Na sednici održanoj 23. marta 2021. godine, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su više prijava o povredi Kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Članovi Odbora razmotrili su prijavu protiv narodnog poslanika prof. dr Marka Atlagića, koju je podnela Željka Cvejin, i većinom glasova doneli odluku da se prijava odbija kao neosnovana i da se obustavi postupak utvrđivanja odgovornosti narodnog poslanika. Razmotrena je prijava o povredi Kodeksa ponašanja narodnog poslanika Nebojše Bakareca koju je podnela Tamara Branković. Odbor je, većinom glasova, doneo odluku da se prijava odbija kao neosnovana i da se obustavi postupak utvrđivanja odgovornosti narodnog poslanika. Protiv narodnog poslanika dr Vladimira Orlića podneta je prijava od strane Lane Avakumović, a Odbor je većinom glasova doneo odluku da se prijava odbija kao neosnovana i da se obustavi postupak utvrđivanja odgovornosti narodnog poslanika. Odbor je razmotrio i prijavu, koju je podneo Pavle Dimitrijević o poverdi Kodeksa protiv dr Aleksandra Martinovića. Odbor je, većinom glasova, doneo odluku da se prijava odbija kao neosnovana i da se obustavi postupak utvrđivanja odgovornosti narodnog poslanika. Takođe, razmotrena je i prijava o povredi Kodeksa ponašanja koju je protiv Jelene Žarić Kovačević podnela „Transparentnost Srbija“, a članovi Odbora su većinom glasova doneli odluku da se prijava odbija kao neosnovana i da se obustavi postupak utvrđivanja odgovornosti narodnog poslanika. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr sci. med. Darko Laketić, Željko Tomić, Luka Kebara, Marijana Krajnović, Branimir Spasić, Viktor Jevtović, Uglješa Marković, Dijana Radović, Adam Šukalo, Veroljub Matić, Branimir Jovanović, Sandra Božić i Ivana Nikolić. Sednici su prisustvovali i narodni poslanici: prof. dr Marko Atlagić, dr Vladimir Orlić, Nebojša Bakarec i Marijan Rističević.

Na sednici Odbora održanoj 22. marta, članovi Odbora razmotrili su, u načelu, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada i Predlog zakona o potvrđivanju Odluke 1/2019 ESAA Zajedničkog komiteta od 31. jula 2019. godine kojom se zamenjuje Aneks I Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, koji je podnela Vlada. Članovi Odbora su većinom glasova ocenili da su oba predloga zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednicom je predsedavala Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora:, Nevena Veinović, Vojislav Vujić, Željko Tomić, Olja Petrović, Milenko Jovanov, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Dubravka Kralj, Toma Fila i Arpad Fremond.

Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku održao je 22. marta sednicu, na kojoj je razmotrena Informacija o radu Ministarstva privrede za period oktobar-decembar 2020. godine. Državni sekretar u Ministarstvu privrede Milan Ljušić je članovima Odbora ukazao na najznačajnije zakonodavne aktivnosti Ministarstva u poslednjem kvartalu 2020. godine. Predstavio je i aktivnosti Ministarstva u vezi sa procesom privatizacije, stečajnih postupaka, reorganizacijom preduzeća od strateškog značaja, kao i programe podrške preduzetništvu i malim i srednjim preduzećima. Nakon rasprave i dodatnih pitanja članova Odbora o postupku stečaja i privatizacije, Odbor je usvojio Informaciju o radu Ministarstva privrede za period oktobar-decembar 2020. godine. U nastavku sednice, članovi Odbora su razmotrili i usvojili izveštaje Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije za oktobar, novembar i decembra 2020. godine i za januar 2021. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Vojislav Vujić, Vesna Stambolić, Nataša Ljubišić, Snežana Paunović, Mina Kitanović, Nenad Krstić, Gojko Palalić, dr Aleksandra Tomić, Uglješa Marković, Ana Beloica, Branimir Jovanović, Miloš Banđur, Adrijana Pupovac i Ivana Popović.

Na sednici, održanoj 18. marta 2021. godine, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada. Predlog zakona, članovima Odbora, obrazložili su predstavnici resornog ministarstva koji su naveli da su razlozi za potvrđivanje Ugovora o zajmu (Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, potpisanog 30. decembra 2020. godine, u Beogradu, sadržani u činjenici da je Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila zajam od 18.000.000 evra Republici Srbiji, kao zajmoprimcu. Širokopojasni internet predstavlja način povezivanja na internet koji omogućava veliku brzinu prenosa podataka. Razvoj širokopojasnih mreža u velikoj meri utiče na povećanje kvaliteta svakodnevnog života ljudi i pomaže u efikasnijem funkcionisanju u mnogobrojnim oblastima. Uvođenjem ovog sistema omogućava se bolji i brži razvoj društva, olakšava se komunikacija i povećava dostupnost državne administracije, osavremenjuje se proces učenja, pružaju se brže i kvalitetnije usluge iz oblasti medicine i omogućavaju trgovinu i plaćanja sa udaljenih mesta. Širokopojasni pristup je postao značajna karika u razvoju ruralnih i udaljenih oblasti, kao i u razvoju industrijskih oblasti i povezivanju privrednih regiona zemlje. Posebna pažnja je usmerena na povećanje brzine protoka podataka na internetu u školama seoskih područja, koja nije na zavidnom nivou. Sprovođenjem ovog projekta obezbedio bi se razvoj brzih širokopojasnih mreža u belim zonama u ruralnim područjima širom Republike Srbije, fokusirajući se na škole kao pristupne tačke i prioritetne korisnike. Projekat će omogućiti izgradnju širokopojasne infrastrukture middle mile segmenta koja će povezivati 500 škola, odnosno javnih ustanova u naseljima u belim zonama seoskih područja sa postojećom širokopojasnom infrastrukturom i obezbediti besplatno, dugoročno pravo korišćenja operatorima elektronskih komunikacija izabranim putem javnog tendera. Zauzvrat, izabrani operatori paralelno će graditi infrastrukturu lastmile segmenta, telekomunikaciona tehnologija koja prenosi signale iz širokopojasne mreže na relativno maloj udaljenosti – od kuće do kuće, koja povezuje škole sa do 80.000 okolnih domaćinstava. Projekat je deo šire inicijative i predstavlja prvu od dve faze, dok je druga faza, koja targetira i do 900 škola i javnih ustanova i 135.000 domaćinstava, planirana kao zaseban projekat u 2021/2022. godini. Predviđa se da će izgradnja middle mile segmenta podstaći operatore elektronskih komunikacija da razviju lastmile segmente infrastrukture u belim zonama, obzirom da je ovakvo povezivanje komercijalno neisplativo, i koje bi bez državne intervencije ostale nepokrivene u narednim godinama. Nakon diskusije Odbor je odlučio da usvoji Predlog zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandar Tomić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Ana Čarapić, doc. dr Mihailo Jokić, dr Milorad Mijatović, Adrijana Pupovac, Milenka Subić, Olivera Pešić, Velibor Milojičić, Sonja Vlahović i dr Boban Birmančević.

Na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, održanoj 18. marta 2021. godine, razmotren je Predlog zakona o klimatskim promenama, u pojedinostima. Sednici su prisustvovali predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine. Na Predlog zakona podneta su tri amandmana od kojih su članovi Odbora prihvatili sve predložene amandmane narodnih poslanika. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Jasmina Karanac, Marko Mladenović, Dragana Radinović, dr Marko Bogdanović, Tomioslav Janković, Vesna Krišanov, Gojko Palalić, Dragan M. Marković, Žarko Bogatinović, Nevenka Kostadinova i Arpad Fremond.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 18. marta 2021. godine, razmotren je Predlog zakona o klimatskim promenama, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Na Predlog zakona podneta su tri amandmana, a Odbor je ocenio da su svi podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Željko Tomić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Uglješa Mrdić, Đuro Perić, Dubravka Kralj, Toma Fila, Jovan Palalić, Miloš Terzić i Violeta Ocokoljić.

Na sednici, održanoj 18. marta 2021. godine, članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije razmatrali su Predlog zakona o potvrđivanju Odluke 1/2019 ESAA Zajedničkog komiteta od 31. jula 2019. godine kojom se zamenjuje Aneks I Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, koji je podnela Vlada. Članovima Odbora Predlog zakona obrazložili su predstavnici resornog ministarstva ističući da je tokom 2019. godine Zajednički komitet obavio niz konsultacija u cilju revizije Aneksa I ESAA sporazuma, budući da je poslednja odluka kojom je isti formalno izmenjen doneta još 2008. godine. Pomenuta odluka objavljena je u „Službenom glasniku RS - Međunarodni ugovori”, broj 12/10. U međuvremenu, došlo je do značajnih izmena EU propisa sadržanih u Aneksu I ESAA sporazuma koji su od suštinskog značaja za pravilnu primenu ovog sporazuma. Najveći broj izmenjenih propisa odnosi se na oblasti koje su neposredno povezane sa civilnim vazduhoplovstvom. Pomenute izmene prouzrokovane su proširenjem i izmenom kompetencija, određenih tela Evropske unije u oblasti civilnog vazduhoplovstva, što se neizostavno reflektovalo na samu sadržinu propisa, ali i na obaveze pridruženih strana predviđene ESAA sporazumom. Imajući u vidu da pridružene strane, među kojima je i Republika Srbija, mogu postati deo Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja samo potpunom primenom važećih EU pravila, bilo je neophodno izvršiti reviziju Aneksa I ESAA sporazuma, a navedenu odluku mora primeniti i objaviti je u svom službenom glasilu. Nakon obrazloženja, Odbor je jednoglasno usvojio ovaj Predlog zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Bojan Torbica, Snežana Petrović, Goran Pekarski, mr Slavenko Unković, Milan Urošević, Milosav Milojević, Maja Grbić, Samir Tandir, Adrijana Pupovac, Milutin Mrkonjić i Ivana Nikolić.

Na sednici Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, održanoj 17. marta 2021. godine, razmotrena je Odluka Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnom poslaniku radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini. Odbor je jednoglasno usvojio Odluku o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini, kojom se mandat dodeljuje Predragu Miloševiću, sledećem kandidatu sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ - ZA NAŠU DECU. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr sci. med. Darko Laketić, Željko Tomić, Luka Kebara, Marijana Krajnović, Branimir Spasić, dr Dragana Barišić, Branimir Jovanović, Adam Šukalo, Veroljub Matić, Marina Raguš, Nebojša Bakarec, Sandra Božić i Ivana Nikolić.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 17. marta 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva kulture i informisanja za period novembar 2020 - januar 2021. godine. Informaciju o radu predstavila je potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, istakavši da je Ministarstvo u izveštajnom periodu obavljalo poslove koji se odnose na sistem javnog informisanja, praćenje sprovođenja zakona u oblasti informisanja, praćenje rada javnih preduzeća i ustanova u oblasti javnog informisanja, praćenje delatnosti stranih informativnih ustanova i informisanje nacionalnih manjina. Ministarka Gojković je iznela pet najvažnijih projekata Ministarstva kulture i informisanja u prvih 100 dana rada Vlade i Ministarstva, a to su: Veći budžet za kulturu u 2021. godini, Nacrt zakona o muzejskoj delatnosti, Strateški prioriteti razvoja kulture od 2021. do 2025. godine u 20 tačaka, Odluka o dodeli prostora stare Železničke stanice Istorijskom muzeju Srbije i Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja sistema javnog informisanja u RS za period 2020-2025. godina, u periodu 2020-2022. godina. Maja Gojković je navela da je Ministarstvo kulture i informisanja i pored teških okolnosti pandemije, obezbedilo veći budžet za kulturu nego u prethodnom periodu i dodala da je on veći za 10,67 odsto. Učešće budžeta za oblast kulture u ukupnom budžetu RS iznosi 0,97 odsto, a ukupno sa informisanjem 1,10 odsto. S tim u vezi, istakla je da ako i narednih godina budemo povećavali budžet, dostignućemo evropski prosek, koji iznosi jedan odsto od ukupnog budžeta Republike Srbije. Kao jedan od najznačajnijih projekata, kao i znatno povećanje u budžetu izdvojena su za projekat „Gradovi u fokusu“ za koji je opredeljeno 349,5 miliona dinara. Prema njenim rečima, kultura ne živi samo u dva grada, Novom Sadu i Beogradu, već je neophodno da se suštinski pozabavimo decentralizacijom kulturnog života, da kultura bude zastupljena u svim lokanim samoupravama. Gojković je istakla da je budžet povećan u dve oblasti i to u oblasti zaštite kulturnog nasleđa i oblasti savremenog stvaralaštva. Informisala je članove Odbora da su sredstva u iznosu od 300 miliona dinara odvojena za obnovu Podgrađa i Petrovaradinske tvrđave i 50 miliona dinara za završne radove na izgradnji Narodnog pozorišta u Subotici. Kada je reč o normativnim aktivnostima, Gojković je navela da je u skupštinskoj proceduri Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, koji je prošao konstruktivnu javnu raspravu i da se očekuju izmene i dopune Zakona o kulturi i izmene i dopune Zakona o muzeju genocida. U oblasti informisanja, ministarka je navela da je donet Akcioni plana za sprovođenje Strategije razvoja sistema javnog informisanja u RS za period 2020-2025. godina, u periodu 2020-2022. godina. Cilj Strategije razvoja je unapređenje sistema javnog informisanja, koji garantuje slobodu izražavanja, slobodu medija, bezbednost novinara o osnaženu novinarsku profesiju. Formirane su dve radne grupe, za bezbednost i zaštitu novinara i za sprovođenje Akcionog plana. Tokom sednice, Gojković je ukazala na značaj uvođenja kulture u osnovne i srednje škole kroz nastavni program, kao i na nužnost da deca steknu naviku da odlaze u pozorišta, bioskope, koncertne dvorane i muzeje. Ukazala je na potrebu jačanja kulturne diplomatije, nastavak digitalizacije u kulturi, razvoj kulturnog turizma i unapređenje položaja samostalnih umetnika. Nakon konstruktivne debate u kojoj su učestvovali predsednica Odbora Sandra Božić i članovi Odbora Željko Tomić, prof. dr Marko Atlagić, Vuk Mirčetić, Zoran Tomić, Aleksandar Jovanović i Jelena Mihailović, članovi Odbora jednoglasno su usvojili Informaciju o radu Ministarstva kulture i informisanja za period novembar 2020 - januar 2021. godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Sandra Božić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Željko Tomić, Vuk Mirčetić, Jelena Mihailović, prof. dr Marko Atlagić, Ana Miljanić, Milica Obradović, Aleksandar Čotrić, Aleksandar Jovanović, Predrag Rajić, Miloš Terzić, Ivan Tasovac, Justina Pupin Košćal i Zoran Tomić.

Na sednici Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, održanoj 16. marta 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su ostavku koju je na funkciju narodnog poslanika podneo Milan Savić. Odbor je utvrdio da je podnošenjem ostavke narodnog poslanika Milana Savića izabranog sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – ZA NAŠU DECU, nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kome se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koje je izabran, te predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. st. 3. i 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata imenovanom narodnom poslaniku. U nastavku sednice, razmatran je zahtev narodne poslanice Jelene Žarić Kovačević za obavljanje drugog posla ili delatnosti. Članovi Odbora su jednoglasno dali pozitivno mišljenje da narodna poslanica obavlja posao posredovanja u rešavanju sporova, na osnovu rešenja koje je doneo ministar pravde. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Luka Kebara, Branimir Spasić, Sonja Vlahović, Veroljub Matić, Marina Raguš, Viktor Jevtović, Branimir Jovanović i Ivana Nikolić.

Članovi Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva održali su sednicu 16. marta 2021. godine, na kojoj su utvrdili predlog kandidata Odbora za člana Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Članovi Odbora su predložili Danijelu Vujičić za kandidata za člana ove Komisije i taj predlog uputili nadležnom Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Članovi Odbora su na sednici razmotrili i predstavke i predloge građana i na predlog Radne grupe za razmatranje predstavki i predloga građana, utvrdili dalje postupanje sa njima. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Radovan Tvrdišić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Josip Broz, dr Emeše Uri, Vesna Knežević, Branimir Spasić, mr Danijela Vujičić, Biljana Jakovljević, Vesna Krišanov, Milanka Jevtović Vukojičić, Ana Čarapić, Milenka Subić, Vladica Maričić i Nadije Bećiri.

Na sednici, održanoj 16. marta 2021. godine, članovi Odbora za kulturu i informisanje razmotrili su Predlog odluke o izboru zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti - za zaštitu podataka o ličnosti. Milan Marinković, Poverenik za informacije od značaja i zaštitu podataka o ličnosti za svog zamenika predložio je Sanju Unković, diplomiranog pravnika iz Beograda. On je rekao da je Sanja Unković svojim desetogodišnjim radom u Službi Poverenika, na poslovima zaštite podataka o ličnosti, dala izuzetno značajan doprinos rezultatima koje je institucija ostvarila u ovoj oblasti. Dodao je i to, da su njen dosadašnji rad i pristup poslovima iz oblasti zaštite podataka o ličnosti, garancija uspešnog obavljanja funkcije za koju je predložena. Odbor je obavio razgovor sa gore pomenutom i glasao da prihvati Predlog odluke i Narodnoj skupštini predloži Sanju Unković za zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti - za zaštitu podataka o ličnosti. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Sandra Božić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandar Čotrić, Ivan Tasovac, Aleksandar Jovanović, Željko Tomić, Vuk Mirčetić, Jelica Sretenović, Ljubomir Marić, Milica Obradović, Miloš Terzić, prof. dr Marko Atlagić, Rozalija Ekres, Nataša Mihailović-Vacić, mr Jadranka Jovanović, Lav-Grigorije Pajkić i Snežana Paunović.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, održanoj 16. marta 2021. godine, članovi Odbora usvojili su inicijative za posete i konstatovali predstojeće redovne aktivnosti stalnih delegacija. Odbor je takođe, konstatovao realizovane parlamentarne i ostale kontakte. Tokom sednice, konstatovane su promene u sastavu poslaničkih grupa prijateljstva sa Rusijom, Alžirom i Indonezijom. Članovi Odbora su za predsednika PGP sa Alžirom izabrali narodnog poslanika Dušana Radojevića. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Luka Kebara, Stefan Srbljanović, Tihomir Petković, Ljiljana Malušić, Vesna Marković, Dubravka Filipovski, Lav-Grigorije Pajkić, Dušica Stojković i Vesna Ranković.

Na sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, održanoj 15. marta 2021. godine, predstavljene su dosadašnje i planirane aktivnosti Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu u realizaciji projekata pomoći i saradnje sa Srbima u regionu i dijaspori. Na početku sednice, predsednik Odbora Milimir Vujadinović je istakao da je ovo istorijski momenat, jer je prvi put na sednici Odbora prisutan direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu. Naveo je da Uprava nije imala direktora od 2015. godine i izrazio nadu da će se u narednom periodu uspostaviti uspešna saradnja Odbora sa Upravom za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i Fondom za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu. Takođe, istakao je da je zajednički cilj Odbora, predsednika Republike i Vlade Republike Srbije da se pomogne Srbima u regionu, poštujući ustavne odredbe zemalja u kojima žive. Dosadašnje i planirane aktivnosti Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima predstavio je direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon. Arno Gujon je istakao da je zajedničko za sve Srbe koji žive u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Albaniji, Rumuniji, Mađarskoj i Sloveniji očuvanje srpskog jezika, kulture i identiteta. Prema rečima Gujona, Srbi koji žive od davnina u tim zemljama doprinose ekonomskom i kulturnom razvoju našeg regiona. Istakao je da Srba u regionu prema statističkim podacima ima oko 1,6 miliona i da oko 16 miliona ljudi u svetu govore srpski jezik. Gujon je ocenio da je Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu upravo tu da bi na dnevnom i institucijalnom nivou mogla da sasluša, čuje i pomogne Srbima u regionu. Postavlja se pitanje zašto Srbi u regionu nemaju status nacionalne manjine, kada sunarodnici, koji su malobrojniji u našoj zemlji ga imaju, zašto je ćirilično pismo potisnuto, kada je latinica u Srbiji prisutna. Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu učestvuje godišnje sa preko 50 miliona dinara za udruženja Srba iz regiona, kao i 50 miliona dinara za udruženja Srbe iz dijaspore. U proseku svake godine Uprava finansira 250 projekata. Trenutno, kao najbitniji projekat, kojim se bavi Uprava je pojednostavljenje konkursa koji su se do sada radili ručno i „peške“. Cilj je da digitalizujemo konkurse kako bi se oni uspešnije sprovodili, da se jednim klikom sve realizuje, naveo je Gujon. On je istakao i da je Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu povodom Međunarodnog dana očuvanja maternjeg jezika, koji se obeležava 21. februara, pokrenula kampanju za očuvanje srpskog jezika. Duško Ćutilo direktor Fonda za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu - AP Vojvodina je naveo da je nedavno Fond dobio ovlašćenja da i se pored toga što se bavi pitanjima izbeglih i raseljenih lica bavi i saradnjom sa Srbima u regionu. Istakao je da se Fond već 14 godina bavi stambenim zbrinjavanjem i ekonomskim osnaživanjem izbeglih i raseljenih lica, pre svega iz BiH, Hrvatske i Kosova i Metohije. Raspisani su javni konkursi koji s odnose na stambeno zbrinjavanje i dva programa ekonomskog osnaživanja, naveo je direktor Fonda. Takođe, raspisana su i dva javna poziva koji se odnose na region, i to informisanje na srpskom jeziku i zemljama u regionu i javni poziv za udruženja iz regiona. Jedan od važnijih ciljeva Fonda je unapređenje saradnje u oblasti kulture i obrazovanja, uz poseban osvrt na očuvanje ćiriličnog pisma. Milimir Vujadinović je naveo da treba obratiti pažnju na popis koji sledi, da se Srbi ohrabre i izjasne onako kako se osećaju. Statistički podaci i popis stanovništva su jedno, dok je zvanično državljanstvo drugo. „Važno je ohrabrivanje našeg naroda da podnesu u konzulatima zahtev za državljanstvo Republike Srbije, jer ako nemaju državljanstvo, veza se maticom se gubi, a sticanjem državljanstva ona postaje trajna i čvršća“, podvukao je Vujadinović. Važno je sprečiti stvaranje novih identiteta na Balkanu na račun urušavanja srpskog identiteta, zaključio je predsednik Odbora. U diskusiji, koja je usledila, govorili su narodni poslanici Aleksandar Čotrić, Radovan Tvrdišić, mr Jadranka Jovanović i Aleksandar Marković. Oni su čestitali direktoru Gujonu na postavljenju i poželeli mu uspeh u radu. Zajednički su ocenili da je veoma bitno staviti akcenat na očuvanje srpskog jezika i kulture i da je neophodno da zajedničkim trudom i radom doprinesemo očuvanju položaja srpskog naroda u zemljama regiona. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milimir Vujadinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Sanja Lakić, Aleksandar Čotrić, mr Jadranka Jovanović, Radovan Tvrdišić, mr Slavenko Unković, Goran Milić, Mladen Bošković, Aleksandar Marković i Hadži Milorad Stošić.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su na sednici od 15. marta 2021. godine razmotrili Predlog zakona o klimatskim promenama i Predlog odluke o Programu zvanične statistike u periodu od 2021 do 2025. godine, koje je podnela Vlada. Članovi Odbora su ocenili da su oba predložena akta u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Željko Tomić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Đuro Perić, Dubravka Kralj, Ilija Matejić, Milenko Jovanov i Violeta Ocokoljić.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 15. marta 2021. godine, razmotren je Predlog odluke o Programu zvanične statistike u periodu od 2021. do 2025. godine, koji je podnela Vlada. Direktor Republičkog zavoda za statistiku dr Miladin Kovačević istakao je da je sastavni deo Programa, u skladu sa odredbama Zakona, Strategije razvoja zvanične statistike u Republici Srbiji u periodu od 2021. do 2025. godine. Strategija treba da obezbedi razvoj zvanične statistike u pravcu potpune harmonizacije statističkih standarda, metodologija i dobre statističke prakse, kao osnovu za dobijanje relevantnih rezultata zvanične statistike i njihovu uporedivost sa statističkim podacima evropskih i drugih zemalja. Osnovni strateški cilj je potpuno usaglašavanje sa zahtevima ESS i EU u pogledu statističkih pokazatelja, rokova objavljivanja i promenjenih metodologija do kraja naznačenog perioda. Odbor je jednoglasno usvojio Predlog odluke o Programu zvanične statistike u periodu od 2021. do 2025. godine. U nastavku rada, Odbor je dao saglasnosti na Predlog pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Komisiji za kontrolu državne pomoći, koji je podnela Komisija za kontrolu državne pomoći. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vojislav Vujić, Bratimir Vasiljević, Veroljub Arsić, Goran Kovačević, dr Milorad Mijatović, Sonja Vlahović, Ana Čarapić, Duško Tarbuk, prof. dr Vladimir Marinković, Uglješa Marković, Nikola Jolović, Milenka Subić, Olivera Pešić i dr Boban Birmančević.