Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, na sednici održanoj 29. marta, obavili su razgovor sa kandidatima za izbor člana Komisije za hartije od vrednosti i kandidatima za izbor Saveta Državne revizorske institucije. Na sednici su utvrđeni predlozi odluka o izboru člana Komisije za hartije od vrednosti i izboru Saveta Državne revizorske institucije. Predsednica Odbora prof. dr Aleksandra Tomić obavestila je članove Odbora da je svoj predlog za izbor člana Komisije za hartije od vrednosti dostavila samo Poslanička grupa Srpske napredne stranke, koja je predložila Aleksandra Stojkovića. Po obavljenom razgovoru sa kandidatom, Odbor je utvrdio Predlog odluke o izboru člana Komisije za hartije od vrednosti, kojim se predlaže Narodnoj skupštini da izabere Aleksandra Stojkovića za člana Komisije za hartije od vrednosti. Poslaničke grupe dostavile su Odboru svoje predloge i za izbor kandidata za Savet Državne revizorske institucije: PG SPS predložila je Bojanu Mitrović za potpredsednika Saveta, PG DS predložila je Branku Ljiljak za predsednika Saveta, PG Dveri dr Predraga Mirkovića za predsednika i Vladimira Ilića za člana Saveta, PG SNS dr Duška Pejovića za predsednika i Nevenku Bojanić, Marijanu Simović i Ljiljanu Dimitrijević za članove Saveta, PG PS-NSS-USS za člana Saveta predložila je Mariju Jocić. Odbor je utvrdio Predlog odluke o izboru članova Saveta Državne revizorske institucije, kojim se predlaže Narodnoj skupštini da za predsednika Saveta izabere dr Duško Pejovića, potpredsednika Bojanu Mitrović, a za članove Saveta Nevenku Bojanić, Marijanu Simović i Ljiljanu Dimitrijević. Sednici je predsedavala predsednica Odbora prof. dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Sonja Vlahović, Dušan Bajatović, Momo Čolaković, Zoran Bojanić, prof. dr Vladimir Marinković, Veroljub Arsić, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Goran Kovačević i Zoltan Pek.

Na sednici, održanoj 29. marta, članovi Odbora razmotrili su zaključna zapažanja i preporuke Komiteta UN za prava deteta, u vezi sa Drugim i trećim periodičnim izveštajem Vlade Republike Srbije o primeni Konvencije o pravima deteta. Članovima Odbora zapažanje i preporuke Komiteta UN za prava deteta predstavila je Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, koja je istakla da je Komitet dao 41 preporuku, sa posebnim akcentom na zabranu telesnog kažnjavanja dece. Preporuke Komiteta odnose se na donošenje i usklađivanje zakona koja se odnose na prava deteta, uspostavljanje ombudsmana za prava deteta, inkluzivno obrazovanje, jačanje zdravstvene zaštite romske dece i žena u cilju smanjivanja stope smrtnosti. Predstavnici UNICEF-a izneli su podatke o položaju dece u Srbiji. Izneto je da je humani kapital Srbije 2016. godine u odnosu na 2011. po broju dece smanjen za 39 500, i da deca čine 17,3 odsto populacije. Najosetljiviju decu u Srbiji čine siromašna deca, od kojih 100 000 živi u apsolutnom siromaštvu, a njih 370 000 živi u riziku od siromaštva. Iza njih u grupu najosetljivije dece u Srbiji su deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju i romska deca, pokazalo je istraživanje, kojih ima između 60 000 i 200 000. Na sednici je bilo reči i o stopi smrtnosti dece, uhranjenosti i vakcinaciji dece. Narodni poslanici su razmenili mišljenja i o obrazovanju u ranom detinjstvu, dečjim brakovima u opštoj populaciji, dečjem radu i maloletničkoj trudnoći. Na sednici je bilo reči i o migracijama i deci, gde su izneti podaci o 3 500 izbeglica u Srbiji, od kojih 43 odsto čine žene i deca. Takođe, navedeno je da je 500 izbegle dece uključeno u redovno obrazovanje. Ana Prodanović, iz UNICEF-a, predstavila je digitalnu platformu „U-report“, koja omogućava svima da odgovore na ankete, izveštavaju o problemima, podrže prava deteta i aktivno učestvuju u promenama za dobrobit zajednice, a koja se može koristiti putem mobilne poruke i društvenih mreža. Korist platforme je višestruka, poput jačanja svesti i potražnje za osnovnim pravima, jačanja lanca odgovornosti kroz objavljivanje javno dostupnih podataka, a učešće u anketama je potpuno dobrovoljno i anonimno. Direktorka Centra za prava deteta Ines Cerović, govorila je o pravcima delovanja Centra koji se odnosi na kreiranje povoljnog društvenog i zakonodavnog okvira za puno ostvarivanje prava deteta, koje se vrše kroz različite aktivnosti, pozitivne politike i prakse, kako bi se deci ostvarilo puno učešće u društvu. U nastavku sednice, članovi Odbora konstatovali su ostavku zamenice predsednice Odbora za prava deteta Milene Bićanin i na to mesto izabrali Nadu Lazić. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Milena Bićanin, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Veroljub Arsić, prof. dr Vladimir Marinković, Gordana Čomić, Milanka Jevtović Vukojičić, Nada Lazić, Ana Karadžić, dr Danijela Stojadinović, Dubravka Filipovski, Milena Ćorilić, Gorica Gajić, Marija Jevđić, Nataša Jovanović, Sandra Božić, Elvira Kovač, Nataša Mihailović Vacić i narodna poslanica Ljiljana Malušić, član Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.

Članovi Odbora oštro su osudili jučerašnje brutalno nasilje specijalnih policijskih snaga tzv. Kosova nad nenaoružanim Srbima i skandalozno protivpravno lišavanje slobode Marka Đurića. Upad specijalnih snaga, bez saglasnosti Srba, na sever KiM predstavlja grubo kršenje Briselskog sporazuma i ne doprinosi miru i stabilnosti na KiM. Članovi Odbora smatraju da je nedopustiv izostanak reakcije Misije Euleksa i daju punu podršku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije u nastojanjima da se sačuva mir i stabilnost. Odbor za kontrolu službi bezbednosti razmatrao je i usvojio Izveštaj o radu generalnog inspektora službi Ministarstva odbrane za period od 1. jula do 31. decembra 2017. godine. Odbor je konstatovao da su Izveštajem koji je podneo generalni inspektor službi Ministarstva odbrane obuhvaćene sve najznačajnije aktivnosti u izveštajnom periodu, čime se članovima Odbora omogućava sveobuhvatan uvid u aktivnosti generalnog inspektora kao i u zakonitost rada službi bezbednosti Ministarstva odbrane. U tom smislu Odbor je pozitivno ocenio postupanje generalnog inspektora i istakao da ovakav vid kontrole nad radom službi bezbednosti doprinosi poboljšanju zakonitosti i pravilnosti rada službi bezbednosti. Odbor je dao punu podršku generalnom inspektoru u obavljanju kontrole i nadzora nad radom službi bezbednosti Ministarstva odbrane. U nastavku sednice Odbor je utvrdio Izveštaj o izvršenom nadzoru nad radom službi bezbednosti za 2017. godinu. U zaključku Izveštaja Odbor je ocenio da službe bezbednosti Republike Srbije u realizaciji svojih nadležnosti i zadataka postupaju profesionalno u skladu sa zakonom i u okviru svojih ovlašćenja. Takođe, sva relevantna saznanja, procene i analize o bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama su pravovremeno dostavljene svim nadležnim državnim organima. Vršeći nadzorne posete i kontrolu rada službi bezbednosti, članovi Odbora su ustanovili da nije bilo propusta i nezakonitosti prilikom primene ovlašćenja za primenu posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka propisanih zakonom. Izveštajem se ukazuje na potrebu donošenja Izmena i dopuna zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, jer je to jedini način da se pravno uredi specifična organizaciona struktura, radno-pravni status i položaj pripadnika Agencije. Ove izmene su neophodne i kako bi Agencija nastavila nesmetano da sprovodi svoje, zakonom propisane, nadležnosti u oblasti zaštite nacionalne bezbednosti Republike Srbije i njenih građana. Odbor je takođe ponovio da je neophodno ubrzati donošenje novog Zakona o elektronskim komunikacijama, kojim će se uvesti obavezna registracija tzv. pri-pejd korisnika SIM kartica, kao i regulisanje broja SIM kartica koje jedno lice može da poseduje kod jednog operatora. Odbor je, takođe, razmotrio i utvrdio Plan rada Odbora do kraja 2018. godine. U tom periodu Odbor planira održavanje sednica radi razmatranja redovnih izveštaja službi bezbednosti, nakon čega će uslediti i nadzorne posete službama, čime Odbor u potpunosti primenjuje svoja zakonska ovlašćenja u oblasti nadzora i kontrole nad radom službi bezbednosti. Sednici Odbora predsedavao je predsednik Odbora mr Igor Bečić, a prisustvovali su članovi Odbora Dušan Bajatović, Marija Obradović, Goran Pekarski i Dragan Šormaz.

Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu održanoj 26. marta članovi Odbora razmotrili su i prihvatili, u načelu, Predlog zakona o elektronskoj upravi. Članovi Odbora su, većinom glasova, utvrdili Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Negotinu, po sili zakona. Sednici su prisustvovali Natalija Pavlović Šiniković i Ivan Bošnjak iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Sednici Odbora je predsedavao predsednik Petar Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Jovan Palalić, Žarko Mićin, Slaviša Bulatović, Đorđe Komlenski, doc. dr Mihailo Jokić, Neđo Jovanović, Stanija Kompirović, Aleksandra Majkić i Miletić Mihajlović

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 26. marta, razmotreni su predlozi zakona koji su predloženi za dnevni red Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2018. godini. Članovi Odbora su ocenili da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, Predlog zakona o udžbenicima, Predlog zakona o prosvetnoj inspekciji, Predlog zakona o elektronskoj upravi i Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, koje je sve podnela Vlada. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Gordana Čomić, Vesna Marković, Neđo Jovanović, Srbislav Filipović, Krsto Janjušević, Elvira Kovač, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović i Milena Ćorilić.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 26.marta 2018. godine, razmotrio u načelu Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka. Predlog je obrazložila Gordana Zorić iz Republičkog geodetskog zavoda, istakavši da se njime uspostavlja nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka (NIGP) i implementira u naš pravni okvir direktiva EU iz 2007. godine, INSPIRE, koja se odnosi na infrastrukturu za prostorne informacije evropske zajednice, a na šta smo se obavezali Poglavljem 27 u procesu pristupanja Srbije EU. Uspostavljanjem NIGP-a rešiće se problemi poput dupliranja troškova, slabe standardizacije i dostupnosti, neusaglašenosti i nedostatka koordinacije. Ciljevi koji se ostvaruju donošenjem ovog propisa su kreiranje nacionalne infrastrukture za obezbeđivanje geoinformacija za javni sektor, privredu i javnost, zatim razmena kvalitetnih i standardizovanih skupova prostornih podataka i servisa zasnovanih na saradnji unutar geosektora, itd. Cilj NIGP jeste i stvaranje zajedničkog nacionalnog okvira radi razmene prostornih informacija o životnoj sredini između javnih institucija i bolja mogućnost za javni pristup prostornim informacijama, zaključila je Zorić. Nakon kraće rasprave, članovi Odbora prihvatili su jednoglasno Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Dubravka Filipovski, Hadži Milorad Stošić, Dušica Stojković, Gordana Čomić, Krsto Janjušević, Zvonimir Đokić, Vesna Marković, Dragan Veljković, Elvira Kovač, Vera Jovanović i mr Dejan Radenković.

Na sednici održanoj 27. marta, članovi Odbora su, većinom glasova, izabrali za zamenika predsednika Odbora prim. dr Branimira Rančića. U nastavku rada, Odbor je prihvatio predloge Radne grupe za postupanje po svim pristiglim predstavkama i predlozima građana i uputio ih na dalje postupanje nadležnim institucijama. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić a prisustvovali su članovi i zamenici članoca Odbora: Dragan Savkić, Sandra Božić, Josip Broz, prim. dr Branimir Rančić, Gorica Gajić, Aleksandra Maletić, Jelena Vujić Obradović, Bojan Torbica, prim. dr Vlado Babić i Milena Ćorilić.

Na sednici Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, održanoj 22. marta, razmotreni su, u načelu, Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija, Predlog zakona o udžbenicima i Predlog zakona o prosvetnoj inspekciji, koje je podnela Vlada. Sednici je prisustvovao i predložene zakone članovima Odbora obrazložio ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević sa saradnicima. Ministar Šarčević je naveo da se Predlogom zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija vrši usklađivanje sa zakonodavstvom EU, i sa evropskim modelima kvalifikacija, radi obezbeđivanja mobilnosti radne snage. Obrazlažući Predlog zakona o udžbenicima, ministar Šarčević je naveo da se vrši ispravljanje svih nedostataka koji su se pokazali tokom primene postojećeg zakona. Posebno je istakao da je predviđeno formiranje Centra za niskobudžetne udžbenike, radi izrade udžbenika na jezicima nacionalnih manjina, kao i onih koji su namenjeni deci sa smetnjama u razvoju. Predlogom zakona o prosvetnoj inspekciji, ministar Šarčević je istakao da se vrši preciziranje zadataka, obaveza, dužnosti i načina izbora prosvetnih inspektora. Nakon kraće rasprave, članovi Odbora usvojili su, u načelu, predložene zakone. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Muamer Zukorlić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Danica Bukvić, Fatmir Hasani, Ratko Jankov, Đorđe Kosanić, Nataša Jovanović, Olena Papuga, dr Vladimir Orlić, prof. dr Ljubiša Stojmirović, prof. dr Marko Atlagić, prof. dr Žarko Obradović i Milena Bićanin.

Na sednici održanoj 22. marta 2018. godine, članovi Odbora razmatrali su položaj studenata srpskog porekla iz regiona, koji studiraju u Srbiji. Predsednik Odbora mr Ivan Kostić istakao je da je, imajući u vidu da Srbi, u delu regiona i dijaspore, imaju ugrožena prava i neadekvatan položaj, Odbor prvenstveno fokusiran na saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu, kao i unapređivanje njihovog položaja. Tim povodom, u saradnji sa studentskim klubom Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na današnjoj sednici prisustvovao je određeni broj studenata srpskog porekla iz regiona, koji studiraju u Srbiji kao stipendisti projekta Vlade RS „Srbija za Srbe iz regiona“ i Zadužbine Studenica. Kostić je izrazio nadu za produbljivanje saradnje Odbora sa nadležnim institucijama i ministarstvima, kako bi se položaj Srba u regionu podigao na viši nivo. Miodrag Linta, zamenik predsednika Odbora, istakao je značaj saradnje sa studentima srpskog porekla iz regiona, koji studiraju u Srbiji i predstavljaju budućnost našeg naroda, kao i da je položaj dijaspore tema od prioritetnog državnog značaja. U nastavku sednice, predstavnici studentskih organizacija i studenti iz regiona izneli su svoja mišljenja, sugestije i postojeće probleme u vezi sa ostvarivanjem svojih prava u dijaspori, kao i utiske o studiranju u Srbiji. Sednici je predsedavao predsednik Odbora mr Ivan Kostić, a prisustvovao je i zamenik predsednika Odbora Miodrag Linta.

Na sednici održanoj 22. marta, članovi Odbora su razmatrali Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložile su predstavnice predlagača Godana Zorić i Vasilija Živanović iz Republičkog geodetskog zavoda i tom prilikom istakle da se ovim zakonom uređuje uspostavljanje i održavanje nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka u Republici Srbiji (NIGP). Poseban cilj NIGP je uspostavljanje infrastrukture koja olakšava pristup informacijama o životnoj sredini, tako što će osigurati javni pristup i ukloniti prepreke za razmenu podataka između organa javne vlasti, kako na nacionalnom nivou tako i u okviru prekogranične saradnje. Predstavnice predlagača upoznale su članove Odbora sa podatkom sa su organi za uspostavljanje NIGP Savet NIGP i radne grupe NIGP i dodale da savet NIGP čini 17 članova koje imenuje Vlada na period od četiri godine. U nastavku sednice, navele su da će se donošenjem ovog zakona omogućiti razvoj privredne aktivnosti i podržaće se stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu. Istaknuto je da je cilj usvajanja predloženog zakona usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom i da se na taj način stvara pravni osnov za donošenje podzakonskih akata, koja zajedno sa zakonom čine pravni okvir za potpunu implementaciju INSPIRE direktive u nacionalno zakonodavstvo, koja se mora izvršiti u propisanom roku, kao uslov za pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji. Na kraju sednice, članovi Odbora su većinom glasova usvojili Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ivana Stojiljković, dr Vladimir Orlić, Dalibor Radičević, Jasmina Karanac, Stefana Miladinović, Goran Kovačević i Dragan Jovanović.

Na sednici održanoj 22. marta 2018. godine, članovi Odbora za spoljne poslove usvojili su šest inicijativa za posete i konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija Narodne skupštine. U nastavku sednice, Odbor je usvojio izveštaje o realizovanim posetama i konstatovao realizovane parlamentarne i ostale kontakte. Takođe, članovi Odbora formirali su Poslaničku grupu prijateljstva sa Gambijom i izabrali narodnog poslanika Dragomira Karića za predsednike te grupe. Članovi Odbora su konstatovali i promene u sastavu Poslaničke grupe prijateljstva sa Azerbejdžanom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora prof. dr Ljubiša Stojmirović, Jelena Vujić Obradović, Dragan Šormaz, dr Sanda Rašković Ivić, Dubravka Filipovski, Dušica Stojković, Jovan Palalić, Nataša Mihailović Vacić, Vera Jovanović i Ljiljana Malušić.

Na sednici, održanoj 21. marta, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmatrali su mogućnost saradnje sa poljoprivrednicima i prerađivačima Republike Srpske (BiH) i naše AP Kosovo i Metohija. Na inicijativu opštine Srebrenica pokrenut je zajednički projekat u Podrinju, sa obe strane Drine, za izgradnju fabrika za preradu mesa i mleka u kooperaciji sa jednom austrijskom firmom, sa ciljem da se iskoriste proizvođački kapaciteti i uposle poljoprivrednici u Srebrenici, ali i okolnim opštinama, kao i srpskim opštinama sa kojima se ova opština graniči. Načelnik opštine Srebrenica Mladen Grujičić istakao je da Srebrenica raspolaže velikim poljoprivrednim potencijalom sa 20 000ha obradivog zemljišta. Međutim, trenutno je obrađeno samo 1,37 odsto zemljišta, imajući u vidu devastiranost sela i nedostatak uslova za povratak ljudi na selo, naveo je Grujičić. Otvaranjem fabrika za preradu mesa i mleka omogućilo bi se oživljavanje sela koja su zamrla, podstakla veća proizvodnja mesa i omogućio otkup na licu mesta preko 8 miliona litara mleka, koliko se godišnje proizvede u Srebrenici, Bratuncu i još dve susedne opštine, zaključio je načelnik opštine Srebrenica. On je dodao da je vrednost projekta 15 miliona evra, od čega opština Srebrenica treba da izdvoji 6 miliona, zbog čega su im pored finansijskih sredstava potrebni i programi za obuku proizvođača, ali i obuka ljudi koji bi radili u prerađivačkim kapacitetima. Nakon rasprave u kojoj je bilo reči o vlasništvu nad prerađivačkim kapacitetima, konkretnoj saradnji uprava za veterinu Srbije i Republike Srpske u smislu razmene iskustava, ali i predloga gde konkurisati za dodatna finansijska sredstva, Odbor je doneo zaključak koji je uputio Vladi i predsedniku Republike na dalje postupanje. Mogućnosti saradnje sa poljoprivrednicima i prerađivačima na AP Kosovo i Metohija članovima Odbora predstavio je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević. On je istakao da je zaključak Ministarstva, a nakon posete predsednika Republike Kosovu i Metohiji, da je poljoprivreda uslov opstanka ljudi na KiM. Ministarstvo je preduzelo više konkretnih mera podrške poljoprivrednicima na KiM, tako što su opredeljena sredstva za pomoć koja su upućena preko Kancelarije za KiM, a formirana je i Radna grupa Ministarstva koja je sagledala prioritete poljoprivrednih proizvođača, naveo je Stanojević. Nakon posete Radne grupe poljoprivrednicima na KiM ustanovljeno je da se oni i u enklavama i na severu Kosova suočavaju sa velikim administrativnim problemima i sa nedostatkom prerađivačkih kapaciteta za svoje proizvode. Stanojević je dodao da na KiM podršku treba pružiti mladima koji se bave isključivo poljoprivrednom proizvodnjom, ozbiljnim poljoprivrednim proizvođačima kojima treba podrška u obnovi mehanizacije i obnovi stočnog fonda, kao i izgraditi prerađivačke kapacitete. Takođe, još jedan vid podrške poljoprivrednicima na KiM jesu i donacije privatnih kompanija koje su pokazale spremnost da pomognu, zaključio je Stanojević. Nakon kraće rasprave, Odbor je i po ovoj tački dnevnog reda doneo zaključak. Članovi Odbora razmotrili su i inicijativu za izmenu Pravilnika o uslovima i postupku davanja u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. U razgovoru sa predstavnicima Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i relevantnih uprava istaknuti su problemi sa kojima se proizvođači suočavaju na terenu, nakon čega je Odbor doneo zaključak da se pristupi izmenama Pravilnika o uslovima i postupku davanja u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: prof. dr Miladin Ševarlić, Radoslav Cokić, Arpad Fremond, Veroljub Matić, Marko Zegulj, Radovan Jančić, dr Ljubinko Rakonjac, Tijana Davidovac, Mladen Lukić, Jasmina Obradović, Miroslav Aleksić i Milija Miletić.

Na sednici održanoj 20. marta 2018. godine, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razgovarali su o porodičnim klanicama, kao šansi za dodatni prihod od proizvoda dobijenih na tradicionalan način. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da bi formiranje porodičnih klanica u marginalnim područjima za male poljoprivredne proizvođače predstavljalo šansu za dodatni prihod od proizvoda dobijenih na tradicionalan način, kao i veliki potencijal u proizvođačkoj delatnosti. Miletić je, navodeći neke od parametara za proizvođače koje propisuje Pravilnik za male proizvođače, istakao i mogućnost udruživanja malih proizvođača koji bi svoj proizvod proizveli i plasirali na celoj teritoriji Srbije. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević istakao je da Ministarstvo, u saradnji sa Pododborom, nastoji da da doprinos razvoju poljoprivrede u marginalnim područjima. Takođe je istakao da je Pravilnik uglavnom prilagođen malim proizvođačima kojima će biti omogućeno da konkurišu za nacionalna podsticajna sredstva, a većim proizvođačima će biti na raspolaganju sredstva IPARD fonda. Ljiljana Ivanjac iz Uprave za veterinu upoznala je članove Pododbora sa odredbama Pravilnika koji razlikuje proizvođača od malog subjekta, kao i sa sistemom prikupljanja sporednih proizvoda životinjskog porekla. Profesor Visoke poljoprivredne strukovne škole u Prokuplju Bratislav Pešić govorio je o saradnji sa lokalnim samoupravama, radu sa stanovništvom u cilju informisanja poljoprivrednih proizvođača o primeni Pravilnika i mogućnostima povećanja prihoda dobijenih na tradicionalan način. Članovi Pododbora su zaključili da bi bilo dobro u buduće pojačati programe poljoprivredne stručne službe na terenu. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi Dalibor Radičević, Mladen Lukić i Žarko Bogatinović.

Na sednici, održanoj 16. marta, članovi Odbora razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period novembar i decembar 2017. i januar 2018. godine. Informaciju o radu obrazložio je državni sekretar dr Branislav Blažić, sa saradnicima iz svih sektora nadležnog Ministarstva. Prisutni su se dogovorili da se rad Odbora ubuduće proširi, te da pored kontrolne uloge, zajedničkim radom sa resornim Ministarstvom, doprinesu zaštiti životne sredine u celini. Na sednici je bilo reči o zaštiti šumskih ekosistema od globalnog zagrevanja, o stepenu čistoće vazduha širom Srbije, o zaštiti okoline od prekomerne upotrebe plastičnih kesa, toksičnom otpadu, divljim deponijama i o pregovaračkom Poglavlju 27 u procesu pristupanja Srbije EU, koje se odnosi na zaštitu životne sredine, a koje bi trebalo da bude otvoreno sredinom tekuće godine. Nakon diskusije Odbor je, većinom glasova, prihvatio Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Ivana Nikolić, dr Ljubinko Rakonjac, Borisav Kovačević, Milena Turk, Radoslav Cokić, Jasmina Karanac, Miloš Bošković, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Duško Tarbuk, Borka Grubor, Gordana Čomić, Sonja Vlahović i Vladimir Petković. Sednici su prisustvovali i članovi nevladine organizacije kroz mehanizam „Zelena stolica“.

Odbor za evropske integracije je na sednici održanoj 14. marta 2018. godine, koja je na osnovu člana 255. Poslovnika Narodne skupštine bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za poglavlje 17 „Ekonomska i monetarna politika“.

Na sednici održanoj 13. marta, članovi Odbora su većinom glasova izabrali Milanku Jevtović Vukojičić za predsednicu Odbora. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Dragan Savkić, prim. dr Branimir Rančić, Aleksandra Maletić, Josip Broz, Tomislav Žigmanov, Đorđe Komlenski, Bojan Torbica, dr Predrag Jelenković, prim. dr Vlado Babić, Milena Ćorilić i Marija Janjušević.