Izvinite, obrazložena je povreda Poslovnika u kontekstu koji ste vi dali kao kontekst.
Gospodin Radomir Lazović, po Poslovniku. Izvolite.

Nekada je zaista previše tužno, ali nekada je i smešno.

Znate li šta je član 104.? Kakve veze ima on sa ovim? Da li znate koji je član 104.- uređuje repliku. Uređuje kako se dobija i daje replika, za šta služi. Kakve veze ima traženje povrede Poslovnika, vezano za repliku sa ovim što je ovde izgovoreno. Ja stvarno ne znam, evo ajde sve i da je sve tačno što je čovek rekao, kakve veze ima to sa ovim? Kakve veze ima to sa članom 104.? Ajde sada razmislite i probajte da nam ponudite neko objašnjenje, pošto ste tako prebrzo odgovorili kako je to kontekst, kako je neko drugi odgovorio. Recite nam kakve veze ima ovo sa članom 104.? Evo, i posle se žalite kada je reagujem. Molim vas.

Izvinite. Što se derete? Molim vas samo malo. Što se derete? Imate mikrofon, nemate potrebe da podižete tonalitet, ja vas jako dobro čujem. Izvinite, na meni je da procenjujem. Jel tako? Na predsedavajućem je, a kada počnem da procenjujem, onda se vi ljutite. Ne morate da mi pokazujete Poslovnik.
Da vam kažem, taj Poslovnik je napravljen svojevremeno zbog mene, da bi zato što sam ostala sama. Vaše kolege demokratski nastrojene izbacili su za manje celu poslaničku grupu i da bi cenzurisali ono što sam ja radila u perspektivi, napravljen je taj Poslovnik koji je katastrofalan, koji treba da se menja, ali je pretpostavka i političko poverenje. Tako, jednoga dana kada budemo došli do poverenja, onda ćemo menjati to.
Na član 3. amandmane su zajedno podneli narodni poslanici Radomir Lazović, docent dr Biljana Đorđević, prof. dr Jelena Jerinić, Robert Kozma, prof. dr Đorđe Pavićević, Natalija Stojmenović, docent dr Rastislav Dinić, Marina Mijatović, Dobrica Veselinović i Bogdan Radovanović.
Da li se neko javlja za reč?
Da, gospodin Đorđe Pavićević. Izvolite.

Vidim da niste pročitali ovaj amandman jer bi vam trebalo vremena. Znači, mi prosto ovim amandmanom hoćemo da uđemo u ono što jeste ovde srce tame, a to jesu javne nabavke i da se na neki način one bolje regulišu, posebno kada se tiče medijskih usluga, ako već ovaj zakon ne ulazi u ono što se zove konkurs za medijske sadržaje.

Vrednost ovih medijskih usluga u Srbiji prema proceni BIRN-a u poslednjem izveštaju je negde oko 2,2 milijarde godišnje, znači kada se saberu svi državni akteri koju naručuju takve usluge, a dobitnici takvih usluga jesu u stvari oni mediji koji najčešće krše profesionalne i etičke standarde koji reklamiraju javne funkcionere i vlasti šalju prikrivene i obmanjujuće poruke u tom pogledu.

Tako da smo bez obzira što smo svesni da tu praksu u ovoj kriminalnoj vlasti ne možemo zaustaviti, ipak je potrebno bolje urediti kako bi naknadno mogli da procenimo ko je i kako trošio novac onda kada nam to sve bude dostupno i kako se u stvari taj novac dodeljuje nekakvim medijskim aždajama ili drekavcima čiji je cilj da legitimišu sve one koji progovore bilo šta protiv ove vlasti.

Podsetio bih, recimo, za neke slučajeve čak i RTS ima takve nabavke, npr. on sklapa bez tendera ugovore sa „Novostima“, „Dnevnim telegrafom“, „Alo“, „Informerom“ dok su šampioni u ovom pogledu recimo, Državna lutrija Srbije i EPS i da onda možemo da shvatimo da razumemo zašto, recimo, Dragan Vučićević ili urednik „Dnevnog telegrafa“ ili urednici „Alo“, vlasnici „Politike“ žive toliko dobro. Hvala.

Na član 4. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Irena Živković i zajedno Miroslav Aleksić, Borislav Novaković, Đorđe Stanković, Uroš Đokić, Nenad Milojičić, Ivna Rokvić, dr Ana Jakovljević, Ana Eraković, Aleksandar Ivanović, prof. dr Snežana Rakić, Miloš Parandilović i Dragan Ninković.
Gospodin Miroslav Aleksić, izvolite.

Gospođo predsedavajuća, da vam odgovorim, briše se zato što ste prekršili zakon i stavili ovo na dnevni red bez javne rasprave. Tačka. Šta god se nalazi u ovome je protivzakonito jer ste javnu raspravu izbegli, jer krijete istinu od građana Srbije, ovde pokazujete kako vladate. Mediji koje kontrolišete su stub vaše vladavine, oni šire laži dezinformacije, neistine, manipulacije.

Nacionalne frekvencije su dobro ove zemlje, pripadaju svim građanima. Javno dobro, vi ste ih privatizovali i trujete narod sa tih trovačnica i danas ste ovde stavili set medijskih zakona o kojima treba da raspravljamo formalno, jer vi ne želite suštinski da se ništa promeni, samo želite da slažete Evropu i kažete – pa, evo uradili smo to i to, dajte nam Klaser 3.

To je cela poenta ove vaše ovde šarade koju sada radite i zato nema javne rasprave. Znate, vi parama svih građana države Srbije te iste građane lažete i obmanjujete. U prošloj godini 2024. godini grad Beograd je „Studiju B“ prebacio 12 milina, „Informeru“ devet miliona, „ALO“ sedam miliona, „Srpski telegraf“ sedam miliona, „Novosti“ pet i tako dalje. I, svaki grad u Srbiji to radi, a to su pare svih građana Srbije. Vi skrivate istinu od građana njihovim novcem i to treba da se zna.

A zašto skrivate istinu? Pa, skrivate zato što znate šta radite, da ste sigurni u rezultate, da ste sigurni u te pobede o kojima govorite, pa što bi se bojali od toga da polemišete sa opozicijom, što bi se bojali toga da se informišu građani Srbije o stanju i šta traže studenti i šta traže advokati, poljoprivrednici i tako dalje. Krijete istinu, ali ne zaboravite, pa ova Srbija je naša, pripada svima nama, a ne samo vama. Kad tad ćete odgovarati.

Znate kada će se srediti medijska scena u Srbiji? Onoga dana kada pravosuđe bude počelo da radi svoj posao, pa kada budu odgovarali i oni u REM-u koji ne rade svoj posao, a tek onda dođu ovi uzurpatori nacionalnih frekvencija i ovi koji kradu pare građana Srbije da bi građane dezinformisali, da bi obmanjivali građane, da bi manipulisali i skrivali istinu. Vladate na lažima. Laž je stub vaše vladavine, ali polako se to razotkriva i dolazi vreme istine, a kada dođe istina, onda dolaze institucije, vladavina prava i odgovornost. Hvala.

Slažem se.
Istine radi, tekst Predloga zakona glasi – Član 4. dakle, objavljivanje informacija u vezi sa krivičnim postupcima. Član 84. – Ovim zakonom poštuje se pravo na slobodu informisanja i slobodu medija, novinari imaju slobodu da izveštavaju, komentarišu funkcionisanje krivično pravnog sistema, uključujući i krivične postupke koji su u toku. Niko ne sme biti označen u medijima kao izvršilac krivičnog dela niti proglašen krivim ili odgovornim za krivično delo, pre nego što pravosnažna sudska odluka bude doneta.
Vi ste hteli da brišete ovaj tekst zakona svojim amandmanom. Javnost mora da zna.
Gospodine ministar, Boris Bratina. Izvolite.

Hvala vam predsedavajuća.
Dakle, javne rasprave je bilo, ali je bilo 2023. godine, tada ste imali priliku da o svemu što prigovarate zakonu da se izjasnite. U ovom predlogu izmene i dopune zakona su izmene veoma male, tako da smo zato smatrali da nije potrebna javna rasprava. Da, vrlo su male izmene.

Molim vas, javite se za reč, nemojte da raspravljate sa ministrom, svako će dobiti reč, samo se javite da u jednoj lepoj, politički civilizovanoj atmosferi vodimo vrlo važan dijalog.
Gospodine Marko Atlagić, pretpostavljam po amandmanu.
Izvinite, molim vas prijavite se.
Po Poslovniku, gospodin Branko Miljuš. Izvolite.

Član 107. – dostojanstvo.

Govornik, gospodin ministar ne samo da vređa dostojanstvo ove Skupštine nego pokušava da nas pravi budalama jer nam objašnjava da su javnu raspravu o nečemu što su poslali udruženjima zainteresovanih u maju 2025. godine završili 2023. godine.

To je tragikomično i ja vas molim da prestanete da nam objašnjavate da je 2023. godina došla posle 2025. godine jer nije. Javne rasprave nije bilo, razlog zbog kojeg javne rasprave nije bilo u dopisu koje je Ministarstvo poslalo udruženjima novinara je taj što bi tako usporili proces evro integracija, gotov citat.

Hvala.