Hvala.

Ovaj član bi trebalo da reguliše iznose koje dete može da dobije od Alimentacionog fonda, međutim, mi mislimo da je u potpunosti pogrešan ovaj član i nije u interesu dece uopšte, jer se u ovom članu kaže da dete ima pravo na maksimalni iznos, trenutno je 25.000 dinara. Taj iznos se očigledno može menjati, u zavisnosti od toga kako proceni ministarstvo koje je nadležno za brigu o porodici.

Međutim, ovaj član takođe ne reguliše na koji način će se menjati odluka Alimentacionog fonda, ako dođe do povećanja minimalnog iznosa po jednom roditelju, tako da smatramo da je bolje rešenje u ovom članu da taj iznos bude utvrđen u izvršnoj ispravi i da po toj izvršnoj ispravi, koja je i osnov za pokretanje izvršnog postupka, odlučuje i Alimentacioni fond.

Treći stav ovog istog člana govori o tome da će rešenje koje donese Alimentacioni fond važiti za ubuduće, dakle od trenutka kada to rešenje postane pravosnažno. Mi mislimo takođe da je to skraćivanje prava i da treba da se pomeri na neki raniji trenutak, a to je kada se donese rešenje o izvršenju. U svakom slučaju, dete se ne bi obratilo ni izvršitelju ni Alimentacionom fondu da je roditelj želeo, mogao, hteo da plaća svoju obavezu, tako da pravi trenutak kada treba da se donese odluka o pravu deteta je kada se donese rešenje o izvršenju.

Takođe bih se samo kratko osvrnula i na reči poslanika Nikolića koji je rekao da može da dođe do zloupotrebe. Mi za svaki pravni institut možemo da kažemo da može da dođe do zloupotrebe, ali postoje razni drugi mehanizmi pravni kojima te zloupotrebe mogu bit sankcionisane ili sprečene. Tako da, apsolutno ne može biti argumentacija zloupotreba nekog prava zato što je određeno ovih 25.000, odnosno da je neki minimum u stvari za dete maksimum.

Kada je u pitanju jednakost, Vlada je rekla da je određeno da je maksimalni iznos 25.000 dinara, odnosno ova Odluka ministarstva, da bi sva deca bila jednaka. Pa, neće ni po ovom rešenju biti sva jednaka. Kažem, maksimalni iznos, što znači da će biti i onih manji. Kao što sam rekla i u prethodnom izlaganju, nemamo nikakve kriterijume kako će odlučivati, koje dete će dobiti 25.000 dinara, a koje dete će dobiti manji iznos. Tako da je nekako najprihvatljivije da se uzme u obzir izvršna isprava i da, u stvari, dete stiče pravo onog trenutka kada se donese rešenje o izvršenju.

Vlada je rekla – imućni roditelji bi bili privilegovani. Smatram daje to pogrešna argumentacija, jer ako je neko imućan, o tome govore njegovi prihodi, njegova imovina, smatram da izvršitelj ako je neko imućan može da ostvari uvid u prihode i imovinu. Verujem da neko ko uđe u ovakav postupak nije sigurno imućan i da se ovaj postupak više odnosi na neke koji imaju minimalno ili su bez prihoda.

Hvala.

Hvala vama.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Ekološki ustanak.
Izvolite.

Ovim amandmanom smo zapravo predložili da iznos koji se isplaćuje iz sredstava Alimentacionog fonda bude utvrđen izvršnom ispravom, odnosno presudom i smatramo da je to potpuno logično i opravdano, s obzirom da je u samom Predlogu zakona iznos izdržavanja predviđen da može biti manji od iznosa utvrđenog izvršno ispravom jer se, naime, ta suma usklađuje u skladu sa Porodičnim zakonom, a prema članu 162. stav 2. iznos od 15% od redovnih mesečnih primanja dužnika je prema tom zakonu.

Ono što smo dobili kao Mišljenje Vlade na ovaj amandman je bilo da ne bi bilo pravično. Međutim, ja bih zamolila da se još jednom razmotri ovaj amandman, s obzirom da u pravnom sistemu i u pravnom poretku nije poznato da se sudska presuda koja je izvršna menja odlukom Alimentacionog fonda. Opšte je poznata stvar da se odluke sudske menjaju u sudskom postupku po određenim tužbama i onda bi samim tim automatski Alimentacioni fond donošenjem nekakve odluke o manjem iznosu od onoga koji je utvrđen izvršnom presudom prekršio ne samo zakon, već i Ustav. Jer, naime ovde i Ustav Republike Srbije štiti vladavinu prava i prava deteta. U tom smislu ne bi bilo etički onda da Alimentacioni fond isplaćuje iznos koji je u suprotnosti sa izvršnom ispravom.

Dakle, ja bih stvarno zamolila da se neko skoncentriše, ko sedi u Odboru, i da eventualno razmisli ponovo o tome da se iznos koji bi se isplaćivao utvrđuje u skladu sa izvršnom ispravom. To bi bilo jedino opravdano. Potpuno je nemoguće takvu presudu menjati odlukom Alimentacionog fonda i isplaćivati u manjem iznosu od onoga koji je utvrđen pravnosnažnom sudskom presudom.

Hvala.

Hvala vama.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Željko Veselinović, Irena Živković, Đorđo Đorđić, Sonja Pernat.
Da li neko želi reč?
Reč ima Irena Živković.

Hvala.

Predlažemo amandman na član 8. Predloga zakona o Alimentacionom fondu svesni toga da bi uz ovo morale da dođu i izmene u drugim aktima. Kao predlog o kome treba razmišljati predlažemo da iznos minimalnog izdržavanja po zakonu o Alimentacionom fondu bude usklađen sa realnim ekonomskim uslovima čime se sprečava da sredstva u nekom trenutku usled inflacije postanu nedovoljna za osnovne potrebe deteta.

Smatramo da bi ostala budžetska davanja ne bi trebalo vezivati za minimalnu republičku zaradu jer nije u skladu sa realnim životnim troškovima, već za medijalnu zaradu koju ima 50% stanovništva i koja iznosi oko 77.000 dinara. Minimalna zarada je ispod nivoa potrošačke korpe, a ni potrošačka korpa ne meri realne potrebe radnika, samih građana.

Sama ideja Alimentacionog fonda je izuzetno bitna jer štiti najbolji interes deteta. Podržaćemo ovaj predlog, ali treba biti svestan da u ovim slučajevima nije bitna samo finansijska podrška u vidu alimentacije, već je neophodan čitav set mera da bi nakon raspada braka ta jedna roditeljska porodica uspostavila normalan život.

S tim u vezi bitno je govoriti i o sigurnim kućama. Želim da pomenem da u istočnoj Srbiji više ne postoji ni jedna sigurna kuća, da su sve ugušene, a naveden razloga lokalnih samouprava jeste da predstavljaju trošak za budžet.

Podsetiću da je grad Bor četvrta po redu opština po visini budžeta što daje mogućnost da grad Bor bude lider projekta regionalne sigurne kuće. Predlagala sam to i lokalnom parlamentu, pa eto volela bih da se to prihvati kao neki predlog i ovde u skupštinskom parlamentu.

Takođe, jedna od mera može biti i ustupak pri upisivanju deteta u vrtić, odnosno da taj roditelj ne mora prvih šest meseci detetovog upisa u vrtić da bude zaposlen jer mu je teško da ostvari zaposlenje dok nema organizovano čuvanje deteta za to vreme.

Takođe, srodno, treba razgovarati o kaznenoj politici prema počiniocima porodičnog nasilja koja je nedovoljno dobra. Podsećam da je u samo prvih pet meseci ove godine ubijeno čak devet žena. Hvala puno.

Hvala vama.
Narodna poslanica Sanja Đalović.

Hvala predsedavajuća.

Mislim da su razlozi za odbijanje ovog amandmana opravdani, jer se sadržaj prosto odnosno na Porodični zakon kojim bi iskreno ovog moglo da se reguliše.

Kada je u pitanju Alimentacioni fond, mislim da svi treba da podržimo donošenje ovog zakona, kojim se na najkonkretniji i najefikasniji način prevazilazi ogroman životni problem jednoroditeljskih porodica, posebno dece koju drugi roditelj ne plaća redovno alimentaciju. Nesavesni i neodgovorni roditelji nažalost, ne samo u našoj zemlji već svuda na svetu, ostavljaju svoju decu bez minimalne materijalne zaštite na koju su zakonom i sudskim izvršnim odlukama obavezani. Mnoge države imaju neki oblik alimentacionog fonda i na primer u regionu to imaju Slovenija, Hrvatska, Crna Gora.

Poslanička grupa SPS podržava osnivanje Alimentacionog fonda jer će doprineti humanizaciji života mnogih jednoroditeljskih porodica, posebno dece koja su vrlo često zbog nedostatka sredstava za život siromašna, obeležena, socijalno izolovana, a ne retko podležu različitim oblicima asocijalnog, čak kriminalnog ponašanja što država ne sme dozvoliti. Za razliku od ranijih godina i ranijih skupštinskih saziva kada je poslanička grupa SPS intenzivno pokretala i pitanje osnivanje Alimentacionog fonda kroz aktivnosti u Odboru za prava deteta, kroz diskusije naših poslanika u ranijim sazivima i kroz poslanička pitanja, danas je Alimentacioni fond realno zakonsko rešenje za koje se zahvaljujući ekonomskom snaženju naše države mogu obezbediti budžetska sredstva. Hvala vam.

Hvala vam.
Amandman kojim se posle člana 8. dodaje novi član 8a. je podneo narodni poslanik Branko Pavlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Amandman kojim se dodaje naziv iznad člana 9. i na član 9. su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SSP.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Ekološki ustanaka.
Reč ima Danijela Nestorović.

Ovim amandmanom smo zapravo predložili da država refundira troškove izvršnog postupka od izvršnog dužnika, a to je jedino logično i ispravno, jer je on taj koji nije plaćao alimentaciju, zbog toga su troškovi izvršnog postupka i nastali. Mislimo da bi bilo nepravično da majka mora za dete da produbljuje troškove izvršnog postupka i to da plati od novca koji dobije za isplatu alimentacije.

Mišljenje Vlade je bilo da je to predviđeno Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, odnosno članom 2. Predloga ovog zakona koji kaže da će se primenjivati odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Naime, jasno je onda u tom slučaju kada se tako odgovori da će troškovi izvršnog postupka biti namenjeni onome ko je pokrenuo taj postupak, neko mora da plati te troškove da bi se pokrenuo taj izvršni postupak, što znači da je naš predlog odbijen upravo iz tog razloga koji je po meni potpuno nepravičan.

Zamolila bih još jednom da se razmotri, a da bi ljudi razumeli o čemu se zapravo ovde radi, bilo bi potpuno nepravedno da majka samohrani roditelj plaća troškove izvršenja od sredstava koji su dobijeni kasnije iz Alimentacionog fonda, odnosno da se postupa u skladu sa odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, već smatram da bi u ovom članu bilo sasvim pravično i pravedno opredeliti i precizirati da se troškovi izvršenja padaju na teret izvršnog dužnika. Hvala.

Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Željko Veselinović, Irena Živković, Đorđe Đorđić, Sonja Pernat.
Da li želite reč? (Ne.)
Amandman kojim se dodaje naziv iznad člana10. i na član 10. su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SSP.
Da li želite reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Željko Veselinović, Irena Živković, Đorđe Đorđić, Sonja Pernat.
Amandman kojim se dodaje naziv iznad člana 11. i na član 11. su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SSP.
Amandman kojim se dodaje naziv iznad člana 12. i na član 12. su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SSP.
Reč ima narodna poslanica Jelena Spirić. Izvolite.