Zarad istine, poštovani narodni poslaniče, samo da kažem da mi je fascinantno kada govorimo o rečniku da vam ne smeta rečnik vašeg kolege Miloša Parandilovića, kome aplaudirate svaki put.
(Robert Kozma: Meni smeta.)
Tako da, hajde samo neki standard da imamo.
Milenko Jovanov ima reč.

Ne smeta im, lažu da im smeta. Imali su priliku da pokažu da im smeta tako što su na Administrativnom odboru mogli da glasaju za opomenu Milošu Parandiloviću i nikad nisu glasali. Kad nas je nazivao štakorima nisu glasali za to, glasali su protiv ili nisu glasali uopšte. Tako da, lažu da im smeta.

Što se rečnika tiče, „Prema svecu i tropar“.

E, sad, da vidimo Dobrovića, da vidimo kako je to izgledalo. U julu 1947. godine Maršalu Titu i članovima Savezne i Srpske vlade predstavljen je urbanistički plan Beograda, koji je glavni grad trebalo da transformiše u komunističku prestonicu Balkana, u skladu sa Brozovim ambicijama da ujedini Jugoslaviju sa Bugarskom, Albanijom i Grčkom, posle pobede Markosovih partizana koje je pomagao i zbog toga je ušao u sukob sa Staljinom. Planove je predstavio arhitekta koji je u novouspostavljenom režimu dobio ulogu vrhovnog partijskog komesara za građevinarstvo, Nikola Dobrović.

(Narodni poslanik iz opozicije dobacuje s mesta.)

Ti bi kanda voleo da ti Nemci nastave da finansiraju? Nemačke pare ti ne smrde, je li, da ih dobijaš kroz nevladine organizacije? Tebi su se Nemci već vratili. Ne znam samo onu marihuanu što ti doturaju na fakultet, jel ti dostavlja Haki Abazi ili Nemci? Ali, to valjda studenti znaju, jer ti ceo kabinet smrdi na marihuanu.

Dakle, Nikola Dobrović je najvažnijim drugovima predstavio čak 180 idejnih nacrta kao kolektivni rad Urbanističkog instituta. To su bile ideje planirane da se ostvare u narednih 25 do 30 godina, uz projekciju da bi glavni grad imao 750.000 do milion stanovnika, a prema popisu iz 1948. godine imao je 367.816 stanovnika.

To su bile ideje planirane da se ostvare u narednih 25 do 30 godina, uz projekciju da bi glavni grad imao 750.000 do milion stanovnika, prema popisu iz 1948. godine su imali 367.816 stanovnika. Neke od tih ideja danas bi digle kompletnu javnost na noge, ali da vidimo kako je to bilo 1947. godine. Javnost tada niti je participirala u bilo kakvim odlukama, niti je ko koga smeo šta da pita i da predlaže, znalo se ko odlučuje i to je bilo to.

(Narodni poslanik opozicije dobacuje: Kao ni sad.)

Evo, vidim kako ne smete.

Dobrović je predvideo izmeštanje Glavne železničke stanice sa Savskog amfiteatra, tog novog velikog Beograda, na Bežaniju. Opsluživale bi je dve tehničke stanice, jedna u topčiderskoj dolini, a druga u proseku u Zemunu, i sav teretni saobraćaj bi se odvijao mimo nje i ona bi, kako je pisalo u obrazloženjima nacrta, bila čista i moderno uređena.

Narodna skupština kakva danas postoji, ova gde sada sedimo, građena je 1936. godine, ona više ne bi bila tu, odnosno 1936. je bila prva sednica, ona više ne bi bila ovde, jer bi ovo zdanje ostalo i bilo kako nekakav muzej ili šta već. Narodni poslanici bi se sastajali na Kalemegdanu, gde je trebalo da se gradi nova Skupština. To je bila ideja Nikole Dobrovića.

U njenoj blizini, takođe na Kalemegdanu, trebalo je da bude sagrađen muzej NOB, panteon, sportski stadion, spomenik narodnom heroju. Naravno, sve uz uklanjanje starih sadržaja, jer je to sve prošlost koja ne treba da postoji, kao i delova tvrđave na kojoj bi ostalo tek nekoliko kula. Tako je izgledao taj projekat velikog Nikole Dobrovića.

Međutim, nije se on tu previše obazirao na istoriju, s tim da je hteo da postavi stadion na mesto gde i čuveni, kad već pričaju o Nemcima, Verner Marh, čuveni nacistički arhitekta, koga je jugoslovenska kraljeva Vlada pre rata angažovala da uradi projekat olimpijskog stadiona na Donjem gradu i koji je projekat predstavio u proleće 1941. godine.

Prema Dobrovićevoj zamisli, Trg republike trebalo je da postane pločnik koji može da primi 120.000 ljudi, a protezao bi se od Narodnog pozorišta i Doma JNA, ispod bloka zgrada, pa spajao Albaniju sa Palatom Rijunion, a danas Narodni muzej, i dalje kroz Knez Mihailovu ka Topličinom vencu. Sve ostale zgrade koje danas ukrašavaju početak Knez Mihailove trebalo je da budu porušene. To je genijalni arhitekta Dobrović.

Nešto slično iscrtao je i za Terazije, posebno za Terazijsku terasu, koja bi se stepenasto spuštala ka Savi, dok bi je ukrašavale nove kuće, gde bi mogle biti izgrađene, a postojeće renovirane, dok bi neke bile uklonjene, da ne ruže prostor. Takođe Dobrovićeva ideja.

Da je ostvario svoje zamisli, danas ne bilo ni Malog ni Velikog Tašmajdana, jer je Dobrović od Crkve Svetog Marka pa sve do parka, do Studentskog doma, tada „Lola“, a pre rata Dom kralja Aleksandra, trebalo da osim zgrade Pravnog fakulteta bude izgrađen niz monumentalnih zgrada u kojima je trebalo da budu smeštena rukovodstva jugoslovenskih sindikata, komunističke omladine, antifašističkog fronta i drugih komunističkih organizacija.

Tako otprilike je trebalo to sve da izgleda, međutim, na sreću, došlo je do sukoba između Tita i Staljina 1948. godine, pa je nestalo para i ništa od Dobrovićevih ideja nije realizovano.

Zato još jednom pitam – od tog genijalnog arhitekte, čuvenog, kako kažu, osim ove zgrade, šta još imamo, osim ovih ideja kako je trebalo da izgleda Beograd, koji danas ne bi ličio na ovu današnjicu? Evo, to oni brane, a nemaju pojma ni o čemu, nego samo da bi pokazali da su protiv, samo da bi izmislili razlog da su protiv, vežu se za nekoga o kome ne znaju ništa, niti ih briga kako je to nekada izgledalo. Evo vam konkretno.

Pošto kažu da hoće argumentovanu raspravu, da čujemo kontra argumente, da čujemo šta to nije tačno ovde što je rečeno, šta to je drugačije planirano, šta je to u drugim projektima bilo i šta od tih 180 projekata Nikole Dobrovića je bilo genijalno, osim ovoga koji je sproveo, i zašto, kad je već ovaj projekat tako genijalan, onaj ko ga je naručio, a to je bio maršal Jugoslavije i vrhovni komandant Josif Broz Tito, nikada svojom nogom u taj mastodont nije ušao? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Uglješa Marković.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.

Poštovani i uvaženi građanke i građani, javio sam se samo da repliciram, da ne ispadne da SPS beži od prošlosti. Mi nemamo čega da se stidimo, mi smo ponosni na svoju prošlost, na antifašističku borbu, ponosni smo na Narodnooslobodilačku vojsku, koja je oslobodila 1945. godine našu zemlju. To uvek ističemo, toga se ne stidimo. Samo prosto smatramo da današnji dnevni red i današnja sednica je trebalo da ide u smeru onoga što se u prethodnih 18 meseci vodilo u javnosti, a to jeste birački spisak i Zakon o biračkom spisku.

Sada, koliko razumem, od strane dela opozicije zapravo to je bila samo tema kojom su oni pokušavali očigledno da dobiju neki prostor, ali očigledno da ih ta tema suštinski ni ne zanima, niti ih interesuje i to najbolje pokazuju i diskusije u ovom visokom domu.

Iz tog razloga se nismo ni javljali kada je bila tema u toku dana i Maršalata. Opet zarad javnosti, SPS, kada je bio u pitanju Maršalat tada, čini mi se da je on negde 2006. ili 2007. godine dat za Američku ambasadu, SPS nije učestvovala u tome. Ne znam zašto bi se to takođe nama prebacivalo.

Iz diskusija ne mogu da shvatim, juče, ko je bombardovao Generalštab, čak u jednom momentu smo mi optuženi da smo mi krivi za bombardovanje Generalštaba, kao da smo ga mi rušili, mislim na SPS.

Da zaključim svoju diskusiju i ovu repliku, čini mi se da sada se pozivaju na antifašističku borbu i na partizane i na odbranu kroz tu prizmu arhitektonskih rešenja oni isti koji su, ako me sećanje ne vara, do relativno skoro branili i Stari savski most. A ja ne znam ko je izgradio Stari savski most. Da li su to radili partizani ili su to radili Nemci, odnosno fašisti. U svakom slučaju, ne znam šta je bez veze, šta nije bez veze, mislim da diskusija u ovom visokom narodnom domu treba da se radi tamo gde je tema i mislim da građane mnogo više zanima birački spisak i ono na šta smo utrošili 18 prethodnih meseci, a mislim da je to jedan veliki iskorak i dobra stvar i da je sreće da svi ovde zajedno podržimo ove izmene i dopune. Zahvaljujem.

Hvala.
Nastavljamo dalje.
(Robert Kozma: Replika.)
Nema nikakvog osnova za repliku. Dakle, opet kažem, sve je okej, parlamentarna debata, ali nije ovo teniski meč, pa svaki put kada neko nešto kaže, drugi treba da odgovori. Po Poslovniku, nema osnova za repliku.
Reč ima Dubravka Kralj.

Hvala vam, uvažena predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, u uslovima ovako složene društveno-političke situacije nije nimalo lako ispoštovati Poslovnik u punoj meri i držati se dnevnog reda. Tako da razumem kolege koje odstupaju, ali ja ću se zaista potruditi da ostanem na liniji onoga što nam je danas tema.

Međutim, odstupiću od onoga što sam planirala da pričam. Prethodni govornik je izneo mnogo teških optužbi i sizifovski posao je konstantno na takve optužbe odgovarati, ali ja ću se setiti jednog drugog događaja u kom smo zajedno učestvovali. Naime, pre nekoliko godina smo zajedno putovali u Brisel kao delegati Narodne skupštine u Evropskom parlamentu, koji je za poslanike Zapadnog Balkana organizovao različite debate i radionice. Na jednoj od tih radionica imali smo zadatak da simuliramo postizborni dijalog, a da pri tome poslanici vlasti zamene uloge sa poslanicima opozicije i da istupaju iz te uloge. Tako da, ja sam bila u opozicionoj grupi, kolege su me ovlastile da tamo govorim. I šta sam drugo mogla da kažem, kao politička opcija koja i posle izbora ostaje opozicija, nego da kažem – pokradeni smo, oni su pokrali izbore itd? To je bilo beskrajno tamo simpatično, svi su se smejali. Zapravo, poslanici iz svih zemalja su prepoznali tu parodiju. Zapravo, to je uobičajeno ponašanje političkih stranaka koje i posle izbora ostaju opozicija u svim zemljama.

Međutim, koliko god da je to tamo bilo simpatično, u stvarnosti mislim da nije ni smešno ni simpatično da vam konstantno iz izbornog ciklusa u izborni ciklus neko podriva legitimitet izborne pobede, pozivajući se na neke propuste, u kojima zapravo traži opravdanje za sopstveni neuspeh.

Budući da je u nekoliko prethodnih izbornih ciklusa tačka razdora među učesnicima na izborima bio baš birački spisak, pozdravljam ove zakonske izmene koje predviđaju potpunu transparentnost biračkog spiska, maksimalnu ažurnost, kao i formiranje komisije koja će kontrolisati tačnost i ažurnost biračkog spiska.

Stav Ivice Dačića, stav partije kojoj pripadam, taj stav je u više navrata iznela i ministarka Paunović, jeste da izbori treba da budu redovni, da se održavaju na svake četiri godine, kako to zahteva i Ustav, s čim se ja apsolutno slažem.

Međutim, s obzirom na stvarno izražene tenzije koje srećemo u razgovoru sa ljudima, s obzirom na veliku ostrašćenost koja postoji, koju i vidimo čim izađemo iz vrata ovog doma, ja onako lično, pomislim dajte da raspišemo izbore, dajte da probamo na taj način da prekinemo ovu atmosferu koja i te kako iscrpljuje i deli ljude i to što pre. Evo, čim ove zakonske izmene stupe na snagu.

Opet mislim i da će posle izbora, odnos političkih snaga ostati isti, opet će pobediti vladajuća koalicija i opet će neko da priča kako izbori nisu bili fer, oni koji na njima neće pobediti.

Tako da, ministarka Paunović, njeno ministarstvo, gospodin Kasalović, džabe će na svakih sedam dana da ažuriraju birački spisak, da instaliraju softver, da objavljuju podatke, kada će opet biti onih koji će reći da je bilo propusta. Prosto, to im je valjda po službenoj dužnosti zadatak. Retko ko ume da gubi dostojanstveno.

Danas je na dnevnom redu pored ovog Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, još sedam predloga zakona. Juče je jedan od kolega iz opozicije, kada je govorio rekao danas je na dnevnom redu samo dva zakona koji su vredni pažnje, pri čemu među tim zakonima nije mislio na Predlog zakona o stavljanju na tržište drveta i drvenih proizvoda. To me je donekle iznenadilo, budući da je do nedavno glavna tema opozicije bila upravo ekologija. Na to su možda zaboravili, ali eto, ima ko nije. Nisam stručna za tu oblast, ali svakako mogu da prepoznam veliki iskorak u tome da se jedna oblast koja do sada bila uređena samo podzakonskim aktima, sada podiže na zakonski nivo, sa ciljem da se spreči nelegalna seča šuma i obezbedi da se u promet može staviti samo drvo čije se poreklo zna i prati od odobrenja za seču pa do ugrađivanja u finalni proizvod.

Dakle, cilj zaštita životne sredine i dostizanje 41,4% Srbije pod šumama. Mislim da je to lepo i pozitivno. Reč je o temi koja ne može da se politizuje, pa, je verovatno iz tog razloga niko ni ne pominje. Ja sam izdvojila malo vremena za nju, zato što smatram da je važno, mada verujem da sada ovo pominjanje zvuči kao isečak sa neke druge sednice, ali ne, to je današnji dnevni red. I, ja sam puki legalista, ja se držim onoga što je dnevni red.

Hoću samo još da pomenem tri važna bilateralna sporazuma koji su takođe danas na dnevnom redu. Reč je o sporazumima sa prijateljskim zemljama sa kojima prijateljstvo čuvamo još iz vremena nesvrstanih. Jedan od tih sporazuma je zaključio i predsednik naše partije Ivica Dačić, kada je bio ministar spoljnih poslova. Izuzetno su važni zato što je reč o zemljama koje, ili nikad nisu priznale nezavisnost tzv. Kosova, ili su povukle priznanje. Mislim da borba za očuvanje teritorijalnog integriteta je uvek i dalje izuzetno važna tema koja zaslužuje da bude pomenuta u izlaganjima poslanika.

Ostaviću vreme mojoj koleginici Dijani. Ona će sada govoriti. Hvala vam na pažnji.

Hvala.
Reč ima dr Ana Jakovljević. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, dve godine je prošlo od kako su međunarodna posmatračka misija ODIHR-a, koju je vlast pozvala da posmatra izbore 2023. godine i posmatračka misija CRTE, utvrdile da su ti izbori pokradeni. Za to je priloženo mnogo dokaza koji govore da su između ostalog, glasovi kupovani, da su građani ucenjivani da glasaju za SNS, da su organizovano dovoženi iz drugih zemalja itd.

Dve godine traje borba dela opozicije i civilnog sektora da se izvrši revizija biračkog spiska kome vlast apsolutno ne da da priđemo sve ovo vreme dok vas ubeđuje da je on čist kao suza. Tokom prethodne dve godine, u Radnoj grupi, deo opozicije koji je učestvovao zajedno sa civilnim sektorom, predložili smo 25 predloga koje je trebalo da unaprede izborni proces u Srbiji u skladu sa ODHIR preporukama.

Zbog manipulacija procedurama, izigravanja propisa, početkom godine su i predstavnici opozicije i civilnog sektora napustili ovu Radnu grupu. Jedini rezultata rada te Radne grupe su dva predloga, jedan predlog CRTE, koji je podržala opozicija i drugi predlog vlasti, izmenama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji je trebalo da ustanovi komisiju za reviziju biračkog spiska.

Dok je vlast obmanjivala domaću javnost i međunarodnu zajednicu, da je vrlo posvećena reviziji biračkog spiska u stilu latinoameričke sapunice proizvodila razne verzije zakona, deset njih pre ove koju sada imamo, svako malo je tražila da se ODHIR izjasni o neki od tih predloga. Verovatno su se nadali da će metodom iscrpljivanja na kraju sve nas naterati da dignemo ruke i da kažemo, evo, pristajemo na to kako vi vidite.

Za to vreme mi smo unapredili prvobitni predlog CRTE tako što smo javnim slušanjem prikupili komentare svih zainteresovanih aktera, predstavnika građana i studenata. Predstavnicima međunarodne organizacije ODHIR smo objasnili naš pravni sistem kao i sve zloupotrebe i marifetluke koje vlast spremala kroz ovaj zakon da provuče. Sledili smo sve preporuke koje je u međuvremenu ODHIR davao i konačno 7. oktobra predali smo drugu verziju CRTA predloga Zakona o biračkom spisku potpisano od strane 19 narodnih poslanika članova Narodnog pokreta Srbije, Novog lica Srbije, Ekološkog ustanka i Stranke demokratske akcije. Zatražili smo takođe da se ODHIR izjasni o ovom predlogu.

Nakon brojnih diplomatskih skandala, naročito sa Amerikom, koju je ova vlast vrlo uspešno i samouvereno izvela, shvatili su da ipak zavisi od EU i da mora sa njom da popravi odnose.

Iako vas, dragi građani, ta vlast ubeđuje da su prijatelji i oni koji nam pomažu negde drugde, pred dolazak Ursule fon der Lajen, naprasno smo dobili 11 verziju Zakona o biračkom spisku koji je preuzeo 90% rešenja iz predloga koji smo mi podneli.

Ono što je za nas u ovom 11 predlogu sporno je sastav komisije koja treba da bude stručno telo i u kome smatramo da vlast ne sme da ima većinu naročito ako je ta većina dobijena na pokradenim izborima, a u prilog ovom mišljenju našem ide i poslednje ODHIR-ovo mišljenje. Takođe smatramo da je izuzetno važno izvršiti reviziju biračkih spiskova nacionalnih manjina jer je tu bilo zloupotreba i manipulacija, a ovaj predlog zakona o tome ne govori ništa.

Poštovani građani, iako trenutno izgleda i ovo što možete da čujete da je vlast rešena da poštuje preporuke ODHIR-a i EU ne dajte se zavarati. Ovakav predlog zakona je danas u Skupštini samo zato što nastavljaju sa starom praksom misleći da je dovoljno da neki zakon usvoje i da neko kaže – jeste uradili ste nešto. Ako i dođe do njegove primene, verovatno se nadaju da će svojim marifetlucima jer su jako dugo na vlasti skoro 30 godina uspeti da sve nekako preveslaju u svom maniru i da zaobiđu procedure i da se na kraju ne uradi ništa. Ali, ono što moram da vam kažem, to im neće proći jer ni do sada nije prošlo.

Ako dođe do revizije biračkog spiska, ona će biti suštinska i takva da vrati poverenje građana u isti. Mi borbu zajedno sa predstavnicima civilnog sektora nastavljamo i nećemo odstupiti ni milimetar, jer su slobodni izbori temelj svakog demokratskog društva.

Dragi građani, svako ko dođe da vam kupuje glas i da vas ucenjuje ne radi u vašem interesu, jer da radi, pustio bi vas da slobodno ocenite rezultate njegovog rada. I ako vas ubeđuju u suprotno, znajte da vaš glas vredi. Ne dajte da vam otimaju budućnost da bi se oni bogatili i živeli na vašoj grbači.

Mi znamo da slobodu ni jedan autokratski režim ne daje na tacni. Zato ćemo mandat koji ste nam dali nastaviti da se borimo da institucije vratimo građanima, da građani mogu slobodno da glasaju i da izaberu vlast koja će biti odgovorna njima i raditi u njihovom interesu, a ne u svom i u interesu svoje elite.

Za kraj samo moram da se osvrnem na konstataciju nestručne osobe u ovom parlamentu o mojoj frustraciji, jer je predsednik moje stranke čovek koji se bavi poljoprivredom.

Ja moram da vas podsetim da tu poljoprivredu koju godinama uništavate, to je jedna od najvažnijih grana u ovoj zemlji i taj gospodin, odnosno predsednik stranke, se bavi vrlo plemenitom profesijom koja hrani građane ove zemlje. On se u teme koje su moje, uslovno rečeno, i za koje sam ja stručna, ne meša, za razliku od vašeg vrhovnog vođe koji porađa žene, vozi avione, razume se u respiratore, gradi ne znam šta sve ne i uklapa se u definiciju Vukajlije koja govori o mojoj babi. To je omni potentno biće koje može sve.

A što se tiče borbe, mi smo 2023. godine obećali građanima da ćemo se protiv vas boriti u institucijama, na ulici i u međunarodnoj zajednici. Od toga ne odstupamo i ne odustajemo. I što bi mlađe generacije rekle - nastavljamo dalje i to vam je završeno.

Reč ima Radoslav Milojičić. Izvolite.

Hvala uvažena predsednice.

S kim i kako je završeno u političkom smislu reći će narod na izborima. Ali se plašim da ste promašili adresu, da će biti sa vama vrlo brzo završeno i da je završeno o tome govore istraživanja gde ne možete da dobacite ni do 2%, što je meni žao, pravo da vam kažem, ali dobro.

Dok ovo govorimo, naš kolega Uglješa Mrdić, koji je predlagač ovog zakona, štrajkuje glađu. Štrajkuje glađu ne zato što je besan, štrajkuje glađu ne zato što traži nešto za sebe ili za svoju stranku, već zato što traži pravdu. Štrajkuje glađu zato što traži da tužilaštvo radi svoj posao, štrajkuje glađu zato što deo tužilaštva ne sudi po pravu i pravdi i po zakonima ove države, već sudi na osnovu toga sa kim je blizak rektor Đokić, vođa blokadera.

Uglješa Mrdić traži da se privedu poznaniju prava i odgovore na određena pitanja i Bojović, koji je bio predsednik skupštine akcionara "Železnica Srbije" i Milutin Milošević, koji je izvršni direktor "Železnica Srbije". Ono što traži Uglješa Mrdić podržavamo svi mi i podržava čitava Srbija. Uglješa Mrdić traži pravdu za žrtve nadstrešnice. Uglješa Mrdić traži pravdu za porodice stradalih, ujedno i za gospođu Hrku.

Sa druge strane bih zamolio predsednika Vučića da iskoristi sav svoj autoritet i da apeluje na naše bezbednosne službe da zaštite blokadere jedne od drugih, da se više ne tuku međusobno kao što su to radili sinoć, gde su lažni veterani blokaderi tukli lažne nobelovce blokadere. I došlo je ono vreme o kome je predsednik govorio, da će on morati vas da brani jedne od drugih.

Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, ja mislim da je to vama prethodnih godina i posle svakih izbora najvažnija reč. Toliko ste govorili o jedinstvenom biračkom spisku da je naš narod pomislio da se to sipa u traktor i da se maže na hleba. Ali, da govorimo i o tome.

Mi ne menjamo i nismo predložili ove izmene i dopune Zakona zato što nam je neko naredio, već zato što želimo da unapredimo naše izborno zakonodavstvo, zato što je svaka naša pobeda na izborima čista kao suza, nedvosmisleno čista kao suza, jer mi imamo poverenje naroda u politiku koju zastupamo, a to je politika predsednika Vučića. Osamnaest meseci se radi na izmenama i dopunama ovog zakona i nijedan zakon nije nikada sa tolikom posvećenošću razmatran, a 11 puta je menjana konačna verzija ovog zakona. Dakle, 9. oktobra je poslata prva verzija ODIHR. Što se tiče ODIHR, pa SNS je napravila prvu radnu grupu za saradnju sa ODIHR još 2019. godine. Od 75 preporuka ODIHR, 52 smo potpuno ili delimično primenili. Vi ste za vreme vaše vlasti, promenili nula preporuka ODIHR, i to govori o razlici između nas i vas.

Ove preporuke su podržali i CRTA, CESID, i transparentnost koje nisu nama naklonjene, koje su naklonjene vama i rekli da su ove izmene dopune zakona dobre. Konkretno predlažemo i komisiju koja će brojati deset članova, poštovani narode da znate, od desetoro članova, pet predlaže vladajuća većina, tri predlaže opozicija, a dva člana predlaže nevladin sektor i civilno društvo, civilne organizacije.

Pritom, ono što je najbitnije, odluke će se donositi jedino i isključivo dvotrećinskom većinom, tako da nijedna odluka koja nije u interesu našeg naroda, i našeg izbornog zakonodavstva, neće biti usvojena.

Na kraju krajeva, ono što je najbitnije, da li ćete vi glasati za ove izborne, za ove predložene izmene i dopune zakona, mene zaista ne zanima. Mislim iskreno da nećete, zašto. Zato što vam je potreban alibi, pred vašim biračima, za još jedan poraz koji ćete doživeti. I da znate, nijedan birački spisak, ne donosi pobedu na izborima, pobedu na izborima donosi rad, red, posvećenost i rezultati. Naši rezultati su egzaktni i matematika je egzaktna nauka i sve ono što je predsednik Vučić uradio, naš narod vidi i oseća. Da li će neko glasati za vas, sumnjam, jer ne postoji taj čovek koji će glasati za one, koji su prolili srpsku krv, baš ovde ispred ovog Parlamenta, ne postoji onaj koji će glasati za one koji su želeli da se okoriste i koji su politički lešinarili i nad nesrećom u Duboni, Malom Orašju i u Ribnikaru, i nad nesrećom u Novom Sadu i Železničkoj stanici. Ne postoji niko ko će glasati za one u čije vreme je minimalac bio 17.000, 00 dinara. Neće niko glasati za vas, jer je prosečna plata medicinske sestre u vaše vreme bila trideset hiljada dinara. Niko neće glasati za dve politike, za dva stuba vaše politike, a to su laž i nasilje. Zamislimo samo, poštovani građani da je uspeo plan Miše Bačulova, šta bi se desilo 1. novembra? Siguran sam da su fabrike zla poput Nove S i N1, već imale spremljene tekstove u kojima se kaže - Aleksandar Vučić je ubio lidera opozicije. Šta bi se desilo da je Miša Bačulov 1. novembra ušao među 20 ili 30 hiljada građana?Pao, otišao u bolnicu, da su mu pronašli otrov i da je on rekao, trovao me Aleksandar Vučić.To je bio poziv na ubistvo predsednika Vučića, to je bio poziv na izazivanje građanskog rata u Srbiji,to što ste vi opasni po sebe, meni je žao, ali vi nikada ne smete da upravljate ovom državom, jer ste dokazali da ste opasni po bezbednost i budućnost ove države i zato nikada ne smete da budete vlast. Što se tiče druge važne tačke, to je Generalštab, ja ću krenuti, malo neozbiljnije, tzv. Generalštab, postoji jedna serija koja se sada emituje na RTS, gde glumac Okanović kaže, Radošu Bajiću, sin Dragan kaže, popularnom Radašinu - Reko tata da ništa ne dirate, dok se on ne vrne. E to je vaša politika, da se ništa ne radi, da se ništa ne gradi, da ni u čemu ne napredujemo, da ne povećavamo penzije, da ne povećavamo plate, vaša politika je upropastili ovu državu i zbog vaše politike 550 hiljada ljudi je ostalo bez posla. Na kraju, ja lično ću sa dve ruke glasati za ove predložene izmene i dopune zakona, pogotovu oko popularnog Generalštaba, zato što mi je muka da kao nekome iz Centralne Srbije, kada god dođem u Beograd, prvo vidim ruglo u centru Beograda.

S druge strane, master planom, koji je usvojio onaj koji je dobio tri vanredna unapređenja, jedan od lidera opozicije koji je bio najgori načelnik Generalštaba u istoriji srpske Vojske, on je doneo master plan iz kojeg je izbacio Generalštab iz upotrebe, ne mi, ne Aleksandar Vučić, već jedan od lidera opozicije.

S druge strane, da vam kažem da su bivši ministar odbrane iz Demokratske stranke 2008. godine i 2009. godine, a i Zoran Đinđić 2001. godine tražili strateškog partnera da se uradi sa Generalštabom ovo što će se sada uraditi, da više ne gledamo ruglo u centru Beograda.

Pa, nama su bombardovani mostovi. Nama je bombardovan avalski toranj. Bombardovana je televizija Vojvodine. Sve je to obnovljeno. Zašto da nam stoji ruglo u centru Beograda? Pa, reći ću vam zašto - zato što vi ne želite dobre odnose Srbije i Amerike i zato što ste dobili nalog i razne instrukcije iz raznih ambasada da se spreče dobri odnosi koji su na nikada većem nivou između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država.

A to kada ste vi poklanjali Maršalat za izgradnju Američke ambasade, poštovani građani da znate, tada vam to nije smetalo i tada je to bilo u redu. Na kraju krajeva, tu će biti izgrađen i memorijalni centar. To je ono što je važno.

Možete li da mi kažete za šta ste vi? Vi ste protiv legalizacije, vi ste protiv smanjenja marži, vi ste protiv smanjenja cena lekova, vi ste protiv Generalštaba, vi ste protiv izgradnje mostova, vi ste protiv izgradnje auto-puteva, vi ste protiv povećanja plata, vi ste protiv povećanja penzija. Da li postoji jedna stvar za koju ste vi?

Poštovani narode, oni su samo za to da dođu na vlast da bi nastavili da kradu i da otpuste opet 550.000 ljudi i da ih ostave bez posla.

Aleksandar Vučić je mukotrpnim radom, posvećenom politikom i svojim vizionarstvom, uz pomoć našeg naroda, pre svega, izvadio ovu državu iz pepela. Nećemo vam dozvoliti da je opet srušite.

Živela Srbija!