OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za evropske integracije

Datum sednice: 27.03.2026.

Trajanje sednice: 1 sat, 46 minuta i 32 sekunde

Tema / naziv tačke dnevnog reda: Informisanje o aktivnostima operativnog tima za proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji

Predsedavajući: Elvira Kovač

Broj prisutnih poslanika: 12 članova Odbora, prema navodu predsedavajuće

Učesnici van poslanika: Nemanja Starović, ministar za evropske integracije; Danijel Apostolović, šef operativnog tima za proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji; Ljiljana Jeftović, zamenik šefa operativnog tima

Ko je koliko govorio:

Poslanici vladajuće većine: oko 32,7%

Poslanici opozicije: oko 20,7%

Član Vlade / gost: oko 46,6%

Procena je izvedena prema odnosu broja reči u raspravi, po formuli 95 reči = 1 minut.

Ukratko sa sednice: Glavna rasprava vođena je o tome da li novoformirani operativni tim može da ubrza evropske integracije Srbije ili predstavlja još jedan pokušaj da se politički zastoj u procesu prikaže kao tehničko napredovanje. Vlast je tvrdila da je cilj da se Srbija pripremi za otvaranje preostalih klastera i ispuni prelazna merila, dok je opozicija insistirala da bez stvarne vladavine prava nema suštinskog pomaka. Formalnog odlučivanja po ovoj tački nije bilo, ali je otvorena oštra politička polemika, naročito oko pravosuđa, REM-a i političkih uslova za napredak ka EU.

Napomena: U dostavljenom materijalu postoje nedoslednosti u obeležavanju sednice i vremenskim oznakama: na početku se pominje trideset treća sednica, na kraju trideset druga, dok naziv fajla nosi oznaku 32. sednice. Pojedine vremenske oznake u transkriptu takođe nisu hronološki usklađene.

STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Elvira Kovač (Savez vojvođanskih Mađara, vladajuća većina) ocenila je da je opravdano formiranje manjeg i operativnijeg tela za koordinaciju evropskih integracija i podržala češću komunikaciju Odbora sa operativnim timom. Fokus joj je bio na proceduri i institucijama Narodne skupštine, ali i na političkoj odbrani vladine strane u sporovima oko pravosudnih zakona, REM-a, biračkog spiska i tumačenja poruka iz Brisela.

Danijel Apostolović (šef operativnog tima, gost) predstavio je operativni tim kao mehanizam za ubrzanje i bolju koordinaciju procesa pristupanja, sa naglaskom na pripremu preostalih klastera, prelazna merila za poglavlja 23 i 24 i reformsku agendu iz Plana rasta. U odgovoru na kritike tvrdio je da je cilj da Srbija tehnički bude spremna čim se poprave političke i geopolitičke okolnosti, a posebno je insistirao da su sada planovi preciznije usaglašeni sa Evropskom komisijom. Njegov nastup bio je dominantno sadržinski i proceduralan, uz odbranu ideje postepene integracije.

Robert Kozma (Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd, opozicija) tvrdio je da iza priče o novoj dinamici nema stvarnog sadržaja i da je operativni tim pre svega politička dimna zavesa za zastoj evropskih integracija. Glavni fokus stavio je na vladavinu prava, stanje institucija, slobodu medija i sporne pravosudne zakone, uz ocenu da bez demokratskih standarda nema ni otvaranja ni zatvaranja klastera. Njegov nastup bio je izrazito polemičan i snažno politizovan.

Slobodan Cvejić (SRBIJA CENTAR – SRCE, opozicija) doveo je u pitanje stvarni domet operativnog tima, uz ocenu da bi mogao ostati na nivou nadzora bez stvarne moći da promeni stvari. Posebno je problematizovao birokratski pristup, preambiciozna očekivanja i mogućnost da vlast naknadno predstavi kao uspeh ispravljanje poteza koji, po njegovom stavu, nisu ni smeli da budu povučeni. Fokus mu je bio na proceduri, suštini reformi i kritici političke instrumentalizacije procesa.

Dubravka Filipovski (ALEKSANDAR VUČIĆ – Srbija ne sme da stane, vladajuća većina) podržala je Apostolovićev plan i ocenila da evropske integracije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta Srbije. Naglasila je da napredak ne zavisi samo od Srbije, već i od političke volje unutar EU, uz poređenja sa Albanijom, Crnom Gorom i ranijim talasima proširenja. Fokus joj je bio na političkom okviru procesa i na odbrani stava da Srbija trpi nejednake kriterijume.

Aleksandra Tomić (ALEKSANDAR VUČIĆ – Srbija ne sme da stane, vladajuća većina) branila je tezu da su glavni problemi Srbije političke prepreke, a ne tehnička nespremnost. Tvrdila je da je vlast pokazala spremnost za rešenja oko izbornog zakonodavstva i REM-a, dok je odgovornost za blokade delom prebacila na opoziciju. Njen nastup bio je pretežno politički, sa naglaskom na geopolitičke okolnosti, ekonomsku težinu Srbije i potrebu da zemlja bude spremna za trenutak kada se politički prostor za proširenje otvori.

Nemanja Starović (ministar za evropske integracije) branio je pristup Vlade i dodatno politizovao raspravu odgovorom na pitanja o Albaniji, regionalnim odnosima i ideji postepene integracije u EU. Naglasio je da Srbiji nisu ukinuta sredstva iz Plana rasta, da je dobila najveći iznos u apsolutnim vrednostima među partnerima sa Zapadnog Balkana i da kašnjenja još nisu prešla kritične rokove. Takođe je saopštio da je Vlada prethodnog dana imenovala Apostolovića za glavnog pregovarača Srbije za pristupanje EU. Njegov nastup kombinovao je sadržinske informacije sa političkom odbranom pozicije vlasti.

ZAKLJUČAK SEDNICE

Po prvoj tački dnevnog reda nije bilo glasanja niti formalnog zaključka, već je rasprava završena konstatacijom da treba nastaviti komunikaciju Odbora sa operativnim timom i ministrom. Otvorena su ostala pitanja vladavine prava, izbora članova Saveta REM-a, izbornih preporuka, političkih uslova za napredak ka EU i realnih dometa ideja o postepenoj integraciji Srbije u evropske politike pre punopravnog članstva.

32. Sednica Odbora za evropske integracije 27.03.2026.

UČESTVUJU U RASPRAVI:
Elvira Kovač, predsednica Odbora, Savez vojvođanskih Mađara, vladajuća većina.
Danijel Apostolović, šef operativnog tima za proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji
Robert Kozma, član Odbora, Zeleno-levi front - Ne davimo Beograd, opozicija.
Slobodan Cvejić, zamenik člana Odbora, SRBIJA CENTAR - SRCE, opozicija.
Dubravka Filipovski, članica Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Aleksandra Tomić, članica Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Nemanja Starović, ministar za evropske integracije

00:00:00 - Elvira Kovač: Poštovani članovi zamenik članova Odbora. Postvovani ministre Staroviću, poštovani gospodine Apostoloviću, uvažene kolege novinare i ostalih gosti otvoram trideset treću sednicu Odbora za evropske integracije u sednici na osnovu elektronskog sistema prisustvuje dvanaest članova odbora te konstatujem da postoji kvorum potreban za rad i odlučivanje današnje sednice prisustvuje i gospodin Danijel Apostolović, šef operativnog tima za proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, gospodin Nemanja Starović, ministar za evropske integracije, i gđr Ljiljana Jeftović, zamenik šefa operativnog tima za proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Zahvaljujem se gostima što smo se uskladili sa terminima što su ovde na prisustvu. Saziv, poštovane kolege, Saziv za sednicu umm sa predlogom dnevnog reda ste dobili na mejl. Da li eventualno ima predloga za izmenu ili dopunu dnevnog reda?

00:00:56 - Elvira Kovač: Ukoliko ne, stavim na glasanje predloženi dnevni red. Molim da se izjasnite.

00:01:06 - Elvira Kovač: (pauza od pet sekundi) Malo znam ovaj sistem. Svima se pojavila, svi su se izjasnili bar ko je želeo. Zahvaljujem i konstatujem da je Odbor utvrdio dnevni red. Prije prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu, molim vas da usvojimo zapisnike sa predhodnih sednica odbora. Stavim na glasanje zpisnik sa dvadeset sedme sednice odbora.

00:01:24 - Elvira Kovač: Molim da se izjasnite. Samo što se ne pojavljuje, čak ni menI (preklapajući papir). Da li svima je prilika da glasaju? Da konstatirujem da je Odbor jednoglasno većinom glasova prihvatio zapisnik sa dvadeset sedme sednice odbora. Stavim na glasanje zapisnik sa dvadeset osme sednice Odbora.

00:01:46 - Elvira Kovač: Molim da se izjasnitee.  Ukoliko dobijete mogućnost.

00:01:57 - Elvira Kovač: (preklapajući papir) Zahvaljujem, konstatujem da je Odrb većinom glasova usvojio zapisnik sa dvadeset osme sednice Odbora. Stavim na glasanje zapisnik sa dvadeset devete sednice Odbora. Molim da se izjasnite.

00:02:11 - Elvira Kovač: (preklapajući papir) Zahvaljujem, zaključujem glasanje. Konstatujem da je Odrb većinom glasova prihvatio zapisnik sa dvadeset devete sednice Odbora. Stavim na glasanje zapisnik sa tridesete sednice Odbora. Molim da se izjasnite. (pričarući glasom) Zahvaljujem zaključujem glasanje.

00:02:26 - Elvira Kovač: Konstatujem da je Odrb većinom glasova usvojio zapisnik sa trideset prve sednice Odbora i stavim na glasanje zapisnik sa trideset prve sednice Odbora.

00:02:38 - Elvira Kovač: Molim da se izjasnite (preklapajući papir) Zahvaljujem. Zaključujem glasanje. Konstatujem da je Odrb većinom glasova usvojio zapisnik sa trideset prve sednice Odbora. I prelazimo na prvu tačku dnevnog reda, informisanje aktivnostima operativnog tima za proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Kao što znate, uvažene kolege, na jednoj od predhodnih sednica smo razgovarali o ovoj temi i tada sam obećala da ćemo upoznati i šefa i članove operativnog tima.

00:03:02 - Elvira Kovač: Nadam se da opozicija bar ovim ide će jednom priznati da su zadovoljni. Mislim da je normalno da imamo konstantnu komunikaciju koju ja imam, ali i da članovi Odbora imaju prilike da postave pitanja i komentare, ali najpre bih naravno dala reč gospodinu Apostoloviću za njegovo uvodno izlaganje. Samo da vam pomognemo.

00:21:08 - Danijel Apostolović: Poštovana predsednice Odbora za evropske integracije, draga Elvira, uvaženi narodni poslanici, uvaženi ministre Starojliću, dragi Nemanja. Zadovoljstvo mi je i hvala Vam na pozivu danas da govorimo o radu operativnog tima za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Kao što znate, Odrb je formiran pre dva meseca tačno i imamo otprilike u ovom trenutku neku vrstu preseka stanja. E, ono što je važno jeste da smo započeli jednu sasvim novu dinamiku odnosa kad je reč o evropskim integracijama Srbije, kako unutar našeg sistema, tako i sa evropskim institucijama, prevashodno sa Evropskom komisijom, nadležnim direktoratom za proširenje, ali i sa ostalim direktoratima u zavisnosti od prioriteta koje kao tim imamo. Kao što znate, operativni tim je formiran na inicijativu predsednika republike sa ciljem ubrzanija i ispunjavanja svega onoga što predstavljaju obaveze Republike Srbije u procesu evropskih integracija koje su utvrđene tokom samog procesa. Naravno da smo u samom početku morali da postavimo određene prioritete. Ključni prioriteti u ovom trenutku jesu priprema preostalih pregovaračkih klastera za otvaranje. Dakle, Srbija je otvorila klaster jedan, klaster četiri. Kao što znate, klaster tri je spreman za otvaranje već pet godina. Preostao nam je klaster dva, koji se odnosi na unutrašnje tržište, klaster pet, takođe veoma važan, poljoprivreda, kohezija, resursi i klaster šest spoljni odnosi. Ja uvek kažem, to je za sve ostale kandidate najlepši klaster koji ima dva pregovaračka poglave, poglavlje trideset, koje se odnosi na ekonomske odnose sa inostranstvom, koje smo mi još davno otvorili po staroj metodologiji kad su se otvarala poglavlja, a ne klasteri. Međutim, u okviru ovog klastera je za nas posebno izazovno poglavlje trideset jedanErm, izazovnost sa stanovišta iz ugla država članica koje da bismo pristupili, erm, da kažem ponovo razmatranju izveštaja o skriningu jer smo tu u inicijalnoj fazi. Oni traže viši stepen usklađenosti Republike Srbije sa zajedničkom spoljnom bezbednosnom politikom. On je ovih dana negde oko šezdeset osam posto. Obećanje s naše strane evropskim partnerima jeste da ćemo biti oko sedamdeset posto u narednom periodu, te onda u skladu s tim u nekom povoljnom trenutku ponovo ćemo pokrenuti razgovore i u vezi sa ovim pregovaračkim poglavljem, tačnije klasterom šest. Erm, dakle, to je, erm, prioritet. Prioritet su takođe ispunjavanje prelaznih merila za poglavlja vladavine prava. Mislim da je to jako važan, jako, jako obiman i kompleksan posao, gde svako od nas ima neki svoj zadatak. Dakle, nisu to samo brojna ministarstva koja su za ova dva poglavlja zadužena. Dakle, ključna, naravno, jesu Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali i druga ministarstva koja se naslanjaju na Ministarstvo za brigu o porodici, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, brojne agencije, tužilaštva, sudovi i još šire. I u tom smislu takođe ćemo, erm, oživeti, he, da kažem, radnu grupu za prelazna merila za vladavinu prava kako bismo, erm, onda na samoj, na samim sednicama operativnog tima imali, da kažem, još bolji pregled. I ono što je moj utisak jeste da mora da postoji još mnogo bolja koordinacija između svih ministarstava koja su, recimo, uključena u ispunjavanje prelaznih merila. Da se ne bi desilo, recimo, da jedno ministarstvo donosi jedan zakon. Z-znate da zakon se nikada preko noći ne donosi, već je tu, ovaj, procedura koja je u nekom, u nekim trenucima bila i, ovaj, do, erm, godinu dve. Taj deo procesa smo ubrzali, bar kad je reč o svemu onome što predstavlja, erm, prioritet za evropske integracije i u kontekstu prelaznih merila, erm, tako da, erm, ne bi se desilo, recimo, da jedno ministarstvo radi na tom zakonu, uradi sve s Evropskom komisijom, pa da onda naknadno radi drugo ministarstvo i tako dalje. Znači, erm, imaćemo još jednu radnu grupu koja će se baviti isključivo onim što su prelazna merila iz oblasti vladavine prava. Erm, kao što i sami znate, imamo devedeset i jedno prelazno merilo za ova dva, erm, pregovaračka poglavlja. U nekima smo, erm, već prilično odmakli, neka su delimično ispunjena, a veliki deo je tek na ispunjavanju. To ćete i vi, poštovani narodni poslanici, videti, posebno rekao bih u junu, kad će i najveći broj zakona koje smo u obavezi u skladu sa ovim prelaznim merilima da ispunimo doći na dnevni red Neki zakoni će verovatno biti i u aprilu, ali opet kažem dinamika toga kada će se to naći na dnevnom redu Narodne skupštine ne zavisi samo od Vlade, operativnog tima, već zavisi i od brzine dobijanja komentara od Evropske komisije. Recimo, već nam je najavljeno za izmene i dopune Krivičnog zakonika da ćemo nešto malo duže čekati zato što je više direktorata Evropske komisije u taj proces uključeno. Ono što želim da vam kažem jeste da smo za oba prioriteta koja sam naveo, dakle pripremu preostalih pregovaračkih klastera za otvaranje i prelazna merila za dvadeset tri-dvadeset četiri, sa Evropskom komisijom sačinili konkretan plan svih aktivnosti sa rokovima završetka. Dakle, to je bio stvarno ogroman posao za ova dva meseca. Bukvalno popis svega što su nam obaveze, erm, jer, erm, prelazna merila su utvrđena, ako se ne varam, 2016. godine. Od tada do sad je bilo određenih, da kažem, ovaj, izmena. Neki zakoni su usvajani, nešto će još morati tu da bude svakako, erm, erm, dorađivano. Za mene je stvarno bilo najvažnije, i to mi je fantastična polazna osnova da imamo plan. Znate kako kažu i najgori plan je bolji od nemanja plana, tako da mislim da imamo odličan plan, ambiciozan, jako ambiciozan plan, ali uvek je bolje postaviti ambiciozne rokove, pa možda negde malo izaći iz roka, nego nemati ovaj, erm, plan, tako da moja uloga i naša uloga kao operativnog tima biće da jednostavno nadziremo sve institucije, da opominjemo na poštovanje rokova, da pomognemo gde je potrebno u daljoj komunikaciji sa Evropskom komisijom i drugim nadležnim institucijama Mislim i interno, naravno, ovaj, i interno će biti dosta, ovaj, poteškoća oko, oko svega. Erm, sledeća stavka o kojoj smo, o kojoj posvećujemo veliku pažnju jeste reformska agenda u okviru plana rasta i danas u tri sata takođe, takođe ćemo imati sastanak i na tu temu. Erm, mnoge stvari, rekao bih se iz reformske agende prepliću sa, recimo, merilima za otvaranje ovih poglavlja ili prelaznim merilima za oblast vladavine prava, tako da mislim da smo sad na neki način ceo proces iz više uglova, erm, ovaj sinhronizovali. Reformska agenda nam je važna jer svaki od koraka takođe nosi i određena sredstva iz plana rasta ovaj, Evropske unije za zapadni Balkan. Takođe, erm, veliku pažnju, erm, posvetićemo i preporukama iz godišnjeg izveštaja Evropske komisije, kako kažemo, o napretku koji se jednom godišnje, kao što znate, objavljujeEh, moja želja i želja našeg tima jeste da ovogodišnji izveštaj Evropske komisije bude znatno bolji od prošlogodišnjeg u svakom pojedinačnom pregovaračkom poglavlju. U tom smislu, ja sam juče održao sastanak sa svim predsednicima pregovaračkih grupa, jasno im predočavajući njihove zadatke, njihove obaveze. Još pre izvesnog vremena sam takođe uputio svim ministrima i ministarstvima mejl da me izveste do početka aprila gde su stigli sa ispunjavanjem preporuka. Jer znate kako Evropska komisija funkcioniše? Mi možemo da radimo fantastične stvari u određenim oblastima, a da to ne bude u potpunosti prepoznato zato što nismo ispratili ono što oni traže u nekoliko preporuka koje su uokvirene ovaj strelicama u njihovim godišnjim izveštajima i oni kada daju godišnju ocenu, oni nas manje više posmatraju kroz prizmu preporuka koje su oni dali. Stoga je naš fokus na ispunjavanju i ostvarivanju ovih preporuka kroz svako pojedinačno pregovaračko poglavlje. Ono što mi je takođe poruka svima jeste da komunikacija sa evropskim institucijama treba da bude još bolja, još dinamičnija, još smis-još smislenija, rekao bih, tako da, ovaj, eh, da pokušamo stvarno da dinamiku odnosa koju smo već promenili u prethodna dva meseca, rekao bih, sa bukvalno svakodnevnim sastancima sa predstavnicima Evropske komisije, a posebno, kažem, u odnosu na ove prioritete koje smo postavili. To se možda malo videlo i na društvenim mrežama, iako, verujte, ovaj, pošto idemo iz sastanka u sastanak nekada i nemamo vremenu-vremena da postavimo sve ono, ovaj, što radimo. Opet kažem, u ovoj fazi, uhm, uhm, najvažnije mi je bilo da imamo konkretan i jasan plan koji će mi, koji će nam biti jasan orijentir gdje idemo i da je on takođe dogovoren sa predstavnicima Europske komisije, da ne bude nerazumevanja, "a mi smo mislili pod tom aktivnošću da treba to i to da se uradi". Ne. Znači, potpuno da bismo izbegli to, uradili smo, ovaj, planove. Takođe, u narednom periodu imaćemo i mesečne i nedeljne planove za svaku od oblasti kako se bude približavao rok za ispunjavanje Ono što je moja poruka, poštovani narodni poslanici, svima vama ovde jeste da su evropske integracije naš zajednički projekat u interesu svih naših građana i da lično smatram da u vezi sa onim što predstavlja našu agendu Evropske unije, dakle, bilo da je reč o pregovaračkim poglavljima, prelaznim merilima, reformskoj agendi, a gde i Narodna skupština ima svoju, da kažem, ključnu ulogu, da sva politička nerazumevanja, sukobe koje imamo ostavimo po strani da bismo zajedno pomerili našu Srbiju napred u procesu pristupnih pregovora. Dakle, to je moja sugestija i molba svima vama. Operativni tim, eh, će kad god pozovete biti i više nego raspoložen da, eh, razmeni mišljenja sa vama, eh, da imamo čak možda i u nekom trenutku posvećenije sastanke da do-tu dođu još i drugi članovi operativnog tima za konkretna, da kažem, ovaj, pregovaračka poglavalja, odnosno klastera u tom trenutku što bude ovaj, da kažem, najaktuelnije Ono što je moja procena u ovom trenutku jeste da smo, uhm, u vezi sa klasterom dva, rekao bih, najbliže pripremi, uhm, za, da kažem, ispunjavanje merila za otvaranje ovog klastera i mislim da će to biti, uhm, jedna odlična vest, jer to je, ovaj, klaster koji se odnosi na unutrašnje tržište, što jeste jako važno, važno naravno i u kontekstu plana rasta Evropske unije za zapadni Balkan i sveukupno naših stremljenja i naših, ovaj, ideja. Jer, kao što i sami znate, samo članstvo u Evropskoj uniji ni za koga nije garantovano ni u jednom trenutku i kao što vidite, uhm, uhm, prilično je sve i dalje neizvesno u kom smeru će se sve to odvijati i ići, tako da, ovaj, stoga mislim da je ideja s kojom je predsednik, eh, eh, Vučić izašao sa premijerom Ramom o, uhm, uključivanju, ovaj, Srbije, Albanije i ostalih, naravno, kandidata uz zajedničko tržište ili Schengen, uhmm, dok čekamo, naravno, članstvo, meni je to stvarno odlična ideja i mislim da, uhm, da, da bi trebalo da bude podržana i od strane, da kažem, institucija Evropske unije i samih država članica, jer jedno ne isključuje drugo Kao što sami znate, a opet govorim o procesu koji je prilično dug, jel, ovaj, od trenutka kad smo dobili status kandidata 2012. godine, svi mi smo imali u glavi razne rokove i potencijalnog članstva, uhm, uhm, ovaj, nas i drugih, ovaj, iz regiona, ali jednostavno, uhm, kad je kod nas postojao, ja bih rekao, fantastičan momentum za proces evropske integracije 2000-, od 2012. do 2000 praktično dvadesete, ovaj, čini mi se da Evropska unija je bila nekako ta koja je na kašičicu davala sve. Podsetiću vas i sve uslove ranije iz godišnjih izveštaja kad, kad ispunimo, dobijemo da otvorimo godišnje dva do tri, u najboljem slučaju, ovaj, četiri poglavlja. Kad otvorimo četiri poglavlja, žurku pravimo. Ovaj, eh..Uhm. A evo, recimo, sa ratom u Ukrajini i novim momentum, Albanija je za trinaest meseci otvorila sva pregovaračka poglavlja, dakle za godinu dana. Hoću da kažem da su sad-- da je sad ovaj, uhm-- prosto drugačija atmosfera, da je proces u velikoj, najvećoj meri geopolitički i da činjenica da mi nismo uveli sankcije Rusiji i da se nismo u potpunosti uskladili sa zajedničkom spoljno bezbednosnom politikom, uhm, je rezultat činjenice da se nismo pomerili ovaj, u otvaranju klastera u posljednje četiri i po godine. Da ne bih išao dalje, spreman sam, naravno, da odgovorim na sva vaša pitanja i još jedanput da ponovim da mi je stvarno drago što sam danas ovde sa vama. Hvala još jedanput na pozivu.



00:19:14  Elvira Kovač

 Hvala na prisustvu, na odazovu, hvala na posebnoj ponudi da dođete bilo kad. Mislim da ćemo da iskoristimo tu mogućnost i naravno, hvala i ministru-- ministar nam dolazi sledeće nedelje zvanično povodom naših redovnih tačaka dnevnog reda, ali je napravljen neki dogovor da ipak šef operativnog tima da uvod, pa da sada otvorim diskusiju, uhm, i obojica će moći da nam odgovaraju. Hvala posebno, pošto sam htela da dodam da bi bilo zanimljivo pričati o aktuelnostima. Vidim da su se mediji dosta bavili odgovorom komesarke vašim komentarom-



00:19:45 Danijel Apostolović

Ako mogu samo da pojasnim, a u međuvremenu sam u međuvremenu sam- Slobodno radi mi, slobodno. U međuvremenu sam pogledao celu izjavu ovaj, komesarke Kos. Ona uopšte nije rekla da odbacuje predlog. Dakle, pogrešno je preneto, pogrešno je preneo Politiko u svom naslovu, ovaj, pa su onda naši mediji preuzeli. Ne, ona je rekla, uhm, uhm, uhm, njena ključna poruka je da i pitanje da li su dvojica lidera svesna koliko reformi i šta sve treba da se uradi da bi država kandidat postala deo zajedničkog tržišta i deo Schengena. Dakle, nije odbacila, već je praktično postavila pitanje, a naš odgovor je da, znamo i da spremni smo da idemo u tom smeru. Tako da mislim da je važno da, uhm, razjasnimo ovaj, da komesarke nije odbila. A ono što sam takođe juče rekao, naravno da sam na tu temu razgovarao i sa brojnim ambasadorima u Briselu, predstavnicima-- stalnim predstavnicima država članica. Njima se ideja dopala, njima ideja dobra, tako da u narednom periodu ćemo je ovaj, još više zastupati i promovisati.

00:21:09 - Elvira Kovač: Hvala. Poštovane kolege, sad otvaram diskusiju. Molim da se prijavite kako bih mogla da vam dam reč. (šapnut) Ko će prvi? Javiće se kolege, samo... (zvuk udaranja u rukama) Ja obično koristim praksu da kao predsednik Odbora govorim na kraju. Najpre reč ima narodni poslanik Robert Kozma, izvolite.

00:21:20 - Robert Kozma: Hvala vam predsednice Odbora. I evo na početku ja bih da se zahvalim Vama što ste organizovali jedan ovakav-- ovakvu sednicu Odbora. Takođe, na početku zahvaliću se i ovaj, uhm, predsedniku-- šefu operativnog tima i zamenici šefa operativnog tima, kao i ministru, što su ovde ovaj, ali nažalost, teško da ću imati neke druge reči hvale s obzirom na ovakvo izlaganje koje smo čuli. Ja razumem, uhm, šefa operativnog tima, on je tu da-- njegu posao je da treba da šire entuzijazam ovaj, pa tako koristi fraze kao što su, jel da, uspostavljena je nova dinamika odnosa, pa je tu da kaže da imamo plan, ali suštinski mi nismo čuli ništa novo od već standarde naprednjačke priče po kojoj nakon svih ovih godina vlasti svi su vam drugi krivi što Srbija nije u Evropskoj uniji, samo vi nekako jedino niste krivci. Znači vi toliko pošteni radite, želite da vidite Srbiju u Evropskoj uniji, ali eto, prošlo je četrnaest godina, a od države ostale su nam razorene institucije i dalje se nalazimo van Evropske unije ovaj, bez ikakvih izgleda da postanemo članovi Evropske unije.

00:22:39 - Robert Kozma: (zvuk cinkanja) Takođe, ja sam očekivao da ćete se vi osvrnuti na nešto što očigledno ne spominjete, pa ću vam sada pročitati jednu rečenicu, a vi mi recite ko je to rekao. Radi se o tako-- radi se o šatorskim zakonima kojima ste jel da dodatno ponizili pravosuđe, odlučili da ukinete u potpunosti nezavisno jel da pravosuđe i samostalnost Tužilaštva. Pa evo za vas jedna rečenica, pa možda prepoznate ko je ovo rekao. „Važno je da se ovo pitanje reši što pre, jer nam je kamen spoticanja u procesu pristupnih pregovora. Priča oko otvaranja klastera tri se neće vratiti na dnevni red dok se ovo pitanje ne reši."

00:23:21 - Robert Kozma: Ko je rekao ovo Ja sam rekao iz pojma i sad ovde- Pa što se onda niste osvrnuli da ne postoji nikakva opcija da se ni jedan klaster, a pogotovo klaster tri, jel da, ovaj, otvori ukoliko u tom smislu nema pomaka u vladavini prava. Ne postoji nijedna opcija da se priča o uspešnosti poglavlja dvadeset i tri i dvadeset četiri bez jel da uspostavljanje vladavine prava. To je prosto činjenica jedna koju ja verujem da vi dobro znate i prosto, s obzirom da znate, a da se ovde na sjednici ovog odbora na to ne osvrćete, ja moram da vam kažem da-- razumem ja vaš entuzijazam, ali nekako moram da vam skrenem pažnju da je, da je uspostavljanje ovog operativnog tima i postavljanje vas za šefa samo još jedan kec u rukavu, jedan zec izvučen iz šešire, jedan novi mađioničarski trik koji treba da pošalje poruku prema spolja pre svega, jao, evo, izvinite, radimo na evropskim integracijama, a uspostavljen je zapravo ovaj operativni tim jer je i vama jasno da kada ste krenuli na jel da usvajanje takozvanih-Šatorskih zakona, da je vama bilo jasno da je to zapravo kraj evropskih integracija i da je potrebna sada neka nova dimna zavesa po kojoj će se pokušati strancima da kažete izvinite, nije tačno. Ne, ne, ne. Mi smo hteli samo da poboljšamo pravosuđe.

00:24:45 - Robert Kozma: Iako je svima jasno da ste zapravo želeli da izbegnete da potponete pod optužnicu Tužilaštva za organizovani kriminal. I evo sad je uspostavljen ovaj operativni tim koji će ubrzati evropske integracije. E, sad, ovde se radi samo o jednom od vaših posljednjih, jel da, poteza ovim katastrofalnim takozvanim, uhm, uhm, uhm, pravosudnim zakonima šatorskim zakonima, ali vladavine prava nije bilo ni pre njih. Da li je preusvajanja ovih zakona jesu ili možda su radile institucije? Nisu.

00:25:18 - Robert Kozma: Bile su razorene. Da li je bilo slobodna medijska scena? Nije. Slobodni novinari su bili proganjani. Znači ništa od funkcionalnih institucija, ništa od pravne države i vladavine prava nije postojalo ni prije ovih zakona.

00:25:34 - Robert Kozma: Znači ništa od pomaka u europskim integracijama. Također, i ono što često govorim na ovom odboru, a i sad ću ponoviti i vama je jasno i ako ste tu da širite entuzijazam, da pokušate ponovo da date neki zamajac europskim integracijama. To su samo priče o europskim integracijama i vama je jasno da nema Europske unije bez vladavine prava. Nema vladavine prava bez borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. A kao što se ni protiv korupcije ne mogu boriti oni koji su najkorumpiraniji, što je srž ovoga režima, tako ni pravnu državu ni vladavinu prava ne mogu da uspostave oni koji sistematski krše ljudska prava i zakone u našoj zemlji.

00:26:19 - Robert Kozma: Stoga, prosto ne bih da vam kvarim sreću, rad vašeg operativnog tima neće imati nikakav uspeh. A također, za kraj ovog prvog izlaganja bih se osvrnuo na nešto što ste na kraju rekli. Ovo je ono pismo Vučića i Rame, pa vas molim da nam samo pojasnite jednu stvar. Jel se, jel se to mi se spremamo za rat sa Albanijom, pa se Albanija naoružava da nas napadne ili pišemo zajednička pisma. Odlučite se, molim vas koji narativ od ova dva koji Vučić pokušava da proda ovaj, u javnosti je na snazi.

00:26:54 - Robert Kozma: To je jedna stvar. A takođe, moram da vam kažem, vi ste diplomata. Kada komesarka kaže, čini mi se da nije, da mi nije jasno da li Vučić i Rama razumiju šta je sve potrebno uraditi da bi se postali deo Schengena ili deo unutrašnjeg tržišta Evropske unije To suštinski znači nema ništa od tog predloga. Diplomata ste i sami znate da se, ovaj, nikada neće ovako eksplicitno reći. I sad zarad javnosti i građana ta priča da Srbija može da uđe u Schengen ili u unutrašnje tržište Evropske unije, a da pre toga nije članica Evropske unije, ni malo ne stoji.

00:27:31 - Robert Kozma: Hajdemo malo da pogledamo neke primere od onih posljednjih koji su pristupali. Hrvatska članica Evropske unije 2 je postala 2013. godine. Kada je ušla u Schengen, drage kolege? Deset godina kasnije 2023.

00:27:48 - Robert Kozma: Bugarska i Rumunija kad su postale članice Evropske unije 2007. Kad su ušle u Schengen 2025. I to ne u potpunosti integrisane. Pravila za ulazak i za postajanje članicom Schengena su strožija od onih kada se radi o pristupanju Evropskoj uniji, a pravila koja se trebaju ispuniti kada se radi o standardima vladavine prava su daleko strožija od onoga što vi sada radite i gdje želite u potpunosti da kontrolišete pravosuđe i tužilaštvo. Stoga, hvala vam što ste nam predstavili vaš prijedlog rada.

00:28:25 - Robert Kozma: Žao mi je što moram da vam pokvarim sreću. Bit će vam neuspešan taj plan. Hvala vam

00:28:32 - Elvira Kovač: Zahvaljujem. Bez da ulazim u komentarisane sadržaje. Prošli put ste citirali istu rečenicu. Ja sam je prepoznala kao Danijelovu i on je sad prepoznao. Ali zanimljivo mi da nekad postavljate politička pitanja, pa kažete vi ste diplomat, ali zato je ovdje ministar kao ovaj, pa će obojica odgovoriti kada prikupimo sve komentare.

00:28:53 - Elvira Kovač: Pretpostavljam, ne vidim nikog u sistemu, želite reč? Da. Profesor doktor Slobodan Cvejić, izvolite.

00:29:03 - Slobodan Cvejić: Zahvaljujem predsjedavajuća i na trudu da organizujete ovaj sastanak. Verujem da su agende pune. Zahvaljujem ambasadoru Apostoloviću na volji da dođe i da sasluša ove naše stavove i komentare, pošto verujem da ovo što većina ima kao stav, u stvari veći deo toga je i prepoznao u njegovom izlaganju i verujem da je sa tim vrlo dobro upoznat. Razmišljajući o tome šta njega čeka u ovoj poziciji još od momenta kad je obznanjeno da naš ambasador u Briselu, za koje znam, ovaj, ako nikako drugačije ispriča Duška Lopanića, koji je moj partijski kolega, ovaj da je vrlo zahtjevno mjesto da je non-stop neki promet, da stalno dolaze neke delegacije, da ima mnogo obaveza i posla. Uhm, prihvatio je da sedne u ovu stolicu i da preuzme ovu ulogu koja je po svemu što možete da vidite strukturno i dinamički već jasno čemu je namijenjena.

00:30:12 - Slobodan Cvejić: I ja ne sumnjam da je gospodin Apostolović to prepoznao. Na njemu je bilo da odvaga da li da u to ulaže svoju karijeru diplomate koja se do sada odvijala kako treba i dalje neću ulaziti u to. Ja sam htio ustvari da mu ponudim da mrdne obrvama, ako je ucijenjen nečim da sedne na ovakvo mjesto jer je vrlo nezgodno.Ali, pošto se on lično obratio i predsedavajućoj i ministru Staroviću, verujem da ni to nema potrebe, da je on u sasvim dobrim relacijama seo na ovo mesto. Prema tome, na nama je da sad iznesemo neke primedbe i kritike. Da se ne ponavljamo u vezi sa tim dokle je Srbija stigla i zašto je stigla dotle dokle je stigla i kako je izgledao poslednji izveštaj o napretku, koji je konačno bio i-i-i iskreniji i pošteniji od onih ranijih izveštaja, mi se nalazimo u vrlo teškoj situaciji.

00:31:11 - Slobodan Cvejić: Ja ne očekujem da može ministar Apostolović, pardon, ambasador Apostolović sad da nam, ovaj ponudi rešenja i da posle dva meseca kaže, evo postigli smo to i to. Ali on je nekoliko puta u toku svog izlaganja rekao da ima plan, da su usvojili plan i da će imati još planova. I ja se bojim, i sa ono malo iskustva koje sam imao u radu jedne javne ustanove, da će ta stvar da ostane na tome. Rekli ste da ćete vršiti nadzor i kontrolu rada institucija. Time ste ustvari dovedeni u istu situaciju u kojoj je nakaradnim zakonom dovedena i Komisija za reviziju biračkog spiska.

00:31:52 - Slobodan Cvejić: Taman ćete imati toliko ovlašćenja da nešto stvarno napravite, ovaj koliko će imati ona komisija i ja se bojim da će te stvari ostati na tome bez vaše volje i namere. To-to sad nije sporno, ali prosto znate kako ide. Selis te na to mesto nosićete i odgovornost za to što bude urađeno. Sami ste napomenuli da je oblast vladavine prava ozbiljan i kompleksan posao i po svemu što do sada vidimo, to je čak i ozbiljnije i od poglavlja trideset pet koje nas čeka i nekih drugih, ne samo zato što je to ozbiljna oblast, nego zato što je to oblast u kojoj Srbija ustvari nazaduje I biće apsurdno ako u nekom sledećem izveštaju bude pisalo da ovaj, evo opozvani su ili suspendovani na neki način šatorski zakoni i mi smo postigli rezultat. Dakle, to vam nikad nećemo priznati za rezultat, jer tako nešto nikad nije ni trebalo da bude usvojeno, da se nađe na agendi i da mi sad slavimo kao uspeh ako to bude obustavljeno.

00:32:51 - Slobodan Cvejić: Rekli ste da će radna podgrupa biti formirana, ako, ja sam je nazvao podgrupom vi ste nekako nazvali to. Nadam se i molim da ne bude Mrdić na čelu te radne grupe. To će onda biti jasan signal šta vi stvarno hoćete, ne vi, nego oni koji daju naloge za ovo. Dobro, eh, još ste rekli da se zakoni ne donose preko noći. Možda ne bi bilo loše da u jednom zasedanju Skupštine provedete s nama ovde vreme da vidite kako može šezdeset zakona da se usvoji u jednom skupštinskom zasedanju, tako da to može da se odradi šampionski.

00:33:26 - Slobodan Cvejić: Možda se vi mučite, jer udarite tamo kod nas kad dođe, to radimo onako kao na traci, kao podmazano, samo zazvoni zvonce i ove naše kolege iz vladajuće koalicije podignu ručice i sve može i sto šezdeset ako bude trebalo Eh, obećali ste, odnosno rekli da verujete da će se napredak u odnosu na poslednji izveštaj Evropske unije videti u svakoj stavci. Zar ne mislite to malo preambiciozno? To, to stvarno nije izvodljivo ni za nekog ko ima mnogo bolje okolnosti i mnogo bolje koristi resurse. Ja ne verujem da će biti tako, ali i da se manemo one statistike koja kaže ne znam u nekoj situaciji šezdeset osam posto i tako dalje, zamislite da vam neko da sto džakova koje treba da premestite s jednog na drugo mesto, devedeset devet džakova od kilo i jedan od pola tone. I vi prebacite ovih devedeset devet, to nije problem, i kažete, mi smo ispunili rezultate devedeset devet posto.

00:34:31 - Slobodan Cvejić: Taj birokratski aspekt svega ovoga, koliko god da je potreban za upravljanje, često izaziva zabunu i nije od posebne koristi u svemu ovome. I još dve stavke iz ovog vašeg izlaganja, jer kažem sadržaja još uvek nema previše da bismo diskutovali o meritumu. Eh, sličan komentar, kao što je dao moj kolega Kozma na tumačenje toga šta je rekla Marta Kos. Vi ste diplomata, ja nisam, vi sigurno bolje znate da pročitate diplomatski rečnik nego ja, ja se slažem sa Kozmom To što je rekla Marta Kos je Politiko sasvim ispravno interpretirao. Ali otkud?

00:35:19 - Slobodan Cvejić: Zašto imate stav da je pristupanje Ekonomskoj zajednici i Šengenu, a bez prava glasa dobra ideja? To je tačno način koji bi najviše odgovarao ovoj autokratskoj vlasti da dobija sredstva, da dobija resurse, a da ovde može da sprovodi ovu politiku koja je sve više nasilna i sve više ugrožava i ustavna prava, krši ustavna ovlašćenja i polako klizi u-u još gori oblik autoritarne vladavine. Ja ne mislim da je to dobra ideja. Koliko god imao primedbi na Evropsku uniju, na politiku Evropske unije, na politiku Evropske unije prema Srbiji, ja nisam video još ni jednog stranog partnera sa tim nivoom moći, koji ima tako doslednu i jasnu politiku i definisao na koji način hoće da razvija svoje odnose sa Srbijom. Mi smo prosto zemlja koja je u toj poziciji da mora da obraća pažnju na te stvari.

00:36:24 - Slobodan Cvejić: I kad vi kažete, eto, mi ispunimo ovo ili ono, oni nam daju na kašičicu. To možda izgleda kao kašičica sa vašeg, s vaše tačke gledanja, ako uporedite sa svim onim ostalim što su davale neke druge zemljeEvropska unija dala najviše i nije-- neka od tih sredstava nisu bila uslovljena time da li smo mi ostvarili napredak u nekom poglavlju. Nešto je dolazilo kroz druge politike koje su oni definisali. Ja mislim da mi debelo treba da razmišljamo o tome šta smo mi uradili, dokle smo stigli i ja verujem da svako u Srbiji ko neguje evropske vrednosti, opet govorim bez vrednosne boje da li je to dobro ili loše u nekoj situaciji. Onaj ko neguje evropske vrednosti, uhm, mora da ima tendenciju da pronađe način da sa Evropskom unijom postigne potpuni dogovor, da mi postanemo konačna i punopravna članica Evropske unije.

00:37:22 - Slobodan Cvejić: Ovo što se sad radi, ako bude moglo da kane još pedeset miliona ovde ili onde, to sad svi valjda već umeju da pročitaju, mi ćemo ispuniti onoliko koliko mora, a koliko je država spremna, odnosno ovaj režim da, da-da, da bi još neko milionče kanulo u kasu. Ako sad budu stvari išle ovako kako idu sa drugih strana i ovaj sa ovom krizom izazvanom ratom na Bliskom istoku, verovatno ćemo popuštati i više. Tu se možda otvori za vas prostor da kažete da ste uspešniji. Ja vam ne želim da ta vaša karijera diplomatska, ali iskreno govorim, ostane zabeležena sa ovim kao krajnjom tačkom da ste vi predsedavali jednom ovakvom telu koje je Vučiću i njegovu režimu posluživalo samo da u periodu od godinu dana zamaže malo svoju spoljnu politiku i onda idemo dalje, ali bojim se da je-- ste u velikom riziku od toga. Zahvaljujem

00:38:23 - Elvira Kovač: Zahvaljujem, reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski. Izvolite.

00:38:30 - Dubravka Filipovski: Ambasador Apostoloviću. Veoma je važno što ste danas ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbiji pred ovim odborom i što smo čuli vaš veoma jasan plan zajedno sa operativnim timom, što predstavlja dokaz da su evropske integracije jedan od bile i ostale jedan od glavnih spoljnopolitičkih prioriteta države Srbije, ali kao što ste i sami rekli, ne zavisi sve od nas. Potpuno je jasno da mi moramo da uradimo sve ovo što ste, uhm, vi izneli. Veoma je važno zajedno sa resornim ministrom što imate redovne sastanke i sa ostalim ministarstvima. Ja u okviru svoje nadzorne uloge kao narodni pos-poslanik pratim izveštaje, uhm, ministarstava sa svakog vašeg sastanka i ovaj odbor će itekako i reagovati ukoliko bude trebalo upravo sa te nadzorne uloge.

00:39:29 - Dubravka Filipovski: Međutim, ne zavisi sve od nas i vi ste tu Kašićicu spomenuli, ja sam član ovog odbora od 2012. godine u kontinuitetu i to sam, uhm, ministru rekla nedavno, i itekako mi je jasno da je Albanija za godinu dana iz političkih razloga otvorila sva poglavlja da ne bude da spominjemo samo Albaniju u regionu, nego da se setimo i Crne Gore, kada su takođe otvarali poglavlja pre nove metodologije, kada su imali proteste na ulicima, ka- na ulicama, kada su bila ugrožena ljudska i verska prava građana te zemlje, a da ne govorim kako su Hrvatska ili, recimo, Bugarska, Rumunija ušli, tako da je, da se građani Srbije ne zakopčavaju na leđa. To treba da shvatimo i svi mi ovde, ali treba da shvate i naši evropski partneri. Takođe, mislim da smo mi jedinstvena zemlja u regionu gde evropske integracije nisu zajednički plan države svih stranaka. Znači, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pozicije i opozicije koje su za evropsko opredeljenje i nevladinih organizacija.

00:40:38 - Dubravka Filipovski: To ne možete videti i to se moglo čuti na današnjoj raspravi, čuje se i na prethodnima. To ne možete da čujete i da vidite u ni jednoj zemlji u regionu osim u Srbiji. I to je žalosno. I sama predsednica Odbora, uvažena koleginica Elvira Kora-Kovač je više puta rekla da je ona silom prilika ovde predsednica odbora, jer je to trebalo da u stvari bude neko mesto od opozicije, kao što je bilo u prethodnim sazivima. Nažalost, nije.

00:41:09 - Dubravka Filipovski: Uhm, mi smo i danas ovde i vi ste, kao i mi, mogli da čujete kritike o vladavini prava čiji prethodnici nisu mogli da dobiju ni pregovarački status. Ali slušam o, o, o kritikama o vladavini prava i mnogih drugih. Takođe, ja sam pod utiskom sinoćne tragedije koja se desila na Filozofskom fakultetu, a sam i sama završila Filozofski fakultet u Beogradu i o, o vladavini prava i o svemu što se događa ovde pričaju nam oni koji su, u stvari za svo vreme kreirali ovu atmosferu, koja nam se događa i koja na neki način baca senku i zbog samih evropskih integracija u-u-u-u-u i napretka Srbije u evropskim integracijama, jer nikako da shvate kolege i-i svi ovi koji podstiču i dalje ovu atmosferu da su nam evropske integracije da, da gubi država Srbija Uhm, i ovo što smo još mogli da čujemo oko novca Evropske unije, pa nije sve u novcu. Postoje vrednosti koje su ljudima u ovoj zemlji bitne. 'nači no, prvo, 'nači opet želim da kažem da se građani Srbije ne zakopčavaju na leđa.

00:42:29 - Dubravka Filipovski: Niko ne ulaže novac, ni Evropska unija, ni Amerika, ni, ako nemaju neku korist od tog novca, to, neku zaradu, to je potpuno jasno. 'nači, nemojmo sada tu da sve svodimo na novac, nijeCilj Srbije da eh, eh bude u Evropskoj uniji zbog novca. Jeste to važno. Mi kao zemlja gubimo jer znamo kolike budžeta ima mala Slovenija, mala Slovačka kao punopravna članica Evropske unije, ali nije presudno. Eh, ja bih želela još da vam kažem da eh, vam pružam punu podršku, da obećana ono što, što, što je eh, št-plan koji ste i sami rekli, ali i ono što je do sada za ovo kratko vreme postignuto.

00:43:13 - Dubravka Filipovski: Uverena sam da to neće eh, proći neopaženo u, u briselskim institucijama. Posebno je važno što ste vi na čelu tog tima jer ste dugo u Briselu i više puta smo imali prilike i da razgovaramo o svemu tomu i poznajete eh, eh administraciju koja je tamo i jako je bitno da uspostavite eh, kako bih rekla dnevnu ili već ako ne može dnevnu ovaj eh ak-onda što, što je moguće bržu komunikaciju sa njima. Mnogo toga je bilo do sada usporeno i zbog promene metodologije. Se sećam, dok kad je dolazila prethodna ministarka, dok smo, dok, dok smo jednostavno i-i mi ovde insistirali da se sve to ubrza, tako da nije sve u našim rukama. Ali ovaj ambiciozni plan nije nemoguće ostvariti.

00:44:01 - Dubravka Filipovski: Tu se slažem sa vama, imamo puno iskustva i moje za kraj pitanje vama je koliko vi mislite da je eh, da se politika proširenja u Evropskoj uniji promenila? Koliko je to realno? Do sada je to bilo deklarativno. Eh, da li zbog ove situacije u svetu po vama ima nekog pomaka? Zahvaljujem

00:44:28 - Elvira Kovač: (kašalj) Zahvaljujem. Da li se još neko od članova Odbora javio? Ukoliko ne, ja bih iskoristila svoje vreme sada u svojstvu članice Odbora, ne samo predsednice. Eh, najpre moram da kažem da je zapaženo eh, to što smo imali razne pokušaje eh, formiranja raznih tela koordinacionog ovakvog onakvog, pa nismo došli do željenih rezultata i stoga je potpuno logično to što je sam predsednik predložio da operativni tim bude manji eh, i da bude operativniji. Mene lično sa stručne strane nekog koga znam i ko se detaljno bavio ovom temom eh, je naravno drago što vi, gospodine ambasadore, ste na čelu, ali sa druge strane, razumem i kritike eh, opozicije, jer ovdje smo raspravljali bez vašeg prisustva i o tome da li ambasador može da bude šef ministru, ali mislim da to nije sada toliko bitno, već da svako radi svoj posao.

00:45:28 - Elvira Kovač: Iz, eh, i upravo to što ste rekli da je ta koordinacija neophodna i pošto je naša predsednica parlamenta članica ehm ovog tima i pošto kroz njen tim dobijam informacije o svim vašim sastancima, eh, mislim da mi ovde iz našeg ugla treba više da se bavimo našim stvarima koje su ingerencije Narodne skupštine. Naravno, kao što je Dubravka spomenula, iz ugla, jer mi ipak nadgledamo ceo proces, eh, su nam neophodni ovakvi sastanci sa vama i dobijanje što više informacija. Ja sam potpuno razumela da ste vi izneli plan i pričali o tome u kom roku određena ministarstva treba da nam dostave predloge zakona, pa ćemo mi u fazi, u zakonodavnoj fazi imati obaveze aprilu, junu i tako dalje. Ja se slažem da previše ambiciozan plan, ali bolje taj entuzijazam nego što se, da se ništa ne radi. Stoga ne razumem kritiku vezane za vezanu za Mrdićeve zakone, kao da nemate drugu temu.

00:46:26 - Elvira Kovač: To su poslanički zakoni. Potpuno je u redu što šef operativnog tima nije pričao o njima, jer Narodna skupština je kra-krajem januara usvojila poslaničke zakone. Nastao je problem. Svesni smo toga. Predsednica Narodne skupštine je insistirala da tražimo post eh, analizu iliti mišljenje Venecijanske komisije.

00:46:48 - Elvira Kovač: Venecijanska komisija nedavno bila u Beogradu. Dobićemo uskoro mišljenje. Dakle, ne kažem, naravno da je. Eh, nisam, kako da kažem, nisam advokat eh, šefa ovog operativnog tima, ali naravno da je reagovao na ovu temu, ali nije deo predstavljanja eh, plana Ono, pošto bih iskoristila prisustvo medija, nemamo uvek takvu medijsku pažnju, tako da je ovo eh, dobra tema, ja bih. Eh, malo ću se posle još vratiti ukoliko, pošto ne znam kako mi se meri vreme, ne meri se, dodaje se dubrak.

00:47:19 - Elvira Kovač: Ali dobro znam otprilike koliko vremena imam. Eh, dakle, ja bih postavila nekoliko konkretnih pitanja, jer mislim da nam, nažalost, eh, ni mediji ne pomažu u tome da se određene pozitivne poruke iliti određeni fejk njuz, kako to već kažemo, loše interpretiraju. Dakle, jednom zasvagda, pošto imamo ovde vaš-vas obojicu da objasnite da neće nama niko ukinuti sredstva zato što tamo neki poslanik dvadesetak, tridesetak poslanika kritičnih iz regiona Evropskom parlamentu kaže da će to tako biti. Dakle, zato što se to podvlači kao da je smak sveta. Evropski parlament donosi tamo neke rezolucije.

00:48:03 - Elvira Kovač: Oni uvek prete, dakle, da je to od Evropske komisije, da ministar, kao što je to već objašnjavao, pošto sad imamo još veću eh, medijsku pažnju, da objasni koliko smo sredstva povukli, zašto nismo, dakle, da mi uopšte nismo najgori u celoj toj priči. Šta više, među najboljima smo, ali to se u nekim našim medijima predstavlja kao da su nam ukinuta sredstva, gotovo, mi nazadujemo Mislim da ima toliko loše prene-ešenih informacija, što ne doprinosi nikome da to, eh, razjasnim ukoliko je moguće. Da to što su određeni predstavnici opozicije posle posete evroparlamentaraca rekli da oni traže da se ta sredstva preusmere nekim nevladinim organizacijama, mislim, ja stvarno ne razumem taj predlog i da razjasnimo da je to zapravo nemoguće i da neće ićiAli kao predstavnica Saveza vojvođanskih Mađara bih, kada smo se već dotakli teme eh, pisma ili ti predloga predsednika eh, Vučića i Edija Rame u ime, pošto Mađari to uvek ehm, ehm, spominju i njima je to bitno, pa za sve nas, jer oni su, naravno, osetljivi na pravo veta i tražili su, prvo su rekli, nadaju se da nisu na dobar način to razumeli. Dakle, da kažemo da mi nismo u potpunosti odustali od prava veta, već je ovo zapravo rešenje neko kratkoročno, u nadi da ćemo ne znam za koliko godina ipak postati punopravna članica eh, Evropske unije. Ja ne bih dodatno komentarisala šta je eh, komesarke za prošenje juče rekla.

00:49:34 - Elvira Kovač: Ja imam utisak da se više bavila Crnom Gorom i tom kako ona trenira i vidim da je to bilo zanimljivo za eh, naše medije. Već bih, kao što sam rekla, vratila bih se i na Narodnu skupštinu. Dakle, ovo su bili poslanički zakoni, naši zadaci kojima možemo da doprinesemo upravo tom prioritetu o kome ste vi pričali, da se što više preporuka iz izveštaja Evropske komisije primeni da oni to prate, da oni to ocenjuju je, na primer, to što mi u godinama unazad uveli smo našu praksu da raspravljamo o izveštaju Evropske komisije, da imamo plenarnu sednicu, da damo veću pažnju javnosti toj temi. Ja nisam razumela i mi kao Odbor za evropske integracije, kao svi mi želimo to da pojačamo, smo napravili zaključke koje naše uvažene kolege uopšte nisu bili spremni eh, da usvoje. Dakle, mi i dalje treba tu proevropsku pozitivnu komunikaciju da jačamo.

00:50:27 - Elvira Kovač: Eh, naravno, razgovarala sam i sa timom predsednice da kada su već na vreme stigli izveštaji nezavisnih regulatornih tela, to nam je svaki put u izveštaju Evropske komisije da i Narodna skupština zakaže sednicu i da na vreme raspravljamo i o izveštajima nezavisnih regulatornih tela, jer to nam se svake godine ocenjuje, pa nešto kasnimo, pa slažem se da nije najbolje to što nekad spajamo silne tačke eh, dnevnog reda, ali to je bila, nažalost, praksa i, i ranije Ali sada dve bolne teme. Jedna je spomenuta ili ti ova Komisija za reviziju biračkog spiska. Ja mislim da je ona ipak formirana. Mislim, malo smo kasnili s obzirom na sve izazove sa kojima smo se suočavali. Komisija radi, sama predsednica eh, sa velikom pažnjom to prati, ali mi sada imamo i predloge, odnosno sada su, je to još u fazi nacrta tih određenih zakona, izbornih zakona, primena odredbi preporuka, a nikako da nađemo zajednički jezik.

00:51:26 - Elvira Kovač: Jer kada predsednica da zadatak službi Narodne skupštine da pripremi te nacrte eh, samo bez ikakvih političkih izjašnjavanja, da li je v-vladajuća većina za to ili ne, da li je Srpska napredna stranka za to ili ne. Na primer, i Savez vojvođanskih Mađara ima određene svoje eh, dileme. Šta je dobro, a šta ne? Opozicija odmah napada. Dakle, mi želimo primenu odredbi preporuka, ali želimo primenu samo onih preporuka koje su za nas dobre.

00:51:54 - Elvira Kovač: Pa mislim i to je naš zadatak da, da bar oko toga nađemo zajednički jezik. I ak-i kad već niko nije se toga dotakao, onda ću ja Pitanje člana Sa-, članova, izbora članova Saveta REM-a. Videla sam u medijima jednog od kolega juče koji je rekao da je to smak sveta da mi nismo sposobni da izaberemo eh, REM, prećutajući činjenicu da smo izabrali osam članova Saveta REM-a, četiri dalo ostavku, a peti, koji se tiče eh, koji je predlog Nacionalnih saveta nacionalnih manjina je negde u vazduhu. Ja se nadam da ćemo iskoristiti priliku da dođemo do eh, rešenja. Ja znam da se rešenje traži i da je to bila tema i na sastanku predsednice sa komesarom za proširenje, ali mislim da na primer tim kandidatima koji su aktuelni kandidati koji su prošli sve, čak i javno slušanje ili javni razgovor i stoje negde u vazduhu, treba da damo odgovor da li će ta tema ikada biti na dnevnom redu, da li će se deveti član izabrati i eh, da kažemo da postoje neki razgovori, valjda, koliko sam ja obaveštena, sa Nacionalnim konventom, ali ne može rešenje za četiri člana Saveta REM-a koji su dali ostavke biti.

00:53:05 - Elvira Kovač: Hajde da ne čačkamo to sada do nikada A onda se napada vladajuća većina da smo mi nesposobni. Dakle, mi smo sve odradili do kraja, niko se nije pojavio, oni nisu spremni da učestvuju, ali mislim da iz ovog eh, problema moramo kad tad da izađemo, manje više što se ja lično napadam, što sam ja to blokirala. Još jednom da naglasimo, nismo blokirali. Dakle, činjenica je da treba da se prihvati eh, volja ili ti predlog većine nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Ali da ne budem negativna ja da zaključim sa pitanjima kao što je Dubravka.

00:53:39 - Elvira Kovač: Šta mislite o Islandu, kad ste već tu eh, obojica? Eh, mislim da, u šali su neki rekli, pošto je najveća kampanja Crne Gore, da će oni do 2028. biti dvadesosmi, ali da će zbog Islanda ipak biti dvadesetdeveti ili koji već, eh, jer mislim da je realno, ukoliko se oni izjasne, da Island vrlo brzo postane eh, članica Eh, i ono što je zapravo Dubravka već postavila pitanje, jer sigurni smo svi da dobro je što ste spomenuli enlargement fatigue, jer to je bilo to što nas je blokiralo zapravo do, recimo, tako 2020, 21. Ali da je činjenica da proces nije merit based, koliko god se o tome pričalo. Eh, kako vidite, eh, re-realnost ili ti neophodnost eh, učlanjenja Ukrajine i svih ostalih, jer zapravo smo na početku pričali samo o tome da se ne vidi kad ćemo mi.

00:54:38 - Elvira Kovač: Mi se, naravno, ponašamo i baš činimo naše, kao da samo što nećemo, mislim da će se otvoriti prilika. Ja sam večiti eh, optimista i verujem da će eh, ministar uglavnom samo mi, ministar i ja pričamo o..Umm, Zakon o koheziji, o Predlogu zakona o kohezionim fondovima koji zapravo samo što nije na dnevnom redu, a mislim da je to dobro i da je to takođe dokaz da se mi, uhm, da smo mi spremni za svaki momenat kada god on dođe, da i Srbija napreduje. Pa nadam se da nisam skakala s jedne teme na drugu. Usput se prijavila Aleksandra Tomić. Želi ne želi?- Nestala mi je iz sistema.

00:55:14 - Elvira Kovač: Molim samo još jedno Aha. E, dobro. Reči malo Doktor Aleksandra Tomić, samo da uključe mikrofon

00:55:24 - Aleksandra Tomić: Predsedavajuća, zahvaljujem se po prvom nastupu i dobro je što ste neke teme sad otvorili, koje su zaista konstruktivne u odnosu na i šefa operativnog tima i člana tog tima ministra, uhm, Starovića. Uhm, prvo najvažnije mislim da je odavde izlazi jedna vaša poruka gospodinu Apostoloviću, a to je to što je promenjena dinamika odnosa, uhm, pre svega pregovora kad govorimo o Srbiji i o Evropskoj uniji upravo pokazuje da smo mi promenili način funkcionisanja kako je bio do sada. S obzirom da mislim da članovi opozicionih stranaka nisu uopšte svesni toga kako je taj proces tek-tekao od 2012. do danas. To je pod jedan.

00:56:07 - Aleksandra Tomić: Pod dva, ta promena dinamike i stvaranje jednog efikasnog tima koji treba sada u novo nastalim okolnostima da izvede neki posao do kraja, koji očito staje četiri godine, ustvari treba u svakom trenutku reći da je iz političkih razloga, jel u svakom izveštaju je stajalo da Klaster tri je spreman tehnički za usvajanje, ali da postoje određeni politički problemi i mi znamo da su ti problemi neuvođenje sankcija, uhm, dijalog Beograda i Prištine, uhm, ta vladavina prava o kojoj se toliko priča, sada je, znači na neki način, uhm, pomognuta u-u donošenjem poslaničkih zakona ovde u Skupštini Srbije. Sa druge strane, uhm, reći ću vam da ta vladavina prava znači očigledno ne važi za neke druge kandidate, jer kako je na volšeban način Albanija otvorila sva poglavlja, a imamo snimke da sam izborni proces se krši na svakom koraku na osnovu snimaka prosti, koji jednostavno svi građani celog regiona, pa i Evropske unije mogu da vide Kako je moguće da vladavina prava jednostavno se krši kada vi dolazite u situaciju da recimo, Ministarstvo unutrašnjih poslova ne reaguje uopšte na nasilje na ulicama u Beogradu, a isto tako reaguje u svim ostalim državama članica, i pričamo o vladavini prava. I sad postavlja se jedno osnovno pitanje. Znači, ako smo mi sve uradili kad pričamo o zakonodavnom okviru što se tiče izbornog zakona, što se tiče REM-a, inače da kažem da su poslanici Srpske napredne stranke glasali za kandidate koje je opozicija dala za članove REM-a, jer to su sve bivši političari koji su o-o-iskoristili jednu godinu dve dana tri kao nezavisni kandidati i kandidovali se za članove REM-a. Znači, to je ono što negde kao sad to ne postoji nigde, niko o tome ne priča.

00:58:04 - Aleksandra Tomić: Ne, mi moramo stalno o tome da govorimo, da mi možemo da rešimo pitanje REM-a. Mi možemo, imamo skupštinsku većinu da izglasamo svih devet članova, ali mi imamo taj demokratski proces, pregovaramo o tome da jednostavno to telo, tu instituciju, uhm, dovedemo na jedan viši nivo u kome želi opozicija da ima svoje kandidate I na kraju krajeva, taj deveti član je predstavnik, ahm, manjinskih stranaka koji ustvari treba da budu donesene odluke na jedan demokratski način. Taj demokratski način je upravo većina. Ako od dvadeset četiri, uhm, člana nacionalnih manjina osamnaest se iz-izglasaju, znači i opredele za jednog kandidata on treba da bude izglasan. To tim marifetlucima pravnim, pa se dođe do nekog drugog kandidata, koji opozicija podržava, pa se onda to plasira kroz određene akcije Đilasa, Marinike i ostalih opozicionih stranaka, pritiska u parlamentu, Evropskom parlamentu, poslanicima da je to nedemokratski, da mi nismo demokratska zemlja zato što to radimo, pa to ne prolazi više.

00:59:10 - Aleksandra Tomić: Danas se sve zna. Jednostavno, svako sve zna. Istina uvek mora da izađe na videlo, kako god mi hteli to da predstavimo. Uhm, znači, ono što je za nas jako važno, Venecijanska komisija čekamo da da svoje mišljenje na osnovu ovih zakona koji su, uhm, sporni, koji, naravno, opozicioni poslanici pokušavaju da prikažu na najgori mogući način ovde, upravo da bi pokazali Evropi da ovde ne vlada vladavina prava, jel, i nema demokratije, neg-da, negda smo tu reč demokratiju izgubili ovde usput, jel, pošto više se ne govori o tome, a da institucije nisu radile ceo svoj posao, a kako nisu radile kad su jednostavno se bavile politikom i hapsile koga su htele i bez ikakve materijala da se pokrenu određene optužnice, kako institucije to nisu radile, oni koji su zastupali institucije da se blokiraju fakulteti i kompletno školstvo, da se na određeni način dođe do smene vlasti koja uopšte nije zahvaljujući volji građana, nego na jedan, uhm, način koji je karakterističan takozvanim obojenim revolucijama, za koje, naravno, mnoge države znaju, pa čak i članice Evropske unije su svesne toga da to postoji Samo se jednostavno kriju iza svega toga i ćute. I ono što je sad za nas najvažnije.

01:00:32 - Aleksandra Tomić: Crna Gora, Albanija i pitanje budućeg članstva Ukrajine, za nas otvara potpuno jednu novu dimenzijuDakle, moje lično mišljenje je da će verovatno Evropa razmišljati o tome ako Ukrajina bude tako preko noći otvorila svoja poglavlja, kao što je i Crna Gora otvorila i Albanija. Da će verovatno onda gledati da negde ovaj zapadni Balkan podrži jednostavno u tim svojim evropskim integracijama. Na koji način, to ćemo tek vidjeti. Jako je dobro i jako je važno što ste vi, kao predsjednik ovog operativnog tijela, taj koji će jednostavno pripremiti i tehnički sva poglavlja, sve klastere da mi budemo spremni kad se bude otvorili politička vrata za ovako nešto. Ja sam sigurna da će do toga doći i sigurna sam da je Europi jedna Srbija jako važna, pogotovo kad govorimo o poziciji, ekonomskoj poziciji Srbije koja obuhvata pedeset tri posto cele ekonomije zapadnog Balkana i šezdeset posto stranih direktnih investicija.

01:01:35 - Aleksandra Tomić: Nijedna evropska država neće da se odrekne jakog ekonomskog partnera, pogotovo sa zapadnog Balkana. Mislim da o tome treba da razmišljamo, da mi ostanemo na tu, tom putu ekonomskog razvoja. Zato nam je važna ta reformska agenda i taj plan rasta. Za mene samo pitanje da li vidite možda tu dinamiku tih procesa u budućnosti kakvi će biti, što se tiče ovoga članstva bez prava glasa i to će se verovatno postaviti pitanje od strane Evropske unije. O tome nećemo moći mi da odlučujemo.

01:02:09 - Aleksandra Tomić: Mi smo ti koji predlažemo određene modele. Mi smo ti koji smo proaktivni i to ne treba uopšte kritikovati na ovom putu, jer od dvijehiljadidvaneste do danas mnogo toga smo prošli, mnogo toga smo predlagali, mnogo toga je prošlo ocenjivano na ovaj ili onaj način. Najvažnije su ustvari političke prepreke sa kojima se mi suočavamo. I to je ono gde mislim da kada se stvore politički uslovi u određenom trenutku, pošto mi smo sad svesni da se menjaju politički odnosi, da jednostavno u tom trenutku budemo spremni da možemo da postanemo deo neke velike zajednice koja je praktično Evropska unija, samo se plašim da odnosi unutar Evropske unije se ne budu mijenjali upravo zbog ovih novonastalih okolnosti. Pa sam htjela da pitam kako je vaše mišljenje po tom pitanju, da li ćemo mi ovaj put koji je naša priprema za postanak te velike evropske porodice, uhm, moći da dinamički, uhm, o-uradimo i ostvarimo upravo zbog toga što vidimo da do te dvadeset i sedme godine mi imamo mnogo toga da završimo, a da oni imaju taj financijski plan koji su napravili Evropska unija od dvijehiljade dvadeset osme do trideset četvrte i po tom planu očito oni nas vide kao jedan region koji treba da postigne visoke stope rasta i u oblasti infrastrukture i zelene energije i digitalizacije.

01:03:41 - Aleksandra Tomić: I eto, to su moja pitanja koja mislim da su jako bitna za budućnost građana Srbije koju ustvari oni žele da nas odgajaju. Hvala

01:03:53 - Elvira Kovač: Zahvaljujem. Pošto ne vidim nikog više u sistemu, dat ću prvu reč vama, pa ministru, može. Pa onda eventualno drugi krug. Nekome ostalo po par minuta. Izvolite.

01:04:05 - Danijel Apostolović: Hvala puno. Ja ću pokušati da odgovorim na većinu vaših pitanja. Počet ću sa tim da sam ja entuzijastičan zato što sam svim srcem u svemu ovome iskustvom, znanjem koje definitivno imam za proces pristupnih pregovora i europske integracije, jer sam u ovoj priči direktno od dvijehiljade dvanaeste godine indirektno još mnogo duže, dakle, nisam ni na koji način ucenjen. Meni je čast i ogromna odgovornost, naravno, ovaj, svestan sam šta sve ovo znači. Uhm, ovo nisu bile samo fraze koje sam na početku izneo, kao što sam i sam rekao.

01:04:51 - Danijel Apostolović: Jako je važno da imamo plan. Jako je važno da znamo šta treba da uradimo u narednom periodu. To što se nisam osvrnuo na, uhm, izmjene i dopune seta pravosudnih zakona, više puta smo to komentarisali, uhm, mislim da sam i tu bio jasan. Već postoje aktivnosti i u tom smislu, tako da, Elvira je napomenula. Dakle, čekamo mišljenje Venecijanske komisije, onog trenutka kad bude stiglo, uhm, država će postupiti u skladu s tim.

01:05:25 - Danijel Apostolović: Ono što je bila moja molba predstavnicima Europske komisije da se preuranjeno ne iznose nikakvi stavovi, jer ono što je njihova ključna zamerka bila jeste upravo ono što je nama Venecijanska komisija dvijehiljaded dvadeset prve i dvijehiljade dvadeset druge preporučila. Dakle, riječ je o tome da Visoki savjet tužilaštva, a ne Vrhovni javni tužilac, odlučuje o privremenom upućivanju iz matičnih tužilaštava u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal. Dakle, da sačekamo da vidimo što će Venecijanska komisija da kaže, to je vrlo uskoro. Što se tiče ostalih pitanja, kada sam rekao na Kašićicu, gospodine Cvejiću, ja se nisam osvrtao na finansijska sredstva, veoma značajna i velika finansijska sredstva, bespovratna sredstva koje je Evropska unija dala Srbiji, već na činjenicu da smo mi od dvijehiljade dvanaeste do dvijehiljade dvadeset prve na Kašićicu dobijali otvorena pregovaračka poglavlja, jel, dakle dugi, dugi niz godina po dva, tri poglavlja godišnje, ispunjavajući sve, ovaj, uslove koji su u tom trenutku, ovaj, bili i uprkos takođe, uhm, brojnim da kažem, bilateralnim blokiranjima kojima smo bili izloženi od strane susednih država članica Evropske unije.Uhm, pomenuli ste isto Radna grupa za vladavinu prava. Dakle, to se pre svega odnosi na Vladinu grupu i na ministarstva koje će biti ovaj, uključena.

01:07:05 - Danijel Apostolović: Ja ću prisustvovati svim sednicama te radne grupe. Uhm, na čelu će biti verovatno predstavnik Ministarstva privrede Branislav Stojanović, pomoćnik pravde, pardon, uhm, koji je, uhm, ključna osoba za pregovaračku poglavje dvadeset tri, pošto ima najveći broj aktivnosti u tom smislu. Tako da, ovaj, takođe, pošto ste rekli da se zakoni usvajaju preko noći u Skupštini, a ja sam rekao da n-ne mogu preko noći, ja sam mislio da proces izrade zakona ne može da, uhm, traje kratko, već je sam po sebi proces, referišući se na to što je rečeno, evo, za dva meseca oni ništa nisu uradili. Pa, nije uopšte realno očekivati da značajnija, značajniji napredak bude zabeležen za dva meseca. Opet kažem, uhm, vrlo jasno da, uhm, ono što mi je bilo najvažnije do sada jeste da imamo jasan plan i za preostale klastere koje treba da spremimo za otvaranje i za prelazna merila i za reformsku agendu, jer bez plana, ovaj, mislim da bi se to još, uhm, dugo meseci, ovaj, razvlačilo, tako da ne znam da li sam odgovorio, ovaj, na, na, na zamerke i pitanja.

01:08:31 - Danijel Apostolović: Političke ne bih stvarno komentarisao, osim činjenice da svoj entuzijazam želim da prenesem i na sve vas, uz molbu i sugestiju da svi učestvujemo u onom što je u interesu svih građana ove naše lepe države. Prema tome, uhm, moja ruka je pružena svima, dakle svim poslanicima Narodne skupštine, nevladinim organizacijama s kojima sam takođe imao inicijalne razgovore, kao i svim drugim udruženjima koja će takođe biti važna u procesu pristupnih pregovora. Tu mislim, naravno, i na medijska novinarska udruženja koja su, recimo, važna za izradu medijske strategije koja nam je takođe jedno od prelaznih merila za oblast vladavine prava Bilo je dosta pitanja u vezi sa, uhm, politikom proširenja. Tu ću se osvrnuti na jedan od posljednjih sastanaka koji je bio na tu temu iza zatvorenih vrata. Mislim da je važno, a pošto je takođe dosta toga izašlo i u medije sa tog sastanka, a tiče se moguće promene u samoj politici proširenja.

01:09:42 - Danijel Apostolović: Dakle, ima nekoliko predloga. Jedan od predloga o kojim, o kojem je Evropska komisija intenzivno razmišljala jeste taj model reverse membership, odnosno obrnutog članstva, koji je došao na dnevni red, uhm, onog trenutka kad su se u javnosti, uhm, pojavili nacrti mirovnog plana za Ukrajinu i potencijalna godina članstva za Ukrajinu 2027. Komisija je, uhm, počela, uhm, da kažem, načelnu izradu, uhm, planova u tom smislu. Naravno, uhm, da, uhm, se to verovatno samo ne bi odnosilo na Ukrajinu, već i na Moldaviju, Crnu Goru, Albaniju. Sasvim siguran sam i Srbiju.

01:10:29 - Danijel Apostolović: Takođe, i to članstvo ne bi bilo bez minimuma uslova koje je neophodno završiti. Kao neka vrsta minimuma uslova, svakako, kako je nama predočeno, bila bi upravo prelazna merila za poglavlje vladavine prava, dakle ono na čemu je operativni tim počeo da radi od prvog dana Druga, drugi predlog jeste upravo postepena integracija čekajući punopravno članstvo, te u tom smislu ja vidim kao itekako dobar predlog za zajedničko tržište i Schengen. Da, jeste teško, jeste komplikovano. Mnogo reformi treba da se uradi da bi se bilo deo Schengena. Mi imamo akcioni plan za pristup Schengenu koji, koji sprovodimo još od 2021.

01:11:23 - Danijel Apostolović: godine i po tom planu je predviđeno ispunjavanje svih tehničkih uslova do 2027. godine. Dakle, ozbiljno želimo da radimo na ovom pitanju u narednom periodu i još ozbiljnije ukoliko bi se ovo pojavilo, da kažem, kao konkretizacija ideje na predlog koji je izneo predsednik Vučić i premijer Rama Naravno da ne treba da bežimo od činjenice da je proces sam po sebi itekako politički. Da se setimo samo članstava svo-svojevremeno 2007. godine Bugarske i Rumunije.

01:12:00 - Danijel Apostolović: Dakle, 2007. godine postali su država članica, a nakon toga su bili petnaest godina pod takozvanim CVN mehanizmom, mehanizmom koordinacije i nadzora, ispunjavajući upravo merila koje mi danas ispunjavamo u okviru prelaznih merila za poglavlje vladavine prava, dakle vladavina prava, medijske slobode, borba protiv korupcije, organizovanog kriminala, javna administracija, reforma javne uprave i tako dalje. Hoću da kažem da ideja postoji, raznih. Proces sam po sebi u onom trenutku kad smo mi ostvarili, da kažem, najznačajniji napredak i kad smo otvorili dvadeset dva od trideset pet pregovaračkih poglavlja jeste bio tad merit based za svaki korak. Danas je on, i apsolutno stojim iza toga, pre svega geopolitički orijentisan, jer vi ako niste gotovo u potpunosti usklađeni sa zajedničkom spoljnom i bez-bezbednosnom politikom, nemate nikakve šanse ovaj, da u tom smislu napredujete, dakleBez obzira na preporuku Evropske komisije da treba da se otvori Klaster 3.

01:13:03 - Danijel Apostolović: Dakle, to je rekla Evropska komisija u svom izveštaju nije to izveštaj ni operativnog tima ni vlade, već Evropske komisije koji je upućen državama članicama. Dakle, apsolutno geopolitički politički proces. Podsećam takođe da mi imamo pregovarački okvir koji je Biblija procesa pristupnih pregovora koji je usvojen 2014. godine i koji kaže da će Srbija onog trenutka kad bude pred vratima Evropske unije, da bude u potpunosti usklađena sa zajedničkom spoljno bezbednosnom politikom. Do tada postepeno usklađivanje, naravno, vodeći računa i brinući o sopstvenim interesima.

01:13:38 - Danijel Apostolović: Ja u tom smislu itekako razumem i našu poziciju u prethodnih nekoliko godina koja je bila takva i zbog čega u suštini mi nismo otvorili ni jedan klaster. Hajde da se razumemo da je to isključivo da kažem i prevashodno zbog zajedničke spoljne bezbednosne politike. Korelacija je vrlo jasna do 2021. Dakle, do kraja 2021. Mi smo redovno imali međuvladine konferencije i otvarali ranije poglavlja.

01:14:12 - Danijel Apostolović: Nakon toga i prihvatanjem nove metodologije klastere. I da imamo definitivno najteže uslove. Da, Albanija nije imala ni jedno merilo za otvaranje klastera dva, pardon, ni jedno jedino. Mi imamo gomilu takođe za Klaster pet koji se odnosi na poljoprivredu, gomila zakona i podzakonskih akata i svega. Dakle, postoje malo drugačiji aršini.

01:14:34 - Danijel Apostolović: Znači, ja govorim to na osnovu onoga što znam apsolutno činjenice, tako da treća stavka, dakle model obrnutog članstva Reverse membership, je u inicijalnoj fazi sa državama članicama naišao, da kažem, na početni neuspeh. Države članice su bile izrazito protiv tog koncepta, a dakle, koncept je da vi postanete članica bez prava glasa, bez komesara i da postepeno priključujući se i ispunjavajući uslove iz pojedinih politika, tek onda postajete deo radnih grupa Saveta EU u okviru tih politika imate pravo članstva. Dakle, u startu državama članicama se to nije dopalo kao ideja i oni su to javno rekli. Donekle razumem što su to rekli jer bi to direktno značilo da gaze postojeću metodologiju o kojoj su svi do sad govorili, a to je metodologija zasnovana na zaslugama, odnosno Merit based. S druge strane, budimo opet pragmatični i politički realni ukoliko zaista dođe do mirovnog plana i ukoliko stvarno bude godina članstva njihovog.

01:15:53 - Danijel Apostolović: U samom planu teško mi je da zamislim da će neka država članica reći mi smo protiv ili ne znam, neka se nastavi rat Mi nismo za to, tako da moguće da će biti nekih da kažem i nametnutih rešenja u samoj Evropskoj uniji, te je to prilika i za nas da budemo u što boljem da kažem kapacitetu i nivou spremnosti za samo članstvo. Čak i kad bismo u potpunosti išli po sadašnjoj metodologiji, ja sam siguran i uveren da onog trenutka kad se da kažem, stvore bolji politički uslovi da je apsolutno moguće da Srbija otvori preostale preostale klastere, da ispuni prelazna merila i da krene sa zatvaranjem pojedinačnih poglavlja. I apsolutno mislim da bismo mogli sve to da uradimo do kraja 2028 godine. Stojim iza toga, ne govorim napamet. Razgovarao sam i naravno sam u kontaktu stalno i sa ambasadorima država članica ambasadorima, takođe iz regiona da vrlo dobro znam dinamiku da razgovaram sa Evropskom komisijom i dakle, ne govorim to apsolutno napamet.

01:17:13 - Danijel Apostolović: Naravno da su politički uslovi i geopolitičke okolnosti nešto što nas do sad i za sad koči. Verujem da ćemo imati bolje okolnosti u narednom periodu. Sad gledam šta je još bilo od pitanja da sam izveštaj Evropske komisije. Elvira, ti si to pomenula. Ja želim takođe da ga mi kao država mnogo ozbiljnije shvatimo na jedan potpuno drugačiji način radimo čak od te početne faze, kad mi njima šaljemo naše materijale Dakle, mnogo ozbiljnije će svemu tome da se pristupi ovoga puta.

01:17:53 - Danijel Apostolović: Mnogo ozbiljnije smo sve iščitali sagledali i već razgovarali sa svim pojedinačnim ministarstvima koje treba da dostave svoje priloge za izveštaj i neće se na tome završiti. Nakon toga ćemo takođe imati i razgovor sa njima da vidimo je li još nešto treba podatak itd. S druge strane, opet treba da imate na umu da oni izveštaj u najvećem delu sastavljaju na osnovu informacija koje dobijaju od delegacije Evropske unije u Beogradu, ambasada država članica u Beogradu. To je po novoj metodologiji njihovih priloga, kao i za njih referentnih nevladinih organizacija, međunarodnih organizacija za različite oblasti, bilo da je reč o slobodi izražavanja medija, korupciji i tako dalje. Ako sam još nešto.

01:18:53 - Danijel Apostolović: Gledam sad, ono da, dakle, Reverse membership postepena integracija. Treći predlog je bio da se razmotri da se postojeća metodologijaDoradi, malo revidira da se proces dodatno ubrza u otvaranju klastera, dakle ne u zatvaranju gde bi tražili i dalje naravno jednoglasnost, a da u samom otvaranju, recimo, postoji mogućnost za glasanje kvalifikovanom većinom ili, ovaj, većinom. Ostaje sve to da se vidi. Naravno da znate da je veliki broj država članica protiv odustajanja jednoglasnosti u politici proširenja u bilo kojoj fazi. Tako da, ono što je moja želja i moj cilj kad se političke okolnosti budu promenile, da budemo spremni za otvaranje svih klastera, da ne bude u tom trenutku spremni smo da otvorimo samo klaster tri, druga nismo.

01:19:51 - Danijel Apostolović: Dakle, u tom smislu ulogu operativnog tima vidim kao ključnu da bez obzira na ovaj mrtav period, logično je da je došlo i do pada entuzijazma i u administraciji i među svima nama s obzirom na činjenicu da se ništa nije desilo u prethodne, da kažem, četiri i po godine, ali evo, oživljavamo u potpunosti proces. Dakle, svi smo u fazi maksimalne budnosti i na svima nama opet ponavljam na svima nama je velika odgovornost, tako da, eto, to je ono što, što mogu u ovom, u ovoj fazi da vam kažem i naravno, ostajem, ovaj, na raspolaganju za dalja pitanja i za sledeće sednice sa najvećim zadovoljstvom kad možemo i konkretnije da govorimo o onome što smo uradili u odnosu na postavljene ciljeve i planove. Zahvaljujem.

01:20:48 - Elvira Kovač: Zahvaljujem, reč ima ministar za evropske integracije

01:20:49 - Elvira Kovač: Izvolite, uključeno.

01:20:52 - Nemanja Starović: Hvala uvažena predsednice. Poštovani članovi, članice Odbora za evropske integracije. Evo, ja ću pokušati da adresiram neka od pitanja koja možda nije adresirao ambasador Apostolović, a verujem da su važna i da zaslužuju bio odgovor ili pak komentar. Naravno, jedna od prvih, rekao bih demagoških politikantskih pitanja koje smo dobili bilo je to da li se Srbija sprema za rat sa Albanijom i jako je bitno odgovoriti jasno i glasno da se Republika Srbija sprema za to da učini čitav dvadeset i prvi vek vekom mira, stabilnosti i saradnje. Budući da predstavljamo i narod i državu koja je toliko propatio i toliko strada u prethodnom dvadesetom veku.

01:21:41 - Nemanja Starović: Nažalost, to ne zavisi samo od nas, odnosno zavisi od nas u onoj meri ukoliko, koliko ćemo biti spremni da odvratimo svakog potencijalnog agresora i naravno da se formiranje svakog ofanzivnog par ekselans ofanzivnog vojnog saveza u našem neposrednom okruženju posmatra kao pretnja i da zaslužuje, dakle, adekvatan odgovor, pre svega u vidu podizanja odbrambenih kapaciteta, kapaciteta Vojske Srbije, što verujem sa velikim uspehom u prethodnim godinama i činimo. Dakle, kada svedočimo formiranju ofanzivnog vojnog saveza dve susedne države, dakle Hrvatske i Albanije, sa ne-sentitetom koji država ne može i nikada neće postati i koji po međunarodnom javnom pravu nema ni prava na razvoj sobstvenih oružanih snaga, naravno da se to tretira kao pretnja i adresira na adekvatan način. No, sve to skupa ne znači da je Srbija država jednog problema i jednog pitanja. Mi smo itekako svesni da je stupanje u članstvo Evropske unije deo našeg nacionalnog interesa i izraz je apsolutno diplomatske veštine to da se prepozna zajednički interes i sa Republikom Albanijom u ovom slučaju i da se na jedan veoma efektan način plasira naša zajednička spremnost da idemo u susret ishodu veoma aktivnih debata koji se vode u Briselu i među državama članicama, dakle, a u kontekstu nekakve nove metodologije ili pak filozofije proširenja koju je spomenuo uvaženi ambasador Apostolović. Moram da kažem i da navedem i moje lično iskustvo.

01:23:25 - Nemanja Starović: Dakle, u svim razgovorima koje sam vodio u prethodnim sedmicama, bilo sa ljudima iz administracije Evropske unije ili pak iz država članica Evropske unije, bez izuzetka sam čuo samo pozitivne reakcije na autorski tekst predsednika Vučića i premijera Rame, bilo da su u potpunosti saglasni sa iznetim konceptom i modelom, bilo da to sagledavaju na nešto drugačiji način, ali svi su se bez izuzetka pozitivno izrazili o tome što su predsednik Vučić i premijer Rama na jedan proaktivni način dakle, krenuli u susret ishodu tih diskusija Gospođa Filipovski je sa punim pravom navela to da samo kod nas nema onog neophodnog širokog društvenopolitičkog konsenzusa kojim bi se, dakle, ostvario minimum saglasja oko toga da evropski pri-stupanje u članstvo Evropske unije predstavlja nacionalni interes i posao kome svi moramo biti posvećeni u skladu sa svojim ulogama koje imamo u društvenopolitičkoj zajednici. Dakle, kada govorimo o političkim snagama vladajuće većine, ali i opozicije i civilnog društva. Nažalost, to nije ništa novo. Tome smo svedočili i kada smo, dakle, usvajali i izmene Ustava Republike Srbije pre četiri godine, kada nije postojao ni minimum podrške takozvane proevropske opozicije, pa ni proevropski orijentisanog civilnog društva oličenog u Nacionalnom konventu za Evropsku uniju, iako se radilo o izmenama ustava koji uvećavaju nivo nezavisnosti pravosuđa koji su apsolutno bili podržani i od Evropske komisije i od Venecijanske komisije Saveta EvropeNažalost, situacija je takva do danas i nismo tu apsolutni izuzetak. Lično mogu da presvedočim kao, kao član političke skupštine Evropske narodne partije.

01:25:22 - Nemanja Starović: Dakle, o tome kakve se diskusije vode od strane, recimo, pripadnika albanske opozicije. Upravo na tom forumu gde se njihova državna vlast naziva bukvalno narko diktaturam, gde se navodi koliko ima političkih zatvorenika u toj državi, o stanju medija i tako dalje, ali nikada, ponavljam nikada, ni na jednom mestu vi ne možete čuti predstavnike, recimo, albanske opozicije, niti pak etablirane predstavnike civilnog društva da traže da se ne otvori neki pregovarački klaster ili da se zaustavi put Albanije ka članstvu u Evropskoj uniji. Nažalost, to je moguće ka samo kod nas. A kao najsvežiji primer navodim to što je pre samo nekoliko dana objavio, čini mi se, potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović, koji se javno otvoreno zalaže za to, zamislite da se ponovo otvore neka od pregovaračkih poglavlja koja su već privremeno zatvorena. Dakle, da se naš proces integracije u Evropsku uniju, dakle, eh, preokrene.

01:26:25 - Nemanja Starović: Dakle, imali smo još nekoliko zanimljivih pitanja i komentari moram adresirati neke od stvari koje je uvažena predsednica Odbora navela. S pravom ste spomenuli da smo već raspravljali, dakle, o tome na više sednice, imao sam čast nekima i da prisustvujem. Dakle, da li ambasador može da bude šef resornim ministrima, predsednici Narodne skupštine i tako dalje. Ako se sećate, ja sam svaki put to adresirao na taj način govoreći da zaista ne treba da robujemo formi i ne smemo suštinu onoga što činimo, što su naše ambicije, zalaganja, dakle, da podređujemo nekakvoj formi. Ali iskoristiću ovu priliku, dakle, da vas obavestim da smo na koncu i tu formu koja je nekome toliko važna priveli suštini i sadržini na taj način što je Vlada Republike Srbije na jučerašnjoj sednici imenovala ambasadora Apostolovića za glavnog pregovarača Republike Srbije za pristupanje Evropskoj uniji.

01:27:27 - Nemanja Starović: Eh, na moj predlog, moja ideja je bila da to učinimo zapravo istoga dana kada je i formiran operativni tim, ali zbog procedurnih razloga, dakle, koji su morali da budu zadovoljeni, to smo konačno finiširali tek juče. Mislim da je to važno, dakle da je to jedan model koji se pokazao dobar u slučaju drugih država koje su u međuvremenu pristupile Evropskoj uniji, dakle, a sam ambasador Apostolović je suštinski taj posao obavljao i pre nego što je operativni tim, operativni tim formiran Pitali ste ili zamolili ste uvažena predsednice Odbora da možda još jednom objasnim mehanizme plana rasta, koliko sredstava imamo na raspolaganju i na koji način smo i sa kojim stepenom uspeha, eh, do sada, do sada taj plan rasta realizovali. Ja ću u najkraćem samo ponoviti ono što verujem da je zaista poznato članovima Odbora za evropske integracije, a to je, dakle, da je plan rasta organski povezan sa našom reformskom agendom i njenom realizacijom, da mi svakih šest meseci izveštavamo Evropsku komisiju o tome koliko smo koraka iz naše reformske agende ispunili. Prilažemo sredstva verifikacije, dakle, i na osnovu toga podnosimo zahtev za isplatu tranši, transitskih tranši iz Plana rasta Evropske unije za zapadni Balkan. Ukoliko se u nekom šestomesečnom periodu ne ispuni određeni korak, postoji grejs period od dodatnih godinu dana, dakle kao nekakvo dodatno vreme za ispunjavanje tog konkretnog koraka u kojem ne postoji nikakva negativna posledica, odnosno ne postoji ukidanje raspoloživih finansijskih sredstava.

01:29:16 - Nemanja Starović: Samo za prvi period od decembra 2024. godine postoji rok od dvadeset četiri meseca grejs period, za sve ostale grejs period od dvanaest meseci. Zašto vam to sve spominjem? Pa zbog toga što se Republika Srbija, dakle, po realizaciji naše reformske agende u ovom momentu nije prekoračila nijedan predviđeni, odnosno dodatni vremenski rok Nije nam ukinuta nijedna finansijska aproprijacija iz Plana rasta Evropske unije Zapadni Balkan, za razliku od nekih drugih kandidata koji su obuhvaćeni, učestvuju u Planu rasta. Šta više, ako pogledamo iznos finansijskih sredstava koja su odobrena Republici Srbiji kroz sredstva finansiranja i prvu tranšu koja nam je odobrena, dakle, u januaru ove godine, ukupan iznos je stotinu še-stotinu osamdeset i šest, izvinjavam se, miliona evra i to je najveći iznos u apsolutnim vrednostima koji je odobren u odnosu na sve druge kandidate koji su obuhvaćeni Planom rasta.

01:30:20 - Nemanja Starović: Dakle, više sredstava je u ovom momentu odobreno Srbiji nego li Albaniji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, a uzmimo u obzir činjenicu da, recimo, Bosni i Hercegovini, kao i privremenim institucijama samouprave u Prištini nije odobreno još ništa. Pri tome Bosni i Hercegovini je uskraćeno deset procenata od ukupno predviđenih sredstava zbog kašnjenja sa usvajanjem reformske agende, nešto manje od stotinu miliona evra, koji će u narednom periodu biti preraspoređeni, dakle stavljeni na raspolaganje drugim, drugim partnerima. Iako ima određenih kašnjenja, kažem, mi još uvek nemamo nijedno kritično kašnjenje u realizaciji naše reformske agende i evo danas u tri sata ćemo se posebno detaljno baviti upravo tom, tom problematikom A ako stvari posmatramo u kontekstu u odnosu na referentne partnere, pa ne možemo biti nezadovoljni time što nam je odobreno više finansijskih sredstava nego li bilo kome drugom na zapadnom Balkanu, naravno, u apsolutnim vrednostimaTo su naravno sredstva koja s jedne strane predstavljaju direktnu podršku budžetu Republike Srbije, ali u većoj meri su opredeljena za realizaciju konkretnih projekata i kao dva primjera ću uvijek navesti one prve projekte i sa naše indikativne liste, a to je revitalizacija, sanacija izgradnja dodatnih kapaciteta u hidroelektrani Potpeć kod Priboja, Priboja, kao i uvođenje obnovljivih izvora energije u sistem daljinskog grejanja grada Novog Sad. To su veoma važni projekti koji unapređuju, dakle i našu privredu i životni standard našeg stanovništva i kvalitet života u Srbiji. A neka građani sami procene da li je bitnije da se upravo ti projekti realizuju sredstvima koje nam obezbeđuje Evropska unija, bilo u vidu granta ili povoljnijih kredita ili, kao što naša opozicija, nažalost, zagovara da se sav taj novac preusmeri za potrebe nevladinih organizacija u Srbiji ili za funkcionisanje njima naklonjenih medijskih kuća.

01:32:25 - Nemanja Starović: Mislim da je odgovor na to pitanje više nego, više nego jasan. Pitali ste, uvažena predsednice, i to šta mislimo o Islandu. A ja bih samo rekao, dakle, da, po svemu što znamo, da Island i njihova trenutna vlada ima ambiciju da ne samo da nastavi, već i da ubrzano privede kraju svoj proces pristupanja Evropskoj uniji. Njihov prvi plan je bio da prvi preliminarni referendum o nastavku pregovaračkog procesa održi početkom 2027. godine, međutim, skratili su rokove i taj referendum će biti održan u avgustu ove godine.

01:33:04 - Nemanja Starović: Ideja je, koliko ja znam, u Evropskoj komisiji, ali naravno, ključna reč, konačna reč je uvijek na državama članicama, ali plan Evropske komisije jeste da Island i Crna Gora u nekoj vrsti paketa dakle optiraju za prve naredne punopravne članice Evropske, Evropske unije. Ja ću možda s vama podijeliti jednu anegdotu, ako mi dozvolite i ako mi vrijeme to dozvoljava. Budući da sam pre nedelje učestvovao na Balkanskom forumu u Budimpešti i s obzirom da je dio panela bio javan, pa mogu snimljeni su, emitovani, pa mogu da se referišem. Znate, na samom panelu nakon izlaganja naših uvaženih kolega iz Albanije, koje su kao jedan od glavnih argumenata za to da treba da pristupe članstvu, navodili da su oni relativno mala država, nakon čega je glavni pregovaračica Negore se javio i rekao, „Ali mi smo još manji od Albanije pa možemo predstavljati veći prioritet." Moj komentar uvaženim kolegama je bio da budu oprezni sa tom vrstom argumentacije jer će se uvek pojaviti neko ko je još manji od njih i sa većim procentom plavokosih ljudi, dakle i da im može ukrasti onaj moto dvadeset i osma članica u 2028.

01:34:14 - Nemanja Starović: godini Ali šalu na stranu, Island svakog ozbiljnog kandidata i ono što je za nas, naravno, značajno da ukoliko zaista na tako brz i efikasan način, a oni već pripadaju zajedničkom tržištu u schengenskom prostoru i tako dalje, ukoliko na ubrzan način dobiju priliku za članstvo u Evropskoj uniji, sam pristupni sporazum će, će biti neka vrsta lakmus papira, odnosno biće sačinjen u formi nekakvog pristupnog sporazuma nove generacije, kao što su razgovori sa Crnom Gorom i to moramo, naravno, detaljno i pažljivo pratiti Konačno, pitanje uvažene narodne poslanice gospođe Tomić, koje mislim da je važno, tiče se višegodišnjeg Finansijskog okvira Evropske unije 2028.-2034., a Evropska komisija je predstavila svoj nacrt o kome se trenutno raspravlja na različitim nivoima i formatima. Raspravljat će, naravno, o tome i Evropski savet i sam Evropski parlament će dati svoju konačnu reč. Ono što se, naravno, uočava u samom nacrtu koji je trenutno na stolu, to je da nije predviđena posebna financijska aproprijacija vezana za proširenje, odnosno za buduće članice, što smatramo da nije dobro. Ja-svi mi sa zapadnog Balkana smo uspostavili konsenzus, ali na tom stanovištu su i određene države članice, dakle da to nije dobro jer pokazuju, bez obzira na to što postoje mehanizmi kojima bi se podmirile te financijske potrebe, ali da se šalje ne tako pozitivna politička poruka jer se proširenje ne trat-ne tretira kao strateško opredeljenje i politika Evropske unije u tom sed-sedmogodišnjem periodu, već prevashodno kao neka vrsta incidenta koji je moguć i koji se može rešiti Naša je ideja i predlog i drago mi je što smo o tome razgovarali sa kolegama iz regiona da se prosto inicira, aa, određivanje financijske aproprijacije upravo za proširenje Evropske unije, makar ona bila i sa nekakvim minimalnim simboličkim sredstvima koja su opredeljena, ali da se pošalje ta vrsta pozitivne političke poruke i ono što moram da kažem, ne zamerite mi na tome, da su upravo, dakle, i delegati Srpske napredne stranke upravo prethodnih dana na radnoj grupi Evropske narodne partije u Briselu, aa, potencirali ovo pitanje i izneli konkretne, veoma sadržajne predloge za koje verujem da mogu postati deo platforme najveće i najutjecajnije pol-političke porodice u Europi i u samom Europskom parlamentu i da na taj način, koristeći i kanale parlamentarne dipro-diplomatije i stranačke diplomatije, ako je možemo tako nazvati, utičemo na unapređenje ovog višegodišnjeg financijskog o-okvira. Voleo bih da, želeo bih da verujem da su i naše stranke političke opozicije koristile svoje članstvo ili pridruženo članstvo u drugim političkim evropskim političkim porodicama da potenciraju ovo pitanje, ali se bojim da to nije bio slučaj. Hvala

01:37:15 - Elvira Kovač: Hvala. Obično u drugom krugu koristimo preostalo vreme.

01:37:28 - Elvira Kovač: Otprilike je ostalo Kozmi dva i po minuta, gospodinu Cvejiću pola.  Reč ima narodni poslanik Robert Kozma. Izvolite.

01:37:30 - Robert Kozma: Hvala vam predsednice eh, odbora. Eh, poštovani ambasadore Apostoloviću, pažljivo sam slušao ovaj eh, vaš komentar. Jel da? I opet insistirate na tome da imate plan te ovaj moram da vas pitam da li implicitno time hoćete da kažete da drugi pre vas nisu imali plan? Da ministar Starović nije imao plan?

01:37:49 - Robert Kozma: Da bivša ministarka evropskih integracija profesorka Tanja Mićović nije imala plan? Ili je ipak nešto drugo problem neuspeha integra-- evropskih integracija na čelu sa Srpskom naprednom strankom? Kada se radi o Bugarskoj i Rumuniji, ja mislim da tu pre svega treba n-naučimo jednu, jednu stvar. Vi ste u pravu, oni su 2007. godine primljeni i bili su jel da pod kontrolom monitoring mehanizma kada se radi o pravosuđu, korupciji i kriminalu.

01:38:17 - Robert Kozma: Tako je. I baš zbog toga Evropska unija teško da će dozvoliti članstvo jednoj novoj zemlji koja, koja ima daleko veće probleme kada se radi o pravosuđu, a definitivno i ovaj o sistemskoj korupciji koja izjeda naše eh, institucije. Eh, sve vreme ovde se govori o "Pa nije u redu da politička pitanja, da politički problemi, eh, sprečavaju naš put u evropskim integracijama". Ja moram sve da vas podsetim. Nisu to pitanja, nisu to problemi, to su kriterijumi.

01:38:50 - Robert Kozma: Politički kriterijumi su osnova evropskih integracija, definisano još u Kopenhagenu 1993. godine. Ne možete biti članica Evropske unije bez da ste demokratska država, bez da imate funkcionalne institucije, bez da imate slobodne medije. Ne možete bez toga da pristupite. Mi možemo biti tehnički spremni za otvaranje klastera, ali to vam pokazuje da ako u potpunosti imate nazadovanja kada se radi o političkim kriterijuma, nema napretka ni u jednom poglavlju, ni u jednom klasteru I takođe bih se osvrnuo na nešto isto što je ključno, što je još jedan pokazatelj o tome da institucije ne funkcionišu.

01:39:34 - Robert Kozma: Vi kažete i ovo je sada za predsednicu Odbora, da smo mi imali eh, jednu jel da inicijativu poslanika koji je pisao tako važne pravosudne zakone i amandmane. Pa dajte, molim vas, većina glasa na zvonce, a hoćete da, da, da uvažimo stav da je onda neki poslanik samoinicijativno napisao predloge zakona tako važnih jel da, stvari kada se radi o pravosuđu i tužilaštvu Srbiji je pre svega potrebno i našim građanima da budemo demokratska država da imamo funkcionalne institucije da bi, na primer, funkcionisalo i, jel da, prosveta i zdravstvo i druge sfere. Evropske integracije i članstvo u Evropskoj uniji je institucionalni okvir koji to najbolje može da podrži, a takođe i institucionalni okvir u kome mi možemo da imamo i najbolji ekonomski prosperitet. Da smo sada članovi Članica Evropske unije naša, znači, mi bismo dobili dodatno iz fondova oko dva zarez dve milijarde evra, to je tri posto bruto društvenog proizvoda Srbije. E, vašim radom, odnosno neradom vi građane sprečavate da uživaju u tome. Hvala

01:40:46 - Elvira Kovač: Hvala. Da li još neko želi reč u drugom krugu? Narodni poslanik profesor doktor Slobodan Cvejić, izvolite.

01:40:56 - Slobodan Cvejić: Ma hajde. Nije četiri i nešto, pola minute sam dobio, ali nema veze. Taman toliko vremena ovaj da... Izrazim svoje iskreno nadanje da ministar Starojić i vi predsedavajuća vežbate da se popnete na neki vrh na Islandu. Tako smo uleteli iz ove vruće diskusije o tome da l' mi ispunjavamo uslove ili ne u, u priču o tome šta se dešava na Islandu, da se čoveku zavrti u glavi od vruće hladno.

01:41:25 - Slobodan Cvejić: Zahvaljujem eh, ambasadoru Apostoloviću što je odvojio vreme i ja se nadam da će postati na neki način redovna praksa da pričamo o ovim stvarima, jer mislim da smo iskreno govorili i vi i mi, bar iz opozicije, da ne treba više da stvaramo fasadu za neki sistem ili proces pristupanja, nego da počnemo da radimo stvari koje su suština toga, a to je ono što nama nedostaje. Hvala vam još jednom.

01:41:51 - Elvira Kovač: Zahvaljujem. I mi iz vladajuće većine smo govorili iskreno, nije mi uopšte jasan ovaj komentar oko Islanda. U potpunosti se slažem s onim što je Kozma rekao, samo što ne vidim u čemu vi doprinosite da brže napredujemo.

01:42:09 - Slobodan Cvejić: Osim tih kritika, ali ne želim sada da- A da ne gubimo vreme na ove fasadne radove, nego da radimo stvari za sporazum.

01:42:12 - Elvira Kovač: Ali mi ne možemo da nađemo zajednički jezik ni oko čega i ja. Ono što je meni bilo najbitnije oko REM-a, nisam dobila odgovor ni od koga. Dakle, ideja smo stat zato što nijedna, izvinjavam se zaglavljeni, zato što ni jedna ni druga strana nema rešenje i sam Bog nam neće pomoći dok je ovo polarizovano društvo, ali ne želim dodatno da otvaram da li neko želi neki komentar- Da zaključi gospodin Apostolović, izvolite

01:42:39 - Danijel Apostolović: Kratak- Samo- Komentar, eh, gospodin Kozma je pitao da li to znači da do sad nije postojalo planova da nismo imali? Jesmo, ali potpuno drugačije fokusirani, pre svega na ispunjavanje političkih uslova za otvaranje klastera tri. Ono što je sad ideja jeste da se svi preostali klasteri spreme, dok čekamo i dok smo politički, geopolitički blokirani, dakle, to je ovaj novitet i da svaka od tih stavki, dakle za merila za otvaranje klastera dva, pet kao i prelaznih merila gde ima preko tri stotine raznih aktivnosti, bude apsolutno dogovorena s Evropskom komisijom u smislu ne samo dinamike rada na tome, već i razumevanja šta oni podrazumevaju pod tim što mi treba da uradimo. Dakle i u vezi sa prelaznim merilima za pogled vanrednih prava i u vezi sa ovaj klasterima dva i pet merilima za otvaranje pomenuta dva klastera, tako da, ovaj, da postojali su planovi, drugačiji je bio fokus. Eh, sad nam je fokus da ispunimo sve što je do nas.Pa da onda sačekamo ovaj, bolje političke i geopolitičke okolnosti kad se otvore da zatvorimo sve.

01:43:54 - Danijel Apostolović: Eto, u najkraćoj. Izvinjavam se što nisam odgovorio za REM, ali mislim- Koliko ja znam o tome, toliko i svi vi znate o tome. Proces jeste blokiran u suštini sad i čekamo ovaj, magični trenutak da, da se desi, da bi se ponovno, a mislim da je važno da se REM formira što pre, zato što je prosto i izborna godina i to je ono što će takođe verovatno delimično eh, poremetiti i eh, planove operativnog tima. Jer eh, u nekom trenutku će i Narodna skupština da se raspusti, jel u kontekstu predstojećih parlamentarnih izbora, ali bez obzira na to, mi ćemo i u tom periodu kao operativni tim i ja ću insistirati na tome raditi na ispunjavanju svih. I ono što još nisam pomenuo, već smo počeli razgovore i u vezi sa merilima za zatvaranje za svako pojedinačno poglavlje, dakle da svako ministarstvo zna šta treba da se uradi precizno sa Evropskom komisijom, da se definiše, da posle ne gubimo vreme dodatno kad se steknu svi politički uslovi.

01:45:05 - Danijel Apostolović: Zahvaljujem i stvarno bilo mi drago što sam danas bio ovde sa vama Hvala.

01:45:07 - Elvira Kovač: Ja bih se zahvalila na prisustvu i gospodinu Apostoloviću i gospodinu ministru. Eh, opšti zaključak je da čekamo bolje sutra, ali me raduje što smo otvorili ovu komunikaciju i zaista obećam svima da ćemo nastaviti. Da podsetim sve da nije u našoj obavezi, a i ministra imamo na mesečnom nivou, sad ćemo ga imati na- Da, na sedmičnom. Da zvanično zatvorim ovu tačku dnevnog reda, ne izjašnjavamo se, a sačekaće i gosti. Sekund.

01:45:36 - Elvira Kovač: Druga tačka dnevnog reda pod razno. Samo bih želela da vas podsetim to što sam danas eh, već spomenula nekoliko puta da u četvrtak, drugog aprila u dva imamo sledeću sednicu na kojoj imamo izveštaje o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, takozvani NPA, za četvrto tromesečje prošle godine Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Danske, jul, decembar prošle godine, ali naravno i sve aktuelnosti, kao što to inače radimo, da i da imamo u proceduri nekoliko predloga zakona koji treba da se usklade sa AKI-jem. Dakle, kada se uskladimo sa predstavnicima ministarstava da predlože te zakone, a određeni koji su nedavno stigli odstoje svojih deset, petnaest dana, sam planirala još jednu sednicu, da znate. Da li neko ima još nešto?

01:46:32 - Elvira Kovač: Ukoliko ne, zaključujem trideset drugu sednicu Odbora i zahvaljujem se svima na prisustvu Hvala vam.