Hvala vam.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije.
Borislav Novaković, izvolite.

Pošto je u toku postupak za izbor članova REM-a zakon samo remeti ionako loše stanje, jer se javio interregnum. Stari REM je digao ruke od sebe i ne radi, a novi nije uspostavljen i u tom međuprostoru haos koji je postojao i pre se samo uvećao.

Dakle, mediji pogotovo oni koji imaju nacionalnu frekvenciju nacionalno dobro i obavezani su da izveštavaju objektivno, nepristrasno, istinito, profesionalno sve to ne samo da se ne događa nego se događa sve suprotno RTS izveštava sramno „Pink“ besramno, a „Hepi televizija“ nikada nije ni bila objektivna i u jednoj takvoj situaciji umesto da ono što se događa trenutno u Srbiji, a to je popuna naroda, a to su protesti i ti protesti jesu nastali imali neposredan povod u Novosadskoj tragediji umesto da posluže kao opomena nacionalnim medijima da ih opomenu i da usmere ih prema istini, objektivnosti i u najmanju ruku prema uravnoteženom izveštavanju naprotiv kod njih su podstakli jedan poltronski i slugeranjski odnos prema SNS-u. Žuti Bujke nikada nije bio Žuti Bujke, on je oduvek bio Plavi i nikada nije izveštavao, niti pokušavao da izveštava u korist opozicije, nego naprotiv na usluzi je Žuti Bujke takozvani, a zapravo Plavi Bujke samo na usluzi SNS-u i to je zaista poražavajuće.

Napokon u vreme vlasti SNS-a dogodilo se da mediji pogotovo oni mediji koji favorizuju SNS postanu praonica novca postoje tačno određeni mediji koji od svih lokalnih samouprava, opština i gradova dobijaju sredstva od javnih preduzeća i svih ustanova kojima je osnivač država. Tako da „Pink“, „Hepi“, „Informer“, „Kurir“ dobijaju enormna sredstava koja ne služe onome za šta su potpisani ugovori za poslovno-tehničku saradnju i za izveštavanje određenih institucija koje sa njima sklapaju ugovore nego naprotiv služe kao velika praonica novca i to je kriminal koji će nakon odlaska ove vlasti biti istražen. Hvala.

Dobro.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodi pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Da li želite reč?
Reč ima narodni poslanik Uroš Đokić.
Izvolite.

Poštovani građani Republike Srbije.

Mi danas ovde raspravljamo o amandmanima na čitav set zakona i pričamo o medijskoj slici Srbije pokušavajući da radimo ona fina podešavanja, a u stvari problem je negde drugde, jer ovde ni ono glavno ne radi, a kamoli da to fino podešavamo.

Svi večeras znamo jako dobro da je u vikendu za nama da su održani lokalni izbori kako u Zaječaru tako i u Kosjeriću i otprilike znamo rezultate tih izbora, ali ono što znamo je različito od onoga što se na terenu zaista dogodilo i za to je naravno zaslužen prvenstveno Javni medijski servis i dalje mediji sa nacionalnom frekvencijom.

Građani Srbije ne znaju da je juče u Kosjeriću slobode lišeno tri lica, da su lišena slobode tri dečaka iz Kosjerića i to Miroslav Mitrović, Uroš Veselinović i Lazar Erčević. Istini za volju oni su danas pušteni, ali bilo je određeno zadržavanje od 48 sati, a to zadržavanje u pravnom smislu treba da služi samo prikupljanje informacija i nema razloga da traje duže ni od sata, dva, ni od tri ako to nije neophodno, a ovde zaista nije bilo neophodno.

Prvenstveno imajući u vidu da se ovde radi po prijavi Dragana Jabučićevića koji kaže – lokalne siledžije, blokaderska rulja napadala Draganu Ćendić u izbornoj noći i polivali su je pivom. Danas se ovde čuli smo od predsednice Narodne skupštine kako su je linčovali i šutirali u glavu, pa da je neko nekoga šutirao u glavu gospođo predsednice, pa taj neko bi bio pušten posle informativnog razgovora, bio bi zadržan, taj neko ne bi danas bio kući. A, znate li ko je taj neko?

Taj neko je dečak kome ste oduzeli pravo da momenat od koga svaka mlada osoba računa odrastanje, maturu zapamti i provede sa drugarima, proveo je u pritvoru i drugari u balskih haljinama su došli ispred policijske stanice da ga podrže nisu ni oni išli na maturu. Nije vam dovoljno što ste nam pojeli prošlost vi nam jedete i sadašnjost i sada želite da tamničite i mladost, da tamičite budućnost to nikada nikome nije prošlo i to je ono o čemu ovde treba da se priča. Hvala vam.

U pravu ste vi, ja se slažem sa vama sramota je što su pušteni. Pušteni teroristi, a neće ovi, šta da radite? To je isto donekle naš problem o kome ćemo morati da razgovaramo kao zakonodavna vlast. Ali, bih volela da vidim kako bi se ponašali da su nekog vašeg šamarali i jurili i šutirali nogom u glavu, nekog vašeg, vašu suprugu, vašu majku, vašu baku, vašu ćerku, vašu sestru. Volela bih da vidim da li bi bili tako relaksirani kao što ste relaksirani kada ja Dragana Ćendić u pitanju. Verujem da ne bi. Hajde mi kao narodni poslanici makar da imamo jednake standarde i jednaka pravila za sve i da stanemo u zaštitu svih novinara, a pre svega novinarki da probamo.
Na član 3. amandman sa ispravkom su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SRCE.
Da li žele reč?
Reč ima narodni poslanik Slobodan Cvejić.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

O navodnoj nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije epizoda 2. finansijska nezavisnost. Mi smo podneli konkretan predlog izmene ovog kratkog člana gde smo predložili da se reči proizvoljno umanjen ili uvećan zamene rečju menjan. Tako da glasi ovaj član – regulator ima potpunu autonomiju upravljanja budžetom to je isto kao što je bilo koji ne može biti menjan od strane drugih institucija. Zvuči logično za jedno nezavisno telo, a kako bi to izgledalo da ostane – ne može proizvoljno biti umanjen ili uvećan dobijamo jednu reč koju neko treba da rastumači šta je proizvoljno? Ako nije proizvoljno onda može, ali ako je proizvoljno onda ne može i onda po onome što sam pričao u prošlom obraćanju opet vam treba nadležna institucija koja će dati tumačenje šta je to proizvoljno? Pa, ne po ovom zakonu, nego po Zakonu o državnim službenicima verovatno će Ministarstvo kulture da vam kaže – šta je proizvoljno ili nije proizvoljno? I, tako vi imate sad samostalnost jednog nezavisnog regulatornog tela.

Ovo nije jedina stvar, ima u zakonu još takvih mesta, sve su to tako nijanse, male nijanse, koje ustvari omogućuju ustvari slobodan prostor za manipulaciju.

Kaže se tamo da recimo ako regulatorno telo ostvari prihode manje nego što je predviđeno finansijskim planom, to može biti nadoknađeno iz budžeta i ne treba za ovakvo telo da stoji može biti, pa da neko vaga da li će da da ili neće pare, nego treba da stoji nadoknađuje se iz budžeta. Ako postoji nešto sporno sa budžetom regulatornog tela vi jednostavno možete da uradite reviziju budžeta, koju i sam budžet mora da usvaja ovo telo Skupština.

Šta dobijate, ovim, ako ostane ovako u zakonu?

Objasnio sam kako može REM da zavisi od izvršne vlasti, ali nije to jedini rizik za REM, REM može da bude doveden u situaciju od zavisnosti i od nekog drugog aktera iz ekonomskog polja, odnosno određene televizije koja plaća nadoknadu regulatornom telu, od koje regulatorno telo opstaje finansijski, jel plaća plate i ostale troškove, itd.

Evo kako izgleda to u realnosti, i ja ću vam opet dati primer iz prakse iz mog iskustva, „Pink“ i njegovi kanali, Željko Mitrović sa svojom imperijom, televizijskom obezbeđuje otprilike posto budžeta regulatornog tela za elektronske medije, a vi znate da postoji procedura po kojoj se proverava da nema monopola i da kada nema neko 50 posto programa itd, to nije monopol, postoji neko drugi i to je sve u redu, ali 50 posto je toliko veliko parče kolača da zapravo onaj duboki REM o kojem sam pričao, direktorka kancelarije i službe jako vode računa da se slučajno ne naljute ili ne uvredi taj veliki snabdevač finansijama regulatornog tela i kada postoji situaciju u kojoj je pozvan kao vlasnik ili glavni i odgovorni urednik da dođe pred Savet REM, ponašaju se snishodljivo prema njemu. To je za mene bilo šokantno da vidim, ali mnogo se staraju da se slučajno ne naljute i ne pokuša da odustane da plaća svoje nadoknade, jer zna se iz prakse da je Željko Mitrović sklon da ne plaća ni porez državi, da se posle hvali na televiziji kako nije hteo da uzme sredstva koja država daje u vreme Kovida itd. tog licemerja na sve strane.

Dakle postoje brojni rizici u tom smislu i zbog toga prava finansijska nezavisnost REM znači da se u ovom zakonu jasno kaže da REM funkcioniše na takav način, pogotovo što se nije pokazalo u praksi za više godina da ima mnogo oscilacija u korišćenju tog budžeta.

Jednostavno oslobodite rukovodstvo , stručne službe da mogu na miru da rade taj posao i uskoro nećete biti na vlasti i biće vam veoma značajno da REM radi svoj posao kako treba i mislim da treba o tim stvarima da vodimo računa svi zajedno.

Hvala.

Hvala vam što ste se bavili amandmanom iskreno.
Reč ima narodni poslanik Zdravko Mladenović.
Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovane koleginice i kolege, što se tiče ovih medijskih zakona, ja ću da pročitam najpre član 71. koji sada glasi: „Pružalac medijske usluge ne sme objaviti programski sadržaj kojim se podstiče na otvoreni ili prikriven način diskriminacija, mržnja ili nasilje zbog boje kože, rase, porekla, državljanstva, jezika, verskih, bračnog i porodičnog statusa itd“, da ne čitam ceo član.

Dakle, ovo je sve lepo što stoji na papiru, a moje pitanje u praksi i, naravno, najviše se odnosi na Ministarstvo informisanja i telekomunikacija - na koji način će se stati na put ovome što prekogranične televizije „N1“ i „Nova S“ rade ovde unazad godinama, a pogotovo u ovih poslednjih sedam meseci?

Dakle, oni su jedni od direktnih krivaca za, kako to kažu, pumpanje tenzija u narodu i svega ovoga što nam se dešava u poslednje vreme, te mene interesuje, s obzirom da oni prekogranične televizije ne podležu odgovornosti kod našeg REM-a, nego podležu kod luksemburškog REM-a, koji se zove kako sam negde pročitao, ALIA. Dakle, šta ćemo mi da radimo sa tim ALIA-om i sa „N1“ i „Nove S“, koje iz dana u dan truju, to s punim pravom mogu da kažem, ovaj narod.

Evo, uzeću sad kao primer na Odboru za evropske integracije pričao sam o jednom danu gde oni iz minuta u minut, iz sata u sat sipaju lažne vesti, a drugi primer su izbori u Zaječaru i Kosjeriću, gde imamo sad ovde, nadam se da se vidi, ne znam sada ni koja snima kamera. Dakle, kreću od ujutru već sa „pumpanjem“ tenzija na način gde kažu: „Muškarci u crnom u Kosjeriću“ i to sam isto pitao na Odboru za evropske integracije šta sad to znači? Da su bili obučeni u roze, to bi bilo adekvatno, a ovako, s obzirom da su obučeni u crno, oni su automatski targetirani. Još ako su ćelavi, ovako kao ja, obučeni u crno, jel, to je odmah stravičan jeres za ovu televiziju.

Nakon toga kaže sledeći naslov: „Prvo građansko opkoljavanje u Kosjeriću“. Ovo sve prenosi televizija „Nova S“.

Prvo građansko opkoljavanje, dakle, to ne postoji taj institut građansko opkoljavanje ni u jednom zakonu, ne postoji Ustavu, to samo može da se nazove jednom rečju teror. Oni na ovaj način direktno podstiču teror nad ljudima tako što sad svako može da uzme i građanski da opkoli nekog drugog.

Tu se postavlja ono pitanje, što bi rekao Velja Ilić nekad - nekad lažu, a nekad lažuckaju, pa ovo prethodno su malo lažuckali i onda su direktno u 14.44 dali naslov: „Zborovi u Zaječaru ušli u prostoriju gde se broje glasovi“. Dakle, ušli su u prostoriju gde je bio izborni štab Srpske napredne stranke. Kakvi crni glasovi, kakvo brojanje glasova? Zna se gde se glasovi broje, isključivo na biračkom mestu. Međutim, to njima ništa nije smetalo da objave vest koja je više nego laž. Ne znam kako bih ovo nazvao? Sramotna.

Nakon toga kaže - kontrolori, ljudi iz Kosjerića, ovo je sad u stvari „N1“, ali to mu dođe skoro pa isto. Kaže, u seoskim mestima se mogu zapaziti nepoznati ljudi koji kruže automobilima tablica koje nisu odatle i sada ovde su imali jednog poslanika koji je direktno priznao da je jurio ljude po Kosjeriću sigurno u tablicama koje nisu odatle i sad on nije taj na koga se odnosi ova vest, a ko je, Bog će ga sveti znati.

Onda dolazimo do nečeg što je, po meni, najopasniji narativ koji ovi mediji šire sedam meseci unazad, a vest glasi: „Građani u Kosjeriću opkolili stovarište, aktivisti SNS-a pokušali da kupe glasove“. E, sad, pazite, dakle, vi ovde imate situaciju da Miran Pogačar i Vladimir Štimac, oni su građani, a ja sam aktivista ili simpatizer ili član ili kako god. Na osnovu čega to? Na ovaj način oni ozbiljno dele i targetiraju građane praktično na građane prvog i drugog reda. Da ne kažem da je to laž. Dakle, vaš kolega poslanik koji je bio tamo je narodni poslanik, nije on nikakav građanin, nikakav aktivista, pogotovo na dan izbora. Jeste građanin uveče u 22.00, kada izađe u kafić, ali na dan izbora on nikakav aktivista nije, ni posmatrač. On je političar.

Dakle, sledeći naslov u 12.32 – Intenzivan izborni turizam u Zaječaru, izveštač N1, Milan Stojanović. Kaže ovako: „Mogu se videti izuzetno skupi automobili po ulicama“. A nije primetio motocikle izuzetno skupe. To nije vide. Nije video motocikle sa prekrivenim registarskim oznakama. Snima, ali neće da kaže, nego je video samo skupe automobile u Zaječaru. Motocikle, zanimljivo, nije video. Video je i kolegu koji se malopre javio. Bio je onako baš fino raspoložen, lepo i drago mi je zbog toga. Posle već nije bio negde oko 21.30, ali nema veze. Bilo je lepo dok je trajalo.

U 13.18 – Radomira Lazovića udario kombi. Ovde je pričano sto puta o tome. Kaže, naišao kombi, udario ga je. On je od zadobijen udarca seo na zemlju sa jedno dva minuta i 15 sekundi zakašnjenja, ali dobro. Slikan je onda kada je seo. To je važno.

Koleginica Biljana Đorđević kaže – u Zaječaru je primećen direktor PIO fonda i sada kaže narodna poslanica Biljana Đorđević, koja se trenutno nalazi u Zaječaru, povodom lokalnih izbora primetila je direktora PIO fonda. Zašto nije vest da je direktor PIO fonda primetio Biljanu Đorđević? Koja je razlika između njih dvoje? Šta je sad Biljana Đorđević građanin, a direktor PIO fonda je političar? Zaista ne razumem te dvostruke aršine ovih televizija.

Nije nikakav problem, ja mogu da pričam i mnogo glasnije nego vi, ali nije suština u tome.

Ovo sam želeo da kažem na Odboru za evropske integracije, međutim, malo pošto je taj Odbor završen, dakle, najsramniji naslov, jedan, u stvari, žestoka je konkurencija, ali jedan od najsramnijih naslova koji je ova nova.rs objavila nakon najave studenata Miloša Pavlovića, Vladimira Balaća i ostalih da će štrajkovati glađu, a nakon toga i molbe predsednika Republike Aleksandra Vučića da to ne čine, oni su izbacili naslov, ljudi moji, poslušajte me dobro: „Studenti koji ipak žele da jedu“. Dakle, ovo je naslov koji se nalazi na portalu „Nova S“ sa sve slikama Vladimira Balaća, Miloša Pavlovića i Luke Lološevića.

Da li je ovo normalno? Ko je taj čovek koji sebe može posle ovog da nazove novinarom?

Sada kada bismo pričali o tome, to bi moglo da traje... Ovo je samo jedan dan. Pazite, sad svaki dan randum možemo da uzmemo bilo koji dan i svuda ćete naići na potpuno istu priču.

Ono što niko ili ja bar nisam primetio da je neko pomenuo, dakle, puna usta slobode medija itd, ajde da vidimo kako je to izgledalo 2011. godine.

Evo, ovde imam izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji koji je objavila i napisala pokojna Verica Barać. Dakle, datum je 19. septembar 2011. godine i sada kada biste ovo uzeli da čitate, dakle, vi pričate ljudi o medijima koji danas nisu slobodni.

Gledajte sada ovo. Savet je tokom analize objavljene dokumentacije uočio tri glavna problema medija – netransparentnost medijskog vlasništva, ekonomski uticaj državnih institucija i problem RTS-a koji, umesto javnog servisa, ima ulogu servisa političkih stranaka i vladajućih elita. Evo, to je rekla pokojna gospođa Verica Barać, za koju svakako bi moglo da se kaže sve, samo ne da nije imala kredibilitet da obavlja posao koji je obavljala.

Dakle, sve ovo je naravno deo onoga što ovi mediji čine, a ja moram da kažem da ono što se godinama unazad sa ovih frekvencija čuje za predsednika Republike Aleksandra Vučića, za njegovu porodicu, za njegovog sina, brata, to je klasičan primer, primer iz udžbenika, dehumanizacije jednog čoveka.

Vi ste imali situaciju u kojoj novinar, dopisnik „N1“ iz Kragujevca, pratio sam malo to, jer je pratio on mene, pa mi je bio zanimljiv, neki Milan Nikić u to vreme izbacio je sliku predsednika Republike i kaže – i Nikolaj Čaušesku je nadmeno i bahato lagao na televiziji. I to novinar? Šta sve radi i tim tamo redakcijama, ljudi moji, ja stvarno ne znam, po kojim se to kriterijumima prima i na koji način, ali to je prosto tako kako jeste.

Konačno, da završim polako, dakle, još jedan vrlo opasan narativ koji se ovde plasira mesecima, evo, jedna koleginica je to takođe malopre rekla, kaže – ja nemam ništa protiv da se vi identifikujete kao ćaci. I sada šta? Ona je tu sada htela nešto da nas uvredi. A ja vas da pitam šta su to ćaci? Pa, evo, pitaću profesore univerziteta koji sede tu, da li je možda ćaci profesor Stojan Radenović, koji evo sedi ovde na tri mesta od mene, čovek zahvaljujući čijim naučnim radovima, odnosno primarno njegovim naučnim radovima se Beogradski univerzitet nalazi na Šangajskoj listi na mestu na kome se nalazi, odnosno u ovih sada trenutno manje od 2% najboljih univerziteta.

Vama je, dakle, profesor Radenović ćaci? Mislim da je to što radite, a pogotovo na način na koji to radite, da su svi ćaci, u krajnjoj liniji legitimne mete. Sada nije važno, profesor Radenović je ćaci, a Radomir Lazović nije ćaci ili neki student koji ima jedan semestar, čak nema overen ni zimski semestar, brucoš je, pošao je u prvi razred, odnosno na prvu godinu fakulteta, on nije ćaci, a profesor Stojan Radenović je ćaci. Zaista, fantastična logika i svaka čast na tome.

Dakle, da privodim kraju, ministre Bratina, ja bih vas zaista zamolio, ovaj zakon će biti usvojen na ovakav način i on je ovako kako je napisan zaista izvrsno koncipiran, međutim, zaista vas molim da povedemo računa o tome da svi mediji u ovoj zemlji imaju jednak tretman, a ne da bude da ono što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu i da oni mogu da rade šta god hoće u tom medijskom prostoru, dakle, da truju na koji god hoće način, a nakon toga da žalba treba da se podnese tamo nekom Aliji iz Luksemburga. Eto, hvala vam najlepše i ako sam odužio malo, izvinite.

Hvala vama.
Reč ima Jelena Jerinić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Mislim da je zaista nekorektno da se pominju ljudi koji nisu u sali, zato što ne mogu da dobiju pravo na repliku, a prijavili su se da…

Dosta, stvarno, zaista dosta.

Dakle, vrlo je jasna razlika između prisustva direktora PIO fonda u Zaječaru i Biljane Đorđević. Dakle, Zeleno levi front nije učestvovao na izborima u Zaječaru, a Biljana Đorđević je bila akreditovana kao posmatračica, imala je akreditaciju Gradske izborne komisije u Zaječaru. U tome je razlika. Dakle, direktor PIO fonda je išao da kupuje glasove, a Biljana Đorđević je išla da posmatra izbore. Hvala.