Prema međunarodnim standardima u samostalnom tužilaštvu, kao što je tužilaštvo u Republici Srbiji, se to smatra jednim od ključnih problema.

00:45:22 - Uglješa Mrdić: Bez samoprocene, vrhovno tužilaštvo ne pokazuje spremnost da identifikuje greške, spremnost da samo analizira šta nije urađeno dobro i za odgovornost pred građanima i u Narodnoj skupštini. U nedostatku samokritičke analize Vrhovnog javnog tužilaštva i vrhovnog javnog tužioca, ne može se videti kako sistem funkcioniše, koje faze postupka traju predugo, gde postoje proceduralne greške. Koji tipovi predmeta imaju najviše problema. Samim tim, nema mapiranja rizika, korupcije, curenja informacija, preopterećenost. Ne vidi se gde nedostaju kadrovi, ne-ne identifikuje se zašto optužnice padaju pred sudom, ne analiziraju se razlozi zastarelosti predmeta, tako da rizici ostaju prikriveni, a problemi se ponavljaju.

00:46:11 - Uglješa Mrdić: Evropska Unija, Savet Evrope, Venecijanska komisija i OECD zahtevaju da pravosudne institucije rade samoprocenu, transparentno objavljuju sopstvene slabosti, daju preporuke za poboljšanje. Ako to izostaje, izveštaj ne ispunjava standarde iz Poglavlja dvadeset tri i podložan je opravdanim kritikama u EU izveštajima. Izveštaj Vrhovnog javnog tužilaštva onda samo služi ispunjavanju formalne obaveze, a ne evaluaciji rada, što dovodi do zastoja u napretku Republike Srbije, kada su u pitanju GREKO evaluacije, dostizanje standarda Venecijanske komisije i preporuka EU u Poglavlju dvadeset tri. Kao posledicu imamo odsustvo samokritičke procene i samoocene. To ukazuje na odsustvo racionalnog planiranja i poboljšanja, do zamene suštine formom, gubitka suštine izveštavanja, nema transparentnosti, jasnih kriterijuma odgovornosti, napredovanja i izbora, kao i odsustva usklađenosti sa evropskim standardima.

00:47:17 - Uglješa Mrdić: Da zaključim. Izveštaj Vrhovnog javnog tužioca i Vrhovnog javnog tužilaštva Republike Srbije za 2024. godinu ispunjava formalnu obavezu izveštavanja, ali ne ispunjava uslove da bi se mogao usvojiti. Izveštaj ne usp-ne ispunjava svrhu izveštavanja, kao i standarde analitičnosti, transparentnosti, strateškog planiranja, kvalitativnog merenja učinka koje zahtevaju novi zakoni i evropske preporuke, metodologije prikupljanja i obrade podataka u skladu sa domaćim propisima i standardima EU u Poglavlju dvadeset tri. U izveštaju Vrhovnog javnog tužioca i Vrhovnog javnog tužilaštva Republike Srbije za 2024.

00:47:57 - Uglješa Mrdić: godinu nedostaju kvalitativni pokazatelji, naročito u složenim predmetima, kao što su predmeti vezani za korupciju, organizovani kriminal, nasilje nad ženama i decom, maloletnici i drugi-druge prioritetne oblasti. Nedostaje detaljno prikazan rad posebnih odeljenja i specijalizovanih tužilaštava. Nema prikaza višegodišnjih trendova za 2020., 2021., 2022., 2023., 2024. Nema jasno prikazanih pritužbi građana i postupanje po pritužbama. Nema analize identifikacije uskih grla i predloga rešenja.

00:48:36 - Uglješa Mrdić: Nedostaju jasni i merljivi ciljevi indikatori učinka za 2025. godinu u skladu sa Zakonom o planskom sistemu, strategijama Republike Srbije i Poglavlje dvadeset tri. Nedostaje samocena i efekti rada, a u skladu sa preporukama Evropske unije, Saveta Evrope, GREKO, Venecijanske komisije i OECD-a. Nema podataka o transparentnosti i zakonom propisane javnosti rada. Toliko od mene za sada.

00:49:05 - Uglješa Mrdić: I evo sada dajem reč drugima koji žele da se prijave za raspravu. Čini mi se da se prvi prijavio gospodin Janković.

00:49:14 - Uglješa Mrdić: (pauza, buka, trikotaz)Hoćete da sačeka? Pa, evo da sačekamo druge, pa onda odgovori da. Prvi je prijavljeni, jeste vi rekli gospodine Pavloviću? Hteli smo da samo jedno kratko pitanje l'... E, samo se ovde prijavite rekli ste mi malopre da, da bi vam- Ne valjda, ja sam samo kratko odgovorio.

00:49:31 - Uglješa Mrdić: Izvolite, gospodine Pavloviću. Zahvaljujem. Hteo sam samo jedno kratko pojašnjenje. Od gospodina Radosavljevića sve što ste govorili odnosi se na prvostepene presude. Da, da.

00:49:47 - Branko Pavlović: Zahvaljujem. Hteo sam samo jedno kratko pojašnjenje. Od gospodina Radosavljevića sve što ste govorili odnosi se na prvostepene presude. Da, da.Na prvostepene. Da, da, razumem tako i stoji u izveštajima, nego samo da se ne pravosnažne, nego prvostepene.

00:50:05 - Branko Pavlović: Zato što u momentu kada mi se čitamo njena izveštaji, nemamo u svakom predmetu takvu- U redu, uredu. Jasno je meni šta je, pa ću, nema potrebe za objašnjavanjem. Hvala vam najlepše. Dakle, ovako. Vrhovni javni tužilac je na toj funkciji od dve hiljade i desete godine.

00:50:23 - Branko Pavlović: I petnaestogodišnje upravljanje sistemom kao najodgovornije ličnosti ne može da se odvoji od njene ličnosti, što bi inače trebalo. Trebalo bi da razmatramo izveštaje nezavisno od ličnosti, ali kad neko petnaest godina upravlja sistemom, onda ne možemo, a da ne razmatramo i u kontekstu, naravno, poštujući samostalnost tužilačke funkcije i naravno bez ikakvog ulaženja u konkretne pitanja konkretnih krivičnih dela i tako dalje, ali ipak stvar je, eh, vrlo ozbiljna i treba je vrlo ozbiljno sagledati u jednom kontekstu. Naime, gospođa Dolovac dolazi na to čelo u trenutku kada trećina, oko trećine njenih kolega biva izbačena na ulicu. Na jedan skandalozan način, brutalno protivustavan i u vreme kada, to vi naravno mnogo bolje znate, počinje da se primenjuje novi krivični postupak koji uvodi tužilačku istragu, koji naglo povećava obim poslova koje tužioci moraju da rade. U toj situaciji smanjenja tužilaca za oko trećinu i povećanja opterećenosti ništa nije uradilo da tu situaciju popravi.

00:51:52 - Branko Pavlović: U procesu takozvane revizije reforme pravosuđa, da bi se ispravljalo, koje je od strane eh, potpuno nepristrasnih eh, posmatrača vrlo obrazovanih i stručnih, ocenjena kao travestija pravde. Ona takođe učestvuje u tom potpuno pogrešnom procesu koji će na kraju završiti i, naravno isto se odnosi na sudije, ali sad govorimo o tužilacima, u ogromnim budžetskim opterećenjima za Republiku Srbiju zbog protivustavnog i protivzakonitog postupanja. Onda ne možemo da razdvojimo rad i osnovu Vrhovnog eh, tužilaštva, budući da je ona, dok je bilo Državno veće tužilaca i predsedavala drugim organom koji je od odlučujuće važnosti za upravljanje sistemom. Ovde na čelu tužilačke organizacije kao tada republički tužilac, a ovde kao predsedavajući Državnim većem tužilaštva. Dakle, to je sjedinjavanje ogromne moći u rukama.

00:53:00 - Branko Pavlović: I šta smo dobili time? Dobili smo da u svim situacijama kada gospođa Dolovac oceni da nema većinu da bi njeni kadrovi koje predlaže bili izabrani, uopšte nema sednica Državnog veća tužilaštva. Više od godinu dana u-u istom periodu Visoki savet sudstva imao veliki broj sednica. Državno veće tužilaštva uopšte u jednom trenutku četrnaest meseci, bez ijedne sednice. Treba reći da tužilaštvo i danas u sistematizaciji ima za oko dve stotine više sistematizovanih mesta od broja tužilaca u organizaciji.

00:53:47 - Branko Pavlović: Dakle, postoji hroničan nedostatak tužilaca u odnosu na sistematizaciju. Kad je neko petnaest godina na čelu tog sistema nema ko drugi da bude odgovoran pr-, kao prvi, ne jedini, ali kao prvi u tom sistemu. Ali gde se naglo povećao? U Vojvodini, odakle gospođa Dolovac dolazi. Dakle, tamo je tužilačka organizacija povećala broj svojih tužilaca za četrdeset posto, a u Niškoj na teritoriji Niške apelacije je smanjen.

00:54:25 - Branko Pavlović: Bez ikakvog opravdanja u nekakvom naročitom porastu kriminala ili smanjenju kriminala u određenim regionima. Drugim rečima, eh, sistem upravljanja se vodi pre svega izbornim inžinjeringom. Da se biraju oni kadrovi koji će kasnije za Visoki savet Državnog veća tužilaštva, a to se sada prostire i nakon ustavnih promena Visoki savet tužilaštva, podržati ono što gospođa Dolovac želi, a ne upravljanja sistemom kao sistemom. Dakle, ono što sam hteo da ukažem ovde i zato sam postavio ovo pitanje, to je odnos javnosti prema rezultatima rada i ugledu tužilačke funkcije.Dakle, javnost interesuje koje pravno snažno osuđen. Od onog postupaka koji je pokrenuto, koliko se stiglo do kraja, koliko se stiglo do ishoda.

00:55:34 - Branko Pavlović: Izveštaj nema kategoriju pravnosnažnosti, uopšte nema. Prema tome i u drugom delu izveštaj prati samo šta je bilo sa žalbama koje su tužioci izjavljivali, a ne prati šta je bilo sa uspešnosti žalba gde je odbrana bila uspešna i u-u meri u kojoj je bila uspešna u svoj žalbama, tako da ne daje mogućnost da mi vidimo šta se stvarno tu događalo. Dakle, na neki način tužilaštvo može da kaže, pa evo i sud misli što i ja, ali to sa stanovišta borbe protiv kriminaliteta, to je birokratski dobar odgovor. Ako grešim, ne grešim samo tužilaštvo, greši i prvostepeni sud, ali to nije odgovor na potrebe građana, da ima tačan i jasan sliku oko toga, naročito u ovim najkrupnijim i najvažnijim predmetima, gde kao što znamo, zbog neosnovanih optuženja, tek su tu izdvajanja iz budžeta za naknadu štete enormna, enormna. Dakle, mi smo imali, još nije završeno, ali završiće se samo u jednom predmetu jedne greške.

00:56:50 - Branko Pavlović: Građani Srbije će platiti oko četrdeset pet miliona evra. To što se dogodilo da li je tu učestvovao i sud? Jeste. Neka želi. Jeste, ali je činjenica da su promašaji spektakularni, ogromnih razmera i sa ogromnim postupcima.

00:57:13 - Branko Pavlović: Osnovna stvar na kraju je da poverenje građana u tužilaštvo je na vrlo niskom nivou. Jedanput zato što nema ove odnosa prema pravnosnažnosti i drugi put zato što, to istina krivični postupak, to smo mi zakonodavci krivi, je predvideo da kod odbačaja više nema sudske kontrole i u toj masi odbačaja praktično građani imaju osećaj da nije zadovoljena pravda, tako da je to inače loše rešenje. Da kažem da je tužilaštvo krivo, ali bi moralo da vodi računa, makar Vrhovno tužilaštvo u svojoj analizi, iako nije stiglo do njega, ali u nekoj svojoj analizi, u nekim važnijim slučajevima, zašto je došlo do odbačaja i zašto je toliki broj desetina hiljada prijavljenih stvari koje na kraju završavaju da naročito kod NN lica, da se ništa na kraju nije dogodilo. Dakle, poverenje građana za nizak nivo poverenja građana, gospođe Doloac mora da snosi najveću moguću odgovornost i u ukupnom radu se praktično pretvorilo u to pitanje njenog opstanka i nastavka vladanja, r-rukovođenja Tužilačkom organizacijom, koja se zbog nedostatka podrške svo-svela na ono što je bilo za nju najvažnije, a to je podrška stranaca. I to je taj kontinuitet između vlasti pre 2012.

00:58:55 - Branko Pavlović: i posle i ova vlast je u dva navrata glasala za gospođu Dolač sa istim tim velikim podrškom inostranstva koje ona ima i u tom raskoraku između nepoverenja građana i velikog poverenja stranaca mislim da narodni poslanici moraju da stanu na stranu građana zbog značajno dokazanih loših upravljanja sistemom i slažem se sa time da treba ne prihvatiti ovaj izveštaj. Mi, naravno, niti smo nadležni, niti donosimo odluke o-o nekakvim razrešenjima, ali možemo da iskažemo svoj politički stav u oceni da ovako kako je nije dobro, za šta gospođa Dolac snosi daleko najveći deo odgovornosti. Hvala.

00:59:50 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem, gospodine Pavloviću. Pre nego što dam reč narednom govorniku, samo bih želeo da, sad ste me podstakli svojim izlaganjem da iznesem ovde pred prisutne naše goste i članove Odbora, narodne poslanike i predstavnike medija određene podatke. Odštete isplaćene onima koji su nepravedno optuživani u procesima koje je vodilo Tužilaštvo za organizovani kriminal, koji su proveli po godinu i duže u pritvoru, a koji su oslobоđeni najbolje se vidi u nekoliko slučajeva. Slučaj stečajne mafije četrdeset tri miliona evra, slučaj đubretarske mafije trideset osam miliona evra, slučaj Luka Beograd četrdeset jedan milion evra, slučaj Miroslav Mišković trideset miliona evra. Dakle, sama ova četiri slučaja sto pedeset dva miliona evra, dakle oštećen budžet Republike Srbije, to jest iz budžeta Republike Srbije moralo da se plati.

01:00:47 - Uglješa Mrdić: Dakle, tok je izgubio još desetak drugih slučajeva. U budžetu za 2026 godinu samo za plate zaposlenih u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal i njihove troškove predviđeno je petsto tri miliona osamsto četiri hiljade dinara, odnosno četiri zarez tri miliona evra. Ako znamo da će do kraja godine penzija da bude četristo trideset sedam evra-Oprosječna penzija. To znači da, uhm, samo za te plate u toku može da se isplati devet hiljada 839 penzija. Za pare koje smo zbog lošeg rada (kašalj) Tužilaštva za organizovani kriminal isplatili iz budžeta, dakle na ime odšteta iz budžeta, moglo je da se isplati trista četrdeset sedam hiljada osamsto dvadeset šest penzija.

01:01:37 - Uglješa Mrdić: Da ne govorim o tome koliko je za tu sumu od sto pedeset dva miliona evra u Srbiji moglo da se izgradi škola, vrtića, bolnica, puteva- I raznih infrastrukt-- tako je, stadiona. Bravo! Dakle, za to stanje je najodgovorniji, najodgovornije Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i onaj koji se nalazi na čelu, to je Mladen Nenadić. A za loš rad tužilaštva, naravno, najodgovornija je gospođa Dolovac kao vrhovni tužilac. Ja bih samo podsetio i ukazao na još određene stvari, a evo tu može da me ispravi gospodin Miljko Radisavljević.

01:02:16 - Uglješa Mrdić: Vi, gospodine Radisavljeviću, nećemo sad o prethodnim funkcijama, nemojte mi zamerati, uzimam kao primer, vi kad ste bili specijalni tužilac za organizovani kriminal, čini mi se da ste držali konferencije za novinare i izdavali saopštenja, što nije slučaj sa Mladenom Nenadićem, koji izdaje saopštenja samo kada treba da napadne i kritikuje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, ministra pravde Nenada Buića ili moju malenkost. Dakle, imamo totalno netransparentan rad tužilaštva. Ne pamtimo kada smo zadnji put čuli glas vrhovnog tužioca Zagorke Dolovac, kad je održala neku konferenciju za novinare, kad je Mladen Nenadić održao neku konferenciju za novinare. Dakle, toga nema. Nekada je bilo i vi to možete, gospodine Radisavljeviću, da posvedočite.

01:03:05 - Uglješa Mrdić: Šta god ja mislio o nekim prethodnim republičkim tužiocima ili tužiocima za organizovani kriminal, držane su neke konferencije za novinare, nekad redovno, nekad neredovno, ali su držane i bila su saopštenja. Lično ja, kao narodni poslanik Srpske napredne stranke i kao predsjednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, mnogo pitanja sam poslao tužilaštvu, postavio na sednicama Odbora u vidu poslaničkih pitanja, slao razne dopise, nikakav odgovor. Krivičnu prijavu, a nećemo sad pojedinačno o predmetima, čak i krivičnu prijavu kad sam podnosio, nisam dobijao odgovore. Da bih dobijao ja neke odgovore od tužilaštva, morao sam i da štrajkujem glađu. Dakle, e-očigledno ne znam i-i da sam umro, n-ne bi poslije smrti dobio odgovore.

01:03:55 - Uglješa Mrdić: Dakle, samo želim da građani Srbije znaju kako se zatvorilo-. Molim? Kako se zatvorilo to Vrhovno tužilaštvo sa dobrim delom i imamo situaciju da se takvim delovanjem, što zaključuje i stručna javnost i moje kolege poslanici, da imamo situaciju da se tužilaštvo, dakle deo tužilaštva, oteo države Srbije. Dakle, kada neko nešto traži zakonodavne ili izvršne vlasti, vi nas kritikujete, n-nama ne odgovorite. Sad mi radimo u skladu sa Ustavom Srbije.

01:04:31 - Uglješa Mrdić: E sad, ovo što je rekao i gospodin Pavlović, mene ne interesuje podrška iz inostranstva, da li Vrhovni tužilac ili Tužilac za organizovani kriminal ima nečiju podršku iz inostranstva. Mene interesuje samo Ustav Republike Srbije i zakoni Srbije. A to da li vi iz Vrhovnog tužilaštva čekate, ili drugih delova tužilaštva, čekate međunarodnu podršku, izvinite, to nije u skladu s Ustavom. Napustite tužilačke funkcije pa se bavite politikom, pa-- ali opet ni tu nije jasno da slušate neke strane sugestije. Imamo Ustav Republike Srbije, zakone Srbije i stvari su jasne, a ovo se slažem sa kolegama da nismo mogli da dobijemo saopštenje od Tužilaštva niti odgovor, a ne pamtimo, evo ispravite me ako grešim, kada ste održali neku konferenciju za novinare o najbitnijim stvarima u državi.

01:05:27 - Uglješa Mrdić: A pošto sam i sam u uvodnom izlaganju govorio o Evropskoj uniji i o poglavlju dvadeset tri, ja bih vas samo podsetio, a mislim da vi iz tužilaštva vrlo dobro znate na koji način funkcionišu tužilaštva u Belgiji, Holandiji, Francuskoj, Španiji, Poljskoj, Austriji, kako se biraju tužioci, kako tužioci podnose izveštaj, kakva je uloga predsednika države ili u slučaju Kraljevina kralja, kakva je uloga ministra pravde, Vlade Srbije ili parlamenta u Nemačkoj, Bundestaga i tako dalje. I kako se ne samo uvažava mišljenje, nego se i drži do mišljenja, i to je i ključno mišljenje i predlog od strane nekoga iz izvršne i zakonodavne vlasti. A ovde, u slučaju Srbije, mi ne smemo maltene javno da spomenemo reč "tužilaštvo" jer smo onda izloženi napadima od strane medija sa kojima vi usko sarađujete. Nećemo sad da govorimo o imenima iz tužilaštva koji to direktno rade. Ili dobijem lično ja, uhm, u nekoliko navrata saopštenje potpisano "Tužilaštvo za organizovani kriminal" kako sam se ja usudio kao predsjednik Odbora za pravosuđe i narodni poslanik da komentarišem rad tužilaštva.

01:06:43 - Uglješa Mrdić: Ja nisam komentarisao u javnosti određene slučajeve koje radite. Ja sam komentarisao rad i krivičnu prijavu koju sam ja podneo. Toliko, zahvaljujem.

01:06:57 - Uglješa Mrdić: Sledeći se, evo, sledeći se- Da li ćemo dobiti priliku da odgovorimo na pitanja?

01:06:59 - Uglješa Mrdić: Evo možete, evo možete vi da odgovorite, pa onda je kolega Nikolić Dragan.

01:07:05 - Zorica Stojišić: Da, ja bih samo kratko prvo da se osvrnem- Samo da se prijavim, jel tako? Da? Sve je OK? E, dobro.

01:07:17 - Zorica Stojišić: Uhm, prvo da se osvrnem na prvi deo vašeg, uhm, ovaj-Erm, vaše komentarisanje izveštaja, opet bih ukazala, erm, članovima odbora da se upoznaju sa članom dvadeset i četiri Zakona o javnom tužilaštvu, gde se isključivo kaže da vrhovni javni tužilac nije odgovoran Narodnoj skupštini za postupanje u pojedinom predmetu i da izveštaji koji vrhovni javni tužilac podnosi Narodnoj skupštini ne može sadržati informi-informaciju o postupanju Javnog tužilaštva u konkretnom predmetu. Erm, 'nači, izveštaj koji se dostavlja Skupštini je prikaz rada, erm, javno tužilačke organizacije. Kada govorimo o načinu na koji je sačinjen izveštaj Zakonom o javnom tužilaš-Zakonom o Visokom savetu tužilaštva je propisano da oni dostavljaju i sačinjavaju uputstvo o sačinjavanju i načinu izveštaja. Koliko sam ja instrukcije-koliko sam ja upoznata, erm, to uputstvo je u toku, imajući u vidu kada je novi zakon donet i jedan i drugi. Erm, to je vrlo obimna, erm, obimna materija i to će se upravo raditi u skladu sa onim što je narodni poslanik rekao.

01:08:38 - Zorica Stojišić: Erm, dozvolićete mi da prosto kažem da, erm, ovde kao da nismo došli da prezentujemo izveštaj, erm, javno tužilačke organizacije, nego se komentariše ličnost vrhovnog javnog tužioca, ko god to bio.

01:09:03 - Uglješa Mrdić: Ovo je, erm, predstavljanje- Ček' jel to ne smemo da spomenemo ime Zagorke Dolovac?

01:09:05 - Zorica Stojišić: Ne, ne, ne, ne, nego samo, erm, predstavljanje izveštaja rada javno tužilačke organizacije.- ? Naravno, svako tužilaštvo, naročito zadnjim zakonom, oni su samostalni u vršenju svoje funkcije.

01:09:24 - Uglješa Mrdić: Niko od njih nije ukazao na neprimereni uticaji, erm, javnja-javnja- Da li su samostalni od države Srbije?

01:09:26 - Zorica Stojišić: Erm, u to ne ulazim. To ne ulazim. Ja, mi smo ovde došli da predstavljamo izveštaj o radu koji je vrlo obiman. Kada ste nam napomenuli da nema statistike i nema prikaza vezano za odnose postupanja tužilaštva od dve hiljade do dve hiljade, zaključno sa dve hiljade četvrtom godinom, ja bih opet članove Odbora, a i da javnost bude upoznata. Znači, u zadnjem izveštaju, mada je to i u ranijim izveštajima, ali pominjem zadnji izveštaj iz dve hiljade dvadeset četvrte godine, dijagramima precizirano od dve hiljade dvadesete za svaku aktivnost propisanu Zakonikom o krivičnom postupku, postupanje rada i kako su tekli tokovi podizanja optužnica, koliko ima žalbi od dve hiljade dvadesete do zaključno sa dve hiljade dvadeset četvrtom godinom.

01:10:23 - Zorica Stojišić: Poseban deo izveštaja odnosi se na Sporazum o priznanju krivičnog dela. U tom delu izveštaja tačno je navedeno za koja dela u statističkom prikazu po delima, u kojoj fazi postupka, na čiju inicijativu i kako se okončao sporazum u statističkom delu na kraju izveštaja, po svakom krivičnom delu, po svakom. Da ne govorim o tuži-o tužilaštvima u kojima je formirano posebno odeljenje za borbu protiv korupcije, za suzbijanje korupcije. Pa ja mislim na dvadeset strana i u statističkom delu po delima je određeno i navedeno koje tužilaštvo, za koja krivična dela, koji svaku radnju zakonom propisanu su preduzeli i kako je, kako je, kako se to okončalo. I kada govorimo o pravosnažnim presudama, pitanje pravosnažnosti presuda i statistike vezane za pravosnažne presude su sudski deo izveštaja i oni se nalaze u izveštajima suda i mi nemamo podatke u momentu sačinjavanja izveštaja.

01:11:37 - Zorica Stojišić: U većini predmeta nisu nam ni dostavljene drugostepene odluke. Iz tog razloga mi i ne možemo imati tačne podatke. Možemo navesti, ali oni ne bi bili tačni.- ? Ne, ne donesu se izveštaji o radu.Da.

01:11:57 - Zorica Stojišić: Imajući u vidu da je Tužilaštvo organ gonjenja, a kako je se na kraju koja odluka doneta, to ti izveštaji se mogu jedino videti iz izveštaja o radu, erm, sudova. Ovaj drugi deo, ovaj prepuštam kolegi Miljku Radisavljeviću da se pusti.

01:12:23 - Uglješa Mrdić: Ja sam samo tehnički deo pokušala da pojasnim članovima Odbora i ovaj narodni poslaniku.- Zahvaljujemo, zahvaljujemo gospođi Stojišić. Ja ostajem pri onim kritikama koje sam izneo. Erm, gospodin Radisavljević i nek se pripremi gospodin Nikolić Dragan, pa onda Verica Milanović, pa onda Biljana Ilic Tošić. Gospodine Radisavljević, izvolite.

01:12:43 - Miljko Radisavljević: Hvala predsedavajući. Ja bih se nadovezao na deo priče, odnosno izlaganja koleginje koji zove se Stojišić. Čini mi se da vaše primedbe koje se odnose na pojedine delove izveštaja ili se niste detaljno upoznali sa tim separatima ili je nešto drugo u pitanju.

01:13:04 - Uglješa Mrdić: Dakle, kada govorimo o tome.- Detaljno sam se upoznao.

01:13:06 - Miljko Radisavljević: Evo odmah.- Dozvolite mi da ja samo iznesem izveštaj.

01:13:07 - Uglješa Mrdić: Dobro, dobro.

01:13:09 - Miljko Radisavljević: (overlap 00:06:36) Dakle, ako pogledate izveštaj za sve ove godine naćete eksplicitno delove koji se posebno odnose na posebna odeljenja za suzbijanje korupcije, erm-Na krivična dela protiv porodice s elementima nasilja imaćete poseban separ. Ima, postoji poseban separat koji se odnosi na rad Tužilaštva za organizovani kriminal, Tužilaštvo za ratne zločine. Dakle, rekao bih da deo vaše primedbi koje se odnose na podatke koji su prezentovani i zamerku da nisu sadržani svi podaci koji govore o delovima sistema javno tužilačkog, čini mi se da ne stoje. To je makar moja-moje-moje obs-observacije i moje-moje zaključivanje. Ono što mislim da je mnogo ozbiljnije i što je mnogo važnije, to se tiče vaših primedbi da tužilaštvo radi po nalozima, pogotovo po nalozima iz inostranstva.

01:13:55 - Miljko Radisavljević: Mislim da je to jako opasna teza i da zapravo ja kao tužilac ne mogu nikog da složim sa tim navodima. Ja sam imao zadovoljstvo da sarađujem sa, sa kolegama iz inostranstva i vraćam se na vaše izlaganje koje se odnosi na odnos sa javnošću. Imao sam prilike da vidim kako funkcionišu ta tužilaštva i ne samo da vidim kako funkcionišu, već da budem deo zajedničkih predmeta, zajedničkog rada. I moram da priznam sa velikim zadovoljstvom da su svi ti predmeti koje sam radio sa kolegama iz inostranstva i koje danas radimo sa kolegama iz drugih zemalja, dakle krivična dela s elementom inostranstvi, po pravilu završavana jako uspešno i da je rad tužilaštva u tim predmetima našeg srpskog tužilaštva više nego pozitivno ocenjivan. Dakle, nije mi nepoznato i zato s ponosom kažem da su ti predmeti koje smo radili sa kolegama iz drugih zemalja, eh, nešto čime Srbija može da bude ponosna i zadovoljna.

01:14:48 - Miljko Radisavljević: Konačno, eh, i komentari kolega iz drugih zemalja na naš rad u okviru svojih struktura su jako pozitivni i svaki put kada smo imali prilike da sarađujemo, imali smo dobar dobar dobar odziv i dobre rezultate. Tužioci su u ovoj zemlji, barem ono što ja znam, a mislim da znam dosta od toga, posle četrdeset, četrdeset godina provedenih u tužilaštvu, eh, rade isključivo po zakonu. To je njihova obaveza, to je njihovo pravo i dužni su da svaki put, svaku svoju odluku zasnuju pre svega na zakonu i isključivo na zakonu. Mi svoju obavezu postupanja po zakonu, krivično gonjenje počinilaca krivičnih i drugih krivičnih dela, ali i zaštitu javnog interesa, čini mi se da radimo na način koji u ovom momentu može biti pozitivno ocenjen. Eh, da li je odnos sa javnošću dovoljno dobar ili nije?

01:15:44 - Miljko Radisavljević: Da li treba nešto promeniti u tome? Verovatno da. Eh, ali moram da priznam da je na svakom rukovodiocu Tužilaštva da proceni kako će se obrać-obraćati javnosti, kako će komunicirati i kako će obaveštavati o svom radu. Moram da napomenem da zamerka koja se odnosi na Vrhovno javno tužilaštvo po pitanju obaveštavanja o pojedinim značajnim predmetima prosto ne stoji. Javno tuž-Vrhovno javno tužilaštvo n-ne može da izveštava o radu i postupanju u kon-konkretnom predmetu bilo kog drugog tužilaštva.

01:16:19 - Miljko Radisavljević: Obaveza je mi ih zovemo prvostepenih tužilaštava, dakle tužilaštava koja duže predmete, koja vode istrage, koja odlučuju o krivičnim prijavama i kasnije zastupaju na sudu svoje optužnice. Na njima je procena da li će se vod-određenom predmetu obratiti javnosti, na koji će način to učiniti i da li je to nešto što zadovoljava interes javnosti da zna šta Tužilaštvo radi i kako postupa. Dakle, (kašalj) i ako postoji ta primedba, molim vas nemojte je razigravati za rad Vrhovnog javnog tužilaštva jer Vrhovno javno tužilaštvo po slovu zakona ne može davati takve podatke javnosti.

01:16:56 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem. Je-je l' još? Zahvalju-zahvaljujem, gospodine Radisavljeviću. Samo kratak komentar pre nego što reč dam gospodinu Draganu Nikoliću. Ja nisam rekao da vi radite po stranom nalogu, ali nemojte sada da veličamo neke istrage i slučajeve koje je Tužilaštvo dobro odradilo.

01:17:17 - Uglješa Mrdić: Pa sad najbolje da Tužilaštvo nije radilo ništa decenijama. Dakle, što se tiče međunarodne saradnje, znam tačno na šta mislite, na neke obračune sa narkokriminalnim klanovima, zajedničke akcije hapšenja i tako dalje. Pa normalno da to mora da postoji. Tako je u celom svetu. Najbolje bi bilo da Tužilaštvo posle određenih obaveštajnih bezbednosnih podataka koje je dobilalo-dobijalo od stranih, u ovom jednom slučaju američke službe i njihovih istražnih tih organa, da niste ništa preduzeli.

01:17:47 - Uglješa Mrdić: Pa naravno da ste odradili da je bilo dobrih rezultata. Ali ja sam ovde konkretno naveo loše rezultate koji su doveli do toga da se napravi šteta sto pedeset dva miliona evra na četiri slučaja. Drugo, što se tiče stranog naloga, nisu to moje reči. To su reči vaših kolega. Treći tužilac, treći osnovni tužilac u Beogradu, Ivana Pomoriški Stoiljković je sada rekla: "Videćete vi od stranaca."

01:18:13 - Uglješa Mrdić: Jesam to rekao ja ili ona? Videćemo mi od stranaca, žalićemo se strancima. To vaše kolege govore iz Tužilaštva, videćemo mi od stranaca. Znači vaše kolege nama prete strancima jer su povezani sa strancima. Nek oni to objasne šta to znači.

01:18:33 - Uglješa Mrdić: Drugo, cela Srbija, ko je god gledao one kanale i sednice Visokog saveta Tužilaštva, imali smo prilike da gledamo određene situacije koje podsećaju na cirkus, a deo na ozbiljnu sednicu. Dakle, to je sve. To su sve reči vaših kolega. Nisam ja išao u Sjedinjene Američke Države da se sastajem sa istražnim organima SAD-a oko slučaja Generalštab i oko pripreme hapšenja predsednika Srbije Aleksandra Vučića i tamo govorio svašta, pa čak ste spominjali neko svedočenje Trampa, nego vaš kolega tužilac Mladen Nenadić. Dakle, nemojte meni da stavljate reči u usta što vaše kolege govore.

01:19:14 - Uglješa Mrdić: Gospođa Dolovac se sastajala na teritoriji Belgije, Velike Britanije-Ne, ima veze, ima veze jer sam prozvan iz Sjedinjenih Američkih Država. Sačekajte, dobićete reč. Dakle- Evo sada. Ja samo želim da kažem, nije saslušanje, nego samo želim da kažem da sam ja izneo podatke koje sam dobio, a vaše kolege se ponose svojim kontaktima sa strancima i rad po nalogu stranaca. Zahvaljujem.

01:19:42 - Uglješa Mrdić: Gospodin Nikolić se javio za reč. (pauza) Da, da, gospodin Nikolić uzvraća.

01:19:52 - Dragan Nikolić: Hvala vam predsedniče Odbora. Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici medija, predstavnici Vrhovnog tužilaštva. Ja sam kao narodni poslanik posebno povređen time što vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac nije pristupila, da nam da izveštaj za 2020. do 2025. godine, jer je ona personifikacija tog Tužilaštva.

01:20:35 - Dragan Nikolić: Ona je neko ko je prvi među jednakima. Međutim, očigledno da je shvatila da i nema neku obavezu da pristupi ovom Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Čuli smo vaše opravdanje.

01:21:14 - Dragan Nikolić: Ne želim da kažem da bilo ko, koga od vas kao svoje cenjene kolege želim da unizim, ali opravdanje da je juče dobila poziv i da ima preče obaveze, apsolutno ne može da se- Ne, nije preče, nego već zakazane. (...) preče bilo.

01:21:22 - Uglješa Mrdić: Ja bih vas zamolio. Ja, ja mogu da razumem, odnosno ne mogu da razumem, ali mogu da shvatim da neke vaše kolege ne poštuju rad zakonodavne vlasti, znači Skupštine, ali molim vas, gospođo Stojišić, vi poštujte. Ja mogu da razumem da ne poštuju i Dolovac i Nenadić, ali dajte, poštujte vi. Hvala. Izvolite, gospodine Nikoliću.

01:21:46 - Dragan Nikolić: Navodno je dobijen poziv juče i onda gospođa Dolovac nije mogla da pristupi na, na ovu sednicu. Pa evo, ja sam kao narodni poslanik dobio poziv također juče u isto vreme kada i ona, pa sam iz Ranja došao, prešao trista pedeset kilometara, ceneći i ovaj dom i uvažavajući sve vas koji ste došli da nam pokažete šta je to Tužilaštvo radilo za ove četiri i po godine. Za mene je ovo čin dubokog nepoštovanja zakonodavne vlasti, dubokog nepoštovanja ovog Odbora za ustavna pitanja, ovog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ja sam u ovom odboru od 97. godine sa prekidima i od tada i uvek kada sam bio vrhovni tužilac, odnosno tada republički tužilac, je bio obavezan da na sednice dođe, da pokaže poštovanje prema ovom visokom domu.

01:22:51 - Dragan Nikolić: Međutim, izmenama odredaba Ustava u oblasti pravosuđa 2022. na 2003., protiv koje sam ja lično i profesionalno bio i duboko sam ubeđen da je napravljena greška, Tužilaštvo se osamostalilo u tolikoj meri da je počelo da liči na četvrtu granu vlasti. Znači, osim zakonodavne, ove izvršne i sudske, sada imamo i četvrtu granu vlasti ili neko teži ka tome da to bude četvrta grana vlasti koja će se postaviti iz nas, iznad svih nas. Zahtev Tužilaštva da se formira nekakva tužilačka policija bi predstavljala zadnji udarac na slobodu građana. Značilo bi da bi Tužilaštvo, da bi Tužilaštvo moglo da upravlja životima svih nas, da odlučuje o našoj slobodi i neslobodi, da pritvara, odnosno lišava slobode svakoga ko mu se ne sviđa.

01:24:10 - Dragan Nikolić: Pa bih ja sad nekako i gospođu Dolovac uporedio sa Laurom Koveši ili kako se već zove iz Rumunije, koja je dizana u nebo tako što je idealizovana njena uloga u borbi protiv kriminala. U ono vreme kada nisam znao šta je suština njenog delovanja i kada sam se upoznao, shvatio sam šta je zapravo ona radila i u čijim rukama je bila. U Rumuniji je, su hapšeni svi koji su bili euroskeptici. Svi su oni lišavani slobode i skoro u stoprocentnim, u stotinu procenata su svi oslobođeni. Ali ima jedan znak uzvika, a to je da svako ko je lišen slobode od strane gospođe Laure više nije mogao da se bavi politikom, što je bio i cilj.

01:25:02 - Dragan Nikolić: I taj zakon samo fali u Srbiji da bi i naša Laura Koveši mogla da to čini. Ja se nadam i podržavajući sve ovo što su kolega Pavlović i kolega Mrdić rekli, da je Tužilaštvo u velikom problemu, a ti problemi su nastali još 2010. godine i sa onom čuvenom reformom pravosuđa. Ja-Tada su i postojala nekakva merila, odnosno malo kasnije smo ih usvojili, a to su stručnost, obučenost i dostojnost za obavljanje funkcija. Ali 2010.

01:25:39 - Dragan Nikolić: godine u tužilaštvu, pošto je jedna trećina vrlo ozbiljnih, dokazanih stručnih ljudi uklonjena iz tužilaštva jer se nekome nije dopadala, a u tužilaštvo su ušli oni koji su od opštinskih odbora tadašnjih stranaka na vlasti dobijali zeleno svetlo u smislu mi smo za njega, zato što je on i njegova porodica podržavali našu politiku, glasali su za nas i to su naši ljudi. Da se radi o stručnim ljudima, da su ljudi obučeni, ne bi se kroz optuženje takozvane stečajne, pa onda đubretarske mafije, pa onda onog ministra bivšeg Bubala, pa onda Stanka Subotića Caneta, pa onda Zlatara, pa onda Miškovića i tako dalje, i tako dalje. Sve gola oslobađajuća presuda. Za sve to je iz republičkog budžeta, zapravo od novca koji svi uplaćujemo u budžet Republike Srbije dato na osnovu štete za pritvor sto pedeset i dva miliona eura. Pošto sada u Vranju se gradi jedna škola koja vredi pet miliona evra i koja će biti najbolja i najlepše i najopremljenija škola na Balkanu.

01:26:57 - Dragan Nikolić: Ako prevedemo na ovo, to bi otprilike bilo trideset i nešto škola širom Srbije koje bi bile najbolje i najlepše i najbolje opremljenije, najbolje opremljene od svih škola na Balkanu. To je ona direktna šteta zbog određivanja neosnovanog pritvora, a nakon oslobađajućih presuda. A gde su troškovi advokata koji su enormni u tim postupcima, imajući u vidu težinu krivičnog dela, imajući u vidu advokatsku tarifu koja je za te slučajeve, prosto rekao bih fantastična. Pa mi nije jasno ko je branio ove ljude iz stečajne mafije, đubretarske, Bubala, Stanka, Subotića Caneta. Da li advokati ili tužioci koji su takve optužnice pisali, koje su padale kao kruške i praktično smo mi kao država pretrpeli ogromnu štetu.

01:28:01 - Dragan Nikolić: Ne bih rekao da je pad oslobađajućih, da je trend u padu oslobađajućih presuda. Mislim čak da je suprotno i mislim da sada, kada se vodi jedan od najznačajnijih slučajeva koji je započeo nesrećom prvog novembra 2024. godine u Novom Sadu, ovoliko nesnalaženje pod znacima navoda, ovolika nespretnost, ovolika aljkavost u optuženju, pa vraćanje optužnice, pa dopuna istrage, pa ne saslušavanje onih ljudi koji su direktno učestvovali i garantovali bezbednost te železničke stanice, samo pokazuje da tužilaštvo koje treba da bude i kako njegov naziv kaže, javno tužilaštvo prerasta u privatno tužilaštvo otuđenih centara moći. Nekoliko ljudi u hijerarhiji u tužilaštvu, počev od vrhovnog, apelacionih, viših, osnovnih. Jednostavno je izgrađena jedna infrastruktura na čelu sa gospođom koja već petnaest godina žari i pali, vedri i oblači u našem tužilaštvu.

01:29:23 - Dragan Nikolić: I ja kao narodni poslanik mislim da građani Srbije to ne zaslužuju. Građani koji su glasali za mene da budem narodni poslanik mi kažu i poručuju da izveštaj koji ste vi danas podneli ne treba prihvatiti i ja ću kao narodni poslanik, ponavljam u petom mandatu, kao narodni poslanik, koji je po profesiji advokat već trideset i devet godina, glasati protiv ovog izveštaja i probati da neke ljude probudimo, da neke ljude stavimo tamo gde im je mesto, da svi moraju da poštuju zakonodavnu vlast, da svi moraju da poštuju izvršnu vlast, kao što i mi pokazujemo duboko poštovanje prema sudskoj vlasti, ali ne i prema četvrtoj grani vlasti koja pokušava sada nekim rudimentom da se stvori i odvoji potpuno od države i stavi u ruke i u interes nekih drugih koji su van granica ove države. Hvala vam srdačno.

01:30:33 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem, gospodine Nikoliću. Sledeća prijavljena je gospođa Verica Milanović, poslanička grupa Stranka centar, s-srce. Izvolite, gospođo Milanović.

01:30:43 - Verica Milanović: Zahvaljujem. Eh, poštovani predstan-predstavnici Višeg javnog tužilaštva, kolege poslanici, ja vas pozdravljam. Da, juče smo dobili poziv za ovu današnju sednicu eh, sa dnevnim redom Izveštaj Republičkog javnog tužilaštva za pet godina. Izveštaji, svi ti izveštaji eh, imaju više od tri hiljade strana, tako da je pitanje za predsednika Odbora zašto su ovi izveštaji stajali u fioci pet godina i sada se pravimo da smo potrešeni tim izveštajima kao nešto ste analizirali, nešto zapazili...Gde je bilo sreće da jedan po jedan izveštaj analiziramo te samo tako može da, dobro da se sagledaju problemi koji postoje, nego sad imamo tri hiljade strana izveštaja i treba da glumimo ovde, da smo potreseni stanjem, ovim stanjem, onim, a u stvari se radi o nečem sasvim desetom. Eh, ja sam uspela nešto da pogledam iz ovih eh, izveštaja.

01:31:55 - Verica Milanović: Međutim, mislim da sada su najmanje bitne brojke. Bitne su dve stvari. Želim direktno da se obratim predsednicima javnog tužilaštva. Da kažem gospodo, građani nisu zadovoljni vašim radom. Od vas zaista očekujemo mnogo više rada, mnogo više odgovornosti i ono što je najbitnije mnogo više transparentnosti.

01:32:20 - Verica Milanović: Ja vas molim da budete samostalni u svom radu. Znam da nije teško, to vidimo sada i na ovom odboru, da znam da nije lako. Preteško će biti, biće još teže, ali eh, to pravo vam daje i Ustav i obavezu. Eh, druga stvar koju želim da ovde istaknem jeste ogroman uticaj i na pravosuđe i na posebno Javno tužilaštvo u posebno eh, u nekih par meseci, par meseci, par zadnjih meseci, a u danima ispred nas je to baš izraženo, izraženo. Eh, tužilaštvo za organizovani kriminal naložilo je privođenje dva ministra vezano za slučaj Generalštab.

01:33:18 - Verica Milanović: Policija je odbila da postupa. Policija je zabranila tužiteljki da radi uviđaj u Ćacilendu i priznala da ni njima tamo dostup i pristup nikakav nije dozvoljen. Predsednik ovog odbora, Odbora za pravosuđe, kampuje i štrajkuje glađu ispred Skupštine jer je po njegovim rečima tužilaštvo deo obojene revolucije i pokušaja državnog udara. Pritisak na Javno tužilaštvo je očigledno i na ovom odboru, gde se ovaj odbor s-sveo ne na razmatranje izveštaja, nego na saslušanje predstavnika Višeg javnog tužilaštva eh, o pitanjima i stvarima koji nisu deo s-i sastavni, eh sastavni deo ovog, ovih izveštaja za proteklih pet godina neka je Novina u pitanju. Što je nečuveno?

01:34:15 - Verica Milanović: Ministar pravde kaže, tužilaštva za organizovani kriminal i ratne zločine relikti su prošlosti, zbog čega treba pokrenuti javnu raspravu o njihovim rezultatima rada i mogućoj reorganizaciji u posebna odeljenja. U prevodu da se ugase jel, smetaju. Predsednik Aleksandar Vučić u više navrata, ovo je samo jedna, jedna izjava. Tužioci Tužilaštva za organizovani kriminal su politički aktivisti blokadarske liste i zbog toga nije siguran da li su oni u stanju da obavljaju svoj posao u skladu sa zakonima Srbije. Gospodo iz vlasti, šta je ovo?

01:35:02 - Verica Milanović: Da li ste videli još neku zemlju gde je očigledno pritisak na pravosuđe, javno tužilaštvo. Kriminal cveta u Srbiji, a vi se b-borite protiv javnih tužilaca. Ne, ne, ne idemo na suzbijanju kriminala, o-nego se b-vi hoćete Javno tužilaštvo da ugasite, da ga izreorganizujete. Ja, ja stvarno ne razumem. Cirkus ste napravili od države.

01:35:31 - Verica Milanović: Ukinuli ste pravnu državu. Kriminalce najveće ste stavili iznad zakona, iznad tužilaštva, iznad sudova i sad ovde tražite od nas neku farsu da igramo i da usvajamo ili ne usvajamo eh, izveštaje. Šta želite da postignete? Imate plan neusvajanje izve-pet godina izveštaja Javnog tužilaštva? Hoćete neke promene?

01:35:56 - Verica Milanović: Šta, šta hoćete? Pet godina vam je sve bilo u redu. Međutim, kako su počeli vaši funkcioneri da uleću u postupke, u žižu, nastao je problem. Šta sad? Da l' će neko ostati iz Srpske napredne stranke na slobodi ili će svi biti pod nekim postupcima u najboljem slučaju ili u zatvoru?

01:36:18 - Verica Milanović: Zahvaljujem.

01:36:26 - Uglješa Mrdić: Evo samo, samo momenat.

01:36:31 - Uglješa Mrdić: Ne, ne samo momenat gospodine Nikoliću. Idemo redom. Samo da odgovorim u par rečenica, da ne bi uglavnom ja govorio na ovoj sednici Odbora narodnih poslanika, ima drugi, samo ću reći, ne kampujem ja više ne štrajkujem štrajku glađu. Štrajkovao sam, dakle, ali sad nisam znao da mi je bilo zabranjeno od strane opozicije, da ne smem ni da štrajkujem glađu, da ne smem od Tužilaštva da tražim odgovore na konkretna pitanja. Dakle, ali dobro, vaše je pravo da želite svima nama iz Srpske napredne stranke, kako ste rekli da budemo ovaj u zatvorima, dobro.

01:37:05 - Uglješa Mrdić: Vaša, naša je borba za istinu i pravdu i jaču Srbiju, a vaša je borba da političke protivnike stavite u zatvor, ali to je razlika između vaše rušilačke politike i naše politike koja je za Srbiju, da Srbija bude jaka. Gospođa- Gospođa. Gospođa Biljana Ilić Stošić.

01:37:23 - Uglješa Mrdić: Nisam spomenuo vaše ime i prezime.

01:37:25 - Ana Eraković: Prošli put na Skupštini rekli da, ja sam odćutala, hajde da čujem sad ima da, da neko kaže. Rekli ste da se slažem sa onim što ne slažem se apsolutno.

01:37:36 - Ana Eraković: Vi ste predsednik Odbora za pravosuđe. Vaše je da razgovarate sa-

01:37:41 - Uglješa Mrdić: Vaše je da razgovarate sa- Biljana, samo se ponovo prijavite.

01:37:53 - Uglješa Mrdić: Učiniocima pravosudnog eh, eh sistema, a ne da postavljate šatorčiće ispred je-narodne skupštine i da se grupirate tamo- Gospođo Milanović, ja bih vas zamolio bez uvreda da bude. Drugo, niko se ovde nije grupirao, a kada smo kod nekih drugih metoda, to su vaše kolege zajedno sa vama i vašim liderom i vašim liderima iz opozicije. Vi ste ti koji ruše i taj šator i udarali ljudi i gurnuli ženu za malo da se otkotrlja niz stepenice. Napadali su vaše kolege iz stranke policajce, psovali, vređali, gurali, udarali. Ali dobro, to je vaša politika.

01:38:23 - Uglješa Mrdić: Gospođa, gospođa Biljana Ilić Stošić, izvolite gospođo.

01:38:26 - Biljana Ilić-Stošić: Poštovani predsjedavajući, zahvaljujem. Eh, poštovane, eh, poštovana gospodo tužioci, uvažene kolege narodni poslanici, šta reći? Opšti utisak kod građana je da postoji jedno opšte nepoverenje prema tužilaštvu, a to nepoverenje proizilazi iz toga što prosto ljudi ne znaju šta vi radite. Vrlo se malo oglašavate. Vrlo malo je vaš rad trans-transparentan za običnog građanina.

01:38:56 - Biljana Ilić-Stošić: Mi ćemo da pročitamo izveštaje. Onaj koga interesuje, on će da sazna, ali uopšte eh, građanin običan se pita da li je zaštićen, da li će neko imati da ga zaštiti ako bude neko njegovo pravo ugroženo, zato što vi prosto ne postojite. Sećam se nekih prošlih vremena kad se gospodin Miljko čak i oglašavao. Vi prosto ćutite o vrlo bitnim dešavanjima u našem društvu. Izgleda da se oglašavate samo kada treba da napadnete predsednika.

01:39:28 - Biljana Ilić-Stošić: Mu-MUP se oglašava, oglašava se Ministarstvo pravde, oglašava se BIA, og-oglašava se Ministarstvo odbrane. Govorim o tim bezbednosnim ministarstvima. Vas nema nigde. Ovaj podatak da je država Srbija platila sto pedeset dva miliona evra za to što su neki ljudi bili protivzakonito pritvoreni je blago rečeno skandalozan. To su za našu državu velike pare.

01:39:59 - Biljana Ilić-Stošić: To nije smelo tako da se desi. Mmm, i pitanje svih pitanja, meni nije jasno, verujem ni građanima, gde je ovde vrhovna tužiteljka Zagorka Dolovac. Zašto nas nije udostojila? Zaista, ovaj odbor traje možda dva sata, evo već smo du-duboko ušli u drugi sat. To prosto bi bilo najblaže rečeno pristojno da je gospođa došla ovde da je vidimo.

01:40:28 - Biljana Ilić-Stošić: Bila je u Skupštini koju je izabrala i kad su je izabrali, sad je jednostavno nema. Mislim da dugujemo neko eh, racionalnije, logičnije objašnjenje i obrazloženje, a ne ono, juče smo dobili poziv. Svi smo mi dobili juče poziv i ostavili isto tako preče poslove. Morali smo da se pojavimo ovde. Zahvaljujem.

01:40:53 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem gospođo Ilić Stošić. Za reč se javila koleginica profesor doktor Jelena Jerenić. Gospođo Jerenić, izvolite.

01:41:02 - Jelena Jerinić: Hvala vam. Eh, pa slično kao, kao ovaj eh, moja koleginica Milanović, a i kao što su rekli i kolege tužioci, mene zanima zašto danas, jel u toku je plenarna sednica. Mi ovde imamo i neke amandmane koji nas tamo čekaju. Eh, prosto, ne vidim razlog da, eh, se izveštaji tužilaštva koji s-se protežu u tri saziva parlamenta, dakle ne četiri i po godine, nego od 2020., kad ste ovde bili sami u parlamentu, bez opozicije, zatim prethodni saziv i-i sada ovaj. Dakle, apsolutno eh, ne, ne postoji nikakav racionalan razlog za to, osim da su to uvod u nekakve izmene Zakona o javnom tužilaštvu koje vi ste da progurate sad već na sledećoj sednici, verovatno kao predlog narodnih poslanika, onako kako ste i lex specialis za Generalštab.

01:42:00 - Jelena Jerinić: (kašalj) I sad ste iznenađeni što nije došla Dolovac i imate neke-- mislim, niste bili do sad ovaj, niti ste je zvali, niti ste zakazivali sednice odbora, niti je, su izveštaji Tužilaštva išli na odbore, na plenum. To sad izgleda kao u onom vicu, eh, kad, kad ovaj dečak kaže, "nisam imao primedbe", jel. Možda je zbog tog sad odjednom imate neke primedbe. Eh, e sad ja imam neka pitanja, jel, u vezi sa ovim izveštajima il' uopšte u vezi sa, sa radom tužilaštava. Eh, gospođa Stoiljić, kad je u svom, na početku svog ovaj, eh, izlaganja je rekla, neprimeren uticaj, on je naravno zabranjen, jel, eh, to nije sporno, ali je rekla svima je jasno šta je to.

01:42:44 - Jelena Jerinić: Meni se čini da građanima i građankama Srbije nije u potpunosti jasno. Mi smo ovde većina pravnici, jel, bavimo se sa tim, tim manje više određenim eh, stvarima, ali građanima i građankama nije. I mi smo ovde narodni poslanici i dužnost nam je da govorimo tako da nas građani eh, razumeju zbog toga što, eh, do sada se neprimerenim uticajem, eh, eh, eh, su se uglavnom bavile ili organizacije civilnog društva tu i tamo. Ovaj, mi u parlamentu eh, kao opozicija smo ovaj, eh, ukazivali na to, posebno na neprimeren uticaj eh, predsednika republike i praktično do prošle nedelje nikad nismo mogli da čujemo ni Tužilaštvo-Da se oglašavao u vezi sa tim, a posebno Visoki savet tužilaštva koji bi najviše trebalo da se, da se bavi time. Dakle, do prošle nedelje, do tog obraćanja, aa, posebnog tužilaštva za organizovani kriminal i pominjanja u suštini da postoje osnovane sumnje da su određeni ministri u Vladi zloupotrebili svoj položaj, ali takođe i navođenja vrlo konkretnih načina na koje policija, Poreska policija i Uprava za sprečavanje prava-pranja novca sabotira istragu Tužilaštva, građani nisu uopšte znali da, da vi trpite nekakav, vi kada kažem vi mislim na tužioce i tužiteljke uopšte u Srbiji, da vi trpite nekakav neprimereni uticaj.

01:44:10 - Jelena Jerinić: I sad prosto ne-nekako i- i gospodin Radisavljević je rekao, jel postoji nekad interes javnosti da znam, a nekad ne. Ja bih se takođe složila da odsustvo komunikacije od strane tužilaštva sa građanima i građankama nije dobra, dobra stvar. Po meni je ovo obraćanje Tužilaštva za organizovani kriminal jako dobra stvar i mislim da tužilaštva treba i dalje da obaveštavaju građane i građanke i o tome kako teku određene in-, istrage u kojima postoji poseban interes javnosti da zna, a takođe i o pritiscima koje trpe, jer jedino tako mogu da zadrže svoju samostalnost. Imam i par konkretnih pitanja koja se odnose na određena, od-određene segmente rada Tužilaštva. Pre svega za, na rad odelj- posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije.

01:45:04 - Jelena Jerinić: Evo i ovde predsedavajući se poziva na izveštaj GREKO, na Evropsku komisiju. Mene to zaista onako prijatno iznenadilo, pošto obično smo mi ti koji se pozivaju na te strance, na međunarodne organizacije i tako dalje. Dakle, u nekoliko izveštaja GREKO-a, ali i u izveštaju Evropske komisije, ono što se Srbiji stavlja kao zamerka jesu, jeste nepostojanje tih što jel optužnica, a što presuda u slučajevima takozvane visoke, korupcije na visokom nivou, odnosno korupcije u koju su umešani najviši državni funkcioneri. I u tom smislu, dakle, ja ne očekujem od vas da navod-, mislim možete navoditi konkretne primere. Jasno mi je da izveštaji to ne treba, aa, da sadrže, ali mislim da bi građanima i građankama, a s obzirom na to da se ova sednica i prenosi, bilo jednostavnije da shvate ako biste naveli nekakve primere, jel.

01:46:05 - Jelena Jerinić: Sledeće moje pitanje odnosi se na rad Javnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal i posebno želim ova pitan-pitanje da postavim u-u periodu dok traje takozvanih šesnaest dana aktivizma protiv nasilja nad ženama. Ove godine je na globalnom nivou ova akcija posvećena sprečavanju di-digitalnog nasilja nad ženama i mi smo svedoci da, da ovaj se često ljudi koji su politički aktivni na bilo koji način, ne mislim tu na opoziciju, ali mislim tu na ljude koji odlaze na proteste, na studente i studentkinje ovaj koji, koji su učestvovali u blokadama i takođe u protestima. Prosto, mislim i da zbog građana je ovaj bi-bilo možda korisno da objasnite kako u situacijama koje su posebno drastične, koje vidi mnogo ljudi, koje se pojave onlajn, reaguje tužilaštvo. Dakle, zamislimo jednu situaciju gde jedna mlada žena ode na protest i da joj se desi da je šef jedne visoko rangirane policijske jedinice nezakonito liši slobode i da ga ona nakon toga optuži za mučenje i za pretnju silovanjem. Dakle, to je veoma ozbiljna stvar.

01:47:25 - Jelena Jerinić: Zamislimo takođe da se njene intimne fotografije iz perioda dok je bila maloletna objave na medijima, medijima nekim čak i sa nacionalnom fre-frekvencijom. Dakle, m-mene zanima, a verujem i građane, da li Tužilaštvo u tom slučaju reaguje samostalno, bez čekanja krivične prijave i zašto se to ne dešava, aa, jer u ovom konkretnom slučaju nije se desilo, bila je krivična, bila je krivična prijava. I konačno, zanima me jel prosto je, eto, čisto možda deluje banalno, ali ovaj da, da, da objasnimo takođe građanima i građankama šta Zakonik o krivičnom postupku, koje mogućnosti daje tužilaštvima, kada za nekoga postoji, recimo, naredba za dovođenje, a on kaže da ima pametnija posla, ne može da dođe, jel da, da da izjavu u tužilaštvu. I da li našim zakonima postoji bilo kakva drugačija procedura kada je ta osoba ministar u Vladi Srbije ili se na ministre u ovim situacijama kad neko treba da da izjavu Tužilaštvu primenjuju jed-jednaka pravila, kao i za sve druge građane i građanke. Hvala vam.

01:48:36 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem gospođo Jerinić. Evo imamo gospodina Arsića, pa onda možete vi, gospodine Radisavljeviću. Gospodine Arsiću, izvolite. Gospodin Veroljub Arsić.

01:48:49 - Veroljub Arsić: Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Tužilaštva, ja bih voleo da ste malo više vremena potrošili na izveštaj koji ste podnosili, nego da nam objašnjavate vaš pravni položaj u pravnom sistemu Republike Srbije. Mi ga jako dobro znamo. Ja sam jedan od onih poslanika koji su glasali za izmene i dopune Ustava Republike Srbije koji su vam dali ta ovlašćenja.

01:49:27 - Veroljub Arsić: Isto tako, ja sam jedan od narodnih poslanika koji je glasao za izbor Zagorke Dolovac na položaj na kome se danas nalazi, pa ne mogu da prihvatim njeno obrazloženje i izvinjenje. Zašto danas nije ovde? Jer ne znam šta važnije na ovom svetu postoji za nju, nego da danas bude ovde. Ništa drugo. Pošto smo mi svesni vašeg položaja u pravnom sistemu, ja moram da postavim pitanje jeste li vi svesni mog i mojih kolega u našem pravnom sistemu, našeg položaja?

01:50:07 - Veroljub Arsić: Jer da jeste, ne bi se ovako ponašali. Radite po ovlašćenjima koje smo mi vama dali na osnovu zakona za koje smo glasali. I imamo pravo kao narodni poslanici da pravimo analize i pratimo efekte zakona koje donosimo. A rukovodilac organa koji je dužan da se stara o tim zakonima treba da polaže račune ovde kroz te izveštaje. Kao narodni poslanik mogu čitavu jednu arhivu da vam dostavim.

01:50:46 - Veroljub Arsić: Onaj zakonitom, po meni postupanju tužilaca, kada tužilac konstatuje da je nastanala, recimo, šteta, da biće dela postoji, ali odustaje od krivičnog gonjenja. Pogotovo ovi iz Kraljeva. Znači, utvrdi se šteta. Biće dela postoji, ali, eto, nećemo da gonimo. Mogu preko odbora i da vam dostavim konkretno predmete.

01:51:20 - Veroljub Arsić: Šta je ovde očigledno problem? Pre svega, ja moram da pitam da zamenici tužilaca i tužioci koji su vodili postupke protiv te stečene mafije đubretarske mafije Miškoviće, koji su utvrđivali, ovaj, osnove sumnje za pokretanje krivičnog postupka i koji su izgubili sporove, da li su se oni zapitali da li treba da ostanu da rade taj posao ili ne? I njihovi rukovodioci. Ovde svi pričamo o nekoj visokoj korupciji, ali nećemo da spomenemo gde su dela bila toliko očigledna, a da imamo oslobađajuće presude. Pa ajde, to je sad stvar tužilaštva i sudova.

01:52:08 - Veroljub Arsić: Ali izvinite molim vas, ja sam predsednik Odbora za finansije, republički budžet, pa iz tog budžeta isplaćeno sto pedeset miliona evra. Pa se neko ovde očigledno igra sa onim poslom koji radi. Kažete, neko vrši neprimeren uticaj na nosioce tužilačkih i pravosudnih funkcija. Dobro vi niste sudije. A znaš na šta ono liči saopštenje onog sud, tužilaštva?

01:52:40 - Veroljub Arsić: Nenadića. Znate šta? Ja uvažavam sve državne organe i tužilaštvo. Iii spremali, spremni smo svi mi da razgovaramo o svakom zakonskom rešenju, ali nisam spreman da to radim preko saopštenja za javnost, jer kad mi neko napiše saopštenje za javnost, onda ću kao nosilac suvereniteta građana da postupam i donosim zakon u veri da je zakon dobar, glasam za njega i da ga predložim i podržim i tako dalje. Očigledno je da ste češće trebali da dolazite u Narodnu skupštinu, imili biste veće poštovanje prema narodnim poslanicima.

01:53:31 - Veroljub Arsić: Nije, ne bi bilo potrebe za ovakvim sednicama. Ja ne mogu da krivim ni gospodina Mrdića, ni sve one ostale koji su bili na toj funkciji pre njega, jer se pokušavalo da se organizuju sastanci. Nego sad kad je došlo do kraja, e sad imamo jedan ovakav. Meni je žao što kao zamenik stalnog odbora ne mogu da glasam protiv ovog izveštaja, ali ako se radi zaključak i ide na plenum, itekako ću da glasam protiv ovakvog izveštaja zato što ne odražava pravo stanje. Jer još ni jednom niste poveli disciplinski postupak ni protiv jednog zamenika tužioca i tužioca.

01:54:13 - Veroljub Arsić: Ja ne znam da li smo ikada razrešili nekog zamenika ili tuži- ili tu- , aa, zamenika tužioca ili tužioca. Pa ne znam da li su baš svi toliko dobri, bogamu poljub. Pa su vrhunski. Pa se zaklanjate iza te samostalnosti. A mi smo ti koji odgovaramo za sve što radite.

01:54:38 - Veroljub Arsić: Ne vi. E, pa izvinite, barem dozvolite da vam na ovim sednicama odbora kažemo šta mislimo o vašem radu. Dovršio sam, kolega Mrdić.

01:54:51 - Uglješa Mrdić: Hvala vam gospodine Arsiću. Za reč se javio gospodin Miljko Radicavljić. Gospodine Radicavljić, samo pritisnite ovde prijavu. Izvolite.

01:55:09 - Miljko Radisavljević: (kašalj) Samo par komentara na izrečeno. Ovo je bez namere da ulazim u politički deo, aa, debate. Rekao bih pre svega da, ako govorimo o oslobađajućim presudima, presudama koje jesu-U određenoj meri i loš rezultat rada javnog tužilaštva. Ali mi smo pred toga da se pozabavimo još jednim pitanjem. A ukoliko je postupaka povodom van, vanrednih, vanrednih pravnih lekova utvrđeno da je povrijeđen zakon u tim postupcima u korist okrivljenih.

01:55:49 - Miljko Radisavljević: Dakle, nemojte apriori da sve što je završeno oslobađajućom presudom pripisujete tužiocima kao njihov loš rad. S druge strane, čuo sam da je netko komentarisao da ste radili s licima koja su bila nezakonito hapšena ili pritvarana. Nije tačno. Mi ovdje govorimo o postupcima koji su prošli sudske kontrole, počev od određivanja pritvora, vođenja istrage, potvrđivanja optužnice i po pravilu više puta donošenih osuđujućih prvostepenih presuda koje su, kako reče uvaženi pos-poslanik, u nekim koruptivnim predmetima na volšeban način se pretvorile u oslobađajuće i mi delimo vašu impresiju da u tim nekim predmetima zaista je pod čudnim okolnostima došlo do oslobađajućih presuda. Ali kao tužilac ti smo dužni da poštujemo zakon, da postupa, postupamo po zakonu i da se borimo za vladavinu prava.

01:56:46 - Miljko Radisavljević: Jednako kao što s pravom očekujemo da i sve druge institucije rade po istom principu, dakle po principu vladavine prava i da svako u domenu svojih nadležnosti, ovlašćenja i odgovornosti preduzima radnje i mere. Nisam ja neko ko ovde treba da se složi ili ne složi, odnosno da kritikuje, ali ne mogu da prihvatim da je sednica Visokog saveta tužilaštva bila cirkus. Ako ćemo da govorimo tim rečnikom, onda bismo mogli da govorimo i sa vama- Svejedno. Izvinjavam se, jel mogu da završim?

01:57:21 - Uglješa Mrdić: Da.

01:57:21 - Miljko Radisavljević: Dakle, ako govorimo o državnoj instituciji, koliko god da smo nezadovoljni njenim rezultatom rada, načinom rada, molim vas da o tome govorimo sa dužnim poštovanjem. Inače, kvalifikovanje aktivnosti bilo kog državnog organa kao cirkusa neće nas odnesi u dobrom smeru. Zaista, bojim se da bismo u nekim situacijama mogli da govorimo o mnogim cirkusima. Eh, mi smo govorili danas o nečemu što nije tema. Neko je postavio pitanje konkretnih predmeta.

01:57:58 - Miljko Radisavljević: Ja ću zaista da poštujem i ovaj dom i standarde koji važe za, za rad javnih tužilaca i neću govoriti ni o jednom pojedinačnom predmetu. Prosto, ne želim da, da ulazim u tu sferu, jer to prosto zakon ne dopušta. Pomenuli ste Greko izveštaj i pomenuli smo da u svim tim izveštajima pripremu kritiku ne samo tužioci, nego čitav sistem, da nema iskrene borbe protiv visoke korupcije. Da li mislite da je to s-odgovornost samo javnih tužilaca? Ako neko tako misli, bojim se da onda ne razumijemo na isti način sistem za borbu protiv korupcije.

01:58:39 - Miljko Radisavljević: I ono što je jako važno, sve te preporuke kažu da imate deficit i kažu još nešto. Ne kažu zatvorite tužilaštvo, nego kažu pojačajte tužilaštvo. Dajte nove kapacitete, nove snage, nove resurse da prihvate uloge, odgovornosti i obaveze koje imaju. To je jedini pravi i ispravan put ako zaista iskreno želimo da nam rezultati u ovoj oblasti budu bolji nego što su sada. Ja ne vidim drugi način nego da i ne samo tužilaštvo ojačamo, nego da ojačamo i policiju.

01:59:18 - Miljko Radisavljević: Stvari koje se dešavaju, o kojima ne želim da govorim, su apsolutno neprihvatljive, a tiču se odnosa sa policijom. Ja ne mogu da razumem ko je dao za pravo bilo kome u sistemu da ne postupi po nalogu javnog tužioca, ako je taj nalog nezakonit. Ako nije ispravan, postoji mehanizam i postoji put kako će se taj nalog preskitati. Ne možemo bez ikakve odluke i bez ikakve formalne sformulovano oglašćenja da kažemo ja neću da postanem. To je nedopustivo i to je neprihvatljivo.

01:59:55 - Miljko Radisavljević: To prosto nije u vladavini prava. Ja vas prosto molim kao narodne poslanike da to imate u vidu i da neke stvari koje u ovom momentu prepisujete na teret javnim tužiocima, razumete na pravi način i da shvatite da javni tužioci samo pokušavaju da u okviru svojih nadležnosti i ovlašćenja rade u skladu sa zakonom i ispune obavezu koju imaju u tom smislu.

02:00:22 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem gospodine Radisavljeviću, imam kratak komentar i jedno pitanje za vas. Prvo, slažem se sa vama što ste rekli da je to i zbog lošeg rada Javnog tužilaštva za organizovani kriminal vezano za ove istrage. Razumem vas da želite da se o Tužilaštvu govori sa dužnim poštovanjem, ali ja nisam video vašu reakciju da se sa dužnim poštovanjem govori i o narodnim poslanicima, o Narodnoj skupštini, a vidim u saopštenjima vaših kolega, dakle pomenutog Jotoka, nema ni trunke poštovanja prema instituciji predsednika Republike koga je biralo dva miliona dvjestas dvadeset pet hiljada građana. Nema poštovanja prema ministrima, dakle imaju samo saopštenja da ministri treba da budu uhapšeni. Ministar pravde, ako nešto prokomentariše, napadne ga i od tog sa saopštenjem.

02:01:14 - Uglješa Mrdić: Isto ja kao narodni poslanik. Dakle, što se tiče, aa, deo sednice je kao cirkus i onoga što radi Visoki savet tužilaštva, to sam rekao, i oni svi događaji koje smo imali prilike da vidimo putem sredstava javnog informisanja, dakle, i što se tiče događaja na Kopaoniku i tako dalje.

02:01:37 - Uglješa Mrdić: Ali dobro. Сlažem se са вама да треба Тужилаштво да се ојача. Зато смо и мењали Устав у области правосуђа. Ја сам тада, као Одбор за уставна питања, члан Одбора за уставна питања и законодавство, био један од најактивнијих посланика да се промени Устав у области правосуђа, да би Тужилаштво било самосталније, а судство независније, али не да имамо ову сада ситуацију да је део Тужилаштва отет од државе и самосталан од државе Србије и да се део Тужилаштва понаша изнад државе Србије, као четврта грана власти, ко што је рекao колега Николић, да се понаша изнад Устава и да имамо бројне злоупотребе.

02:02:40 - Aleksandar Ivanović: Нисам ја крив што Младен Ненадић, тужилац за организовани криминалс се са, по кафанама састаје са једним од најодговорнијих за пад Настрашице дакле, али исто-

02:02:44 - Uglješa Mrdić: Нико вама не држи лекциje.  Да, ја вас нисам прекидао- Молим вас, господине Ивановићу, када колегинице из опозиције говоре и колегиница једини за конкретан случај- И опозициони чланови су обавезни да кажу своје минутаже које имају. Ви нисте овде да нам држите лекциje о...

02:02:55 - Uglješa Mrdić: А Ненад- Ја сам поменут- Господине Ивановићу, нисам вам дао, нисам вам дао реч, добићете реч.- (јављива се више људи из Скупштине) Я сам председавајући. Г-господине Ивановићу, прочитајте Пословник и немојте ме прекидати- И понашајте се. Зато вас и прекидамо- Ајде понашајте се нормално.- Понашајте се нормално, дакле само би желео да поставим једно питањак господину Радисављевићу, а после мене ће имати реч нервозни господин Александар Ивановић.

02:03:19 - Uglješa Mrdić: сте алергични попитате неки лек за алергију. Господине Ивановићу, нисам вам дао реч, нисам вам дао реч. Господине Радисављевић, имам само једно питање за вас. Да ли је народни посланик дужан да обавља предистражне и истражне радње за Тужилаштво за организовани криминал? Хвала.

02:03:40 - Uglješa Mrdić: (питка у задњем плану) Не, не само у овом.

02:03:46 - Miljko Radisavljević: (столе се покрећу) И ја ћу само као тужилац да кажем да су надлежност и процесна овлашћења дефинисана Закоником о кривичном поступку и Закоником, из Закона о полицији. И то ће бити мој одговор на ваше питањак.

02:03:56 - Uglješa Mrdić: Захваљујем, господине Радисављевићу, пошто сам сам добио писмени налог од Тужилаштва за организовани криминал да прикупим доказе везано за кривичну пријаву и обавим предистражне и истражне радње. Захваљујем вам на одговору. Господине Ивановићу, изволите, извињавам се што сте чекали, али имамо доста пријављених за реч.- Са гвристилом моје јединице или ово? Захваљујем. Дакле, као и колегинице које су указале на то, и ја морам да ставим примедбу на заказивање ове седнице у недељу у пола два.

02:04:28 - Aleksandar Ivanović: Са гвристилом моје јединице или ово? Захваљујем. Дакле, као и колегинице које су указале на то, и ја морам да ставим примедбу на заказивање ове седнице у недељу у пола два., далеко више од три хиљаде страница је овог извештаја и сада неко очекује овде да озбиљно дебатујемо на ту тему. Дакле, касним на ову седницу из само једног разлога, зато што сам имао свој амандман на пленуму и исто оно што се тамо дешава се дешава и овде, дакле кад хоћете да сакријете нешто од грађана Србије, ви то сатрпате процедуром. Нема никаквог разлога да буџет, најважнији закон у години, доносимо у некој хитној процедури са још педесет и осам тачака дневног реда. Нема никаквог разлога, даплев-, заправо има. Да се прикриje, прикрију милијарде еура са корупционешких пројеката које ви у маси свега хоћете да, е, е, прикријете.- Сад, сад ћу да вам,- Дозволите, дозволите, дозволите, немојте ме прекидати. Зашто?-

02:05:21 - Uglješa Mrdić: А ви мене можете да прекинете?-

02:05:45 - Aleksandar Ivanović: Зашто у недељу за данас, па зато што ми овде тренутно уређујемо поподневно информати- о-овога издање Информера. Дакле, ви овде сада правите један,- Правите перформанс, правите један перформанс. Свако од вас се позива и пита где је госпођа Зага Доловаци. И ја бих во- Загорка. Загорка Доловаци. И ја бих волео да је она- Можда сте ви присуствовали да се она по једном натинку зове?- Али, али, али јер ви нисте позвали на време. Зашто ову седницу нисте заказали за две недеље? Зашто нам нисте дали времена да се упознамо са садржајем о-овог материјала, па да онда омогућите и њима да се појаве у саставу- Који је очекиван.- Немојте да дебатујете са мном, не обраћам се вама. Упалjене су камере. Обраћам се грађанима Србије.- А ви малопре сте могли мене да прекидате и са мном да дебатујете- Па зато што кршите Пословник, значи ви- Од почетка до краја, ви у апсолутно се не држите тог Пословника.- Дакле, немојте да ме прекидате.

02:06:20 - Aleksandar Ivanović: Е, ми живимо у једном ненормалном систему и доста је тешко успоставити било који ниво нормалности у једном ненормалном систему. Не знам, господо на који улаз су вас данас увели, да ли им из Косовске, јер ту вам мало већу безбедност гарантују или са ове предње стране где ми улазимо. Ако останете мало дуже за неких пар сатиће пасти ти мрак. Ако будете изаш-нарочито вас две даме, сигурно ће вас помешати са нашим пословним камерама.

02:07:00 - Aleksandar Ivanović: Ако, добићете увреде, претње силовањем, клањењем, пратиће вас-  У којој ми у двадесет и четри сата расправамо- Извините, одузимам вам реч, не држите се тачке дневног реда. Говорите о неком клању, овоме, молим вас.

02:07:08 - Uglješa Mrdić: Извините, одузимам вам реч, не држите се тачке дневног реда. Говорите о неком клању, овоме, молим вас.

02:07:11 - Uglješa Mrdić: А ви попуњавате програм Н1.

02:07:14 - Aleksandar Ivanović: Позволите ми, вратите ми реч. Треба то...

02:07:18 - Uglješa Mrdić: Дакле, вам дајем, али ви ме прекидате- Не држите се тачке дневног реда, говорите о клању и убијању. Извините тамо где ја председавам седницом не дозвољавам позив на клање и убијање. Извињавам се.

02:07:29 - Aleksandar Ivanović: Шта ми радим?

02:07:31 - Uglješa Mrdić: Исто што раде- Немате реч.

02:07:35 - Uglješa Mrdić: Господине Старчевић је следећи пријављен.- Чекайте да завршим причу. (истовремено) Господине Старчевићу изволите.

02:07:42 - Uglješa Mrdić: Кад се неко из вас јави и каже било шта после што-Poštovani predsedavajući.

02:07:45 - Uglješa Mrdić: Gospodine Ivanoviću- Dame i gospodo narodni poslanici- Pozivali te na klanje i ubijanje. Javite se ponovo u sistemu, pa se držite tačke dnevnog reda-

02:08:12 - Aleksandar Ivanović: Naravno da ću se javiti ponovo, pa šta vi, neće vam se svideti šta ću reći pa ćete ponovo da mi oduzmete reč?-

02:08:30 - Uglješa Mrdić: Ne, nego molim vas, nemojte da govorite o pozivu na klanje i ubijanje- Slušamo vas ovde sat vremena, koliko ja prisustvujem ovim nesrećnim ljudi više od dva sata- Nemojte da vređate ove ljude naše uvažene goste na sednici- I branite lik Srbije- Gospodine Ivanoviću- A naročito onih ljudi koji lome, razumete, da oni poništavaju- Gospodine Ivanoviću, javite se za reč, pa se držite tačke dnevnog reda. Da se neće pojaviti na zakletvu- Gospodine Ivanoviću, ja vas molim, ali čekajte da se javite na reč- Sad je gospodin Života Starčević- Gospodine Starčeviću, izvolite i nemojte se plašiti gospodina Ivanovića, pošto jako vi

02:09:47 - Života Starčević: - Ja sam inače poznat kao plašljiv čovek, tako da, da, hvala vam na podršci, ovaj. Što se tiče, eh, uvaženi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, ja nisam član ovog odbora i samim tim ne mogu da glasam, a ovaj protiv ovakvog izveštaja Tužilaštva, ali će poslanička grupa Dragana Marković Palma Jedinstvena Srbija svakako glasati protiv, eh, ovoga ako dođe do plenuma i do sednice. Eh, ono što me ne iznenađuje danas svakako jeste, eh, nedolazak Vrhovne javne tužiteljke. Naime, gospođa Zagorka Dolovac je pokazala veliko nepoštovanje prema Narodnoj skupštini Republike Srbije i ona se ovde pojavi samo kad treba da je izglasamo i da položi zakletvu. Eh, ona je jednostavno ima taj manir da u potpunosti ignoriše Narodnu skupštinu koja je i bira eh, i vaše pozivanje na član dvadeset četiri danas me utvrđuje, jednostavno me uverava da sam u pravu kada kažem da je ona prosto postupa kao da je država u državi.Iz prostog razloga što i član sto tri i član sto sedam Zakona o javnom tužilaštvu uređuju odnos i tužilaštva, tužilačke, tužilačkog dela pravosuđa i eh, Narodne skupštine Republike Srbije. I Vrhovna javna tužiteljka je bila dužna da se pojavi ovde i slažem se sa kolegama koji su rekli da od tog posla za nju nije bilo prečeg, prečeg posla. Ma koliko je sednica sazvana pre ili kasnije. Eh, naime, eh, sami predstavnici tužilaštva, vi ste nam eh, ovaj, eh, objašnjavali u uvodnom delu princip subordinacije u radu tužilaštava i samim tim vrhovna javna tužiteljka jeste personifikacija rada tužilaštva, ne samo zato što je petnaest godina na čelu tužilačke grane pravosuđa, već i zato što po principu subordinacije jeste najodgovornija osoba za stanje u tom delu pravosuđa. Slažem se sa gospodinom Radisavljevićem, da je krajnji rezultat ono što eh, ra-, najvažnije kod ocene rada svakoga, pa i tužilaštva.

02:11:12 - Života Starčević: A šta je krajnji rezultat? Mi smo imali ovih dana priliku da vidimo da je, eh, eh, Vrhovni savet tužilaštva gotovo blokiran i da s, je došlo do toga da se konkursi za popunjavanje slobodnih radnih mesta u tu-tužilaštvima jednostavno, eh, propadnu. Da, gos-, slažem se sa gospodinom Pavlovićem koji je rekao da je dvesta, eh, dvesta slobodnih izvršilačkih radnih mesta u tužilaštvima i da to znatno otežava rad tužilaštva, pored inače već teške, teških okolnosti u kojima je tužilaštvo, tužilaštvo radi. Vrhovni javni tužilac, odnosno tužiteljka, ništa nije uradila da u tom smislu, da u tom smislu poboljša rad tužilaštva. Naprotiv, eh, eh, ona je učinila da tužilaštvo bude država u državi i da, eh, prosto država ne može da funkcioniše ako ne funkcionišu sva tri stuba vlasti.

02:12:24 - Života Starčević: Ne možete sedeti na tronošcu ako tronošac nema treći nogar, znate. Možete, ali onda ne možete govoriti o stabilnoj državi. Moraće te stalno da vodite računa zašto taj treći nogar i da ga imate na umu da taj treći nogar ne postoji. Eh, što se tiče rada, ja sam u Narodnoj skupštini Republike Srbije tražio da Zagorka Dolovac, vrhovna javna tužilica, podnese ostavku jer je povredila član pedeset jedan Zakona o javnom tužilaštvu, jer je dužna da postupa i odlučuje nepristrasno, kao i da očuva poverenje u nepristrasnost u svoj rad, eh, u svom radu, pardon. Svojim ponašanjem ne samo, neću da navodim pojedine predmete, jer jednostavno hoću da ostanemo pri tome da govorimo o uopštenom radu, dozvolila je da pojedini tužioci u skorije vreme postupaju krajnje pristrasno.

02:13:22 - Života Starčević: Da ista i slična nezakonita postupanja građana okarakterišu kao različita krivična dela, da jedni za isto krivično delo budu pušteni nakon nekoliko sati, a drugi budu u pritvoru mesecima. Eh, imamo slučajeve da smo, recimo, imali izmišljeni zvučni tap.Da smo imali ubijenog dečka u Valjevu, ajd sad ponovo se javljam i mnoge druge slične, uhm, pretučenu studentkinju Poljoprivrednog fakulteta, sve navodno jer su sve bile izmišljene situacije. Ako to nisu izazivanje, uhm, ako to nisu krivična dela i izazivanje panike, onda zaista ne znam šta su. I prosto to nepostupanje po tim slučajevima je dovelo do velikih tenzija u društvu. Potpirivalo je inače već ovako uzavrele strasti u društvu.

02:14:14 - Života Starčević: Zagorka Dolovac je povredila i član pedeset tri Zakona o javnom tužilaštvu, koji nalaže javnost u radu o javnom tužilaštvu i nosilaca javnotužilačke funkcije. Sve vreme vršenja dužnosti vrhovnog javnog tužioca Zagorka Dolovac je igni-ignorisala svoju zakonsku obavezu vezanu za javnost o svom radu, svojom netransparentnošću izazvala je podozrenja i sumnju u pravedno postupanje pravosudne grane na čijem je čelu. Jednostavno, uhm, Zagorka Dolovac nema u javnosti i ničim ne objašnjava i ne podnosi izveštaj ne samo narodnim poslanicima, nego prosto ona je dužna. Javno tužilaštvo je javno tužilaštvo, nije tajno. Da treba da bude tajno, onda bi se zvalo tajno tužilaštvo.

02:15:01 - Života Starčević: Jednostavno, uhm, uz sve razumevanje da neke stvari iz procesa iz postupka iz predmeta ne mogu da izađu u javnost, neke stvari i postupanja tužilaštva moraju da se objasne javnosti. I tu je mnogo zakazala. Gospođa Dolovac je prec-prekršila i član pedeset, član četiri Zakona o javnom tužilaštvu jer je prosto tolerisala političko delovanje tužilaca ili je možda izabrala, uhm, gospođu Bojanu Savović za svog portparola. Ja prosto to moram da pitam, jer takvo istupanje tužilača, tužilaca, kakvo je bilo i postupanje gospođe Savović je neprimereno i nedopušteno i protivzakonito. Uhm, član sto sedam kaže da, uhm, Zakona o javnom tužilaštvu, da odluku o prestanku javnotužilačke fu-funkcije vrhovnog javnog tužioca donosi Narodna skupština na predlog Visokog saveta tužilaštva posle sprovedenog postupka u kome se utvrđuje razlog za prestanak javnotužilačke funkcije vrhovnog javnog tužioca.

02:16:05 - Života Starčević: Mi imamo radnu, uhm, Narodnu skupštinu. Imamo i Visoki savet tužilaštva koji je ili uzurpiran ili blokiran trenutno. I mi ne možemo kao Narodna skupština na valjan način da ocenimo rad vrhovne javne tuži-tužiteljke, da podnesemo možda i neku inicijativu za, za, za njenu smenu ili bilo šta, jer je tužilaštvo generalno, a naročito Visok savet tužilaštva blokiran. U tom smislu, ja još jednom, evo i vi joj prenesite, neka podnese ostavku i na taj način odblokira rad Vrhovnog javnog, uhm, tužilašt-Vrhovnog saveta tužilaštva i tužilaštva uopšte. I da konačno država Srbija, uhm, ima i taj treći pravosudni, uhm, stub vlasti, uhm, oslobođen.

02:17:03 - Života Starčević: Ona je, nažalost, sada podelila tužilaštva na slobodna i na svoja. I onda imamo situaciju da novosadsko tužilaštvo postupa na jedan način, beogradsko tužilaštvo postupa na drugi način i to je ono što unosi konfuziju, ne samo kod nas narodnih poslanika. To unosi konfuziju kod građana Srbije, a poenta postojanja javnog tužilu-tužilaštva jeste da je to organ vlasti koji treba narodu da obezbedi da dođe do istine i do pravde. Hvala.

02:17:32 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem, gospodine Starčeviću. Za reč se javila javni tužilac. Samo momenat, polako, dobićete reč.

02:17:41 - Aleksandar Ivanović: Kad ću ja dobit reč?

02:17:44 - Uglješa Mrdić: Mislim, ja- Polako.

02:17:46 - Aleksandar Ivanović: Šta polako? N-n-vidite, nisam ja došao kod vas kući da se mi...

02:17:53 - Aleksandar Ivanović: Prijavio sam se ponovo. Rekli ste da ću dobit reč...

02:17:55 - Uglješa Mrdić: Javila pre toga gospođa Mirović.

02:17:59 - Aleksandar Ivanović: U redu.

02:17:59 - Uglješa Mrdić: Što ste nervozni?

02:18:00 - Aleksandar Ivanović: Nisam nervozan?

02:18:02 - Uglješa Mrdić: Vi ste nervozni- Ja nisam nervozan.

02:18:05 - Uglješa Mrdić: Nešto što nas smeta ono o čemu je ovde suština priče.- Dobro vi nama došli na sednicu. Meni je samo žao što ste kasnili. Gospođa Tamara Mirović, izvolite. Evo, samo se prijavite. Da i evo samo da kažem da, znači sad ide posle gospođe Mirović gospodin Aleksandar Ivanović, pa Đorđe Komlenski, pa Branko Pavlović, pa Dragan Nikolić, evo da ne bude nekih zabuna.

02:18:32 - Uglješa Mrdić: Izvolite.

02:18:33 - Tamara Mirović: Hvala. Danas smo se odazvali pozivu Odbora za pravosuđe da bismo u skladu sa članom dvadeset četiri Zakona o javnom tužilaštvu podneli izveštaj o radu Javnog tužilaštva Republike Srbije. Uhm, žao mi je što i pored ovih, uhm, u delu opravdanih primedbi koje se tiču transparentnosti našeg rada, uhm, javnost koja može da prati ovu sednicu zapravo nije bila u mogućnosti da čuje šta je to radilo Tužilaštvo u proteklih pet godina ili konkretno vezano za pojedine oblasti rada. Uhm, ja bih, uhm, uhm samo prosto želela da, da, da, uhm, ukažem ovde na, na određene činjenice koje su sadržane u izveštaju koji smo mi danas došli ovde da predstavimo.Dakle, mi, erm, u okviru svog izlaganja, a inače je to nešto što je imanentno našoj funkciji, držimo se činjenica. Dakle, mi nismo ovde, erm, donosili ili iznosili bilo kakve vrednosne stavove o radu Tužilaštva.

02:19:53 - Tamara Mirović: Erm, vi ste govorili u jednom delu o samoceni i samokritici. Budite sigurni da smo veoma samokritični, da u svom svakodnevnom radu svakodnevno ulažemo maksimalne napore da tužilaštvo radi u skladu sa svojom nadležnošću, ali prvenstveno u interesu svih građana Srbije. Erm, moram, nažalost, iako je to ovaj, sigurno poznato svim prisutnim članovima Odbora za pravosuđe, da ukažem da Tužilaštvo prvenstveno, erm, svoju nadležnost sprovodi štiteći javni interes. Javni interes je ostvarenje dobrobiti najvećeg broja građana. Tužilaštvo nije organ vlasti.

02:20:44 - Tamara Mirović: Tužilaštvo je državni organ, samostalni državni organ. Jedini način da tužioci zakonito vrše svoju funkciju jeste da im se omogući da samostalno, stručno, nepristrasno i bez diskriminacije po bilo kom osnovu vrše svoju funkciju. Dakle, kao što u mnogim svojim odlukama je i Evropski sud konstatovao, erm, javni tužioci su istaknuti čuvari ljudskih prava. Dakle, da bismo ta ljudska prava štitili, mi moramo svoje nadležnosti sprovoditi u ambijentu koji nam omogućava da radimo u skladu sa zakonom i Ustavom, jer smo se na to i obavezali u zakletvi koju smo položili. Dakle, ne postoji ni jedan način vršenja javno-tužilačke funkcije u skladu sa navedenim principima, osim postupanja u skladu sa zakonom.

02:21:42 - Tamara Mirović: I moramo postaviti pitanje da li i svi drugi društveni činioci, pa naravno i sami javni tužioci, jer mi smo svesni i odgovornosti koju nosi naš posao, da li su svi spremni da svojim radom i ponašanjem omoguće zakonito obavljanje ove funkcije. Erm, završiću time da, erm, mi danas ponavljamo ono što smo rekli na početku. Nismo imali prilike mnogo da govorimo o radu Tužilaštva. Stičem utisak da, imajući u vidu kada je stigao poziv za ovaj odbor, kome smo se mi sa zadovoljstvom odazvali, jer to nam je i zakonska obaveza, erm, nismo svi imali isto vremena da se pripremimo. Mi ovo što smo napisali u izveštaju, koji sami tužioci rade, dobro znamo.

02:22:34 - Tamara Mirović: Dakle, za to nam ne treba posebna priprema, ali mi je žao što, možda grešim, ovo je sada moje, zaista moj stav, da smo došli da bismo čuli unapred pripremljene stavove i ocene o radu Tužilaštva. Hvala.

02:22:53 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem, gospođo Mirović. Kratak komentar. Ja bih voleo da su svi tužioci ovo što ste vi rekli istaknuti čuvari ljudskih prava, ali dela to ne potvrđuju. Iako je najveći broj ljudi zaposlenih u Tužilaštvu su čestiti ljudi i profesionalci, ali ne mogu da razumem vaš stav. Pa valjda mi imamo pravo na svoje mišljenje i svoj stav.

02:23:18 - Uglješa Mrdić: Da li d-da li mi imamo svoje mišljenje unapred, da li sam, da li smo ga juče doneli u svojim glavama ili tokom sednice, mi imamo pravo na svoj stav i dakle, tu, tu, tu ne mogu da prihvatim vašu kritiku. Imamo pravo da li unapred doneti stav ili trenutni stav. Narodni poslanici koji su birani od strane naroda imaju pravo na svoj stav i da kritikuju bilo koju državnu instituciju. Sad, da li je kritika osnovana ili neosnovana, al' ne možete nam vi iz Tužilaštva oduzeti pravo na naš stav, pa sve i da je unapred donet.

02:24:03 - Uglješa Mrdić: Gospodine Ivanović- Ja ću vam najjasnije da ja to nisam rekla, naravno- Evo, recite kako ste rekli ako- Ja nisam rekla da vi nemate pravo da kritikujete, naravno- Ali da smo unapred imali formirano mišljenje o izveštaju.

02:24:08 - Tamara Mirović: Evo, izvolite- Ja samo hoću da kažem da smo mi došli ovde da prezentujemo izveštaje o petogodišnjem radu Javnog tužilaštva koje se zasnivaju na činjenicama, a vaša ocena je legitimna, da li se mi sa njom slažemo ili ne, o tome mislim da ovakav format uopšte i nije predviđen za polemiku sa predstavnicima zakonodavne vlasti. Da li se mi slažemo sa vašim ocenama ili ne, ali mi je žao što nismo imali više prilike da razmenimo mišljenje, ali bazirano na činjenicama, a ne na čistim vrednosnim ocenama koje u jednom delu izlaganja su i izlazile iz tog diskusa koji je, koji je, ajde da kažem čisto pravnički.

02:24:57 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem, gospođo Mirović. Gospodine Aleksandar Ivanović, izvolite.

02:25:02 - Aleksandar Ivanović: Zahvaljujem. Nadam se da me nećete prekidati. Neću predugo pričati. Erm, nije slučajno, gospođo, to što nemamo priliku danas da pričamo o egzaktnim, erm, stvarima i podacima zato što je namenski ova sednica pripremljena erm, da protekne u ovakvoj atmosferi, kao što je ona o budžetu pripremljena da protekne u jednoj ubrzanoj, haotičnoj atmosferi, da bi se prikrila istina od građana. Dakle, erm, cela suština ovog problema kreće u radu sa Tužilaštvom od, rekao bih, to je neki moj lični utisak, od pada nadstrešnice jer je preveliki i jak-Eh, pritisak i interesovanje javnosti za taj slučaj.

02:25:45 - Aleksandar Ivanović: Od tog trenutka se lociraju nepodobni u sistemu. Od tog trenutka kreće lov na veštice. Da se razumemo, mnogo je primera koje bih ja spočitao i u nekom prethodnom periodu i u periodu eh, eh nakon toga na rad tužilaštva. Daleko smo mi od jednog nezavisnog profesionalnog organa, ali ovo č-ćemu danas svedočimo je samo pokušaj disciplinovanja svih vas, da ministar na televiziji sa punim pravom kaže, ma to su neke gluposti, ja ću to preskočiti. Kakva je poruka nosioca javne funkcije građanima Srbije?

02:26:26 - Aleksandar Ivanović: To je slom pravnog sistema. Za mene neće važiti prelazak na crveno sres-svetlo, a za sve vas u ovoj prostoriji će važiti. To nije pravni sistem. To je slom obesmišljavanje. I vi to radite na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

02:26:42 - Aleksandar Ivanović: Sramota. Dakle, ako se bilo ko drzne da takne u predmet kojim smo se bavili ovde u ovom plenumu pre dvadeset dana, suština leks specialisa je slom pravnog sistema, da bi se iz tog predmeta izvukli aktuelni ministri. To je cela suština leks specialis. Dakle, utvrđene su u pravnom sistemu procedure kojima se i postavlja i skida zaštita, otuđuje zemljište, gradi dobijaju građevinski, sve postoji u našem pravnom sistemu, ali je čovek koji je bio i radio u sinergiji sa ministrima priznao krivično delo. On je čovek rekao, ja sam falsifikovao ovu dokumentaciju da bi nešto omogućili za nekog stranca.

02:27:33 - Aleksandar Ivanović: I tu kreće haos. Pre dvadeset dana smo usvojili lex specialis. Sada na ovoj sednici imate autentično tumačenje jer niste onim lex specialisom pokrili odgovornost za sve ministre, pa ćemo sada kroz neku vrstu novog tumačenja da pokušate i to da prekrijete. Svako ko se drzne dobija etiketu stranog plaćenika, rada sa stranim službama. Na taj način se dehumanizuju ljudi.

02:28:01 - Aleksandar Ivanović: Koristite silu svojih medija da bi tako etiketirali ljude jer ako posle oni odrađuju svoj deo posla, onda su oni strani plaćenici. Ljudi, sat vremena sam merio. Ste vi uništavali karijeru čoveka koji decenijama nije živ, arhitekte generalštaba, pokušavajući da ga prikažete kao jednog šarlatana koji je tu nešto brzinski međunarodno priznatog arhitektu da bi opravdali svoj postupak, da biste sakrili ministre od odgovornosti danas i ko zna koga sve kad se budu otvorili predmeti u nekoj državi oslobođene od partijskog pritiska. Vi sada etiketirate tužilaštvo, juče, sutra etiketirate pojedince, svakoga ko iznese stav koji je suprotan vašem stavu jednog malog i uskog kruga ljudi. I ni ja nisam zadovoljan u-u mnogim segmentima rada tužilaštva.

02:29:00 - Aleksandar Ivanović: Pomenuto je Kraljevo. Zastupam aktivnog policajca kome prete deci. Kad je tužilac u Kraljevu saznao ko stoji iza pretnji, ko stoji sa čijeg telefona to ide, predmet stoji. On je u fioci. Koleginica je pomenula Nikolinu Sinđelić.

02:29:17 - Aleksandar Ivanović: Ne č, mesecima nije saslušan. Elementarna stvar je bila pozvati načelnika te jedinice i drugog koga smo eh, eh obuhvatili krivičnom prijavom da prosto daju iskaz za vrlo ob-ozbiljne optužbe. Svi ljudi u toj prostoriji koji se ne poznaju međusobno kažu da su oni to uradili i radili Nikolini i prisutnima. Nema poziva od strane tužila.

02:29:56 - Aleksandar Ivanović: Izvinite što vas prekidam, ja vam samo govorim da treba da razmatramo izveštaj o radu, a ne o pojedinačnim slučajevima- Koje ste nam dostavili pre dvadeset sati- I očekujete- Izvinite- Da četiri hiljade stranica pročitam- (govore u isto vrijeme) Za dvadeset sati.

02:29:59 - Aleksandar Ivanović: Da sam sat vremena kritikovao čoveka koji nije živ, što je laž!

02:30:09 - Uglješa Mrdić: Gospodine Ivanoviću, slagali ste malopre- Ne, nisam slagao- Ja sat vremena govorio, eh- Ne vi, u sednici.

02:30:12 - Aleksandar Ivanović: U mene ste gledali, rekli ste vi ste- Pa vas gledam, biram koga ću da gledam, vama se obraćam, vi se, vi ovdje pokušavate da unesete neku kafansku atmosferu u, u ovu sednicu- Pa onda se vama obraćam. Dakle, to je vaš modus operandi za sve što nije u interesu i podređeno zaštiti vaših pojedinaca. Imali smo mi i Savamalu i naplatnu rampu i ubistvo Olivera Ivanovića. Imamo mi mnogo predmeta u kojima tužilaštvo stoji i tapka, a tu očigledno ste sa rezultatima istrage zadovoljni. Nadstrešnica- Nadstrešnica, Generalštab tu vas nešto žulja.

02:30:51 - Aleksandar Ivanović: I onda imamo i onda imamo ovo što imamo. Ljudi, ovo ima ogromnu cenu i uvek ponavljam, nebitno je ko je na vlasti, nebitno je ko je u poziciji, ovakvo ponašanje, ovakvo srozavanje nezavisnih institucija u državi Srbiji- Plaćaćemo svi generacijski. To nisu atributi normalne i ozbiljne demokratske države. Nemojte to da radite. Hvala.

02:31:19 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem, gospodine Ivanoviću. Za reč se javio kolega Đorđe Komlenski. Gospodine Komlenski, izvolite.

02:31:27 - Đorđe Komlenski: Zahvaljujem predsednice drugarice i drugovi, dame i gospodo. Pre svega, samo bih skrenuo pažnju da se povede računa o diskusiji, o pominjanju imena i prezimena kad su pojedinačni slučajevi u pitanju. Čini mi se da koleginica jeste govorila o jednom slučaju koji je poznat, ali za razliku od vas nije pomenula-Ime te osobe, tako da ne vidim razloga da se na takav način uopšte ovaj, ta osoba danas stavlja u kontekst bilo kakve rasprave, ako je nekome za potrebno da to razmatra, onda je to drugo. Štiklu. Na ovakav način.

02:32:05 - Đorđe Komlenski: Svaka vam čast, kolega, ja to tako ne bih nikad uradio, ali dobro.

02:32:11 - Aleksandar Ivanović: Eh,- To su značili jedinice Sajama.

02:32:15 - Uglješa Mrdić: Gospodine Ivanoviću, nije vas prekidao ni gospodin Kolevski, molim vas.

02:32:19 - Đorđe Komlenski: Gospodine Mrdiću, ovaj nije tu nikakav problem. Ja ću samo zarad istine morati par rečenica uvodnih da dam kao neko ko je bio apsolutno protiv ustavnih promena, ko je glasao protiv toga, ko se, koliko god imao snage, mudrosti, pameti i sposobnosti protivio, opstruisao, činio sve što je moguće i nemoguće u mojoj moći bilo da se do toga ne dođe. Nažalost, došlo se i mi smo danas ovdje gde jesmo. Nisu problem samo ustavne promene koje su došle na nepripremljen teren. Problem je jedan dugi niz godina i promena koje su dolazile apsolutno nepripremljene, neadekvatne i neodgovarajuće.

02:33:03 - Đorđe Komlenski: Ali o tome ću nešto kasnije. Što se tiče svih ovih izveštaja, izveštaji su iz dvadesete za dvadesetu, dvajstprvo, dvadesetdrugo, dvadesettreću i dvadesetčetvrtu godinu i izveštaj koji najmanje stoji na portalu Skupštine je ovaj za dvadesetčetvrtu godinu, ako se ne varam, bar jedno šest meseci stoji na skupštinskom portalu. Ko god se ozbiljno bavi ovim poslom imao je dovoljno vremena i prilike da ga pročita i da ga zna. Isto to očekujem i od kolega iz eh, tužilaštva. Pretpostavljam da su radili bar na nekom delu ovog izveštaja ili su ga i oni čitali u nekoj fazi, tako da, obzirom na svoje iskustvo i njihovo i većine nas koji smo se ili bavili advokaturom ili trenutno, to ne bi trebalo da bude neka prepreka ako se ponašamo ozbiljno i odgovorno.

02:33:53 - Đorđe Komlenski: Kaže se ovaj da, meni je jako žao što onaj ko treba i ko bi morao da zna celovitost ovog svog izveštaja da je od početka do kraja i uz sve izveštaje direktno upućen, nije danas ovde. Eh, opravdanje ja zaista iz jednog pragmatičnog razloga ne mogu da prihvatim, da postoje ranije zakazane obaveze, obzirom da kad tužilaštvo pošalje poziv bilo okrivljenom, bilom svedoku, bilo kome za odmah, nepitan i da li je zdrav i da li je bolestan i dal mu je slava on i dal mu je dete bolesno i da li je planirao da putuje, uopšte nije bitno. Morate se pojaviti. Kod onih koji su malo tolerantniji, oni pozovu još jedanput, a kod onih koji nisu, što je opet razlika u aršinima, oni pošalju policiju da vas privede. Mislim da se tu slažete.

02:34:42 - Đorđe Komlenski: Nemamo mi ovlašćenja ni potrebu bilo koga da privodimo. U skupštinski odbor može o izveštaju koji je ovde prezentovan ovaj, i ovi koji su prezentovani da raspravlja sa ili bez bilo koga ko je tu da daje dodatna pojašnjenja, uvodno objašnjenje ili tako dalje i tako dalje. Što se tiče jedne konstatacije da su u izveštaju navedene činjenice, ja ću to morati malo uslovno da, da prihvatim, jer neke činjenice koje bi bile bitne se ne nalaze. Tako da ću ja reći da se ovaj, ovi izveštaji sastoje od statističkih podataka i, evo biću toliko slobodan da veoma apsolutno verujem da su podaci koji su navedeni ovde tačni. E, sad ću se vratiti na ovaj segment o kojem sam govorio, gde je nezadovoljstvo kod naših građana uopšte ispoljeno, a to je, ti koraci koji nisu odgovarajući.

02:35:40 - Đorđe Komlenski: Vođenje tužilačke istrage za koju sam ja tražio da se preispitaju njeni rezultati, njena efikasnost, njena svrsishodnost, koliko je ona primenljiva i prijemčiva na duh pravnog sistema koji je ovde stotinama godina izgrađivan, ovaj nije sprovedena, a ja lično smatram da neće biti niti skoro, niti u doglednom budućem periodu uspešna, jer ona ne odražava mentalni sklop našeg naroda. To je ono što je ključna stvar kod tužilačkih istraga, i ja iskreno i dalje verujem da je ono što smo imali do 2010. godine, znači sudijske istrage kao osnovu svega toga, a tužilačko postupanje je bilo mnogo celishodnije, svrsishodnije i mnogo pravičnije i pravednije u nekom svom postupanju. Što se tiče nekih stvari koje danas ovde ističemo, stoje one jesu vezane više za problem zakonodavne vlasti, a to je što su nam se u zakonu potkrale određene greške u prethodnom periodu, pa smo ukinuli institut preuzimanja gonjenja i danas sa žaljenjem konstatujemo da praktično kod odbačaja koji su preuzeti oštećena strana kao neko nema nikakvu mogućnost da adekvatno reaguje, već zavisi opet od dobrog ili lošeg procenjivanja određenog tužioca koji je iznad po hijerarhiji u odnosu na onog ko je odlučio o tom odbačaju. U praksi taj institut nije bio nikada iživljavanje, što je pokušano kad se nametao taj predlog da prođe.

02:37:23 - Đorđe Komlenski: Nikada to nije bilo, jer u krajnjem slučaju da li će oštećeni preuzeti krivično gonjenje ili ne odlučivalo je krivično veće suda. Znači, nije bilo isključivo i samo na volji onoga ko je oštećen u nekom predmetu. Moje iskustvo od nekih četrnaest preuzimanja gonjenja za ono vreme dok sam bio malo pametniji, bavio se samo advokaturom, ovaj u šest slučajeva ishodovala osuđujućim presudama. Znači, ne postoji niko ko je bezgrešan. To su neki elementi koji su takvi kakvi jesu.

02:37:51 - Đorđe Komlenski: Sledeća stvar jeste što, eh.Eh, ovaj, lica koja se danas nalaze na funkcijama javnih tužilaca nisu prošli nijednu ustavnu proceduru da bi dobili taj nivo ovlašćenja. Niti su po starom Ustavu dobili tu vrstu ovlašćenja, niti su po propisanoj proceduri novog Ustava, kako on to predviđa preko Visokog saveta tužilaštva, dobili ta ovlašćenja. Napravljen je neki imaginarni bajpas, ovaj, preko zakona, što je apsolutno nedopustivo iz dva razloga. Nismo ispoštovali ustavne procedure, napravili smo nešto pogrešno, ali smo napravili suštinski još jednu veću grešku, a to je da, nažalost, trijer za izbor za zamenika javnog tužioca nije bio samostalno postupanje i odlučivanje u onim vremenima kada su oni izabrani za zamenike javnih tužilaca. Samo neki od njih su dobijali ovlašćenje da budu javni tužioci, odnosno samostalno odlučivanje i svoj položaj u funkciji hijerarhiji koji su imali u tadašnjem uređenju tužilačke organizacije.

02:38:57 - Đorđe Komlenski: Mi smo odjednom jednom ogromnom broju ljudi za koji se dovodi u pitanje da li su stvarno kompetentni da samostalno odlučuju i postupaju odjednom dali ovlašćenja da to čine i bogami dođošmo danas gde dođošmo, nažalost, ništa u bolju poziciju nego što smo bili pre nego što smo to učinili. Zašto to mislim? Ništa se od onih primedbi koje ja čitam ovde iz ovih izveštaja, pored svih ovih statističkih podataka koji su ovako izneti nije popravilo stanje kad nam je u pitanju neujednačenost primene instituta odloženog gonjenja, neujednačenost primene eh, z, po, instituta zaključivanja sporazuma o krivici. Tako da to je dosad bilo pre ovih izmena uspostavljeno, ajde da k-kkažem na različitim stavovima nekih tužilaštava, a sada to imamo unutar jednog istog tužilaštva, jer o tome su ranije odlučivali tužilac drugog javnog tužilaštva, Osnovnog tužilaštva u Obrenovcu, pa vam je moglo zavisi da ćete da dobijete mogućnost primene instituta odloženog gonjenja, da li se saobraćajna nezgoda desila dvadeset metara pre ili posle granice između teritorije Obrenovca i Čukarice. I ne vidim da smo sa svim ovim statističkim podacima kakve ste ih vi dali ovde išta napredovali u tom segmentu.

02:40:34 - Đorđe Komlenski: Naprotiv, praksa žalbe naših građana jesu deo sastavni ovog izveštaja. Tu je u ogromnoj meri Tužilačka organizacija od vrha do osnov-odnosno javnih tužilaca u osnovnim tužilaštvima podbacila na ustanovljavanju jedne izvesnosti prilikom odlučivanja apsolut- i postupanja. Apsolutno saglasan sa tim da ne postoje dva identična predmeta, ali da postoji nekakav okvir koji mora i standard izvesnosti postojati, to mora. Prema tome, i s vama kolega apsolutno ja saglasan, da javni tužilac koji u Kraljevu, ako se, čini mi se rekao šta je, je stuknuo iz bilo kog razloga po postupanju krivične prijave, nije sposoban da bude javni tužilac i to jeste posledica ovoga što taj trijer, taj segment analize vrednosti svakog i njegovih mogućnosti nije učinjen. Onaj ko nije spreman da bude otporan na bilo kakvu vrstu uticaja i pritiska, taj nije ni za sudiju, nije ni za javnog tužioca.

02:41:53 - Đorđe Komlenski: Najblaže rečeno, da ne koristimo neke druge reči. Eh, šta smo mi kao dobili s ovim što smo odjedanput dobili osamsto ili sedamsto i nešto javnih tužilaca koji mogu samostalno da postupaju? Evo samo jedan podatak iz te ta-s te statistike, da ne zamaramo ovaj ni skupa, ni one koji ovo žele da proprate. Broj nerešenih krivičnih prijava iz prethodnog perioda. On je iz 2020. godine, ako sam ja dobro popamtio podatke, ja nešto ne mogu baš ovde sad da-

02:42:28 - Uglješa Mrdić: Izvinite gospodine Komlenski, probili ste deset minuta, ako možete da privedete brzo konačnu.

02:42:33 - Đorđe Komlenski: Naravno.

02:42:33 - Uglješa Mrdić: Hvala.

02:42:35 - Đorđe Komlenski: Hvala za- Sa nekih devedeset sedam, osam hiljada pao na osamdeset četiri hiljade predmeta koji se tako prevaljuju iz godine u godinu. Znači, za ovih dve godine to je uspeh u samostalnom rešavanju po pojedincu, iako to baš možda i nije potpuno do kraja precizno, dvadeset predmeta više. To su stvari koje nisu dopustive. Tužilačka organizacija takođe nije samostalno analizirala, nije se time pozabavila i ostavlja nama da se pozabavimo neprimerenom uticaju druge vrste, jer da smo usvojili Zakon o agentima stranog uticaja izbacili transparentnost finansiranja svega toga, ozbiljno bismo se mi zapitali za, da li postoji neprimereni uticaj u finansiranju od strane USAID-e ili nekih drugih organizacija kad su u pitanju društvo sudija ili kad je u pitanju društvo tužilaca koji su ogromni korisnici tih sredstava. Tu analiza mora da se napravi, to mora da bude transparentno.

02:43:38 - Đorđe Komlenski: Prema tome, eh, izveštaj je manjkav i nije urađen po medo-metodologiji jer jednostavno niko nije dužan da se ovoliko udubljuje, čita i analizira i da sve ove stvari dovodi jedne-Udrugu sa vezom, a otprilike i ovo vreme koje je projektovano je jako kratko da bismo nastavili dalje. Ima tu još gomila podataka koje bih rekao izvinjavam se za prekoračenje, ali trudio sam se da koristim više reči nego obično, kako bih se držao okvira Poslovnika, a i nekih standarda koji su prihvatljivi i za pravničku terminologiju. Hvala.

02:44:16 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem, gospodine Komlenski. Gospodin Branko Pavlović. Gospodine Pavloviću, izvolite.

02:44:32 - Uglješa Mrdić: Ne, ne, ne, ne, ne. Gospodin Pavlović je ranije bio prijavljen.

02:44:46 - Branko Pavlović: Da, uhm-- zahvaljujem vam se što ste mi ustupili reč.

02:44:52 - Branko Pavlović: Mislim da mi je dva minuta ostalo još od vremena koje sam imao tako da- Tri, tri minuta.

02:44:53 - Branko Pavlović: Tri. Tako da nije strah nikakav.

02:44:57 - Uglješa Mrdić: Ne bojte se samo tri minuta.

02:44:58 - Branko Pavlović: Tri minuta, u redu je. Nekoliko samo stvari. Jedno oko tog neprimerenog utjecaja, ne-- jedno oko te, uhm-- jedne stavke vezano za Tužilaštvo za organizovani kriminal u izvještaju iz dva est četvrte godine, uhm, i nekoliko samo ovih, uhm, napomena na početku od-- u raspravi koju smo čuli. Nama je ustavni okvir dat' i sada je na nama svima da izvučemo maksimum iz onoga što je ustavotvorac postavio kao zahteve. Čuo sam da ste rekli da, uhm, radi se na maksimumu.

02:45:32 - Branko Pavlović: Ako je to tako, onda je to, po mom mišljenju, gore nego što sam ja mislio. Stanje u tužilaštvu. Uhm, ovde se slažemo, uhm, sa time da, uhm, tužioci sada imaju neuporedivo veća ovlašćenja i mogućnosti nego što su imali kad su bili zamenici. Ali svi smo svesni toga da je potrebno vreme da u realnom životu oni to realno shvate i počinju da se ponašaju kao tužioci sa novim ovlašćenjima, sa novim pravnim lekovima koje imaju ako nisu zadovoljni nekakvim naleg-- nalogom koji dobiju i tako dalje. Dakle, treba vreme da se iz sistem uhoda ovih, uhm, sa zakonskim rešenjima koje su iz sredine dvadeset treće godine, to je realno kratak vremenski period i u tom smislu treba imati razumevanja i strpljenja.

02:46:20 - Branko Pavlović: Neprimereni utjecaj. Uhm, uhm, kako da radimo da bude bolje? Tako što ćemo nesumnjivo u svakom trenutku reći evo, ovo recimo nije dobro. Pa tako recimo ja, uhm-- i javno sam istupao više puta, uhm, smatram da je pogrešno to što je gospodin Mrdić, uhm, na ovaj način zahtevao da Tužilaštvo ta-- određene ličnosti baš procesuira. Ja mislim da je to primer neprimerenog utjecaja.

02:46:45 - Branko Pavlović: Razlikujemo se. On misli da je to dobro, ja mislim da nije, kao što je, uhm-- takođe izrazito neprimereni utjecaj kada se blokira zgrada tužilaštva i suda i dopušta se ili ne dopušta ko može da uđe unutra. Također sam više puta javno o tome govorio kao primjer neprimerenog utjecaja, ali gospođa Zagorka Dolovac nije. Pa valjda je vrhovni tužilac prvi pozvan da izlazi u javnost i da kaže, izvinite načelno ovakva ponu-- postupanja nisu prihvatljiva. Ona mora pogotovo sa svojim funkcijama i svojim, nije sada predsedavajuća, ali svojim uticajem u Visokom savetu tužilaštva, gde je inače insistirala da bude suprotno Venecijanskoj komisiji koja je smatrala da ne treba da bude vrhovni tužilac član Visokog saveta tužilaštva, ali dobro, a prethodno bukvalno kao prva osoba.

02:47:38 - Branko Pavlović: Uhm, to, uhm-- stvara problem. I te tenzije i te opstrukcije koje imamo u Visokom savetu tužilaštva prosto javnost da zna. Gospođa Dolovac hoće da sada pred izbore koji su krajem decembra za tužioce progura jedan broj tužilaca za koje ona misli da bi bili lojalni na budućem glasanju i da time ponovno pravi inženjering unuk-- unutar tužilačke organizacije. To je s-- politički smisao. Prema tome, ako hoćemo da krenemo ili recimo, n-- nedopuštena situacija u kojoj policija ne postupa po nalogu tužioca.

02:48:13 - Branko Pavlović: To-- vrhovni tužilac je-- na njemu je ključna odgovornost da uspostavi dobru saradnju između tužilaštva i svih drugih državnih organa, kao što je njeno da ima i međunarodnu saradnju u neuporedivo većoj, uhm, meri nego bilo koji drugi tužilac svi postupaju u konkretnim predmetima po konkretnim slučajevima i u javnosti. Uhm, uhm, to ona ne radi. Tako da u tom smislu, uhm, uhm, ključni problem da bismo se mi, uhm-- ja vidim dva problema. Jedan je da se svi držimo ustava i zakona, a drugi ključni problem tužilačke organizacije je vrhovni tužilac. I dok je to tako, ništa se bitno neće promeniti uz silne neprimerene uticaje sa svih strana koje zaista treba sad, m-- hladnokrvno i uporno osuđivati i razvijati jednu ukupnu pravnu kulturu kod naših građana.

02:49:11 - Branko Pavlović: Hvala.

02:49:13 - Branko Pavlović: Zahvaljujem gospodine- Opet sam prekoračio izvinjavam se.

02:49:15 - Uglješa Mrdić: N-nisam primetio. Zahvaljujem, gospodine Pavloviću. Nemojte mi zameriti pošto sam pomenut samo u jednoj minuti. Kratka jedna konstatacija. Dakle, uvažene kolege narodni poslanici, članovi odbora i zamenici članova odbora i prisutni poslanici, na ovom mome primeru, o kojem je govorio gospodin Pavlović, dakle jasno je vide-- jasno je viđeno jedno nepoštovanje Vrhovnog javnog tužilaštva i Javnog tužilaštva za organizovani kriminal prema Skupštini Srbije, zakonodavnoj vlasti i svim narodnim poslanicima.

02:49:50 - Uglješa Mrdić: Jer ako meni kao narodnom poslaniku i predsjedniku Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Tužilaštvo ne odgovara ni jedan-- ni na jedan dopis, onda u jednom trenutku meni pošalje pismo-Zahtev da ja obavim predistražne i istražne radnje, što smo konstatovali da to nije posao narodnog poslanika. Ja prikupim dokaze, predam dokaze, nema nikakve reakcije sem posle jednog saopštenja Jatoka gde su napali predsednika Srbije četiri puta i po jednom ministra pravde i mene. Dakle, gospodine Pavloviću, oko nekih stvari se slažemo, oko nekih se ne slažemo, ali ja bih voleo da kada bi Vrhovno javno tužilaštvo i Tužilaštvo za organizovani kriminal kao deo, nadam se, deo Vrhovnog tužilaštva, osim ako se i to nije odvojilo od ovog otetog dela, pa još jedan otet deo, ovaj, nadam se samo da bi, da će da uvažavaju u narednom periodu Narodnu skupštinu Republike Srbije. Zahvaljujem, gospodin Kostov.

02:50:46 - Risto Kostov: Zahvaljujem uvaženi predsedniče. Eh, dame i gospodo narodni poslanici i uvaženi gosti. Imam lepu vest pošto sam poslednji prijavljen, ja ću veoma kratko govoriti.

02:51:03 - Uglješa Mrdić: I mene je koliko god- Do deset minuta, gospodine Kostov.

02:51:05 - Risto Kostov: Ne, hvala. Ne treba mi zato što je puno toga rečeno. Aa, koliko god se ponovilo i meni veoma, veoma smeta što, aa, vrhovna javna tužiteljka Zakor-Zagorka Dolovac nije udostojila ovaj Odbor danas da dođe. Eh, ne želim sada da otvaram neku polemiku sa, ovaj, gošćom iz, eh, gospođom Stojišić, ali nekako uz poštovanje vas i vaše ličnosti meni liči na jednu običnu frazu kad kažete želite da pokrijete nečim, pa kažete za-ranije zakazane, a niste naveli koje su to obaveze i dete kad odnese, ovaj, u školu opravdanje ono piše tamo od čega je bolovalo, ako je to u pitanju. Dakle, druga stvar koja je jako, jako ozbiljna, to je javnost o radu.

02:52:09 - Risto Kostov: Znate kako, ako među nama danas sedi gospodin Radisavljević, za koga su svi ovde rekli da je za vreme obavljanja ranijeg mandata, jel tako, na čelu ovog kao javni tužilac za organizovani kriminal praktikovao da drži konferencije za štampu, da je uvažavao javnost ove države, građane ove države, a verujem i Skupštinu. Onda i za njega pitanje kako on shvata to što gospođa Zagorka Dolovac u dužem vremenskom periodu, šta je to? Šta se krije iza toga? Zbog čega se ne suočava sa građanima Srbije? Da objasni svoj rad.

02:52:47 - Risto Kostov: Pogotovu što je puno prozivki bilo. I sad ova suština, naš odnos prema, moj odnos prema ovom izveštaju. Ovde ima mnogo više znalaca ove oblasti od mene. Evo ga došao i kolega Drecun, mi smo imali uvod u pravu, kolega s fakulteta, uvod u pravu čuvenog Radomira Lukića, ali daj Bože nismo bili specijalisti za pravo. Tako da sam ja veoma pažljivo slušao sve ovdje diskusije.

02:53:19 - Risto Kostov: Mogu da vam kažem na osnovu ovoga što je gospodin Mrdić zamerio, a pogotovu što je rekao gospodin Branko Pavlović, koji mi je tako naslikao plastično, naslikao jedan dug period od petnaest godina, da se tu, ja sam tako to razumeo, eh, krije jedna-jedan politički naboj u ponašanju ovaj, vrhovnog javnog tužioca. Naravno, tu je bilo pogotovu pozivanje na Ustav i zakon ovaj, eh, eh kolege Starčevića i iz tih razloga mi nećemo glasati za ovaj izveštaj. Zahvaljujem.

02:53:58 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem, gospodine Kostov. Naravno, naravno, izvolite. Izvolite, gospođo Stojišić, samo se prijavite.

02:54:12 - Zorica Stojišić: U redu.

02:54:14 - Uglješa Mrdić: (kašalj) Izvolite.

02:54:16 - Zorica Stojišić: Evo samo da pokušam da odgovorim na pojedina konkretna pitanja, eh, uvaženih članova Odbora. Ehm, spomenuli ste neprimereni uticaji i, ehm, većina poslanika o neprimerenom uticaju. Pretpostavljam da ste vi sigurna sam da ste svi obavešteni, ali eto, radi javnosti. Eh, Visoki savet tužilaštva, pri Visokom savetu tužilaštva postoji Poverenik zam-sa-za samostalnost, koji se isključivo bavi tim problemom i tom tematikom, iz kojih razloga je, eh, svaki neprimereni uticaji, koji su pojedini nosioci javne tužilačke funkcije uputili Povereniku, o tome je odlučivano na sednicama Visokog saveta i eh, o tome postoji na sajtu Visokog saveta tužilaštva u posebnom delu izveštaji Poverenika za samostalnost. Eh, dalje bih se samo osvrnula na pitanja koja se tiču konkretno izveštaja.

02:55:28 - Zorica Stojišić: Kada govorimo o sporazumima o priznanju krivičnog dela, eh, vezano za postupanje s-po sporazumima o priznanju krivičnog dela, eh, Vrhovni javni tužilac je izdala opšte obavezno uputstvo. To je uputstvo koje se izdaje radi jednoobraznosti u postupanju i tim opšte obaveznim uputstvom koji-Je dostavljen svim nosiocima javno tužilačke funkcije i koje se kao takvo nalazi i na sajtu javno tužilačke prakse i na samom sajtu Javnog tužilaštva vrhovnog, uhm, su date smernice koje svaki tužilac mora da poštuje. Nepoštovanje tog opšte obaveznog uputstva, uhm, predstavlja disciplinski prekršaj i kada govorimo o disciplinskim prekršajima, samo Vrhovno javno tužilaštvo upravo u delu nezakonito zaključenih sporazuma o priznanju krivičnog dela je i podnelo protiv određenih nosilaca javno tužilačke funkcije disciplinsku prijavu o kojoj treba da odlučuje Visoki savet tužilaštva. Tako da je i ta informacija o postojanju disciplinskih prijava delimično tačna. Ne znam koliko ste vi upoznati, a takođe postoji brojni disciplinski, uhm, disciplinske prijave koji su drugi nosioci javno tužilačke funkcije protiv svojih kolega podnosili i to je u ingerenciji Visokog saveta tužilaštva i disciplinskih organa u okviru Visokog saveta tužilaštva, tako da uticaj na rad po disciplinskim prijavama ni Vrhovno javno tužilaštvo nema, niti po zakonu ima ta ovlašćenja.

02:57:21 - Zorica Stojišić: To je isključivo u ingerenciji Visokog saveta tužilaštva. Uhm, kada govorimo o jednom momentu, s-ad ne znam tačno ko je spomenuo poslanička pitanja. Znači, ja odgovorno tvrdim da na svako poslaničko pitanje koje je upućeno Vrhovnom javnom tužilaštvu u roku propisanom od petnaest dana je svaki narodni poslanik dobio odgovor. Ne, ne znamo i nismo upućeni kada se poslanička pitanja dostavljaju drugim tužilaštvima, to je u ingerenciji i zakonskoj obavezi tih tužilaštava, uhm, tako da to ne bih htela da komentarišem. Uhm, kada govorimo o krivičnoj prijavi o kojoj je uvaženi predsednik Odbora govorio, uhm, krivični nalozi povodom te krivične prijave nisu ni mogli doći od strane Vrhovnog javnog tužilaštva, niti postupio će javnog tužioca ili Vrhovnog javnog tužioca.

02:58:23 - Zorica Stojišić: To su krivični postupci koje vode ili krivične prijave koje su u nadležnosti operativnog tužilaštva. U ovom konkretnom slučaju pretpostavljam Tužilaštvo za organizovani kriminal i Vrhovno javno tužilaštvo nema uticaj na, uhm, bilo kakve informacije, niti bilo kakve naloge bilo kog drugog tužilaštva u vezi sa postupanjem, uhm, krivičnih prijava koje su podnete. Uhm, još bih jednu stvar samo ukazala. Ne znam ko je sad u zadnjem momentu uvaženi, a ovaj poslanik, ovaj član Odbora Pavlović spomenuo, uhm, vezano za zadnju sednicu Visokog saveta tužilaštva. To nije u ingerenciji sad i tema našeg dnevnog reda, ali s obzirom da smo deo tima javno tužilačkoj organizaciji, zarad javnosti bih samo ukazala da izbori koji će, su u toku i koji će se obaviti 23.

02:59:26 - Zorica Stojišić: decembra, a koji se tiču izbornih članova Visokog saveta tužilaštva iz reda javnih tužilaštava, uhm, i neizabrani članovi, odnosno blokada rada Visokog saveta tužilaštva u smislu kako neusvajanja, uhm, rang lista, tako i ne imenovanja, odnosno ne davanja saglasnosti za imenovanje tih javnih tužilaca izbora, nema nikakve veze, niti može imati veze sa izborima predstojećim, imajući u vidu da je to jedna ozbiljna procedura, gde tek nakon izbora eventualno da su izabrani ti javni tužioci od strane Saveta, uhm, trajanje izrade odluka dostavljanje odluka na svaku od tih odluka postoji pravo podnošenja ustavne žalbe, što ni u kom slučaju ne može da bude završeno ni okončano do dvadeset i trećeg decembra, s obzirom da i neki izbori koji su okončani i javni tužioci koji su izabrani odlukom Saveta prošle godine još nemamo odgovor od Ustavnog suda vezano za odluke po tim žalbama. Znači, ni ti tužioci koji su prošle godine izabrani nisu deo javno tužilačkog sistema još, još uvek. Ja ne znam, mislim da sam na neka konkretna pitanja sve odgovorila, pa ovaj što se tiče javno tužilačke...

03:01:01 - Zorica Stojišić: O tome dolasku, to nije tema dnevnog reda.

03:01:05 - Uglješa Mrdić: Zahvaljujem gospođo Stojišić. Pošto više nema prijavljenih za reč... (dvije osobe govore u isto vreme) Aha, izvolite, iz-volite, samo se prijavite gospodine Radisavljeviću. Evo ovo.

03:01:24 - Miljko Radisavljević: Uvaženi poslanik je postavio pitanje, ja ne mogu biti da budem potpuno konkretan i da dam odgovor u bilo čije ime. Mogu samo da prokomentarišem zakonsku poziciju kada je u pitanju komunikacija sa javnošću i informisanje javnosti o nekim, rekao bih, važnim predmetima i molim vas da imate u vidu. Više puta smo to govorili i prosto treba uvažiti tu realnost. Dakle, svaki javni tužilac je javni tužilac u svom predmetu. Komunikacija o radu na predmetu i izveštavanje viših organa i interesovanje i privlačenje informacija je izuzetak.Da, nije dopušteno i nije moguće i nije za očekivati da će Vrhovni javni tužilac komentarisati zašto je u nekom događaju pokrenut krivični postupak jednakovi za toga zašto povodom nekog događaja nije pokrenut krivični postupak.

03:02:17 - Miljko Radisavljević: Molim vas, dakle, strogo vodimo računa o tome da vrhovni javni tužilac ne preuzima obavezu bilo kog stvarno i mesno nadležnog tužioca, jer bi time se definitivno na neki način ta unutrašnja samostalnost javnih tužilaca dovela u pitanje i ugrozila, što, naravno nije-nije ničiji interes.

03:02:48 - Miljko Radisavljević: Pri istoj imali ste veoma osetljivu oblast.- Evo, ja sam pokušao da odgovorim na vaše pitanje, da li sam uspeo u tome ili nisam, procenite sami. Eh, složio bih se sa poslanikom Starčevićem u jednom delu. Da javni tužioci su deo treće grane vlasti, pravosudne vlasti i oni će tu svoju rolu, ja se nadam, ostvariti u punom kapacitetu. Dakle, mi smo dužni da sačuvamo i ustavni položaj institucije koju predstavljamo s jedne strane i da održimo poverenje javnosti u naš rad. Nemojte nam zameriti što svaki put kada koristimo naše ovlašćenje i kada postupamo, trudeći se da tu ulogu na najbolji način ostvarimo, da naše odluke i naše postupke komentarišete na način koji se može razumeti kao uticaj ili se, ili liči na pokušaj uticaja.

03:03:44 - Miljko Radisavljević: Prosto, ako govorimo o vladavini prava, hajde da poštuje-mo regule, obaveze i odgovornosti koje imamo i kao institucije i kao pojedinci koji rade u nekim institucijama. Prosto, čini mi se da vladavina prava to od nas kao princip, kao nešto za šta se svi zalažemo ovde, nameće kao obavezu. I ako u tom delu budemo poštovali naše obaveze, mislim da će i rezultati našeg rada biti bolji.

03:04:12 - Milovan Drecun: A član četiri Ustava?

03:04:17 - Uglješa Mrdić: Član četiri ustava šta kaže?- Gospodin Milovan Drecun, mi-gospodine Drecunu samo se prijavite za, samo se prijavite za reč.

03:04:28 - Uglješa Mrdić: Dajte mi uslušte me- Evo zahvaljujem gospodine Radisavljević. Evo još se gospodin Drecun i da završavamo. (pauza i žamor u sali) E gospodin Milovan Drecun, izvolite.

03:04:51 - Milovan Drecun: Znate član četiri Ustava lepo kaže da tri grane vlasti će se međusobno proveravati. Vi svaku našu proveru tumačite kao pritisak. Pa dobro možete da odmahujete glavom koliko hoćete, ali mi smo ti koji donosimo zakone. Mi smo ti koji moramo da proveravamo da li se sprovode zakoni, a proveravaćemo i tužilaštva. Ma koliko god vi bili samostalni, ne mešaćemo vam se u predmete.

03:05:16 - Milovan Drecun: Ako je četristo i nešto krivičnih prijava podneto, predloga za krivične prijave od strane MUPa, za godinu dana, koliko je rešeno? Jel to spada u domen naših nadležnosti ili ne? Spada. Jer mi smatramo da se ne poštuju zakoni, da se svesno ne procesuiraju određeni ljudi. I kada govorite o narušenom poverenju javnosti, žestoko je narušeno poverenje javnosti u ponašanje pojedinih tužilaca.

03:05:44 - Milovan Drecun: I kako reaguje Vrhovni savet tužilaštva? Da li je pokrenuta neka procedura protiv nekih od tih tužilaca koji evidentno nisu hteli da procesuiraju i da podignu krivične prijave protiv nasilnika na ovim protestima? Morate malo ozbiljnije da shvatite i Narodnu skupštinu i narodne poslanike. Nismo baš toliko neuki, iako nismo pravnici.

03:06:07 - Uglješa Mrdić: Hvala vam gospodine Drecun Evo izvolite, gospodin Radisavljeviću

03:06:11 - Miljko Radisavljević: Evo izvNemam nadležno da završim s vama o ovim temama. Samo hoću da vas podržim da sve grane vlasti su dužne i imaju ovlašćenje da kontrolišu jedni druge i mi ćemo našu ulogu kao tužioci da radimo u skladu sa zakonom. Šta god to značilo.

03:06:29 - Uglješa Mrdić: E Zahvaljujem i evo zahvaljujem i samo bih, samo bih na kraju konstatovao, eh, gospodine Radisavljeviću vi kad ste bili tužilac za organizovani kriminal, ja se ne sećam da ste potpisivali saopštenja protiv predsednika, tadašnjih predsednika Srbije Borisa Tadića, pa Tomislava Nikolića. Ne sećam se da ste potpisivali saopštenja protiv ministara pravde koji su bili u tom periodu ili protiv predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe, ni-i niti da ste organizovali kolegijum- Samo momenat, molim vas. Kolegijum, to kad izdajete saopštenja. Dakle, eto, to bih samo želeo da konstatujem.

03:07:12 - Uglješa Mrdić: Ne zovemo ih kriminalcima ološima i možda je to preduslov- Gospodine Ivanoviću, ja nisam nikog danas nazvao ni kriminalcem ni ološima.

03:07:17 - Uglješa Mrdić: Reakcija. Zašto? Jel ste vi novi portparoli Tužilaštva? Možda niste. A dobro izvinite- Danas je 12.

03:07:24 - Uglješa Mrdić: E, jel možemo da nastavimo? Hvala Aleksandre. Pošto više nema prijavljenih za reč, zaključujem raspravu. Potrebno je da glasamo za svaki izveštaj po nosu. Stavljam na glasanje predlog da Odbor konstatuje da Republički javni tužilac u izveštaju o radu javnih tužilaštava na suzbijanju krimi-kriminaliteta i zaštiti ustavnosti i zakonitosti u 2020.

03:07:52 - Uglješa Mrdić: godini nije celovito predstavio aktivnosti javnih tužilaštava koje proizilaze eh, iz Ustavom i zakonom utvrđenog položaja tužilaštva kao samostalnog organa koji goni počinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere.

03:08:14 - Uglješa Mrdić: Ja bih zamolio samo goste da me-To ne znam.

03:08:15 - Uglješa Mrdić: Osta- i ovo, pa ostanite, ostanite, ostanite dobro, ali imaju pravo da ostanu ako žele da... Dobro. Zahvaljujem na učešću u radu, predstavnicima Javnog tužilaštva. Prijatno doviđenja. E sad, pročitaću ponovo.

03:08:46 - Uglješa Mrdić: Dakle, stavljam na glasanje predlog...

03:08:52 - Dragan Nikolić: Je l' možemo samo da, evo treći put počinjem da- Ne, ne, mogu je sve ove koji su po meni samo.

03:08:57 - Uglješa Mrdić: Bilo bi bilo- Dobro.

03:08:57 - Dragan Nikolić: Da su tu, a nisu.

03:08:58 - Uglješa Mrdić: Dobro.

03:09:00 - Uglješa Mrdić: Stavljam- Ako nije glasalo.

03:09:04 - Uglješa Mrdić: Četvrti put- Ko ti je predstava za- Dragane, samo molim. Stavljam na glasanje predlog da Odbor konstatuje da Republički javni tužilac u izveštaju o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštiti ustavnosti i zakonitosti u dve hiljade dvadesetoj godini nije celovito predstavio aktivnosti javnih tužilaštava koje proizilaze iz Ustavom i zakonom utvrđenog položaja Tužilaštva kao samostalnog organa koji goni počinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere zaštite ustavnosti i zakonitosti, te da Odbor predlaže Narodnoj skupštini da ne prihvati ovaj izveštaj, kao i da je za izvestioca Odbora na sednici Narodne skupštine bude određen doktor Uglješa Mrdić, predsjednik Odbora. Molim vas da se izjasnite. Nemam. Nemamo mučnu glasanje.

03:10:07 - Uglješa Mrdić: Evo sad molim kolegu iz tehničke službe da... Hvala. Zaključujem glasanje i saopštavam: „za" je glasalo jedanaest, protiv je bilo nula, uzdržanih je bilo nula. Nije glasalo, nije bilo. Konstatujem da je Odbor sa jedanaest glasova „za" prihvatio navedeni prijedlog.

03:10:42 - Uglješa Mrdić: Stavljam na glasanje predlog da Odbor konstatuje da Republički javni tužilac u izvještaju o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštiti ustavnosti i zakonitosti u dve hiljade dvadeset prvoj godini nije celovito predstavio aktivnosti javnih tužilaštava koje proizilaze iz Ustavom i zakonom utvrđenog položaja Tužilaštva kao samostalnog organa koji goni počinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere zaštite ustavnosti i zakonitosti, te da Odbor predlaže Narodnoj skupštini da ne prihvati ovaj izveštaj, kao da je- za izvestioca Odbora na sednici Narodne skupštine bude određen doktor Uglješa Mrdić, predsjednik Odbora. Molim vas da se izjasnite. Zaključujem glasanje i saopštavam: „za" je glasalo jedanaest, protiv nije bilo, uzdržanih nije bilo, „nije glasalo" nije bilo. Konstatujem da je Odbor sa jedanaest glasova „za" prihvatio navedeni prijedlog. Stavljam na glasanje predlog da Odbor konstatuje da Republički javni tužilac u izvještaju o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštiti ustavnosti i zakonitosti u dve hiljade dvadeset drugoj godini nije celovito predstavio aktivnosti javnih tužilaštava koje proizilaze iz Ustavom i zakonom utvrđenog položaja Tužilaštva kao samostalnog organa koji goni počinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere zaštite ustavnosti i zakonitosti, te da Odbor predloži Narodnoj skupštini da ne prihvati ovaj izveštaj, kao i da za izvestioca Odbora na sednici Narodne skupštine bude određen doktor Uglješa Mrdić, predsjednik Odbora.

03:12:26 - Uglješa Mrdić: Molim vas da se izjasnite. Zaključujem glasanje i saopštavam: „za" je glasalo jedanaest, protiv nije bilo, uzdržanih nije bilo, „nije glasalo" nije bilo. Konstatujem da je Odbor sa jedanaest glasova "za" prihvatio navedeni prijedlog. Stavljam na glasanje prijedlog da Odbor konstatuje da Vrhovni javni tužilac u izvještaju o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštiti ustavnosti i zakonitosti u dve hiljade dvadeset trećoj godini nije celovito predstavio aktivnosti javnih tužilaštava koje proizilaze iz Ustavom i zakonom utvrđenog položaja Tužilaštva kao samostalnog organa koji goni počinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere zaštite ustavnosti i zakonitosti, te da Odbor predloži Narodnoj skupštini da ne prihvati ovaj izveštaj, kao i da za izvestioca Odbora na sednici Narodne skupštine bude određen doktor Uglješa Mrdić, predsjednik Odbora. Molim vas da se izjasnite.

03:14:33 - Uglješa Mrdić: Zaključujem glasanje i saopštavam: „za" je glasalo jedanaest, protiv nije bilo, uzdržanih nije bilo, „nije glasalo" nije bilo. Konstatujem da je Odbor sa jedanaest glasova "za" prihvatio navedeni prijedlog. Pošto smo završili r-razmatranje svih tačaka dnevnog reda, zaključujem devetu sednicu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Zahvaljujem svima na učešću.

Snimak sednice