Poštovani građani Srbije, da se osvrnem na ono što smo čuli danas, a tiče se Zakona o zaštiti vazduha.
Član zakona o zaštiti vazduha koji nije obuhvatio otpadna ulja, žao mi je što nije koleginica prisutna, nadam se da ćete joj preneti, je upravo tako urađen zato što u direktivama EU ovaj zagađujući momenat nije predmet Zakona o zaštiti vazduha, ali vas pozivam da se uključite u uskoro definisanu Radnu grupu za novi Zakon o upravljanju otpadom gde se apsolutno slažem da ova oblast mora da bude više integrisana zato što imamo na teritoriji Srbije problem sa otpadnim uljima i na taj način, zahvaljujem se što ste to istakli, ali nije predmet Zakona o zaštiti vazduha.
Što se tiče Uredbe o sertifikaciji lica, odnosno primedbe da nije dovoljno stručnih lica angažovano, ovo je pravi primer da vi sad podnese inicijativu za izmenu podzakonskog akta, odnosno Uredbe koja definiše minimalne kriterijume koje neko pravno lice može da ima da bi moglo da sprovodi praksu kako za sertifikaciju A, tako za sertifikaciju B. U ovom momentu to sprovode stručne škole, kao što su mašinske i tehničke škole na teritoriji Srbije i pravna lica koja se bave stavljanjem na tržište električnih uređaja koji poseduju freone. Tako da, u ovom momentu to je idealna prilika da se podnese inicijativa za izmenu podzakonskog akta.
Što se tiče datuma kada se objavljuje godišnji izveštaj, mi smo upravo zakonom, u saradnji sa lokalnim uprava i zavodima, moram da kažem, i na neki način, iako Agenciji to nije dovoljno vremena, skratili rok do kad oni mogu da dostave svoje podatke. Trudićemo se da to ne bude kao u prethodnim godinama, septembar mesec, već da to bude mnogo ranije, ali ono što je zamena teze i što moram da istaknem – nema veze izveštaj o kvalitetu vazduha koji se objavljuje ove godine za podatke prošle godine, da on ne govori dovoljno o stanju kvaliteta vazduha. Zašto? Zato što u svakom momentu na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine građani mogu da vide u realnom vremenu za svaku zagađujuću materiju kakva je koncentracija i da li je došlo do prekoračenja. Tako da ne moramo da čekamo godišnji izveštaj da bismo mogli da pratimo iz minuta u minut kakva je situacija.
Što se tiče paljenja deponija, to isto nije predmet Zakona o zaštiti vazduha. Vi govorite verovatno o dioksinima i furanima koji su često predmet organskih polutanata. Ni direktiva EU, a samim tim ni Zakon o zaštiti vazduha ne može da transponuje ovaj deo, ali upravo novim Zakonom o upravljanju otpadom možemo da vidimo kako da integrišemo ovu oblast.
Što se tiče toga da ste rekli da mi nemamo Agendu, odnosno da mi moramo po Agendi da usvajamo ovaj zakon, ja moram da istaknem da mi ipak imamo Agendu koju pratimo, i to je jako važno za životnu sredinu zato što ne možemo da radim ad hok nego prosto je potreban kontinuitet da bismo mogli da napravimo rezultate.
Što se tiče investicija stranih kompanija koje se nalaze u našoj zemlji, ja moram da istaknem da je praksa na primer u Kini za koju ste istakli da se nije usudila, kako ste rekli, da otvara fabrike za gume, ne samo da se nije usudila da otvara fabrike za gume, nego oni miniraju mostove da bi napravili komplet nove. U tom kontekstu postoji jako velik kompromis između razvoja životne sredine u Kini i ne verujem da je njima problem da otvaraju fabrike za gume.
Istakli ste da je 2023. godine izdvojeno više sredstava za električna vozila nego za mere za kvalitet vazduha. To nije tačno, taksativno ću vam reći. Znači, 2023. godine, ako možemo samo da se čujemo, ako nije problem, izdvojena je milijarda i 230 miliona dinara za konkretne mere poboljšanja kvaliteta vazduha kroz zamenu kotlova, individualnih ložišta, pošumljavanja, a 433 miliona dinara za električna vozila.
Za sam kraj, što se tiče bioloških mera, u potpunosti sam saglasna da treba da ih implementiramo, ali prioritet Ministarstva životne sredine za biološke mere je na aktivnim merama zaštite u zaštićenim područjima. Mi ove godine imamo preko 700 miliona dinara, što je rekordan budžet za zaštićena područja. Pre 2020. godine taj budžet je bio duplo manji. U tom kontekstu predlažem da te konkretne mere, u smislu 15 metara kvadratnih po stanovniku zelenila, mislim da je to predmet za Zakon o planiranju i izgradnji. Mislim da to može da bude vrlo svrsishodno.
Za sam kraj, što se tiče kanalizacije, vrlo kratko. Trenutno gradimo 300 kilometara kanalizacione mreže samo preko našeg Ministarstva. U okviru Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture u dve faze se gradi 1.130 kilometara kanalizacione mreže. Trenutno je realizovano 780 kilometara.
Istakli ste da je sve opelo, crno, ja bih opet rekla neki tamni vilajet, ali nažalost brojevi i rezultati govore drugačije. Zašto ovo govorim? Citiram, rekli ste: „Srbi da postanu krilati i da tako moraju da polete“. Mi već jesmo krilati zato što su nama saveznici pčele. One pripadaju himenopterama, odnosno tom tipu insekata, a pčele su pokazale da su one koje mogu da najviše doprinesu altruističkom delovanju društva, a to je svakako naša politika. Hvala.
