Na sednici održanoj 29. decembra 2017. godine, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmatrali su ostavku koju je na funkciju narodnog poslanika podnela dr Vesna Rakonjac. Odbor je utvrdio da je podnošenjem ostavke narodne poslanice dr Vesne Rakonjac nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kome se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koji je izabran, te se predlaže da Narodna skupština konstatuje prestanak mandata imenovanom narodnom poslaniku. Članovi Odbora su razmatrali i doneli Odluku o visine osnovice za obračun i isplatu plata za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana lica u Službi predsednika i Službi Narodne skupštine. Osnovica iz tač. 1. - 4. ove odluke primenjivaće se počev od obračuna i isplate plate za decembar 2017. godine. Odbor je razmotrio zahteve i dao pozitivna mišljenja Miljkanu Karličiću, članu Republičke izborne komisije i Srđanu Smiljaniću, zameniku generalnog sekretara Narodne skupštine za istovremeno obavljanje drugih javnih funkcija. U nastavku sednice, članovi Odbora s urazmotrili obaveštenje generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnom poslaniku Radoslavu Milojičiću na Trećoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini i doneli Rešenje o kažnjavanju narodnog poslanika Radoslava Milojičića, novčanom kaznom u visini od 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 6.829,78 dinara. Odbor je razmotrio i obaveštenje predsednika Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnom poslaniku Bošku Obradoviću na 36. sednici Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja i doneo Rešenje o kažnjavanju narodnog poslanika novčanom kaznom u visini od 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 6.829,78 dinara. Članovi Odbora razmotrili su obaveštenja generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mera održavanja reda narodnim poslanicima Radoslavu Milojičiću i Balši Božoviću, na Petoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini, i doneli rešenja o kažnjavanju Radoslava Milojičića i Balše Božovića novčanom kaznom u visini od po 20 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od po 13.659,55 dinara. Takođe, Odbor je razmotrio i obaveštenje generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnom poslaniku Marku Đurišiću, na Petoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini, i doneo Rešenje o kažnjavanju narodnog poslanika novčanom kaznom u visini od 20 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od po 13.659,55 dinara. Na kraju sednice, Odbor je doneo Odluku o usmeravanju sredstava iz Fonda solidarnosti Narodne skupštine, koja iznose 402.956,08 dinara. Većinom glasova članova Odbora odlučeno je da sredstva u iznosu od 201.478,04 dinara budu uplaćena u korist Budžeta fonda za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, kao i da sredstva u iznosu od 201.478,04 budu uplaćena u korist Eparhije raško - prizrenske, Manastir Gračanica, kao pomoć narodnim kuhinjama. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Ana Stevanović, Dušica Stojković, Stefana Miladinović, Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Petar Petrović, Aleksandar Marković, dr Dragana Barišić, dr Darko Laketić i Marko Zeljug. Sednici su prisustvovali i narodni poslanici Srđan Nogo, dr Vladimir Orlić, Boško Obradović i Marija Janjušević.

Na sednici održanoj 28. decembra, Odbor je razmatrao informacije o radu Ministarstva zdravlja za period januar-mart, april-jun i jul-septembar 2017. godine, kao i predstavke građana i organizacija. Takođe, članovi Odbora informisani su o Ciljevima održivog razvoja. Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Meho Mahmutović istakao je da su u izveštajnim periodima prioriteti u radu Ministarstva bili ulaganje u infrastrukturu, odobravanje novih specijalizacija i zapošljavanje novih kadrova, u cilju unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite u Srbiji. Obrazlažući informacije o radu, Mahmutović je istakao da je završen i otvoren Klinički centar u Nišu, kao jedna od najsavremenijih kliničkih centara u regionu, nastavljeni su radovi na rekonstrukciji KBC Beograd, zgrade Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, a pronađena je i lokacija za izgradnju novog objekta „Tiršova 2“. Dodao je i da je u izveštajnim periodima obezbeđena savremena zdravstvena oprema, poput akceleratora i gama noža, čime je omogućeno brže i efikasnije lečenje pacijenata sa onkološkim problemima. Ujedno, odobren je i veliki broj specijalizacija i prijem novih kadrova, čime će se stvoriti nova, mlada generacija lekara u Srbiji. Takođe, Mahmutović je naglasio da je kao novina, uveden elektronski recept, koji je uveden, pored ustanova na teritoriji grada Beograda, u još 42 zdravstvene ustanove u Srbiji, a u planu je da do kraja naredne godine e - recept bude uveden na čitavoj teritoriji Srbije. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su informacije o radu Ministarstva zdravlja za period januar-mart, april-jun i jul-septembar 2017. godine. Član Odbora dr Dragana Barišić upoznala je članove Odbora sa ciljevima Održivog razvoja, strateškim dokumentom Ujedinjenih nacija za period do 2030. godine, koji sadrži tri stuba održivog razvoja – ekonomski, socijalni i zaštita životne sredine, sa 17 ciljeva i 169 podciljeva. Svrha Ciljeva održivog razvoja jeste usmeravanje i koordinisanje nacionalnih politika ka zajedničkoj viziji za čovečanstvo, navela je dr Barišić i posebno predstavila Cilj 3. koji se tiče delokruga rada Odbora – Obezbediti zdrav život i promovisati blagostanje za ljude svih generacija, kao i aktivnosti koje su definisane za potrebe ispunjavanja ovog cilja. U nastavku sednice, Odbor je razmotrio predstavke građana i organizacija upućene Odboru i na predlog Radne grupe za razmatranje predstavki građana i organizacijaiz delokruga Odbora, utvrdio dalje postupanje sa podnetim predstavkama. Sednici je predsedavao predsednik Odbora doc. dr Darko Laketić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Muamer Bačevac, Radoslav Jović, prim. dr Milovan Krivokapić, dr Svetlana Nikolić Pavlović, prof. dr Dušan Milisavljević, dr Danica Bukvić, dr Dragana Barišić, dr Desanka Repac, prof. dr Milan Knežević, dr Ljubica Mrdaković Todorović, Danijela Stojadinović i prof. dr Žarko Korać.

Odbor za odbranu i unutrašnje poslove je, na sednici održanoj 27. decembra, razmotrio i usvojio Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Grčke o međusobnom priznavanju vozačkih dozvola, koji je podnela Vlada. U nastavku sednice, članovi Odbora su razmotrili Informaciju o radu Ministarstva unutrašnjih poslova za period jul–septembar 2017. godine, koju je obrazložio ministar dr Nebojša Stefanović. Ministar Stefanović je članovima Odbora predstavio rezultate rada policije u borbi protiv organizovanog kriminala i trgovine narkoticima, trgovine ljudima, kao i u borbi protiv korupcije. Ministar je ukazao i na rezultate rada u borbi protiv nasilja u porodici, maloletničkog kriminala i sive ekonomije. Stefanović je istakao i da je u izveštajnom periodu bilo stabilno stanje bezbednosti u graničnim područjima, kao i da je za 70 odsto smanjen broj tražilaca azila u Srbiji. Upoznao je članove Odbora sa stanjem bezbednosti u saobraćaju. Stefanović je ukazao i na rezultate rada Ministarstva u oblasti međunarodne saradnje i saradnje sa Europolom, Interpolom, kao i u oblasti evropskih integracija. Tokom rasprave, članovi Odbora su se dodatno informisali o rešavanju stambenih pitanja pripadnika policije, migrantskoj krizi i prihvatnim centrima za migrante u Srbiji, bezbednosti u saobraćaju, suzbijanju nasilja na sportskim događajima i među navijačkim grupama i o privatnom obezbeđenju. Nakon rasprave, Odbor je usvojio Informaciju o radu Ministarstva unutrašnjih poslova za period jul–septembar 2017. godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Marko Đurišić, Stefana Miladinović, Krsto Janjušević, Božidar Delić, mr Milovan Drecun, Aleksandar Marković, Borisav Kovačević, prof. dr Zoran Dragišić, Zoran Radojičić, Dubravka Filipovski i Jasmina Obradović.

Na sednici Pododbora, od 27. decembra, članovi su govorili o temi agroturizam - prilika za ekonomski razvoj marginalnih područja i napuštenih sela. Predsednik Pododbora Milija Miletić ukazao je na to da je agroturizam u prethodnim godinama doživeo ekspanziju u Srbiji, kao i da postoji prostor za daljim unapređenjem ove oblasti, posebno u marginalnim područjima. Kako je rekao, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, budžetom za 2018. godinu, izdvojilo je 20 miliona dinara za ruralni razvoj, tj. sredstva za adaptaciju ili izgradnju novih objekata, za koja mogu aplicirati svi koji se bave poljoprivrednim ili nepoljoprivrednim aktivnostima i čije je boravište u mestu za koje se aplicira. Milan Ivanković iz Sektora za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede naglasio je da, uprkos tome što su sredstva iz budžeta relativno skromna, Ministarstvo je opredelilo podsticajna sredstva pre svega za izgradnju novih i restauraciju postojećih autentičnih objekata, a prioritet pri apliciranju imaju mladi, žene, kao i ugostitelji koji se obavezuju da plasiraju lokalne proizvode. Takođe, Ivanković je posebno naglasio da će od 2018. godine biti dostupna sredstva iz IPARD fondova, koja će iznositi od 2 do 8 miliona evra po godini, dok će ukupna raspoloživa sredstva do 2020. godine iznositi oko 35 miliona evra. Kako je objasnio, aplikanti će moći da apliciraju samo za sredstva iz jednog od fondova, bilo da je reč o republičkim sredstvima, sredstvima lokalne samouprave ili IPARD fonda, a moći će po zahtevu da dobiju između 5 i 300 000 evra. Sednici Pododbora prisustvovali su i direktor Visokopoljoprivredne škole u Prokuplju prof. Branislav Pešić i predstavnik Centra za ruralni razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga Zoran Stojiljković, koji su govorili o potencijalima za razvoj agroturizma u ovim područjima Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi: Mladen Lukić i Dalibor Radičević.

Članovi Odbora obavili su razgovor sa novoimenovanim ambasadorima Republike Srbije u Kraljevini Saudijskoj Arabiji Muhamedom Jusufspahićem, u Arapskoj Republici Egipat Jugoslavom Vukadinovićem i u Republici Nigeriji Đurom Likarom. Odbor je usvojio inicijative za posete i izveštaje o realizovanim posetama, konstatovao redovne aktivnosti stalnih delegacija, zabeleške o realizovanim kontaktima i promene u poslaničkim grupama prijateljstva. Sednici Odbora je predsedavao predsednik prof. dr Žarko Obradović.

Na sednici održanoj 22. decembra, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmotrio je Predlog odluke o izboru predsednika sudova i Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koje je podneo Visoki savet sudstva. Predlog odluke o izboru predsednika sudova obrazložili su predstavnici Visokog saveta sudstva, sudije Ivan Jovičić i Aleksandar Pantić. Članovi Odbora su, nakon kraće rasprave, većinom glasova, odlučili da predlože Narodnoj skupštini da prihvati Predlog odluke o izboru predsednika za Viši sud u Pirotu, Prvi osnovni sud u Beogradu, Osnovni sud u Sjenici, Prekršajni sud u Loznici, Prekršajni sud u Negotinu i Prekršajni apelacioni sud. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, takođe su obrazložili predstavnici predlagača sudije Ivan Jovičić i Aleksandar Pantić. Visoki savet sudstva, na osnovu Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija, predlaže Narodnoj skupštini da prihvati devet kandidata za sudije Upravnog suda, koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Nakon rasprave koja je usledila, Odbor je većinom glasova odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog odluke za izbor sudija za Upravni sud. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Sreto Perić, dr Aleksandar Martinović, doc. dr Mihailo Jokić, Neđo Jovanović, Jovan Palalić, Dušan Pavlović, Slaviša Bulatović, Marijan Rističević, Miletić Mihajlović, Žarko Mićin, Balint Pastor i Marko Parezanović.

Na sednici, održanoj 22. decembra, Odbor je razmatrao Godišnji izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice o napretku Republike Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike i usvojio Predlog odluke o izboru predsednika i članova saveta Agencije za energetiku Republike Srbije. Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač, obrazlažući Izveštaj Sekretarijata, pohvalio je Srbiju jer je u velikoj meri implemetnirala pravni okvir Energetske zajednice. Govoreći o električnoj energiji Kopač je istakao da je uspešno prenet Treći energetski paket u pravni sistem Srbije, da postoji regulisana cena električne energije za domaćinstva i male kupce, ali je naglasio i neophodnost učešća Srbije u Kancelariji za koordinisane aukcije za Jugoistočnu Evropu (Central Allocation Office - SEE CAO), razdvajanje delatnosti i sertifikacija EMS i razrešenje sukoba između EMS i Operatora sistema i tržišta Kosova (KOSTT). Kada je reč o gasu, Kopač je istakao da je Srbija usvojila propise Energetske zajednice, ali kasni sa njihovom implementacijom i ukazao na neophodnost razdvajanja delatnosti Jugorosgasa i Srbijagasa. U nastavku izlaganja, direktor Sekretarijata naglasio je da energetski regulator mora biti nezavisan, da je Srbija usvojila i zakonske i podzakonske akte kada je nafta u pitanju, kao i da su napravljeni pozitivni koraci u oblasti obnovljivih izvora energije. Govoreći o klimatskim promenama, Kopač je pohvalio Srbiju jer, kao prva u regionu, priprema Zakon o klimatskim promenama, ali je i preporučio da se, kao jedan dokument, donesu zajednički Nacionalna strategija o klimatskim promenama i Nacionalna strategija o energetici. Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Mirjana Filipović ukratko je prisutnima obrazložila da je u izradi Akcioni plan o razdvajanju Srbijagasa, da se radi na funkcionalnom razdvajanju EPS, kao i na izmenama Zakona o efikasnom korišćenju energije. Takođe, podsetila je da je Srbija načinila veliki korak ka integraciji u evropsko energetsko tržište, jer je postala član Zajedničke uprave za dodelu prekograničnih kapaciteta (Joint Allocation Office - JAO). U tom smislu, na granici Srbija-Hrvatska, JAO vrši organizaciju aukcije dugoročnih i dnevnih prekograničnih prenosnih kapaciteta. U nastavku, predsedavajuća je informisala članove Odbora da je Komisija za sprovođenje postupka izbora predsednika i članova Saveta Agencije za energetiku sprovela postupak u celosti i da je Vlada RS, 24. novembra 2017. godine uputila Predlog odluke Narodnoj skupštini, da se za predsednika Saveta Agencije izabere Dejan Popović i to na period od 7 godina, a za članove Saveta prof. dr Aca Marković i Dejana Stefanović Kostić, na period od 6 godina i Negica Rajkov i Goran Petković, na period od 5 godina. Odbor je većinom glasova usvojio Predlog odluke o izboru predsednika i članova Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: dr Aleksandra Tomić, Studenka Kovačević, Tomislav Ljubenović, Branislav Mihajlović, Zoran Bojanić, Dejan Nikolić, Gorica Gajić, Nataša Mihajlović Vacić, Ivan Manojlović, Snežana R. Petrović, Milimir Vujadinović i Vojislav Vujić.

Na sednici, održanoj 22. decembra, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, razgovarali su na temu štete od divljači na poljoprivrednim i šumskim kulturama. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da je prethodnih godina najveća šteta od divljači pričinjena na ratarskim kulturama, pre svega na kukuruzu, kao i da je neophodno preduzeti adekvatne mere u cilju zaštite domaćinstava poljoprivrednih proizvođača. Saša Stamatović v.d. direktora Uprave za šume Republike Srbije istakao je značaj osiguranja poljoprivrednih domaćinstava, kao i subvencionisanja korisnika lovišta u vidu dodatne prihrane divljači. Bratislav Ćirković, predstavnik lovačkog udruženja Niš, dodao je da je neophodna dodatna edukacija stanovništva kao bi se šteta prouzrokovana od divljači svela na minimum. Na kraju sednice predsednik Pododbora zaključio je da je u narednom periodu neophodna saradnja lokalne samouprave i lovačkih udruženja na edukaciji stanovništva na terenu. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi: Žarko Bogatinović, Mladen Lukić i Dalibor Radičević.

Na sednici održanoj 15. decembra, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmatrao je Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca. Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca obrazložile su Sandra Kulezić i Tatjana Lagumdžija, izborni članovi Državnog veća tužilaca. Nakon kraće rasprave koja je usledila, Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, Osnovnom javnom tužilaštvu u Mladenovcu, Obrenovcu, Pančevu, Velikoj Plani, Valjevu, Smederevu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Bečeju, Šapcu, Subotici, Somboru, Staroj Pazovi, Kruševcu, Kraljevu, Aranđelovcu, Despotovcu, Požegi, Požarevcu, Novom Pazaru, Nišu, Boru, Vladičinom Hanu, Lebanu, Leskovcu, Pirotu i Aleksincu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, dr Aleksandar Martinović, Jovan Palalić, Miletić Mihajlović, Đorđe Komlenski, Zoltan Pek, Žarko Mićin, Tanja Damnjanović Tomašević, Dušan Pavlović i Marko Parezanović.

Na sednici od 15. decembra, članovi Odbora za evropske integracije odredili su delegaciju Odbora za sastanak predsedavajućih Konferencije odbora za evropske poslove parlamenata država članica EU (KOSAK), koji će biti održan 21–22. januara 2018. godine, u Sofiji, u Bugarskoj. Odbor je jednoglasno odlučio da delegaciju čine zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač i član Odbora Dragan Šormaz. U nastavku sednice, koja je održana zajedno sa Odborom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, predstavljen je Program ekonomskih reformi 2018-2020. Program ekonomskih reformi 2018-2020 (ERP) predstavio je ministar finansija dr Dušan Vujović, koji je istakao da se ovakav dokument izrađuje već četvrti put kod nas, uz to da, za razliku od ranijih programa, koji su se bazirali na usaglašavanju makropolitika, ovaj dokument na jednom mestu objedinjuje makrofinansijsku situaciju i strukturne reforme. Vujović je dodao da je za izradu ovog dokumenta sada promenjena metodologija, koja je skraćena i sa jasno definisanim prioritetima reformi. Svrha donošenja ERP-a je unapređenje ekonomskog upravljanja u procesu pristupanja EU, odnosno, prelazak na koordinaciju ekonomskih politika, strukturne i fiskalne reforme, dok je opšti cilj spoj fiskalnih i strukturnih reformi, odnosno, stvaranje uslova da se fiskalne reforme iskoriste za jačanje strukturnih, kao i za jačanje konkurentnosti privrede, unapređenje poslovnog ambijenta i tržišta rada, postizanje finansijske stabilnosti, unapređenje transporta i energetike, infrastrukture, kao i za razvoj sektora poljoprivrede i industrije, naveo je ministar Vujović. Ovim programom će se izvršiti korekcija skupa prioriteta tj. jedan deo programa će biti tzv. „rolling“ program. Vlada Republike Srbije donosi odluku o ERP-u, realizuje ga Ministarstvo finansija uz pomoć Republičkog sekretarijata za javne politike, dodao je Vujović. Ministar je posebno podvukao da će u izradi ovog programa učestvovati i predstavnici organizacija civilnog sektora okupljeni u Nacionalni konvent o EU. Fokus ERP-a će biti na fiskalnoj politici do 2020. godine, očuvanju fiskalne stabilnosti, reformi budžetiranja i drugo. Takođe, obuhvatiće i tekuća makroekonomska kretanja sa projekcijama do 2020.godine, gde se očekuje da privredni rast u zemlji bude 3,7 odsto BDP-a, uz smanjenje javnog duga i smanjenje deficita, rekao je ministar finansija. On je dodao da bi bilo dobro smanjiti javni dug na 60 odsto BDP-a, što je granica Mastrihta, kao i stvoriti uslove da izvori rasta budu predvidivi. Cilj je postići deficit od 0,5 odsto BDP-a srednjoročno, a na rashodnoj strani budžeta smanjiti deficit i kamate. Lista prioriteta strukturnih reformi obuhvata devet oblasti i to upravljanje javnim finansijama, energiju i saobraćaj, sektorski razvoj, borbu protiv sive ekonomije, digitalnu ekonomiju, trgovinske reforme, obrazovanje i veštine, zaposlenost i tržište rada i socijalno uključivanje, smanjenje siromaštva i promovisanje jednakih mogućnosti, naveo je Vujović. Ministar je predstavio i osnovnu listu prioriteta za period 2018–2020. godina, koja obuhvata transformaciju poreske uprave, unapređenje upravljanja kapitalnim investicijama, reformu energetskog tržišta i razvoj energetske infrastrukture, transport, razvoj poljoprivrednih gazdinstava i drugo. Nakon predstavljanja ERP-a, koji je u fazi izrade, članovi Odbora razmenili su mišljenja sa ministrom o strukturnim reformama, pitanju deficita, privrednom rastu, javnom dugu, ravnomernom regionalnom razvoju, direktnim podsticajima za poljoprivredu, infrastrukturnim projektima, reformi poreske uprave i drugo. Sednici su prisustvovali i članovi Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Marković, mr Dejan Radenković, Milimir Vujadinović, Olivera Pešić, Dušica Stojković, Zvonimir Đokić, me Aleksandra Jerkov, Gordana Čomić, Hadži Milorad Stošić, Momo Čolaković, Dubravka Filipovski i Nada Lazić.

Na sednici od 15. decembra, koju su članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održali zajedno sa Odborom za evropske integracije, predstavljen je Program ekonomskih reformi 2018–2020. Program ekonomskih reformi 2018-2020 (ERP) predstavio je ministar finansija dr Dušan Vujović, koji je istakao da se ovakav dokument izrađuje već četvrti put kod nas, uz to da, za razliku od ranijih programa, koji su se bazirali na usaglašavanju makropolitika, ovaj dokument na jednom mestu objedinjuje makrofinansijsku situaciju i strukturne reforme. Vujović je dodao da je za izradu ovog dokumenta sada promenjena metodologija, koja je skraćena i sa jasno definisanim prioritetima reformi. Svrha donošenja ERP-a je unapređenje ekonomskog upravljanja u procesu pristupanja EU, odnosno, prelazak na koordinaciju ekonomskih politika, strukturne i fiskalne reforme, dok je opšti cilj spoj fiskalnih i strukturnih reformi, odnosno, stvaranje uslova da se fiskalne reforme iskoriste za jačanje strukturnih, kao i za jačanje konkurentnosti privrede, unapređenje poslovnog ambijenta i tržišta rada, postizanje finansijske stabilnosti, unapređenje transporta i energetike, infrastrukture, kao i za razvoj sektora poljoprivrede i industrije, naveo je ministar Vujović. Ovim programom će se izvršiti korekcija skupa prioriteta tj. jedan deo programa će biti tzv. „rolling“ program. Vlada Republike Srbije donosi odluku o ERP-u, realizuje ga Ministarstvo finansija uz pomoć Republičkog sekretarijata za javne politike, dodao je Vujović. Ministar je posebno podvukao da će u izradi ovog programa učestvovati i predstavnici organizacija civilnog sektora okupljeni u Nacionalni konvent o EU. Fokus ERP-a će biti na fiskalnoj politici do 2020. godine, očuvanju fiskalne stabilnosti, reformi budžetiranja i drugo. Takođe, obuhvatiće i tekuća makroekonomska kretanja sa projekcijama do 2020. godine, gde se očekuje da privredni rast u zemlji bude 3,7 odsto BDP-a, uz smanjenje javnog duga i smanjenje deficita, rekao je ministar finansija. On je dodao da bi bilo dobro smanjiti javni dug na 60 odsto BDP-a, što je granica Mastrihta, kao i stvoriti uslove da izvori rasta budu predvidivi. Cilj je postići deficit od 0,5 odsto BDP-a srednjoročno, a na rashodnoj strani budžeta smanjiti deficit i kamate. Lista prioriteta strukturnih reformi obuhvata devet oblasti i to: upravljanje javnim finansijama, energiju i saobraćaj, sektorski razvoj, borbu protiv sive ekonomije, digitalnu ekonomiju, trgovinske reforme, obrazovanje i veštine, zaposlenost i tržište rada i socijalno uključivanje, smanjenje siromaštva i promovisanje jednakih mogućnosti, naveo je Vujović. Ministar je predstavio i osnovnu listu prioriteta za period 2018–2020. godina, koja obuhvata transformaciju poreske uprave, unapređenje upravljanja kapitalnim investicijama, reformu energetskog tržišta i razvoj energetske infrastrukture, transport, razvoj poljoprivrednih gazdinstava i drugo. Nakon predstavljanja ERP-a, koji je u fazi izrade, članovi Odbora razmenili su mišljenja sa ministrom o strukturnim reformama, pitanju deficita, privrednom rastu, javnom dugu, ravnomernom regionalnom razvoju, direktnim podsticajima za poljoprivredu, infrastrukturnim projektima, reformi poreske uprave i drugo. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momo Čolaković, Sonja Vlahović, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Goran Kovačević, Olivera Pešić, Vojislav Vujić, dr Milorad Mijatović, Đorđe Milićević, Veroljub Arsić, Saša Radulović, Goran Ćirić, Milan Lapčević i Zoltan Pek.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti na sednici održanoj 13. decembra 2017. godine razmatrao je i usvojio Izveštaj o radu Vojnoobaveštajne agencije. Na istoj sednici Odbor je, u skladu sa svojim nadležnostima, razmatrao Predlog pravilnika o radu unutrašnje kontrole Vojnoobaveštajne agencije. Članovi Odbora pozitivno su ocenili Izveštaj Vojnoobaveštajne agencije ukazujući da na sveobuhvatan i celovit način pruža uvid u rad i ostvarene rezultate Vojnoobaveštajne agencije u izveštajnom periodu. Pozitivno je ocenjen rad pripadnika Vojnoobaveštajne agencije na ostvarivanju prioritetnih zadataka u izveštajnom periodu i naglašena puna podrška njihovom daljem angažovanju na realizaciji težišnih zadataka praćenja i istraživanja političko-bezbednosne situacije u svetu i regionu, usmeravanja i planiranja obaveštajnih priprema i obaveštajnog obezbeđenja Vojske Srbije, kao i predstavljanja Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u inostranstvu. Članovi Odbora pružili su punu podršku daljem koordiniranom i usklađenom radu službi bezbednosti na planu zaštite nacionalnih interesa i sprovođenja bezbednosno-obaveštajne politike Republike Srbije.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti na 16. sednici, održanoj 12. decembra 2017. godine razmatrao je i usvojio Izveštaje o radu Bezbednosno-informativne agencije i Izveštaje o stanju bezbednosti Republike Srbije za period do 30. septembra 2017. godine. Izveštajima su obuhvaćene sve najznačajnije aktivnosti Agencije u izveštajnom periodu, koje na sveobuhvatan način oslikavaju rad Agencije i omogućavaju potpuno sagledavanje realizovanih aktivnosti i zadataka iz nadležnosti Agencije. Odbor je pozitivno ocenio profesionalno postupanje i rad pripadnika Bezbednosno-informativne agencije u izveštajnom periodu i dao punu podršku Agenciji u ostvarivanju njenih prioritetnih zadataka na zaštiti bezbednosnih i drugih interesa Republike Srbije i njenih građana. Članovi Odbora su pozitivno ocenili rad pripadnika Bezbednosno-informativne agencije u izveštajnom periodu, njihovo angažovanje na realizaciji težišnih zadataka u obavljanju poslova zaštite Ustavom utvrđenog poretka i bezbednosti Republike, suprotstavljanja organizovanom kriminalu i delatnostima usmerenim ka vršenju krivičnih dela sa elementom inostranosti, unutrašnjeg i međunarodnog terorizma i najtežih oblika krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava. Naročito je istaknuta neophodnost donošenja Izmena i dopuna zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, kojim će se izvršiti usklađivanje po pitanju postojećeg radno-pravnog statusa pripadnika Agencije sa usvojenim novim Zakonom o policiji i Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Predložene izmene i dopune Zakona o BIA su jedini način da se pravno uredi specifična organizaciona struktura, radno-pravni status i položaj pripadnika Agencije. Ove izmene su neophodne i kako bi Agencija nastavila nesmetano da sprovodi svoje zakonom propisane nadležnosti u oblasti zaštite nacionalne bezbednosti Republike Srbije i njenih građana. Odbor je takođe ustanovio da je neophodno ubrzati donošenje novog Zakona o elektronskim komunikacijama, kojim će se uvesti obavezna registracija tzv. pri-pejd korisnika SIM kartica, kao i regulisanje broja SIM kartica koje jedno lice može da poseduje kod jednog operatora. Odbor smatra da je nedopustivo odbijanje pojedinih operatora mobilne telefonije i internet operatora da primenjuju odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama. Zakon je potpuno jasan u pogledu obaveza državnih organa, ali i u pogledu obaveza operatora kao i u delu kojim su propisane kaznene odredbe u slučaju nepoštovanja Zakona. S tim u vezi Odbor poziva Republičku agenciju za elektronske komunikacije (RATEL) da primeni zakonske mere iz svoje nadležnosti u cilju očuvanja nacionalne bezbednosti i bezbednosti svih građana Republike Srbije.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 12.decembra, obavili razgovor sa kandidatima za izbor predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije i direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić obavestila je članove Odbora da su svoje predloge za predsednika Saveta guvernera NBS i direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama dostavile poslaničke grupe SNS i Dveri. PG SNS predložila je za predsednika Saveta guvernera NBS dr Nebojšu Savića, a za direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama Željka Jovića, dok je PG Dveri za obe funkcije predložila dr Predraga Mitrovića. Po obavljenom razgovoru sa kandidatima, Odbor je utvrdio Predlog odluke o izboru predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije, kojim se predlaže Narodnoj skupštini da izabere dr Nebojšu Savića za predsednika Saveta guvernera NBS. Takođe, Odbor je odlučio da ovaj Predlog odluke uputi Narodnoj skupštini po hitnom postupku. Odbor je utvrdio i Predlog odluke o izboru direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama Narodne banke Srbije, kojim se predlaže Narodnoj skupštini da za direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama NBS izabere Željka Jovića. I ovaj Predlog odluke Odbor je uputio Narodnoj skupštini po hitnom postupku. U nastavku sednice predsednica Odbora obavestila je članove Odbora da je član Komisije za hartije od vrednosti Žarko Milićević 13.novembra 2017.godine podneo ostavku na ovu funciju. S obzirom da Narodna skupština konstatuje prestanak mandata članovima Komisije za hartije od vrednosti na predlog nadležnog Odbora, članovi Odbora utvrdili su Predlog odluke o prestanku funkcije člana Komisije za hartije od vrednosti Žarku Milićeviću i uputili ga Narodnoj skupštini po hitnom postupku. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momo Čolaković, Sonja Vlahović, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Goran Kovačević, Olivera Pešić, Vojislav Vujić, dr Milorad Mijatović, Gorica Gajić, Đorđe Milićević, Zoran Krasić i Milorad Mirčić.

Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, održanoj 11. decembra, razmotreni su u pojedinostima Predlog zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova, Predlog zakona o zaposlenima u javnim službama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, Predlog zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Na Predlog zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova podneto je četiri amandmana, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Narodni poslanici su podneli 86 amandmana na Predlog zakona o zaposlenima u javnim službama, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili devet. Odbor je podneo i jedan svoj amandman, na član 58. Predloga zakona. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, narodni poslanici su podneli 16 amandmana, Vlada i Odbor su prihvatili jedan amandman. Od 65 podnetih amandmana na Predlog zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, Vlada i Odbor su prihvatili jedan. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan od podnetih 12 amandmana. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, dr Aleksandar Martinović, Neđo Jovanović, Jovan Palalić, Miletić Mihajlović, Đorđe Komlenski, Žarko Mićin i Zoltan Pek.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su, na sednici održanoj 11. decembra, razmotrili amandmane na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2018. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2018. godinu, amandmane na Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i amandmane na Predlog zakona o zaposlenim u javnim službama. Odbor je ocenio da su dva amandmana Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, koja su podneta na član 1. i član 5. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor je ocenio i da su tri amandmana, koje je na član 2. stav 3, član 20. stav 2. i član 52. stav 1. Predloga zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom podneo Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Takođe, Odbor je ocenio da je amandman Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji je podnet na član 58. stav 3. Predloga zakona o zaposlenim u javnim službama, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milena Ćorilić, Vesna Marković, Bojan Torbica, Petar Petrović, Neđo Jovanović, Aleksandra Majkić, Elvira Kovač, doc. dr Mihailo Jokić i Ivan Manojlović.