Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, održanoj 26. decembra 2020. godine, razmatrani su Izveštaj o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštiti ustavnosti i zakonitosti u 2019. godini, Izveštaj o radu Državnog veća tužilaca za 2019. godinu i Godišnji izveštaja o radu Visokog saveta sudstva za 2019. godinu. Izveštaj o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštiti ustavnosti i zakonitosti u 2019. godini, članovima Odbora obrazložio je Branko Stamenković, zamenik Republičkog javnog tužioca. Stamenković je rekao da su Republičko javno tužilaštvo, apelaciona, viša i osnovna javna tužilaštva, Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine u 2019. godini primili ukupno 555.664 predmeta, što u odnosu na 2018. godinu predstavlja smanjenje od šest odsto. U strukturi predmeta najviše je krivičnih. Republičko javno tužilaštvo u izveštajnoj godini primilo je 13.639 predmeta, što je značajno manje nego prethodne godine kada je primilo 33.157 predmeta. Međutim, primećen je porast prijava protiv maloletnih lica za šest odsto, u odnosu na prethodnu godinu. Tokom 2019. godine optuženo je ukupno 40.637 lica što je za 2,5 odsto manje nego u 2018. godini. Izveštaj o radu Državnog veća tužilaca za 2019. godinu predstavila je Tatjana Lagumdžija, izborni član iz Državnog veća tužilaca. U Izveštaju se navodi da je u 2019. godini u pisarnici Administrativne kancelarije otvoreno 1.974 predmeta, što u odnosu na 2018. godinu predstavlja smanjenje zavedenih predmeta za 27,96 odsto, a u odnosu na 2017. godinu umanjenje od 37,78 odsto. Godišnji izveštaja o radu Visokog saveta sudstva za 2019. godinu, Odboru je predstavio Matija Radojičić, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija. U Izveštaju se navodi da je u 2019. godini zavedeno ukupno 10.509 predmeta. Arhivirano je 1.137 predmeta iz 2019. godine, dok je iz prethodnih godina arhivirano 4.747 predmeta. Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu jednoglasno je prihvatio izveštaje koji su razmotreni na sednici. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Vladimir Đukanović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Nevena Veinović, Sanja Jefić Branković, Đorđe Dabić, Nenad Baroš, Daniel Đivanović, Dejan Kesar, Biljana Pantić Pilja, Dubravka Kralj, Đorđe Komlenski i Jelena Žarić Kovačević.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 26. decembra 2020. godine, razmatrani su sledeći predlozi zakona, u načelu: Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o kinematografskoj koprodukciji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Japana o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja, koji je podnela Vlada i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (izgradnja autoputa E-80 Niš-Merdare, deonica Niš-Pločnik faza 1) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada. Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima članovima Odbora obrazložila je pomoćnik ministra kulture i informisanja Slavica Trifunović. Sednici su prisustvovali i pomoćnik ministra kulture i informisanja Olga Gekić, a u ime ministarstva finansija, Dejan Dabetić i Ana Tripović. Odbor je jednoglasno ocenio da su predlozi zakona dnevnog reda sednice, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Nevena Veinović, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Đuro Perić, Dubravka Kralj, Jovan Palalić, Dijana Radović, Ilija Matejić, Milenko Jovanov, Violeta Ocokoljić i Milena Popović.

Na sednici Odbora za evropske integracije, održanoj 23. decembra, članovi Odbora razmatrali su Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Republike Hrvatske za period od januara do juna 2020. godine. Izveštaj je predstavio Jugoslav Milačić, savetnik ministra za evropske integracije i član pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji. Milačić je istakao je da je ovaj izveštajni period obeležila pandemija izazvana virusom Kovid 19, vanredno stanje i parlamentarni izbori, što se odrazilo na funkcionisanje administracije i pripreme pregovaračkih dokumenata. I pored svih ovih okolnosti, Ministarstvo za evropske integracije i pregovarački tim uložili su znatan napor da se pregovarački proces u ovom periodu održi na što višem nivou, naglasio je Milačić. Naglasio je da se u pomenutom izveštajnom periodu, u februaru mesecu, pojavila zvanično nova metodologija pregovora u pristupanju, koja je uvela klasterski pristup pregovorima, i dodao da resorno ministarstvo priprema sveobuhvatnu reorganizaciju pregovaračke strukture, u skladu sa novom metodologijom. Nakon detaljnog izlaganja, članovi Odbora su jednoglasno predložili Narodnoj skupštini da prihvati Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Republike Hrvatske za period od januara do juna 2020. godine U nastavku rada, članovi Odbora odredili su Dušicu Stojković i Elviru Kovač kao članove delegacije Odbora, koja će učestvovati na sastanku predsedavajućih Konferencije odbora za evropske poslove parlamenata država članica Evropske unije (KOSAK), koji se u okviru Parlamentarne dimenzije portugalskog predsedavanja Savetu EU, održava 11. januara 2021. godine (u formatu videokonferencije). Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Ljiljana Malušić, Dubravka Filipovski, Ana Miljanić, Viktor Jevtović, Stanislava Janošević, Vesna Ranković, Dijana Radović, dr Muamer Bačevac, Predrag Rajić, Milan Radin, Nemanja Joksimović, Vesna Marković, Ana Pešić i Dušica Stojković.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na 16. sednici održanoj van sedišta Narodne skupštine u Vrdniku, 22. decembra 2020. godine, koja je bila zatvorena za javnost, u prisustvu predstavnika Državne revizorske institucije i predstavnika Ministarstva finansija, razmotrio inicijative za izmene i dopune propisa na osnovu nalaza i preporuka iz izveštaja o reviziji za 2019. godinu Državne revizorske institucije i na osnovu sugestija članova Odbora. Sednici je predsedavala dr Aleksandra Tomić, predsednik Odbora. Sednica van sedišta Narodne skupštine održana je uz podršku projekta „Jačanje parlamentarne demokratije i inkluzivnog političkog dijaloga“ koji sprovodi UNDP uz podršku Švajcarske.

Na sednici, održanoj 22. decembra 2020. godine, članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmotrili su Predlog zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima, Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama, Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, koje je podnela Vlada. Članovima Odbora predloge zakona obrazložila je ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović, koja je na početku izlaganja istakala je potreba za pomenutim zakonima uzrokovana, pre svega složenom epidemiološkom situacijom, koja je otežala funkcionisanje svih sistema javnog sektora, a samim tim bilo je onemogućeno sprovođenje neophodnih mera i aktivnosti potrebnih za prelazak na novi sistem plata za iduću godinu. Odbor je nakon izlaganja ministarke predložene predloge zakona usvojio, u načelu i zaključio sednicu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Vladimir Đukanović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Đorđe Dabić, Nenad Baroš, Sanja Branković Jeftić, Sanja Lakić, Dejan Kesar, Biljana Pantić Pilja, Toma Fila, Velibor Milojičić, Jelena Žarić Kovačević, Marijan Rističević i Milica Nikolić.

Na sednici, održanoj 22. decembra 2020. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su, u načelu, devet tačaka koje se nalaze na dnevnom redu Osme sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini. Prvih pet tačaka dnevnog reda sednice, odnosno o Predlogu zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima, Predlogu zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama, Predlogu zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Predlogu zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i Predlogu zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, a koje je podnela Vlada, obrazložila je Marija Obradović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, u načelu. Ministarka je izjavila da se predloženim izmenama utvrđuje novi rok za početak primene sistemskog, a samim tim i posebnih zakona kojima se uređuju plate, naknade plata i druga primanja u svim delovima javnog sektora. Navedena potreba je uzrokovana složenom epidemiološkom situacijom, a koja je dovela do dodatnog opterećenja i ograničenih kapaciteta u radu javnog sektora. Puna implementacija propisa o platama zaposlenih u javnom sektoru podrazumeva intenzivnu saradnju svih učesnika u reformi sistema plata radi postizanja što većeg konsenzusa u njenom sprovođenju. Članovi Odbora su nakon obrazloženja ocenili da su Predlog zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima, Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, u načelu, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. U nastavku sednice, članovi Odbora su, u načelu, razmotrili i Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod UniCredit Bank Srbija A.D. Beograd za potrebe finansiranja Projekta Ruma-Šabac-Loznica, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Hong Konga Specijalnog administrativnog regiona Narodne Republike Kine o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji, Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o zapošljavanju članova porodice koji žive u zajedničkom domaćinstvu sa članovima diplomatskih i konzularnih predstavništava i ocenili da su predlozi zakona u skladu sa Ustavom i javnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Željko Tomić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Dubravka Kralj, Borisav Kovačević, Toma Fila, Jovan Palalić, Ilija Miletić, Arpad Fremond i Violeta Ocokoljić. Sednici su prisustvovali i predstavnici Ministarstva spoljnih poslova Vera Vukićević i Vladimir Cvetković.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, održanoj 22. decembra 2020. godine, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o zapošljavanju članova porodice koji žive u domaćinstvu sa članovima diplomatskih i konzularnih predstavništava. Predlog zakona obrazložio je predstavnik ministarstva spoljnih poslova, a Odbor je većinom glasova predložio Narodnoj skupštini da prihvati pomenuti Predlog zakona. Članovi Odbora su konstatovali predstojeće redovne aktivnosti stalnih delegacija i usvojili izveštaje o realizovanim posetama. Odbor je takođe, konstatovao realizovane parlamentarne i ostale kontakte. Tokom sednice, formirano je 37 poslaničkih grupa prijateljstva sa sledećim zemljama, a za predsednike su izabrani: PGP sa Malijem Vujić Vojislav; PGP sa Eritrejom Starčević Života; PGP sa Uzbekistanom Jovanović Branimir; PGP sa Mauricijusom Mihailović – Vacić Nataša; PGP sa Svetim Vinsentom Karanac Jasmina; PGP sa Kongom dr Rakonjac Ljubinko; PGP Kamerunom Stević Zvonimir; PGP sa Paragvajom Zagrađanin Vladan; PGP sa Jamajkom Paunović Snežana; PGP sa Trinidad i Tobagom Radović Dijana; PGP sa Togom dr Ivković Vesna; PGP sa Unijom Komora Kralj Dubravka; PGP sa Dominikanom Pupin Košćal Justina; PGP sa Surinamom Marković Uglješa; PGP sa Liberijom Broz Josip; PGP sa Sudanom Stošić Hadži Milorad; PGP sa Nikaragvom Stošić Hadži Milorad; PGP sa Bahamima Stošić Hadži Milorad; PGP sa Ekvatorijalna Gvinejom Branković Minčić Dragana; PGP sa Bocvanom Savić Milan; PGP sa Mozambikom Bursać Boris; PGP sa Južnim Sudanom Vujadinović Nevena; PGP sa Nigerijom Janjušević Krsto; PGP sa Kirgizijom Vujadinović Milimir; PGP sa Šri Lankom Vesović Petar; PGP sa Laosom Janković Tomislav; PGP sa Ekvadorom Krstić Nenad; PGP sa Urugvajom Kondić Miroslav; PGP sa Sao Tome i Principeom Maričić Vladica; PGP sa Gvineom Bisao Jugović Milan; PGP sa Papua Novom Gvinejom Joković Sandra; PGP sa Grenadom Ilić Milan; PGP sa Madagaskarom Vujičić Danijela; PGP sa Solomonskim ostrvima Grbić Maja; PGP sa Palauom Ivanović Nataša; PGP sa Centralnoafričkom Republikom Marić Ljubomir i PGP sa Republikom Nauruom Bakarec Nebojša. Članovi Odbora izabrali su predsednike PGP sa Italijom, Lihtenštajnom, Poljskom, Portugalijom i Islandom. Za predsednika PGP sa Italijom, izabran je Jovan Palalić, za predsednika PGP sa Lihtenštajnom izabrana je Milica Dačić, za predsednika PGP sa Poljskom, izabran je Marko Zeljug, za predsednika PGP sa Portugalijom, izabran je Nemanja Joksimović i za predsednika PGP sa Islandom, izabran je Branimir Spasić. Na kraju sednice, konstatovane su i promene u sastavu poslaničkih grupa prijateljstva sa Suverenim malteškim redom, Belgijom, Moldavijom, Islandom, Australijom, Kinom, Kubom, Rusijom, Velikom Britanijom, Egiptom i Španijom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dijana Radović, Ana Karadžić, Đorđe Todorović, Predrag Rajić, Dragan Šormaz, Tihomir Petković, Ljiljana Malušić, Vesna Marković i Dubravka Filipovski.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj van sedišta Narodne skupštine, u Novom Sadu, 21. decembra 2020. godine, članovi Odbora razmatrali su sledeće tačke dnevnog reda: Predstavljanje Izveštaja o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Autonomne pokrajine Vojvodina za 2019. godinu; Predstavljanje preporuka i efekata rada Državne revizorske institucije-metodološki okvir i rezultati u 2019. godini - Sektor broj 5 i Donošenje Odluke o izmenama Odluke o obrazovanju Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije. Na početku sednice, pozdravnim govorom obratili su se predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine Ištvan Pastor i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović. Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor izrazio je zadovoljstvo što Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održava sednicu u Skupštini Vojvodine, na kojoj će biti predstavljen Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta AP Vojvodine za 2019. godinu, jer to pokazuje da Vojvodina i u ovoj sferi prednjači sa svojim učinkom i pristupom. „Pozitivnim izveštajem stavljamo tačku na pitanje da li je u Vojvodini sve rađeno po zakonu. Zahvaljujem i DRI na sugestijama koje smo nekada teška srca prihvatali, ali smo ih prihvatili, te ovaj uspeh smatram našim zajedničkim učinkom“, poručio je Pastor. Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović naglasio je da je veoma važno „polagati račune“ izabranim narodnim predstavnicima i da Izveštaj Državnog revizora, zapravo jeste „polaganje računa„ narodnu. „Radi se o narodnim sredstvima, o sredstvima građana i možda i najvažniji zadatak i za Pokrajinsku vladu i za sve vas je da na jedan objektivan, profesionalan i sveobuhvatan način dođemo do odgovora na pitanje da li smo i kako trošili narodna sredstva“, rekao je Mirović. Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Autonomne pokrajine Vojvodina za 2019. godinu predstavio je predsednik Saveta DRI dr Duško Pejović. On je podsetio da je DRI dala dva puta zaredom pozitivno mišljenje na finansijske izveštaje o kontroli pokrajinskog budžeta, ističući da je to prvi put da je ta institucija, od početka svog rada, dala takvu ocenu o nekom finansijskom izveštaju o kontroli budžeta. „Svi direktni korisnici budžeta AP Vojvodine radili su po zakonu i dobili pozitivno mišljenje Državne revizorske institucije“, naveo je Pejović. Preporuke i efekte rada Državne revizorske institucije-metodološki okvir i rezultati u 2019. godini - Sektor broj 5, obrazložio je vrhovni državni revizor Ivica Gavrilović. Na kraju sednice Odbor je doneo Odluku o obrazovanju Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije. Umesto dosadašnjih članova Pododbora Marije Jovanović i Marine Raguš, izabrani su Vojislav Vujić i Ljiljana Kuzmanović Vujaković. Sednici je predsedavala dr Aleksandra Tomić, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Veroljub Arsić, Nikola Jolović, Duško Tarbuk, Olivera Pešić, Sonja Vlahović, Goran Kovačević, Ana Čarapić, Vojislav Vujić i Milorad Mijatović. Sednica van sedišta Narodne skupštine održana je uz podršku projekta „Jačanje parlamentarne demokratije i inkluzivnog političkog dijaloga“ koji sprovodi UNDP uz podršku Švajcarske.

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu održao je 21. decembra sednicu, na kojoj je utvrdio više predloga odluka i uputio ih Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. Sednici su prisustvovali član Visokog saveta sudstva Ivan Jovičić i članica Državnog veća tužilaca Tatjana Lagumdžija. Članovi Odbora razmotrili su Predlog odluke o izboru izbornih članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija, koji je podneo Visoki savet sudstva. Konstatovali su da je Predlog odluke podneo ovlašćeni predlagač, i predložili Narodnoj skupštini da prihvati navedeni Predlog odluke. Članovi Odbora razmotrili su i Predlog odluke o izboru predsednika sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva. Konstatovali su da je Predlog odluke podneo ovlašćeni predlagač i predložili Narodnoj skupštini da prihvati navedeni Predlog odluke. Na sednici je razmotren i Predlog odluke o izboru predsednika sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva. Članovi Odbora konstatovali su da je Predlog odluke podneo ovlašćeni predlagač i predložili Narodnoj skupštini da prihvati navedeni Predlog odluke. Članovi Odbora su na ovoj sednici utvrdili Predlog odluke o izboru izbornih članova Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca sa stalnom funkcijom i iz reda profesora pravnih fakulteta, i uputili ga Narodnoj skupštini, sa zahtevom da o tome odlučuje po hitnom postupku. Odbor je utvrdio i Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu i predsednika Privrednog suda u Beogradu, i uputio ga Narodnoj skupštini, sa zahtevom da o tome odlučuje po hitnom postupku. Na sednici je utvrđen i Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru, Osnovnom javnom tužilaštvu u Lebanu i Osnovnom javnom tužilaštvu u Bečeju i upućen Narodnoj skupštini, sa zahtevom da o tome odlučuje po hitnom postupku. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Vladimir Đukanović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Sanja Lakić, Daniel Đivanović, Dejan Kesar, Toma Fila, Velibor Milojičić, dr Aleksandar Martinović, Nebojša Pavlović, Milica Dačić, Jelena Žarić Kovačević, Hadži Milorad Stošić, Bratislav Jugović i Milica Nikolić.

Na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, održanoj 18. decembra 2020. godine, razmatrana je Informacija o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za treći kvartal 2020. godine. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Senad Mahmutović, obrazložio je članovima Odbora Informaciju o radu Ministarstva. On je istakao da su zahvaljujući sistemskim merama podrške, ali i naporu i radu poljoprivrednika, pokazatelji poljoprivredne proizvodnje i kretanja u tom sektoru ohrabrujući, uprkos posledicama uslovljenih pandemijom Kovida. Mahmutović je istakao da statistički podaci pokazuju da je u trećem kvartalu, u sektoru poljoprivrede, ostvaren rast u odnosu na isti period prošle godine i to za za 4,2 odsto, te da se očekuje da do kraja 2020. godine iznosi 4,4 odsto bruto domaćeg proizvoda. Državni sekretar je istakao da su podaci o prinosima i ukupnim količinama nakon završene žetve zadovoljavajući, prinos pšenice je viši za 17 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U sektoru izvoza goveđeg mesa, za prvih deset meseci vrednosno je ostvaren izvoz na nivou cele 2019. godine, a u pogledu izvoza žive stoke taj iznos je udvostručen u odnosu na prethodnu godinu. Mehmutović je rekao da je na ime direktnih podsticaja do sada izdvojeno 26,2 milijarde dinara. Nakon rasprave koja je usledila, Odbor je usvojio Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za treći kvartal 2020. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević.

Na sednici, održanoj 18. decembra 2020. godine, članovi Odbora za evropske integracije razmotrili su Izveštaj Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu, koji je obrazložio šef delegacije Evropske unije Nj.E. Sem Fabrici. Pre prelaska na dnevni red sednice, Odboru se obratio predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić koji je istakao da se nikada do sada nije desilo da se u plenumu Narodne skupštine Republike Srbije raspravlja o Izveštaju EK o napretku Srbije. Dačić je u svom uvodom obraćanju, izrazio zadovoljstvo što je postignut dogovor na državnom nivou, u razgovoru sa predsednikom Srbije, predsednicom Vlade i ministrima nadležnim iz ove oblasti, da javne rasprave budu praksa u narednom periodu, a da će predlagači odgovarajućih zaključaka biti Odbor za evropske integracije, tačnije, narodni poslanici koji su članovi pomenutog odbora. Tom prilikom najavio je i posebnu sednicu Narodne skupštine na kojoj će se raspravljati o Izveštaju Evropske komisije. U nastavku sednice, predsednica Odbora pozvala je šefa delegacije Evropske unije da članovima Odbora predstavi godišnji Izveštaj Evropski komisije. Sem Fabrici je na početku obraćanja istakao da Evropska unija podržava napore Srbije da istraje na svom evropskom putu i da evropske integracije imaju široku podršku među građanima Srbije. Fabrici je predstavio dosadašnja dostignuća Republike Srbije u pregovorima za pristupanje EU, kao i preporuke koje su date od strane Unije za poglavlja 23. i 24, te za političke, ekonomske i pravosudne kriterijume. U delu Izveštaja koji obrađuje političke kriterijume, napravljen je osvrt na izbore koji su održani u junu 2020. godine i formiranje Narodne skupštine. Navodi se da su preduzeti određeni koraci u cilju rešavanja nedostataka u radu Skupštine smanjenjem broja hitnih postupaka i ranije prakse opstrukcije rada parlamenta. U oblasti pravosudnog sistema, prepoznato je da Srbija ulaže napore kako bi smanjila broj zaostalih predmeta i uskladila sudsku praksu. U borbi protiv korupcije preduzeti su operativni koraci za jačanje mandata i obezbeđivanje nezavisnosti Agencije za borbu protiv korupcije, kao i jačanje njenih kapaciteta za sprovođenje Zakona o sprečavanju korupcije i nadležnostima državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Zakonodavni i institucionalni okvir za zaštitu osnovnih prava je u velikoj meri uspostavljen. Srbija je usvojila novu medijsku strategiju, koja je izrađena na transparentan i inkluzivan način i koja identifikuje glavne izazove u pogledu slobode medija u Srbiji. Fabrici je istakao da pandemija bolesti COVID-19, nije zaobišla ni Zapadni Balkan, i da krajnji obim posledica, koje će ostaviti u pogledu gubitka ljudskih života i štete nanete privredi, još nisu konačne ali da rane procene predviđaju pad između četiri i šest odsto domaćeg bruto proizvoda u regionu, dok je u Srbiji, za sada on smanjen samo za jedan odsto. Šef delegacije je naveo da EU iako pogođena pandemijom nije štedela na tome da pruži neophodnu i bezrezervnu podršku Zapadnom Balkanu, u finansijskom smislu za rešavanje neposredne zdravstvene krize i iz nje proisteklih humanitarnih potreba. Nakon diskusije, koja je usledila, Odbor je usvojio predlog da narodni poslanici podnesu Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora za evropske integracije Elvira Kovač, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Marković, Milan Radin, Ana Miljanić, Predrag Rajić, Ilija Matejić, Viktor Jevtović, Dubravka Filipovski, Milan Urošević, Dušica Stojković, Stanislava Janošević, Dijana Radović, Zagorka Aleksić, Samira Ćosović i Enis Imamović, kao i narodni poslanik Šaip Kamberi.

Na sednici Odbora održanoj 17. decembra, članovi Odbora razmotrili su, pojedinostima, više predloga zakona koji su uvršteni na dnevni red Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja i to: Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, podnet je jedan amandman koji je podnela narodna poslanica Aleksandra Tomić, Odbor je ocenio da je podneti amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistem Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Vlada Republike Srbije podnela je amandman član 5. Predloga zakona, Odbor je ocenio da je podneti amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistem Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Vlada Republike Srbije podnela je amandman na član 3. Predloga zakona, Odbor je ocenio da je podneti amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistem Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, narodni poslanici podneli su dva amandmana, i to na član 1. i na član 2. Predloga zakona. Članovi Odbora ocenili su da su amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistem Republike Srbije.

Na sednica Odbora, održanoj 17. decembra, razmotren je Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2019. godinu. Izveštaj Zaštitnika građana, članovima Odbora obrazložio je zaštitnik građana Zoran Pašalić. On je istakao da je Izveštajem obuhvaćena opšta ocena poštovanja prava građana za 2019. godinu, preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana, kao i ostvarivanje prava posebno ugroženih grupa, dece, LGBT osoba, osoba sa invaliditetom i starih osoba, manjina, te nacionalni mehanizam za prevenciju torture. Izveštaj obrađuje i oblasti građanskih, ekonomsko-imovinskih i socijalnih i kulturnih prava građana. On je naglasio da je prošla godina bila puna izazova za Zaštitnika građana kao nezavisnog državnog organa, čiji je zadatak zaštita prava građana i kontrola rada organa državne uprave, organa nadležnih za zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i svih drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja. U izveštaju se navodi da se tokom 2019. godine Zaštitniku građana obratilo oko 11.000 građana, a primljeno je više od 3.200 pritužbi u kojima su građani ukazivali na povrede svojih prava. Dominantne su pritužbe na kršenje prava u ekonomsko-imovinskoj oblasti, oblasti dobre uprave i socijalnih i kulturnih prava. Pašalić je istakao da je sa posebnom pažnjom razmotrena najava usvajanja zakona kojim bi bila uvedena još jedna nova nezavisna institucija –Zaštitnik prava deteta, uprkos dosadašnjim izuzetnim postignućima Zaštitnika građana u toj oblasti. Odbor je razmotrio Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2019. godinu i utvrdio Predlog zaključka koji dostavlja Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Sednici je predsedavalo predsednik Odbora Muamer Bačevac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Sandra Joković, Milanka Jevtović Vukojičić, Dejan Stošić, Vesna Nedović, Vesna Stjepanović, Dragana Branković Minčić, Dragana Radinović, Jelena Mihailović, Nikola Kožović, Aleksandar Jovanović i Selma Kučević.

Na sednici održanoj 17. decembra, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmatrali su Predlog odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Radna grupa za izradu Predloga kodeksa ponašanja narodnih poslanika utvrdila je Nacrt kodeksa ponašanja narodnih poslanika, a članovi Odbora su nakon kratke diskusije utvrdili Predlog kodeksa ponašanja narodnih poslanika i uputili ga Narodnoj skupštini na dalje postupanje i usvajanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr sci. med. Darko Laketić, Luka Kebara, Marijana Krajnović, Uglješa Marković, dr Dragana Barišić, Branimir Jovanović, Adam Šukalo, Veroljub Matić, Marina Raguš, Nebojša Bakarec, Šaip Kamberi i Ivana Nikolić.

Na sednici, održanoj 17. decembra 2020. godine, članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova razmotrili su Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2019. godinu, koji je članovima Odbora predstavila Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Poverenica je istakla da je pred poslanicima deseti Redovni izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti na kom je posebna pažnja bila usmerena na sprečavanju i zaštiti od diskriminacije, kao i unapređivanju ravnopravnosti na svim poljima i u svim oblastima u skladu sa nadležnostima. Tokom 2019. godine Poverenik je postupao u 1.479 predmeta. Pored mišljenja na pritužbe u pojedinačnim slučajevima, Poverenik je dao 686 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti, upućeno je 16 inicijativa za izmenu propisa, 31 mišljenje na nacrte zakona i drugih opštih akata. Podneto je šest krivičnih prijava i tri zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. U jednom slučaju je predloženo pokretanje postupka posredovanja odnosno mirenja, podneta je jedna tužba za zaštitu od diskriminacije i jedan predlog Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti. U toku 2019. godine upućeno je i 16 inicijativa za izmenu propisa, kao i 31 mišljenje na nacrte zakona i drugih opštih akata. Takođe, izdato je 23 upozorenja javnosti i 34 saopštenja za javnost. U postupku po 70 pritužbi doneta su mišljenja, od čega je u 52 pritužbe doneto mišljenje kojim je utvrđena povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije i data preporuka mera, u četiri slučaja je utvrđeno da nije došlo do povrede odredaba Zakona, ali su date preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, a u 14 slučajeva nije utvrđena povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije. Najviše pritužbi podneto je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, zatim na osnovu pola, zdravstvenog stanja, dok je na osnovu starosnog doba i članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama podnet isti broj pritužbi. Slede pritužbe na osnovu bračnog i porodičnog statusa, nacionalne pripadnosti i etničkog porekla, imovnog stanja i seksualne orijentacije. Kada su u pitanju oblasti diskriminacije društveih odnosa, na prvom mestu u 2019. godini je oblast rada i zapošljavanja sa trećinom od ukupnog broja podnetih pritužbi. Na drugom mestu su postupci pred organima javne vlasti na koje se odnosi petina pritužbi, zatim slede druge oblasti kao što su oblast obrazovanja, pružanja javnih usluga ili korišćenja objekata i površina, socijalne i zdravstvene zaštite. Nastavljen je trend postupanja po preporukama Poverenika - kada su u pitanju preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti koje su upućene organima javne vlasti i drugim licima, postupljeno je u preko 90 odsto slučajeva, što ukupno sa postupanjem po preporukama datim u pojedinačnim slučajevima diskriminacije u proseku iznosi 88,9 odsto. Evidentno je povećanje postupanja po preporukama Poverenika, u odnosu na prošlu, ali i sve prethodne godine. Takođe, kao i prethodnih godina Poverenik je nastavio praksu sprovođenja različitih istraživanja sa ciljem pružanja sveobuhvatnog uvida u stanje ostvarivanja i zaštite ravnopravnosti, te su 2019. godine sprovedena istraživanja: Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji i Diskriminacija na tržištu rada, kako bi utvrdio stepen uključenosti mladih do 30 godina starosti u procese donošenja odluka u svojim zajednicama i prepoznatljivost mladih kao posebne ciljne grupe na čijem poboljšanju položaja treba raditi. Odbor je razmotrio Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2019. godinu i utvrdio Predlog zaključka koji dostavlja Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Muamer Bačevac, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Sandra Joković, Milanka Jevtović Vukojičić, Dejan Stošić, Vesna Nedović, Vesna Stjepanović, Dragana Branković Minčić, Dragana Radinović, Nebojša Bakarec, Jelena Mihailović, Nikola Kožović, Aleksandar Jovanović i Selma Kučević.

Na sednici održanoj 16. decembra 2020. godine, Odbor za Kosovo i Metohiju je razmotrio aktuelnu bezbednosnu situaciju na KiM sa aspekta mogućeg ugrožavanja bezbednosti srpskog naroda, a na osnovu informacija koje su dostavili: Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane i Bezbednosno-informativna agencija. Odbor je konstatovao da položaj srpskog naroda na KiM karakteriše fizička, institucionalna, opšta pravna, imovinsko-pravna, ekonomska i zdravstvena nebezbednost. Građanima srpske nacionalnosti nije omogućeno da ostvare punu zaštitu lične i imovinske sigurnosti, kao i potpunu slobodu kretanja i nastanjivanja. Zaštita ljudskih prava i sloboda kretanja je nedovoljna, o čemu svedoči minimalni broj Srba i drugih raseljenih lica koji su se vratili na područje AP KiM, a povratnici su stalno suočeni sa pretnjama i napadima od strane albanskog stanovništva. Tokom 2020. godine na području AP KiM evidentirana su 63 slučaja etnički motivisanih napada na srpsko stanovništvo. Jedan od načina na koji se vrši pritisak na srpsko stanovništvo je insistiranje PIS u Prištini na procesuiranju srpskog i nealbanskog stanovništva zbog navodno izvršenih ratnih zločina, a bez konkretnih dokaza za pomenuta krivična dela. Neadekvatna zaštita osnovnih ljudskih prava pripadnika srpskog naroda od strane međunarodnih bezbednosnih snaga, kosovske policije i ostalih kosovskih institucija, doprinosi etničkom nasilju i zastrašivanju Srba. PIS na KiM ne nameravaju da zaustave napade na bezbednost i imovinu Srba zbog čega se očekuje nastavak ugrožavanja bezbednosti našeg naroda na KiM. Posebnu zabrinutost izazivaju provokacije kojima Priština pokušava da izazove reakciju srpske strane na KiM koja bi rezultirala incidentima, što bi Priština iskoristila za uspostavljanje „suvereniteta“ na celoj teritoriji KiM, odnosno za preuzimanje energetskih resursa na severu. Proces transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u „oružane“ snage, predstavlja pretnju za bezbednost R. Srbije i srpskog naroda na Kim, pre svega zbog povećanja brojnog stanja i planirane nabavke naoružanja većeg kalibra, razvoja obaveštajne komponente i sajber kapaciteta. Sve agresivnije i značajno pojačano delovanje, tzv. obaveštajne agencije Kosova prema severu Kosova, prvenstveno stvaranja agenturne mreže među Srbima na severu Kosova dodatno ugrožava bezbednost srpskog naroda. Izražena politička kriza na KiM može da utiče na odlaganje dijaloga Beograda i Prištine i formiranje Zajednice srpskih opština. Hapšenja optuženih bivših pripadnika OVK, koji su optuženi za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine izazvala su porast nezadovoljstva dela kosovskih Albanaca, što može ugroziti bezbednost Srba. Posebno zabrinjava što se u albanskoj dijaspori skuplja novac radi finansiranja albanskih ekstremističkih grupa sa teritorije KiM i iz Albanije sa ciljem organizacije protesta na KiM i na jugu centralne Srbije zbog postupanja Specijalizovanih sudskih veća. Takvi protesti mogu biti iskorišćeni za napade na srpski narod. Delovanje radikalnog krila vehabijskog pokreta jedna je od najzastupljenijih pretnji na Kosovu i Metohiji. Posebnu opasnost zbog mogućih terorističkih akcija predstavljaju povratnici sa džihad ratišta iz Iraka i Sirije. Odbor je zaključio da je bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji složena, u dužem periodu nestabilna i konstantno napeta, čemu doprinosi ugrožavanje lične i imovinske sigurnosti srpskog naroda, visok nivo korupcije i organizovanog kriminala, verski ekstremizam, političke tenzije i širenje virusa korona. Bezbednosna situacija ostaće osetljiva i nepredvidiva. Glavni bezbednosni rizik predstavljaju eventualne jednostrane akcije PIS u Prištini na severu Kosova i Metohije ili u ostalim srpskim sredinama, uperene protiv srpskog naroda.